O nesvakida�njem karakteru dramskog stvarala�tva Jevgenija Gri�koveca, izme�u ostalog, mo�e da posvedo�i i podatak koji je prvorazredna bizarnost �ak i u kontekstu samosvojnog i neobi�nog univerzuma karakteristi�nog za svet teatarskih i dramskih stvaralaca. Naime, ovaj tridesetpetogodi�nji ruski pisac ne samo �to sam igra vlastite komade � uglavnom monodramske forme koje pokatkad, uz autorove improvizacije, traju i po dva sata � ve� i insistira da na sceni, uz njega, uvek bude i prevodilac od kojeg o�ekuje da simultano prevodi tekst komada koji upravo do�ivljava scensko uobli�enje.
Upravo u takvoj situaciji se, pro�og leta, na�ao i Novica Anti�, prevodilac ogromne ve�ine tekstova savremenih ruskih dramskih spisatelja, autor izbora i prevoda komada publikovanih u knjizi GVOZDENI VEK RUSKE DRAMATURGIJE (Zepter Book World, Beograd 2000), kada je u okviru Belefa (Beogradskog letnjeg festivala), uprkos �injenici da je to bio njegov prvi kontakat s dramom Gri�koveca KAKO SAM POJEO PSA, uspeo da, na pi��evo zadovoljstvo, �prevede� njegovo scensko pojavljivanje pred beogradskom teatarskom publikom.
Osim toga, za razliku od ogromne ve�ine kolega � dramskih pisaca, Gri�kovec ne samo �to ne insistira na tome da interpretatori njegovih dela ne menjaju tekst ve� ih u tome neprestano podsti�e, provociraju�i njihovu (ali i �itao�evu) imaginaciju. Jer, za Gri�koveca pozori�te i drama su jedno; ili, ta�nije, za njega je dramski predlo�ak predvorje, predigra teatarske igre. A predstavu ovaj spisatelj o�igledno do�ivljava ponajpre kao oblik komunikacije dramskog/pozori�nog stvaraoca (u prvom redu � sebe) i gledalaca. I u tom smislu Gri�koveca je te�ko do�iveti samo kao pisca, budu�i da se u njegovim tekstovima neprestano javlja agresivni reditelj koji, razume se, ne misli literarno ve� pozori�no. No, bele�e�i dramski tekst, taj reditelj/pisac zapravo sve vreme intenzivno misli na glumca koji �e se s tim istim tekstom na�i pred gledaocem.
Gri�kovec ve� i posebnim obra�anjem �itaocu, specifi�nom vrstom obja�njenja koja zapisuje u didaskalijama, uvla�i u specifi�nu igru potencijalne izvo�a�e (i reditelje) svojih dramskih dela. To �ini tako �to im predla�e kako da mizanscenski re�e izvesne situacije u njegovim komadima, ali i sugeri�u�i u kom pravcu bi bilo najbolje da razvijaju sopstvene improvizacije, pa i detaljno im obja�njvaju�i �ta je �eleo da postigne odre�enim scenama.
Slede�i nivo neobi�nosti s kojim Jevgenij Gri�kovec suo�ava �itaoce svojih drama (kao i gledaoce svojih predstava) svakako je tamatika. A monodrame KAKO SAM POJEO PSA i ZIMA, te jedno�inka IstovrEmEno, objavljene u ovoj zbirci, svedo�e o jednostavnim stvarima i najbanalnijoj svakodnevici obi�nih ljudi. Naj�e��e su to ispovesti u kojima je te�ko zamisliti bilo koga drugog do samog pisca, a izgleda da Gri�kovec najradije radnju komada sme�ta u ambijent vojni�kog �ivota.
O tim situacijama i takvim ljudima Gri�kovec pi�e jednostavno, nimalo se ne optere�uju�i imperativom tipi�no dramskog akcentovanja linija sukoba, motivacionih tokova, ve� sve podre�uju�i pripovedanju. �ak i potencijalno dramati�ne situacije on tretira kao lepu pri�u, pa tako ne�emo doznati kakva je zapravo bila misija njegova dva vojnika � diverzanta iz jedno�inke ZIMA, da li su poslati na vojnu ve�bu ili u pravu ratnu akciju. Tek, Gri�kovec njihovo dugo umiranje u zimskoj no�i ne�e prikazati kao dramu susreta �oveka i Smrti, ve� kao lepr�avu bajku u kojoj se pojavljuje i Snjeguro�ka (Sne�ana), lik iz ruskih skaski, zagonetne, vilinske pojave i bajkovite blagosti.
Za razliku od ve�ine kolega sa Zapada, Gri�kovec ovu sliku jednostavne svakodnevice na�e naru�iti prizorima brutalnosti i nasilja. Naprotiv, na tragu novog ruskog poetskog realizma, u duhu fino plasiranog patosa i posebne vrste ne�nosti (koja ne smalaksava ni kada savremeni ruski pisci opisuju neprijatne aspekte stvarnosti optere�ene tranzicijom), on �e sna�nim poetskim fragmentima, tek ponekom nagla�eno poetskom slikom, katkad samo re�enicom koja zvu�i poput efektnog stiha kakve filozofske poeme, jo� vi�e zao�triti sliku jednostavnog trajanja junaka.
I tada, u tom spoju poetskog i svakodnevnog, postaje o�igledno da Gri�kovec nije optere�en �porukama�, da ga ne zanimaju filozofski sistemi, pa ni potreba da uzglobi svet koji je po ko zna koji put isko�io iz zgloba, a u potpunosti postaje jasno za�to za njega, kako je to zabele�io Jovan �irilov u predgovoru ovoj knjizi, ka�u da je pisac �novog sentimentalizma� i �ruski narodni Prust�.
Neko ko se ne bavi prevo�enjem, pa uz to �ak i ne govori ruski, nije kompetentan da procenjuje kvalitet prevoda Novice Anti�a. Pa ipak, �ak i takav �italac ne mo�e a da ne registruje Anti�evu izvanrednu sposobnost da sve situacije o kojima Gri�kovec pi�e u�ini nama bliskim, predstavi ih kao deo ovda�njeg iskustva, ali nam i neprestano daje do znanja da se radnja komada doga�a ba� u Rusiji.