Ingmar Vilkvist je pseudonim Jaroslava Svijer��a (1960), profesora Akademije lepih umetnosti u Var�avi. NO� HELVERA objavljena je u ciklusu jedno�inki (uz OSKAR I RUT i ANAEROBI) u �Dijalogu�. Vilkvist/Svijer�� je drugi autor po prostoru koji zauzima u ovom �asopisu. Prva je Biljana Srbljanovi�.
Drama NO� HELVERA doga�a se nekoliko godina pred Drugi svetski rat, negde na severu Starog kontinenta, u jutro fa�izma i traje nekoliko no�i. Sve je u njoj uzrok ili posledica nasilja. Preplitanje i ulan�avanje zlo�ina je dramski �vor ove kamerne tragedije. Dok totalitarizam tridesetih godina po�inje histerijom i terorom, u sopstvenom �krugu pakla� stradaju Ona i On, Helver i Karla. Njihova drama po�inje mentalnim iscrpljivanjem a zavr�ava se ubistvom. Helver �ini nasilje, nesvestan toga. Bolestan je, hendikepiran, njegova slabost je u rukama militantnog Gilberta, od koga �e i stradati, iako ga �svesno� ubija Karla, ne�no, tabletama razli�itih boja, koje mu svakodnevno daje da bi ozdravio. Pilule, vo�ene ljudskom rukom, �ine zlo iz �dobrih namera�. Kao i ljudi, uostalom.
Odnos Helvera i Karle zarobljen je u nekoliko �krugova�. U jednom se vrti njihova mentalna i fizi�ka bolest, u drugom odnos mu�karca i �ene, zatim odnos deteta i majke. (Vilkvist, kao svaki ve�t dramati�ar, ne zatvara ovim svoje �krugove�.) Da li je Karlina suluda potreba za Helverom ose�aj gri�e savesti zbog nebrige za svoje dete, koje, tek ro�eno i hendikepirano, ostavlja u Domu iz kojeg uzima Helvera? Karla i Helvera �alje daleko, u neki Elmit, ali ne�e uspeti da ga spasi, kao �to nije uspela da spasi ni svoje dete. Ili je to �slanje na daljinu� njena nemo� da s nekim bude bliska? Nemo� koju nastoji da ugu�i u sebi ubistvom Helvera. �Znaci� ljubavi Karle prema Helveru retori�ni su do pretnje (preti mu i Klinikom, gde na �glavu priklju�e neke �ice i pu�taju struju�). On �ljubav� uzvra�a grubo��u. Ubistvo na kraju postaje i ubistvo iz potrebe za ljubavlju.
Dobar �tehni�ar� Vilkvist prividnu lako�u �estokoj temi obezbe�uje mehanizmom sveprisutne �igre�. Sem �to je Karlino �usvajanje� Helvera �igranje� majke i deteta, Ona ga vezuje za sebe igra�kama, koje �e u njegovom nezdravom bi�u potkrepiti militarizam. On se s njom �igra� vojni�ke naredbe i prisiljava je da igra/ple�e na muziku koja je svirala na njenoj svadbi. I smrt sti�e kao igra sastavljanja mozaika od crvenih, zelenih i belih pilula, koje su Helvera odr�avale u �ivotu. Sve njihove �igre� odvijaju se uz gromoglasnu i sablasnu Igru Istorije.
U Zapisu prevodioca na kraju knjige, Biserka Raj�i� pi�e da je NO� HELVERA bliska psiholo�kim dramama skandinavskih autora. �ini se, me�utim, da �e na�eg pozori�nog �itaoca/gledaoca da podseti i na Krecov scenski naturalizam, a da �e u njenom postmodernisti�kom maniru prepoznati ��timung� drama Nikolaja Koljade. NO� HELVERA mo�e se ��itati� u duhu simboli�kog realizma, kao intimna drama apsurda u kojoj je sve determinisano pre njenog po�etka, kao ekspresionisti�ka vizija u�asa koji prelaze ku�ni prag. Drama Ingmara Vilkvista je drama izuzetne tenzije, obnevidelih likova, prejakih slika, sna�nog jezika i gorkih re�i.