RADOJE �UPI�, glumac i reditelj, ro�en u Novom Sadu 3. februara 1958. Tu je zavr�io osnovnu �kolu, gimnaziju i Akademiju umetnosti � smer za glumu, u klasi vode�ih jugoslovenskih reditelja i pedagoga Dejana Mija�a i Dimitrija �urkovi�a. Za vreme studija intenzivno igra u Srpskom narodnom pozori�tu, na radiju i televiziji. Za to vreme snimio je pet televizijskih filmova i dve TV-serije.
Slu�io vojni rok od avgusta 1984. do avgusta 1985. Iste godine stupa u anga�man u somborsko Narodno pozori�te, gde provodi �etrnaest godina u veoma uspe�nom i plodnom radu, igra najraznovrsniji repertoar i sara�uje s mnogo vrsnih i renomiranih reditelja. U Somboru odigrao oko �etrdeset uloga, a za ulogu Kafed�ije Montalba u PUTOVANJU ZA NANT Eugena Tre�eg Ko�i�a, u re�iji Ljuboslava Majere, dobija Sterijinu nagradu.
Igrao u Narodnom pozori�tu u Beogradu, u festivalskom ansamblu Grada teatra Budva, Narodnom pozori�tu/N�psz�nh�z u Subotici, Pozori�tu mladih u Novom Sadu. Od oktobra 1999. u stalnom je anga�manu u Srpskom narodnom pozori�tu.
Re�irao (1999) predstavu OTVARA� Viktora Lanua i JELIZAVETA BAM Danila Harmsa, u produkciji Pozori�ta �Portal�, a u Narodnom pozori�tu u Somboru, predstavu za decu OSTRVO S BLAGOM.
Drama BA�-�ELIK napisana je 1999.

dramatur�ka bele�ka

KORENI I MOTIVI ZLO�INA

GVOZDEN: Rekao sam da ne primam novinare.
DEJAN: Ne, ne. Bavim se nau�nim radom. Radim magistarski rad iz sociologije: �Koreni i motivi...�.
GVOZDEN: Bravo. Razgovara�ete sa hiljadu kriminalaca i done�ete jedan zaklju�ak. Zatim �e na�a zajednica da i��upa koren, preusmeri motiv i dobijamo zdravo dru�tvo.

Da li je zaista mogu�e prodreti u psihu jednog �oveka, koliko poznajemo pravo lice zlo�ina, da li je iskrena i bezrezervna ljubav mogu�a, jesu li op�te prihva�ene norme pona�anja odgovor na sve izazove nepravednog okru�enja � samo su neka od pitanja koje postavlja Radoje �upi� u drami BA�- -�ELIK. Jedan od glavnih kvaliteta ove drame krije se u tome �to autor, zapravo, i nema nameru da daje odgovore, ili bar ne kona�ne, kreiraju�i na taj na�in ambijent psiholo�ki intonirane problemske situacije u kojoj svaki od junaka pro�ivljava svoje nedoumice, traume i posledice nepromi�ljenih odluka, bez prevelikih zabluda da je ispravljanje �ivotnih gre�aka ne�to �to je na dohvat ruke. U tako osmi�ljenoj atmosferi, pri�a dobija jednostavnu razvojnu liniju, predo�enu kroz dve gotovo paralelne radnje, u �ijem sredi�tu nije doga�aj, ve� junaci i njihov do�ivljaj okolnosti u kojima su se na�li. Iako �upi� ne defini�e prostorno-vremenski okvir, diskretnom kontekstualizacijom aktuelnost komada u prepoznatljivom �pejza�u� ipak postaje jasna. To ne zna�i, me�utim, da je drama optere�ena banalnim preslikavanjem na�e stvarnosti, ve� naprotiv, isti�u�i u prvi plan psiholo�ko-moralnu dimenziju likova, autor progovara o univerzalnim pitanjima porekla zlo�ina i odnosa dru�tva i neposrednog okru�enja prema onome koji se na�ao nasuprot propisanim zakonskim normama. Zbog toga se �ini da je svesno odricanje jasne motivisanosti postupaka aktera drame i situacija proiza�lih iz njih, zapravo, u funkciji isticanja ideje o pravu pojedinca da sudi i tako odre�uje sudbinu ne samo jednog �oveka ve� i njegovih najbli�ih. Interesantno je da u BA�-�ELIKU to ekskluzivno pravo nije dato samo Dejanu Slavkovi�u, budu�em magistru sociologije, okrenutom istra�ivanju eti�ke problematike zlo�ina, ve� i Gvozdenu Miladinovi�u, personifikaciji one tamne, destruktivne strane, koju, u ve�oj ili manjoj meri, nosi svako od nas, ali i Mileni Slavkovi�, Dejanovoj �eni, volonteru u sudu, u jednom momentu Gvozdenovoj �rtvi, a u drugom njegovoj strasnoj ljubavnici. Oblikuju�i marginalne junake koji izbegavaju jednostavnu crno-belu karakterizaciju, �upi� problematizuje �itav njihov mentalni sklop, �to je naro�ito uspelo u liku Ognjena Domazetovi�a, pukovnika policije, zarobljenog izme�u li�nih ambicija i op�tih potreba slu�be.
Pa�ljiviji �italac odre�ene zamerke mo�i �e da uputi ne�to svedenijoj �upi�evoj dramatur�koj tehnici, naro�ito na planu gra�enja dijaloga i razvojne linije likova, oseti�e, mo�da, nedovr�enost pojedinih scena u vidu izostanka efektne poente ili preokreta, ali �e svakako primetiti upe�atljivu kamernu atmosferu drame u �ijem je sredi�tu unutarnji svet junaka s dilemama, kompleksima i njihovim ogoljenim sudbinama.

Miki RADONJI�

lica:
Gvozden Miladinovi�
Dejan Slavkovi�
Milena Slavkovi� � Dejanova  supruga
Ognjen Domazetovi� � pukovnik policije
Zdravko Soki� � �uvar u zatvoru
 

1. SLIKA
(Pakao)

(�elija podeljena re�etkama po sredini.)
DEJAN: Dobar dan... Ja sam Dejan Slavkovi�. Ljubazno��u ovda�nje uprave dobio sam dozvolu da intervjui�em �ti�enike ove ustanove. Toplo mi je preporu�eno da s vama ne ostvarujem nikakav kontakt, ali...
GVOZDEN: Aha. �eli� da �ivi� opasan �ivot.
DEJAN: Da... U stvari ne, ali znate kako se ka�e � uvek je najprimamljivije ono �to je zabranjeno.
GVOZDEN: Rekao sam da ne primam novinare.
DEJAN: Ne, ne. Bavim se nau�nim radom. Radim magistarski rad iz sociologije: �Koreni i motivi...�
GVOZDEN: Bravo! Razgovara�ete s hiljadu kriminalaca, i done�ete jedan zaklju�ak. Zatim �e na�a zajednica da i��upa koren, preusmeri motiv i dobijamo zdravo dru�tvo.
DEJAN: Ako ne �elite da razgovarate sa mnom...
GVOZDEN: Dejane, ja ve� razgovaram s vama. Pomalo mi je dosadno. A i lepo je �to ste dobili dozvolu da razgovaramo nasamo u ovoj... sobi.
DEJAN: Razgovor u sobi za posete �esto je veoma napet. Ispitanici ne�e o svojim intimnim stvarima otvoreno da govore pred osobljem... Hvala vam �to ste pristali na razgovor.
GVOZDEN: Molim... A �ta �ete vi meni da u�inite za uzvrat?
DEJAN: Mislio sam...
GVOZDEN: Ne bojte se, �alio sam se.
DEJAN: Mogu da vam...
GVOZDEN: ...da mi donosite cigarete, sok, pohovane pili�e? Ne, hvala. To mi donose.
DEJAN: Stvarno ne znam...
GVOZDEN: Dobar je i razgovor s vama. Verujte mi. Vidim da ste po�ten momak... i dobronameran.
DEJAN: Hvala vam.
GVOZDEN: Nema na �emu. Mo�emo da po�nemo.
DEJAN (Vadi iz torbe fotokopiran dosije i svoje bele�ke. �ita.): �Gvozden Miladinovi�. Zavr�io osnovnu �kolu i gimnaziju.� (Di�e pogled.) U osnovnoj �koli bili ste �ak generacije, a i gimnaziju ste zavr�ili s odli�nim uspehom. Sve petice. Samo trojka iz hemije i �etvorka iz knji�evnosti.
GVOZDEN: Hemija je... hemija, a profesor knji�evnosti je bio ponosan na svoj fakultet. Vidim da imate vi�e podataka od policije. Vi ste vredan �ovek.
DEJAN: Hvala...
GVOZDEN: Nema na �emu.
DEJAN (�ita): �Nakon gimnazije, upisali ste u Beogradu prava koja ste iz neobja�njivog razloga napustili posle tre�eg semestra, iako ste imali sve ispite polo�ene i to sa prosekom 8,70. Zatim ste se prijavili na odslu�enje vojnog roka. Slu�ili ste u specijalnim padobranskim jedinicama. Odbili ste skra�enje vojnog roka i odmah odslu�ili petnaest meseci. Za svo to vreme niste koristili ni jedno odsustvo.� Zar niste �eleli da idete ku�i?
GVOZDEN: �eleo sam. Ali trening je trening.
DEJAN: Bili ste optu�eni da ste te�ko pretukli jednog starijeg vodnika prve klase, ali ste oslobo�eni optu�be zbog nedostatka dokaza. Pretu�eni nije hteo da ka�e �ta se dogodilo i zbog toga je bio trajno preme�ten.
GVOZDEN: Bolje trajni preme�taj nego trajni sme�taj.
DEJAN (�ita): �Posle odslu�enja vojnog roka vratili ste se u Beograd i upisali politi�ke nauke. Studij ste napustili posle �etvrtog semestra, sa svim polo�enim ispitima iz obe godine i prose�nom ocenom 8,84.�
GVOZDEN: Prosek ubija. Hajde da pre�emo na �ti�...
DEJAN: Svakako. (�ita) �Za vreme studija radio najraznovrsnije poslove, izme�u ostalih bavio se �vercom. Za to vreme bio samo optu�ivan. Ne i osu�ivan.�
GVOZDEN: Ti ima� nekog u policiji?
DEJAN: Imam, ali ve�inu podataka sam pribavio sam. Razgovarao sam i s tvojim roditeljima.
GVOZDEN: I s kim jo�?
DEJAN: Pa, s nekim prijateljima...
GVOZDEN: Mislim od rodbine.
DEJAN: Ne, samo s ocem i ma�ehom.
GVOZDEN: Nemoj vi�e ni sa kim da razgovara�. Ja �u ti odgovoriti na sve. Iskreno.
DEJAN: Majka vas je napustila kad si bio tre�i osnovne. Nisam mogao da je prona�em. Kakvi su tvoji odnosi s njom?
GVOZDEN. Davno sam se ja odbio od sise...
DEJAN: I sad sisa� pendrek...
GVOZDEN: Svi�a� mi se. Ima� muda.
DEJAN (Smeje se.): Imam ove re�etke izme�u nas.
GVOZDEN: Ponekad ni re�etke nisu problem.
DEJAN (Smeje se.): Majci se gubi svaki trag jo� od razvoda. (Di�e pogled.) Je li tako?... Nisi je tra�io?
GVOZDEN: Zar je trebalo?
DEJAN: To ti najbolje zna�.
GVOZDEN: Da. Najbolje.
DEJAN: Onda, idemo dalje. Za�to si napustio studije kada ti je tako dobro i�lo?
GVOZDEN: Ne�e� razumeti...
DEJAN: Poku�a�u.
GVOZDEN: To �to si pristao da ide� do kraja, da magistrira�, a verovatno i da doktorira� govori nam da veruje� u �kolstvo, pa i u ovaj sistem. Ja ne verujem. Verujem u svoju pamet i svoju mo� da uzmem od �ivota vi�e nego �to �e� ti i tebi sli�ni ikada mo�i da uzmu. A ja imam i ima�u jo� i vi�e.
DEJAN: Ne�e�. Ti si u zatvoru. Ti si kriminalac.
GVOZDEN: A ti si dupeglavac. Ja sam u zatvoru zato �to su mi namestili. I kako su oni meni namestili, tako �u se ja izvu�i.
DEJAN: Namestili ti silovanje i ubistvo. Ma daj! Godinama si se izvla�io, sada su te samo uhvatili na delu.
GVOZDEN: Zar ja izgledam kao neko ko mora da siluje i jo� posle da ubije? Ako si se tako dobro raspitao, onda zna� da sam imao vi�e riba nego �to si ti sreo u �ivotu.
DEJAN: Mo�da ti ova nije dala.
GVOZDEN: Ta jadnica nije ni imala prilike da me odbije. Radila je za policiju. Podmetnuli je, a onda upali u gajbu i ubili. Na moje o�i. Uspela je da me izradi. Bolje da nije. Ja bih je samo demolirao.
DEJAN: Ko �e u to da poveruje?
GVOZDEN: Ti.
(Pauza. Ulazi Zdravko, �uvar.)
DEJAN: Zar ve�!? Mo�emo li da nastavimo sutra?
ZDRAVKO: Prekosutra. Sutra idemo na sistematski. Bekeljimo se doktoru, pokazujemo mu pi�u i guzu.
GVOZDEN (Dejanu): Ti si jedini civilizovani �ovek ovde. Izvini ako sam te ne�im uvredio.
ZDRAVKO: Volim lepo vaspitane. Br�e polude.
GVOZDEN (Dejanu): Onda do�i prekosutra, �eka�u te ovde.
ZDRAVKO: Ne, nego u �Hajatu�. U predsedni�kom apartmanu.
GVOZDEN: �ali nikad kraja.
(Dejan otvara svoju torbu i daje sadr�aj na uvid.)
ZDRAVKO: Hajde, hajde. Znamo se.
GVOZDEN: Dejane! Pozdravio te From� Erih.
ZDRAVKO: Ka�em ti da �e da odlepi.

(Mrak)
 

2. SLIKA
(Dom)

MILENA: O, mu�u moj i gospodaru! Tvoja ponizna robinja �eli ti dobar dan i moli te za dozvolu da ti saop�ti radosnu vest.
DEJAN: Dragi�ka
MILENA: Dobila sam posao u sudu! Mislim, ne ba� posao, ali volontira�u kod jednog sudije krivi�ara, najboljeg u okru�nom.
DEJAN: To volontiranje zna�i � ja volim da radim i neka mi je to zadovoljstvo jedina plata.
MILENA: Ne budi zajedljiv. Nemam platu, ali ako se poka�em dobra, ve� za nekoliko meseci ili kad neko ode u penziju ima�u sve �anse da me prime i to za stalno.
DEJAN: Ako, kad... I onda �e� biti sudija.
MILENA: Za�to ne �eli� da budem sudija?
DEJAN: Ko si ti da sudi� nekom? Ili ja ili bilo ko? Ho�e� li imati prave �injenice, da li �e� mo�i dobro da upozna� okrivljenog, da prozre� njegovu nameru, shvati� motiv, da li �e� mo�i da se odupre� pritiscima ako ih bude? Da li �e� ukapirati name�taljku? I ako sve to dobro i temeljno uradi�, da li �e� mo�i ta�no da odmeri� koliko dugo �e taj krimos morati da sedi u paklu na koji si ga ti osudila?
MILENA: U pitanju je zatvor. Kazneno-popravni dom.
DEJAN: Pakao. Ve� �etiri meseca ja obilazim Ka-Pe domove. To je pakao. Nemoj da sudi�. Bolje budi advokat. Samo vreme ima pravo da sudi.
MILENA: Ili Bog.
DEJAN (Pauza): E, bio sam danas kod onog Gvozdena �to je osu�en na dvanaest godina.
MILENA: Kog Gvozdena?
DEJAN: Onog �to je policija dobila velike poene za njegovo hap�enje. Pravi frajer, neuhvatljiv, a pao zbog ribe. Nije mu dala, on se iznervirao, silovao i overio� Previ�e emocija za glavnog bad�u. Kako ne zna�? Bile pune novine i televizija. Onaj �to su ga novinari nazvali Ba�-�elik.
MILENA: A, taj. Zgodan dasa.
DEJAN: Kriminalac. Silovatelj i ubica.
MILENA: Ne budi ljubomoran. Sigurno je zanimljiv �im ga pominje�.
DEJAN: Da, potpuno atipi�an. Obrazovan, fin, �ak ugla�en; prosto harizmati�an. Opasan.
MILENA: Pa naravno da je opasan.
DEJAN: Majka ga je ostavila kad je imao devet godina. Nikad je vi�e nije video ni �uo.
MILENA: Nemoj mi re�i da je zbog toga postao otpadnik. Ako nisi zaboravio i ja sam dete razvedenih roditelja, pa �ta mi fali?
DEJAN: Ba� ni�ta. Mo�da samo da...
MILENA: Znam, znam! Rodi�u ti sina od pet kila, samo da me prime za stalno. A sad, mu�u i gospodaru moj, do�i da te ja volonterski osudim na smrt i da izvr�im presudu. Umre�e� podamnom, a kad vaskrsne�, dobi�e� ve�eru.
DEJAN: Tvoj sam rob... Da li me voli�?
MILENA: Po�to �e� sada umreti, re�i �u ti iskreno. Nema te sile koja bi me odvojila od tebe. A sad neka tvoji samrtni krici ispune odaju za egzekuciju. Zapoma�i.
 

3. SLIKA
(Pakao)

GVOZDEN: Hej, zdravo. Kako si me ovde na�ao?
DEJAN: Pa... Video sam svetlo, �uo muziku, �urka u toku...
GVOZDEN: Gde si dosad, �ekam te od �est. Ovde se rano ustaje.
DEJAN: Obavljam jo� neke razgovore. Tebe ostavljam za kraj.
GVOZDEN: Ja sam tvoj po�etak... �ta �e� me danas lepo pitati?
DEJAN: Ono �to nismo stigli pro�li put. Uobi�ajeno. Porodica.
GVOZDEN: Osnovna �elija dru�tva. Nemam porodicu.
DEJAN: Ali...
GVOZDEN: Nemam porodicu. Umrli su od tuge �to sam postao druga�iji. Ili od tuge �to su oni ostali isti. U svakom slu�aju od neke tuge. Pri�aj mi o meni.
DEJAN: Tvoj otac i ma�eha. �ivi su.
GVOZDEN: Ti samo misli� da su �ivi. Ti i o sebi �esto misli� da si �iv.
DEJAN: Pusti mene. Ovde je re� o tebi.
GVOZDEN: Ovde je re� o nama. (Pauza) I da zavr�imo o roditeljima. Nema ih. Oni nisu mogli da rode ovo �to sam ja; ja nisam mogao da budem ro�en od takvih kao �to su oni.
(Pauza)
DEJAN: Bra�a, sestre, polubra�a, polusestre?
GVOZDEN: �etvrtbra�a, �etvrtsestre, osminabra�a, �esnajstinasestre... Ni�ta.
DEJAN: Dobro, dobro. Nisi o�enjen?
GVOZDEN: Za�to?
DEJAN: Pa, mislim...
GVOZDEN: Misli� � te su mi godine, materijalno sam obezbe�en, ra�una se da sam emotivno zreo i da je vreme da se razmno�im?
DEJAN: Tako nekako.
GVOZDEN: Mo�da su mi te godine, mo�da sam materijalno obezbe�en, ali je sigurno da sam emotivno zreo. E, a to zna�i da ne�u da se �enim! Brak je neprirodna institucija. �oveku nagon govori da treba da ide unaokolo i prosipa svoje seme ne bi li se �to bolje i �to vi�e razmno�io; ali ne, mi ljudi se vezujemo za jednog partnera. Posle odre�enog vremena ne mo�emo vi�e da gledamo krmelje onog drugog, pa batinama ili parama svoju nesre�u usa�ujemo u svoju decu. To se onda zove vaspitanje.
DEJAN: A ljubav?
GVOZDEN: Bravo. Ti me nikad ne�e� izneveriti... Da, ljubav � najve�i pokreta�, radost u potpunom predavanju... Da, da, ma�ehina crvena jabuka. Zagrizi i umri. Ne, hvala! Ljubav i strah pouzdani su recepti za smrt... Jo� kad bih mogao i straha da se oslobodim.
DEJAN: Zar ti ne mo�e� nikoga da voli�?
GVOZDEN: Pitanje je ho�u li ja to ili ne�u. Mom nagonu za razmno�avanje dovoljno je �to se igram razmno�avanja. Mnogo partnerki i mnogo igranja. Divota. Ti svoju �enu voli�?
DEJAN: Sve ostalo je manje va�no.
GVOZDEN: Jesi li siguran?
DEJAN: U �ta?
GVOZDEN: Pa u to da i ona tebe voli. Kako zna� da te ne koristi. Da preko tebe ne ostvaruje neke svoje ciljeve?
DEJAN: Koristi? Mene, univerzitetskog bibliotekara na odre�eno vreme! Pa ti si sme�an!
GVOZDEN: Jesam. Je li lepa?
DEJAN: Meni najlep�a.
GVOZDEN: Sigurno nosi� njenu sliku. Mogu li da vidim?
DEJAN: Za�to da ne. (Daje mu fotografiju.)
GVOZDEN: ...Ova �ena ovde voli tebe? Tako lepa, a tako nastrana.
DEJAN: Ne zezaj. Ne poznaje� ni nju, ni mene.
GVOZDEN: Poznajem vas pomalo. �ivite u jednosobnom stanu koji ti je ostao od pokojne tetke usedelice...
DEJAN: Otkud zna�?
GVOZDEN: I ja imam veze u policiji, a i pti�ice mi sle�u na prozor. �ta radi� to?
DEJAN (Uzima mu fotografiju kroz re�etke.): Dovoljno si gledao.
GVOZDEN: Ne boj se. Ja radim za tvoju stvar.
DEJAN: Molim?
GVOZDEN (Pokazuje na Dejanov vokmen.): �eta� s muzikom u glavi. �ta slu�a�?
DEJAN: Retko koga to zanima.
GVOZDEN: I moj izbor skoro nikog ne zanima. Tom Vejts.
DEJAN: Ti voli� Toma Vejtsa! Pa to je moj idol! Ne mogu da verujem! �ove�e!
GVOZDEN: Otkako sam ovde nisam ga �uo.
DEJAN: Done�u ti ja kasete.
GVOZDEN: Ovde ba� ne du�imo kasetofone.
DEJAN: Slu�aj s mog vokmena dok sam ja tu. Done�u sutra� Koji album ho�e�?
GVOZDEN: �Blood money�!
DEJAN: �Krvavi novac�. Taj nemam.
GVOZDEN: Ja imam sve.
DEJAN: Jebo te! Stvarno?
GVOZDEN: Evo ti ova adresa i javi se ovom tipu. (Pi�e podatke na cedulju.) On �e ti narezati na diskove sve �to ja imam.
DEJAN: Ne mogu da prihvatim...
GVOZDEN: Dejane, prijatelju! Pa ti si �lan na�eg malog kluba. Tom Vejts. Ko bi rek'o?
DEJAN: Ko bi rek'o za tebe! Ej, Gvozdene, ima�u sve njegove albume. Na diskovima. Pa �ivot je lep!
GVOZDEN: �ivot je san. Kakav ti �ivot sanja�?
DEJAN: Da imam dovoljno novca. Da se bavim nau�nim radom. Da dobijem sina i da odraste u spokojstvu. (Mala pauza.) Da zapalim iz ove ludnice.
GVOZDEN: Ja ostvarujem tu�e snove.
DEJAN: Molim?
GVOZDAN: Hteo bih da te zamolim ne�to.
DEJAN: Da ti donesem turpiju?
GVOZDEN: Ne, ne� imam svoj pribor za nokte.
DEJAN: Izvini. Reci.
GVOZDEN: Ide� li u crkvu?
DEJAN: Ne.
GVOZDEN: �Ne veruje� u Boga? Ljubav je Bo�ji dar.
DEJAN: Ti se tog dara odri�e�.
GVOZDEN: Ne. U zatvoru �ovek mnogo razmi�lja. Javilo mi se. Spontano.
DEJAN: E, do mojega. Sad veruje� i u Boga.
GVOZDEN: Bez sumnje i bezuslovno.
DEJAN: Ne mogu da verujem.
GVOZDEN: Veruj. Duboko i iskreno.
(Pauza)
GVOZDEN: Dakle, mogu li da te zamolim za uslugu?
DEJAN: Reci.
GVOZDEN: Idi u crkvu u Mileti�evoj. Ume� li da se prekrsti�?
DEJAN: Toliko znam.
GVOZDEN: O�ena� ne zna�?
DEJAN: Ne ceo.
GVOZDEN: Kupi kalendar. Nazad �e� na�i. Zapali sve�u i pomoli se za mene. Sve�u zabodi u gornji tas.
DEJAN: To znam. Ali...
GVOZDEN: A ovo pismo stavi ispod ikone arhangela Gavrila.
DEJAN: �ta je to?
GVOZDEN: Molitva. Za zdravlje.
DEJAN: Za zdravlje i dug �ivot u zatvoru. Ma, hajde...
GVOZDEN: Dejane, molitva je sveta.
DEJAN: Ali...
GVOZDEN: To je blagovestitelj tajni Bo�jih. Dr�i fenjer sa zapaljenom sve�om u desnoj, a ogledalo od zelenog jaspisa u levoj ruci. On je rekao Devici Mariji: �Gospod je s tobom, blagoslovena si ti me�u �enama... zatrudnje�e� i rodi�e� sina...�
DEJAN: Ne znam, mislim, ako me pretresu na izlazu...
GVOZDEN: Molim te. Jako mi je stalo do toga. Ja umem da uzvratim.
(Pauza.)
DEJAN: Ma, hajde. Sitnica.
(Stavi pismo u torbu.)
GVOZDEN: Te�ko je biti prijatelj nekom kao �to sam ja.
DEJAN: Verovatno jeste.
GVOZDEN: �ena ti je divna. Ima ne�to na njenom licu �to me podse�a na nekog... Nekada davno.
DEJAN: Ti ba� nikog nema�? Zar one tvoje silne ribe ne dolaze da te posete?
GVOZDEN: Takve ribe ne dolaze ni na sahrane. (U�e Zdravko.)
ZDRAVKO: Je l' ovde neko planira da rikne?
DEJAN: Ma ne! Vidimo se sutra.
GVOZDEN: Ima�u posetu. Do�i prekosutra.
DEJAN: O. K. Zdravo.
GVOZDEN: Zdravo. Ej, Dejane! Ide li Milena u crkvu?
DEJAN: Da.
GVOZDEN: Slu�aj svoju pametnu i lepu �enu.
ZDRAVKO: Ne slu�aj ovoga. Je l' vidi� da je lud. Ko, bre, da slu�a �enu? Ja da sam slu��o �enu, sad bi' prodav�o cigare na ulici. �ta bi' rek'o deci? Ovako, da vidi�, kad mi �erka ispegla uniformu, a sin o�isti cipele! Najlep�i sam ovde.
DEJAN: Imam ne�to za tebe. Umalo da zaboravim. (Posegne u torbu.)
GVOZDEN: Dejane...
DEJAN (Gvozdenu): Samo �as. (Zdravku) Evo ti knjiga koju si tra�io za �erku. Ne mora da je vrati. Otpisao sam je.
ZDRAVKO: E, lopove jedan! Koliko sam du�an?
DEJAN: Peticu iz istorije. (Gvozdenu) Hteo si ne�to?
GVOZDEN: Ni�ta, nije va�no. Vidimo se prekosutra.

(Mrak)
 

4. SLIKA
(Dom)

DEJAN: �ta je bilo?
MILENA: Ma, ni�ta. Ne�to u sudu.
DEJAN: �ta je, neko te maltretira?
MILENA: Moj dragi paranoik. Niko me ne maltretira. Bio je jedan slu�aj...
DEJAN: I to te toliko potreslo? Ti vrlo dobro zna� �ega �e� se sve tamo nagledati i naslu�ati. Mora� biti emotivno izvan toga.
MILENA: Kao �to si ti emotivno izvan te tvoje studije.
DEJAN: Pa, da. I?
MILENA: Bilo je jedno ubistvo.
DEJAN: Krv do kolena, slike raskomadanih le�eva...
MILENA: Ma ne. Pi�toljem u grudi. �ena mu�a. Na spavanju.
DEJAN: To je ba� lepo i �isto ubistvo. �ta tu ima da te potresa?
MILENA: Njena pri�a. Celog veka je trpela. Pijanac, tukao je, maltretirao, vezivao, dovodio ljubavnice, terao je da im kuva, da im donosi kafu u krevet� I da se sme�ka. Deca se razbe�ala �im su dovoljno odrasla. Ostavili je samu sa zlotvorom.
DEJAN: Sa �rtvom.
MILENA: Ona je �rtva. Trideset godina je trpela.
DEJAN: Ona je ubica, on je �rtva i to je to.
MILENA: Ja bih nju oslobodila.
DEJAN: Ja bih nju osudio. Svaki ubica ima svoju muku, ali je ipak ubica. I ja imam svoju muku, pa nisam ubica.
MILENA: Ona je uradila pravednu stvar. Trebalo je i ranije.
DEJAN: Je l' vidi� da ne treba da bude� sudija. Postoji zakon. Ubice idu u zatvor.
MILENA: �ta �e ta mu�enica od pedeset godina u zatvoru? Iz jednog zatvora u drugi, nije fer. On je mu�io trideset godina i mirno umro u snu. Ona ga je usre�ila... I kakvu mu je sahranu napravila... Bilo popova kao da je vladika umro.
(Pauza)
DEJAN: Gvozden me danas zamolio da odem do crkve, da izmolim o�ena� i da ostavim nekakvu molitvu ispod ikone... i da mu upalim sve�u.
MILENA: I?
DEJAN: Re�i �u mu da sam bio.
MILENA: Tebe �ovek ni topom ne bi uterao u crkvu. Nemoj da la�e� �oveka. Zatvorski �uvari ne rade na duhovnom razvoju. Trebalo bi da ode�.
DEJAN: Ne mogu da verujem da on ide u crkvu, da ima veru u bilo �ta.
MILENA: Ja ne mogu da verujem da ti nema�, ali ja �u biti tvoj duhovnik i upali�u tvoju skrivenu iskru.
(Miluje ga. On ne reaguje.)
DEJAN: On da veruje?
MILENA (Uhvati ga �vrsto za zadnjicu.): Mo�da veruje u �avola?
DEJAN: Ti si �avolica. Ja verujem u tebe.
MILENA: Ti si zabludela ov�ica. Ja sam an�eo, prosvetli�u te. (Ljube se.)
OGNJEN (U�e neprimetno. Na sebi ima uniformu majora policije.): Tro�ite previ�e vremena na predigru.
DEJAN: Ti nisi normalan. Usr'o sam se. Kako si u�ao?
OGNJEN: Zvonio sam, niste �uli?
MILENA: Nismo. �unja� se kao lopov.
OGNJEN: Kao policajac.
MILENA: Bilo je zaklju�ano.
OGNJEN: Bilo je.
DEJAN: Ne pose�uje� nas �esto, ali zato atraktivno. Kako mi je sestra? Ili da ja to tebi ka�em?
OGNJEN: Istina je da mnogo radim, ali ona to razume i podr�ava me. Dobro sam pla�en, napredovao sam...
DEJAN: �to jes', jes'. Je l' nam ne�to mesila?
OGNJEN: Samo sam u prolazu. Zavr�avaj s onim Gvozdenom.
DEJAN: Kako � �zavr�avaj�!? Pa tek sam po�eo. Moram da zavr�im rad.
OGNJEN: Bio si ve� nekoliko puta i dugo si se zadr�ao. Sigurno ti kenja da mu je name�teno. Da je nevin.
DEJAN: Ne ka�e da je nevin, ali ka�e da mu je ubistvo name�teno.
OGNJEN: Je l' ti zna� da sam ga ja uhapsio?
DEJAN: Znam. I dobio �in majora. Munjevita karijera.
OGNJEN: E, pa ja ti ka�em da nije name�teno. Pratili smo ga dve godine, malo prislu�kivali i kad nije mogao za sve drugo, dolijao je za ovo.
DEJAN: �ujem da je nagazio neke mo�ne face.
OGNJEN: Sva�ta ti �uje�... Jeste... Malo. Upi�i �ta te interesuje i bri�i... i ne pribli�avaj se re�etkama.
DEJAN: Za�to?
OGNJEN: Ubi�e te golim rukama. Ili zubima.
DEJAN: Sad mi je lak�e. Ja mislio da je peder.
OGNJEN: Samo se ti zezaj. Ima� jo� tri vi�enja s njim, tako sam naredio onima u zatvoru. I ne �ini mu nikakve usluge. Ni cigare.
DEJAN: �ta ima lo�e u cigarama?
OGNJEN: Pu�enje je �tetno po zdravlje. (Pali cigaru i pokazuje poruku na kutiji.) Toliko. Umem sam da iza�em. Otklju�ano je, ja �u da zaklju�am. Sve vrvi od lopova. (Mileni) �ta me gleda� tako? Nastavite tamo gde ste stali. Ne�u da gledam. A ni da prislu�kujem.
(Ognjen ode, a s njim i svetlo.)
 

5. SLIKA
(Pakao)

GVOZDEN: I, kako je bilo u crkvi? Je l' bolelo?
DEJAN: Otkud zna� da sam bio? (Pauza)
GVOZDEN: Pa, zamolio sam te.
DEJAN: ...Zapalio sam sve�u.
GVOZDEN: A jesi li se pomolio za mene?
DEJAN: Pro�itao sam o�ena�.
GVOZDEN: Ni�ta vi�e? Nijedna molba za mene? Za moju slobodu, za moju du�u?
DEJAN: Za tvoju slobodu?
GVOZDEN: Da. Zajedno smo ja�i. Dve molitve za jednu pravednu stvar. To je ve� ne�to.
DEJAN (Zapisuje): Pravednu stvar? �ta je po tebi pravedno?
GVOZDEN: A �ta je po tebi �upak?
DEJAN: Molim?
GVOZDEN: Za�to me la�e�?
DEJAN: �ta?
GVOZDEN: Zna� ti dobro. Nisi ni pri�ao crkvi.
DEJAN: Otkud zna�?
GVOZDEN: Imao sam posetu. Bio mi je sve�tenik.
DEJAN: Za�to onda ja da ti idem u crkvu?
GVOZDEN: Stra�no mi je �ao, ni�ta nisi shvatio.
DEJAN: Razumem samo da si kriminalac i da mora� da odle�i�.
GVOZDEN: Moram da umrem. Zato sam ovde. Da me se re�e. Samo je pitanje dana kada �e u�i u moju �eliju da me obese. Klasi�no zatvorsko samoubistvo.
DEJAN: Za�to te nisu ubili na ulici kao i neke bitnije od tebe? To je sad u modi.
GVOZDEN: Poku�ali su oni da se nose po toj modi ali im nije lepo stajalo, pa su se presvukli. Ustrebali su im poeni. Ja sam popularni kriminalac i u �irokoj i sveobuhvatnoj akciji uspeli su da uhapse �elika, Ba�-�elika. Na sudu ne mogu da mi uvale smrtnu kaznu, a �ivog me se pla�e. Previ�e znam o svima njima.
DEJAN: Kome?
GVOZDEN: Mnogo si glup.
DEJAN: A ti si mnogo pametan. Ti si u zatvoru.
GVOZDEN: I ti si u zatvoru. Samo tvoj ima ve�e dvori�te.
DEJAN (Pauza): Ja sam bar ostao �estit.
GVOZDEN: Ti si niko. �ast bez novca je bolest. Mentalna! More, nema� ti ni �ast ni strast, ni ljubav ni mr�nju. �ta ti radi�? Ti si po�ten? Ne smeta ti la�, zaglupljivanje. I jo� na kraju ka�e�: �Dobro je, �ivi se nekako. Snalazimo se.� Pa ti si ono najgore. Ti si nemi posmatra�.
DEJAN: Ja se borim za svoj �ivot.
GVOZDEN: Borba? Samo gleda� kako otimaju, gule ko�u, a tebi ni�ta. Kupi� prase popola s kumom za Novu godinu, popije� litar belog i litar �Vrnjci�, razmrlja� par�e rozen-torte po tanjiru, podrigne�, mune� ote�en jezik �eni u uvo, pljesne� je po dupetu i pomisli� kako je �oveku malo potrebno da bude sre�an. A ona te milo pogleda, zna da je njen �ovek voli, jer naravno, mama joj je rekla da ljubav ulazi kroz stomak, podmetne ti deo tela koji ti najvi�e voli�, zveknete se bez predigre, na brzaka, bez re�i i pogleda kao da ste iznajmili jedno drugo na deset minuta pa se bojite da se onaj drugi ne predomisli, pome�ate znoj i na kraju tiho zaje�ite da vas neko ne �uje, kao da se stidite onoga �to ste uradili, zatim uredno sperete onog drugog sa sebe, okrenete jedno drugom guzice i zaspite. E, onda sanjate miran �ivot, blagostanje, herojska dela, lepo vreme, lepe mu�karce i �ene, dostojanstvo, ljubav i po�tovanje.
DEJAN: Koga ti voli� i po�tuje�?
GVOZDEN: �ta te briga?! Nikog!
DEJAN: Naduvani drkad�ijo! Ali zato sve zna� o tome. Zna� kako ja volim svoju �enu i kako ona voli mene. Zna� i kako vodimo ljubav. Psihopato! Projektuje� svoj bolesni �ivot na mene. Tebi se gadi da spava� s onim tvojim sponzoru�ama pa im se sveti�. Baca� ih pod noge, a one vri�te pod tobom glume�i strast. A ti zadovoljan. Pobednik. Osvetnik. Da si nekog voleo, druga�ije bi govorio.
GVOZDEN: Oho! D�on Lenon! Pa ti si okasneli hipik! Tvoji su odavno oti�li i sad slu�e �avolu kojeg su proklinjali. Radi se samo o tome da nisi shvatio svet u kome �ivi�.
DEJAN: A ti jesi? Krade�, uteruje�, reketira�, ucenjuje�, ubija�! Otmi i be�i! To je tvoj smisao?
(Gvozden dohvati Dejana kroz re�etke.)
GVOZDEN: A �ta je tvoj smisao?
DEJAN (I Dejan dohvati Gvozdena. Tiha, opasna sva�a kroz zube.): Koliko je ljudi i njihovih porodica stradalo zbog tebe? Skuplja� krvave pare! Ti si pohlepna guzica, zato su te i provalili.
GVOZDEN: Novac donosi slobodu. Malo krvi, mnogo parica, mnogo slobode.
DEJAN: Vidim koliko si slobodan! (Razdvoje se, pauza.)
GVOZDEN: Ti si dobar �ovek.
DEJAN: Ne, ja sam mentalni bolesnik.
GVOZDEN: Izvini. Gubim �ivce. Suvi�e sam usamljen ovde. Veseli Zdravko mi je jedini sagovornik, a onda se iznenada pojavljuje� ti. Obrazovan, lepo vaspitan, �ist. �ivi� �ivot koji ja nikad ne�u �iveti.
DEJAN: Ti si svesno odabrao.
(Pauza)
GVOZDEN: Da. Bila je jedna �ena. An�eo. Pobegli smo od svega u neku nedo�iju. Jeli smo pastrmke i pili sivi burgundac. Smejali smo se i vodili ljubav. Strasno, a nevino. �eleo sam da ve�no traje, da se nikad ne zavr�i... Jedno jutro me zamolila da je odvezem do obli�njeg manastira. Samo je stajala nasme�ena nasred male crkve. Kao ikona. Zatim se okrenula, poljubila me u usta i rekla: �Idemo da posetimo groblje, vidi kako su �empresi lepi. Kad umrem, zasadi mi jedan iznad glave.� (Pauza)
DEJAN: I?
GVOZDEN: Zasadio sam.
DEJAN: Umrla je?
GVOZDEN: Morala je. Zar si mislio da sam dozvolio da se sve pokvari? Nikog nisam voleo kao nju. Sve dalje bilo bi banalno, navika, �iveo bih kao ti, kao svi...
DEJAN: Ti nisi normalan!
GVOZDEN: Mo�da, ali ja imam samo ono najlep�e od �ivota. Samo moje. I ti bi mogao...
DEJAN: �ta, da ubijem Milenu kad mi je najlep�e?
GVOZDEN: Ne, da ostvari� svoje snove. Ja �u ti pomo�i.
DEJAN: Ne, TEBI treba pomo�.
GVOZDEN: Da. ho�u da se dogovorim s Bogom. I s njom, uskoro �emo se videti.
DEJAN: Tebi treba psihijatar, a ne sve�tenik. Trebalo bih da te prijavim, da do�ivotno trune� ovde.
GVOZDEN: Mo�da, ali ti mene ne�e� prijaviti, nisi ti od tih. (Pauza) Svejedno �e me ovde ubiti. Ja sam ve� mrtav.
DEJAN: I, �ta ho�e� od mene?
GVOZDEN: Ni�ta. Da mi donese� jednu sve�u iz crkve.
DEJAN (Pauza): Samo to?
GVOZDEN: Iz Saborne, veliku, slavsku. I da na njoj bude Sveti Georgije kako ubija a�dahu.
DEJAN: Ne znam. Dobro. Ni ja nisam normalan. Done�u ti.
GVOZDEN: I pomoli se. Za sebe i za svoju �enu. Ne mora� za mene.
(U�e Zdravko.)
ZDRAVKO: Da vas ja ne prekinem, vi nikad ne biste zavr�ili.
DEJAN: Zanimljiv razgovor.
ZDRAVKO: Eh, kako da nije! Horor! �ta taj sve nije radio! Je l' da, Gvozdene?
GVOZDEN: Nekad bilo, sad se pripoveda.
ZDRAVKO: Da te ne uhvatismo, najeb'o bi nam se milosne maj�ice.
GVOZDEN: A �to tebi?
ZDRAVKO: Ko ga zna? Kao da tebi treba razlog. Tra�ila te neka �enska, Dragica. Ima sise, garant su silikoni. Sve joj pod grlo ska�u.
GVOZDEN: Jesi li joj rekao da sam zauzet?
ZDRAVKO: Jesam. Rek'o, eno ga samo jebe neke ribe, stavi se na listu �ekanja. �eka�e on ovde. Ne brini.
GVOZDEN: Dobro si joj rek'o!
ZDRAVKO: Ma pustio bi' ja nju, al' bio major Domazetovi�, ne�to srao, izvini Dejane, pa nije moglo. Donela ti boks �Malbora�, belog.
GVOZDEN: Imam ja cigara, neka tebi i drugovima.
ZDRAVKO (Dejanu): Mo�da je bandit, al' je galantan. Je l' dolazi� sutra?
GVOZDEN: Dolazi.
ZDRAVKO: Lako je meni s vama dvojicom.
DEJAN (Gvozdenu): Vidimo se sutra.
GVOZDEN: K'o nekad u osam.

(Mrak)
 

6. SLIKA
(Hram)

(Dejan u crkvi �ita o�ena� iz kalendara, pali dve sve�e.)
DEJAN: O�e na�, Koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da do�e Carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao i na nebu; hleb na� nasu�ni daj nam danas; i oprosti nam dugove na�e kao �to i mi opra�tamo du�nicima svojim; i ne uvedi nas u isku�enje, no izbavi nas od zloga. Amin.
(Prekrsti se, mrak.)
 

7. SLIKA
(Dom)

MILENA: �ta je, ne ide ti?
DEJAN: Ne, ne�to sam se zamislio. �ta se ti kliberi�?
MILENA: Bio jedan slu�aj. Tip, dvadeset �etiri godine, upao u ku�u da oplja�ka babu od �ezdeset devet godina. Mislio je da spava, a ona sedi i plete. On se upla�io, po�eo da se dere na nju: �Lezi baba, lezi!� Ona ustala i �trika�om iglom mu probu�ila pankreas. Onda iza�la na ulicu vi�u�i: �Upomo� ljudi, ubi me zlotvor!�
DEJAN: Jako sme�no.
MILENA: �to da ne. Eno ga, �iv i zdrav, zakrpljen. Rekao na su�enju da kad iza�e iz zatvora mora da se seli jer �e ga ortaci ubiti od zezanja.
DEJAN: Pa nek se seli.
MILENA: �to si tako neraspolo�en? Ako ti ne ide, pri�aj malo sa mnom.
DEJAN: Nisam neraspolo�en... Onaj Gvozden... Ne znam kuda da ga denem.
MILENA: Ako ne zna� �ta �e� s njim, nemoj ni da ga stavi� u rad. Jedan manje ili vi�e.
DEJAN: Boji se da �e ga ubiti.
MILENA: I ja bih se bojala da sam na njegovom mestu. Malo sam cunjala za tebe. Ne ljuti� se?
DEJAN: Ne. �ta si radila?
MILENA: Zna� onog advokata �to je branio Gvozdena? Ajgenmaht, krvni delikti. Pomalo mi se udvara.
DEJAN: Matori jarac!
MILENA: Ma ne, vi�e onako iz zezanja. Za advokate je dobro da imaju nekog svog u sudu. E, on mi je u poverenju rekao da je Gvozden dobio malo naspram onog �ta je sve napravio.
DEJAN: Znam ja to.
MILENA: A vrlo u poverenju, da zna da mu je ubistvo namestio neko iz vrha.
DEJAN: To sam i mislio.
MILENA: Pa kad si ti moj pametnjakovi�! Ja mu onda obe�am, vidi�, zbog tebe moram da dajem obe�anja matorim jarcima, da �u mu dobaviti neke papire iz istrage za jedan slu�aj, a da mi on za uzvrat ka�e ne�to o Gvozdenu �to se ne zna. E, on me prvo zakune da nikom ne ka�em, a onda mi saop�ti kako s jednog ra�una u �vajcarskoj, za koji on ima punomo�, Gvozden pla�a �kolovanje i izdr�avanje svojoj osamnaestogodi�njoj polusestri koju krije kao zmija noge. Ona misli da je on uspe�an biznismen, a on zadovoljan jer je ona skrivena daleko od svih mafija�kih obra�una. S istog tog ra�una, nije hteo da ka�e ni ime, ni adresu, �alje svakog meseca pristojnu sumu nekoj �eni u London. On misli da mu je to...
DEJAN: Majka! Pa on sve vreme zna gde je ona i poma�e joj. Za�to me lagao? (Pauza) Pa to je lepo, za�to to krije?
MILENA: Pa, sad, na nekoj strani mora da se iskupi... Jesi li ga slagao da si bio u crkvi?
DEJAN: Rekao sam mu da nisam bio, ali da �u oti�i.
MILENA: A ho�e� li sa mnom da ide� u nedelju? Imaju divan hor u Nikolajevskoj.
DEJAN: Hajdemo ve�eras.
MILENA: Mogli bismo i da se ven�amo u crkvi.
DEJAN: Vi �ene samo biste se udavale.

(Mrak)
 

8. SLIKA
(Pakao)

DEJAN: Eto, skoro smo zavr�ili. Nije lako s tobom.Tolike tajne koje ne sme� da ispri�a�. Ima tu materijala za jo� jednu svesku, a ovu sam skoro celu ispisao.
GVOZDEN: Ostalo �e� saznati nezvani�no kad iza�em odavde. Onako, u ba�ti uz viski i kafu.
DEJAN: Ne�e� ti iza�i. Zar nisi mrtav �ovek?
GVOZDEN: Pa ti �e� mi pomo�i da pobegnem. Pa posle ti i ja u nekoj egzoti�noj zemlji; crveni kokteli, plavo more, beo pesak. Kao kod ku�e, boje mile trobojke.
DEJAN: Zajebavaj se sa Zdravkom, ionako ga pla�a�.
GVOZDEN: Male su to pare da bi se on dobro zezao. Neka meni njega tu, on bar zna sve �to se ovde doga�a.
DEJAN: Jo� �e mi i biti �ao ako te stvarno ubiju.
GVOZDEN: I pored svega �to zna� o meni?
DEJAN: Jebi ga, ima u tebi ne�to... Da je sudbina malo druga�ije prome�ala karte...
GVOZDEN: Ja bih sad negde bio direktor, ministar...
DEJAN: Ko zna �ta bi ti sve mogao da bude�? Vidimo se sutra, poslednji put.
GVOZDEN: Ako mo�e� do�i u pola sedam, sutra je moj red da �istim krug.
DEJAN: Va�i, zdravo!
GVOZDEN: Dejane, a sve�a?
(Ulazi Zdravko.)
ZDRAVKO: Zar ve� odlazi�? Da se niste posva�ali?
DEJAN: Moram na fakultet da se vidim s mentorom. Molio me Gvozden da mu donesem sve�u. Je l' to zabranjeno? (Vadi sve�u, Zdravko je uzima.)
ZDRAVKO: Jeste... Vidi, sveti �or�e! (Gvozdenu) Je l' to tvoja slava?
GVOZDEN: ...Jeste.
ZDRAVKO: I moja je. Nisam znao da dr�i� do toga... E, pa ja �u da ti do�em na slavu. Done�u ti par�e mog kola�a, jagnjetinu, torte i litar vina pa �emo zajedni�ki da obele�imo. Ima� i ti du�u. Gre�nu, al' ipak du�u. Neka ti je ova sve�a, samo nemoj da neko vidi. Pali je samo kad sam ja u smeni. Ko ga jebe �to je zabranjeno.
GVOZDEN: Hvala ti... kume.
ZDRAVKO: Pa jes'. Ja sam ti sad i kum i otac i brat. Samo nemoj, molim te, �ena da ti budem.
(Smeju se. Mrak.)

9. SLIKA
(Hram)

(Dejan pali tri sve�e, stoji i moli se.)
DEJAN: Molim Te, Gospode, neka me ljubav Tvoja vodi i Duh Sveti neka mi obasja put. Za�titi moju �enu, Milenu, od svakog zla... I neka bude volja Tvoja. Amin.

(Mrak)
 

10. SLIKA
(Dom)

MILENA: Tako mi je bilo lepo ve�eras. Odavno nisi bio ovako �estok. Kao da si mi ljubavnik a ne mu�. Sve me boli, ali neka. (Pauza)
DEJAN: Molim?... Izvini...
MILENA: I dok smo se mazili, bio si odsutan. Nema veze, hajde da popijemo malo vina.
DEJAN: Ne mogu. Moram ujutru rano da ustanem.
MILENA: Samo po �a�icu... Gde �e� tako rano?
DEJAN: Moram do zatvora. Sutra nam je poslednje vi�enje, a kasnije imam obaveze.
MILENA: Zavr�ava� s Gvozdenom?
DEJAN: Zavr�avam.
MILENA: Od kad njega intervjui�e�, nekako si se promenio.
DEJAN: Nabolje ili nagore?
MILENA: Nabolje, ako bolje mo�e biti, ali opet... ne znam... kao da nisi svoj.
DEJAN: Svoj sam, da vi�e ne mogu biti. Ne boj se, mila, jo� sutra i gotovo.
MILENA: Drago mi je. Zna� li da je bio optu�en da je ubio jo� jednu devojku osim ove. Oslobo�en zbog nedostatka dokaza.
DEJAN: Za�to mi sada to govori�? Znam, �itao sam njegov dosije!
MILENA: Za�to si grub? To ne li�i na tebe. Samo sam zabrinuta.
DEJAN: Izvini. Hajde da ipak popijemo malo vina.
MILENA: Sutra je gotovo?
DEJAN: Da. Gotovo.
MILENA: Kona�no �e� vi�e biti kod ku�e.
DEJAN: Da, sad kad si ti manje kod ku�e.
MILENA: Da nazdravimo za nas. Za mir u nama, za na�u ljubav u narastanju... i za malo para.
DEJAN: E, ta ti valja. Novac donosi slobodu. Slobodu da opet ubodu.
MILENA: Budalo jedna! (Poljupci) Pi�emo vino sutra. Za kraj tvog muvanja po zatvorima.
(Ljube se. Mrak.)
 

11. SLIKA
(Zatvor)

(Gvozden pali sve�u i sedne. �eka. Malo zatim ulazi Dejan.)
GVOZDEN: Zdravo.
DEJAN: Zdravo.
GVOZDEN: Kako je Milena?
DEJAN: Dobro je.
GVOZDEN: Oti�la je na posao?
DEJAN: Da. Izgleda da �e je primiti za stalno. Jedan ide u penziju za tri meseca. Uvodi je u posao.
GVOZDEN: I onda �e biti sudija. Bog na zemlji.
DEJAN: To sam joj i ja rekao.
GVOZDEN: �ta?
DEJAN: Pa to. Da niko nema prava da sudi.
GVOZDEN: Ali ona te ne slu�a.
DEJAN: Vide�emo. Ambiciozna je.
GVOZDEN: Ne �udim se �to je toliko voli�.
DEJAN: Da je upozna�, i ti bi je zavoleo.
GVOZDEN (Pauza): Sigurno. (Gleda na sat.) O �emu �emo da �askamo za kraj?
DEJAN: Puna mi sveska, uze�u malo papira od Zdravka.
GVOZDEN: Pazi da ti ne da wc- -papir...
(Dejan ode na hodnik i zove Zdravka.)
DEJAN (Off): Zdravko! Zdravko!
(Za to vreme, Gvozden gasi sve�u i iz nje izvla�i o�tar bode�. Skriva ga iza le�a. Ulazi Dejan.)
Sad �e doneti.
GVOZDEN: Daj da jo� malo slu�am Vejtsa.
(Ulazi Zdravko, nosi papir.)
ZDRAVKO: Ti po�'o u svatove bez... pribora. Meni da posveti� taj tvoj rad. Da pi�e: �Zdravku, mom prijatelju, bez �ije nesebi�ne pomo�i nikad ne bih zavr�io �kolu.�
(Gvozden mu munjevito napravi jednom rukom kragnu oko vrata, a drugom mu zabode bode� pravo u srce, s le�a. Ne pu�taju�i ga, izvadi njegov pi�tolj iz futrole i uperi u Dejana.)
GVOZDEN: �ta blene�?
DEJAN: �ta radi� to!?
GVOZDEN (Zdravkovim klju�evima otvara �eliju.): Tebi sam se odu�io. Poklanjam ti taj tvoj... �ivot i da te posle ovoga vi�e ne vidim. Nemoj da mi staje� na put. Ubi�u te kao va�ku. Mada bi mi bilo �ao. Podse�a� me na nekog... A sad napolje i samo bezbri�no, kao da pi�tolj nije uperen u tebe. Ja kao �istim krug i pratim tebe do kapije...

(Mrak)
 

12. SLIKA
(Hram)

DEJAN: Gospode, za�to si me ostavio? Za�to, Gospode?
(Pauza)
Ne dozvoli, Gospode, da ja ostavim tebe. Obaspi me darovima Duha Svetoga. Vrati mi Milenu...
I neka bude volja Tvoja. Amin.

(Mrak)

13. SLIKA
(Skrovi�te)

GVOZDEN: Dobar dan. Ja sam Gvozden Miladinovi�. Veoma mi je neprijatno...
MILENA (Suzbijaju�i strah.):  Vama?
GVOZDEN: Ne mo�ete ni da pretpostavite koliko. Oslobodi�u vas. (Odvezuje je.) Predla�em vam da ne vri�tite i da ne pravite sli�ne gluposti. Znam da ste razumna �ena i da shvatate ovu nepodno�ljivu situaciju u kojoj se nalazimo.
MILENA: Mi?
GVOZDEN: Meni je gore nego vama. Verujte. Ja sam zloupotrebio vas. Vi ste samo �rtva.
MILENA: Samo?
GVOZDEN: Samo. Ali i to �emo prevazi�i. Pijete li belo vino?
MILENA (Pauza): Da.
GVOZDEN: Ne budite nepoverljivi. Nije otrovano. Ja nisam ve�tica. Predla�em sivi burgundac. Nepretenciozno, a ipak osebujno. Sla�ete li se?
MILENA: Imam li izbora?
GVOZDEN: Va�e ropstvo nudi vam slobodu o kakvoj ne sanjate.
MILENA: Mo�e... burgundac.
GVOZDEN: Dopusti�ete mi da upalim sve�e. (Milena po�inje tiho da pla�e.) Ne bojte se. Stvarno nemate razloga. Naprotiv, u�ini�u sve da se opustite i da se prijatno ose�ate. Ja nisam ono za �ta me smatrate. Evo vam maramica. Zar sam rekao ne�to �to vas je povredilo?
MILENA: Nemojte, molim vas.
GVOZDEN: Pona�ate se kao da sam monstrum. Ne�e vam se desiti ni�ta �to vi ne budete �eleli.
MILENA: Mora da ste tako govorili i Dejanu. �ta ste uradili s njim?
GVOZDEN: On je dobar momak. Jako vas voli.
MILENA: �ta ste mu uradili?
GVOZDEN: Ne vi�ite. Dobro je. Mo�da samo ogrebotina.
MILENA: Tra�i�e me.
GVOZDEN: Dirljivo je va�e poverenje. Ne�e vas tra�iti. Kada do�e vreme, ja �u njega na�i.
MILENA: Molim te, nemoj ga povrediti.
GVOZDEN: Eto, zbli�ili smo se. Lepo. Samo, mislim da bi trebala da sada vodi� svoju, a ne tu�u brigu.
MILENA: On je moja najve�a briga.
GVOZDEN (Pauza): Pusti�u ti jednu stvar. Moju omiljenu. Sibelijusov �Tu�ni valcer�. �Valse triste�.
(Pu�ta valcer od po�etka, i on, snimljen beskrajno, ide do kraja scene.)
MILENA: Veliki bol.
GVOZDEN: Mazohizam. U�ivanje u ve�nom rastanku.
MILENA (Pauza): Ka�e mi Dejan da ide� u crkvu.
GVOZDEN: Sva�ta on veruje.
MILENA: Veruje. Ja nisam mogla da ga dotaknem. Ti si mu pomogao. Mo�da je moja vera slaba.
GVOZDEN: Ja verujem u sebe.
MILENA: I ja u sebe.
GVOZDEN: Mnogo si mi pomogla. I ne sluti�.
MILENA: Za�to si oteo ba� mene?
GVOZDEN: Prvo: ti si rod. Potraga �e i�i opreznije. Blokira�e Ognjena. On je najopasniji. Meni treba tek toliko vremena da obavim neke stvari ovde. I onda �e sve biti gotovo. Drugo: Jako mi se dopada�.
MILENA: Ovo nije na�in.
GVOZDEN: Sada je jedini na�in.
MILENA: Od mene ne mo�e� dobiti ni�ta. (Pauza) Mo�e� uzeti samo moje telo. Na silu.
GVOZDEN: Tela ne uzimam na silu.
MILENA: �ta bi onda? Dejan...
GVOZDEN: Ni�ta na silu. A �to se Dejana ti�e, ja ga ne�no po�tujem. Samo mu poma�em da postane �ovek.
MILENA: Ti si demon.
GVOZDEN: Demoni se ra�aju iz gre�ne veze an�ela i smrtnih �ena. Mo�da si u pravu... A �ta se ra�a iz veze demona i smrtnih �ena?
MILENA: Mrak.
GVOZDEN: Upali�u ja svetlo. Za�to toliko voli� Dejana?
MILENA: Za�to te to interesuje?
GVOZDEN: Podse�a me na nekog... Mo�da bih mogao tako da ti se pribli�im?
MILENA: Ti i ja smo u razli�itim galaksijama.
GVOZDEN: Za�to Dejan?
MILENA: Zato �to je mu�karac. To je to. Ukratko.
GVOZDEN: �ta ne voli� kod njega?
MILENA (Pauza) Mrvi kad jede.
GVOZDEN: Oprostivo.
MILENA: Odavno.
GVOZDEN: Tako sam i mislio.
MILENA: �ta? (Zvoni Gvozdenov mobilni telefon.)
GVOZDEN: Izvini. (Telefonira) Da. Da. Da. Bravo. Dolazim odmah. Ne boj se, ne�e me uhvatiti. (Prekida vezu.) Moram da obavim neke stvari. Sedi, slu�aj muziku i ne mrdaj. �uvaju te dobro. Misli na Dejana. Moja je ruka duga. Papiri su gotovi. I onda � pravac Kazablanka.
MILENA: A �ta �e� sa mnom?
GVOZDEN: Ide� i ti.
MILENA: Gde?!
GVOZDEN: Pa u �vajcarsku!
(Smeje se, mrak.)
 

14. SLIKA
(Dom)

OGNJEN: Moji su na sigurnom. Sada smo samo ti i ja.
DEJAN: �ta da radim?
OGNJEN: O tome je trebalo ranije da misli�. Za�to me nisi slu�ao?
DEJAN: Namestio si mu. I ti si ubica.
OGNJEN: Nikom ja nisam ni�ta namestio. Ja sam samo izvr�ilac.
DEJAN: Poslu�nik.
OGNJEN: Ja sam visoki oficir policije. Zajebi moralisanje. Milo ti je bilo kad sam ti kupio ve�-ma�inu.
DEJAN: �ta da radim? Kako da je na�em?
OGNJEN: Misli malo. Mnogo si razgovarao s njim. Da li ti je slu�ajno ne�to rekao, ne�to �to bi nam sada pomoglo da ga na�emo?
DEJAN: Ni�ta. Ne znam gde bi mogao da bude.
OGNJE: Znam da je u gradu. Ose�am ga. Prislu�kujemo sve njegove telefone. Ni poziva! Ovim mobilnim ne mo�e� da u�e� u trag. Sve �u ih spaliti! Kad pozovem njegov broj, ako se i javi, samo ka�e da �e da gleda kako jedem svoje �inove i prekine. Gotovo. Ili on ili ja!
DEJAN: Nikad nije spomenuo ni�ta konkretno. Ni imena, ni adrese. Samo crkvu u Mileti�evoj.
OGNJEN: Pa da. Tamo ti je njegov �ovek uvalio onu sve�u. Kakav si ti magarac!
DEJAN: Otkud sam znao. Imao je mantiju.
OGNJEN: Ti ne razlikuje� mantiju od crnog �u�kavca... Kao da su u zemlju propali... S njegovim ocem ne vredi ni razgovarati.
DEJAN (Setio se ne�ega.) Milena, du�o moja!
OGNJEN: Ne seri!
DEJAN: Zna� njegovog advokata. Ajgenmaht. Ima adresu liceja u �vajcarskoj gde Gvozden dr�i svoju sestru po majci.
OGNJEN: Ljubi te zet. Idemo po nju. Odmah. Tra�i�emo razmenu.
DEJAN: Neka to urade tvoji ljudi.
OGNJEN: Ma kakva policija! Dupe mi je u procepu. Ti. Sam. I jedan moj poverljiv �ovek. Da niko ne zna. Mene ne pu�taju u njihovu �istu dr�avu, a i moram da budem ovde. Idemo da sredimo papire. Daj paso�! Ide� u �vajcarsku!
DEJAN: A viza?
OGNJEN: Mnogo si glup!

(Mrak)
 

15. SLIKA
(Hram)

(Gvozden se smeje, pali sve�u)
GVOZDEN: I neka bude volja Moja!
(Smeje se i dalje. Zabode sve�u naopako, plamenom u pesak. Ne prekrsti se. Ode.)

(Mrak)
 

16. SLIKA
(Skrovi�te)

GVOZDEN: Donosim dobre vesti. Nemaju pojma gde smo. Imamo jo� vremena.
MILENA: A Dejan?
GVOZDEN: E, to ni ja ne znam. Nekako je izmakao. U zemlju propao. Samo da ne zabrlja...
MILENA: Pametniji je nego �to misli�.
GVOZDEN: Ja znam da je pametniji nego �to ti misli�. To me i brine.
MILENA: Hrabar je.
GVOZDEN: Mudrost je znati kada je vreme za hrabrost. Valjda �e sa�ekati.
MILENA: �ta?
GVOZDEN: Pa �ta se uvek �eka? Pravi momenat!... Vidi �ta sam nabavio. Vipavsku �Rebulu�.
(Pokazuje joj bocu belog vina.)
MILENA: Nikad nisam �ula...
GVOZDEN: Na�alost. Suvo �kakljivo.
MILENA: Ni ja ne volim sladunjava vina... �esto pije�?
GVOZDEN: Vrlo retko. Posledice me uvek vi�e ko�taju od zadovoljstva.
MILENA: Za�to sad pije�?
GVOZDEN: Zato �to vi�e nema posledica.
MILENA: Po tebe ili po mene?
GVOZDEN: �iveli! Za�to si upla�ena?
MILENA: To te pali?
GVOZDEN: Ne... Ne kod tebe. Naprotiv.
MILENA: Ne bojim se vi�e. Pomirila sam se.
GVOZDEN: Sa �im?
MILENA: Sa onim �to je neminovno. Ma �ta to bilo.
GVOZDEN: Ja te ne�u povrediti.
MILENA: Neminovno je ponekad i ono �to sami sebi u�inimo.
GVOZDEN: Svi�a� mi se. Hrabra si.
MILENA: Ne�e� valjda re�i da imam muda? (Smeju se.)
GVOZDEN: Ne. Ima� srce.
MILENA: Ah! Tebi treba ljubav. �eleo bih da ti je dam?
GVOZDEN: Ja �u je uzeti od tebe.
MILENA: Ljubav se daje. Voli� lepa vina. A �ene?
GVOZDEN: One vole mene.
MILENA: Nema� nikog?
GVOZDEN: Nikog.
MILENA: Mora da postoji neko. Negde.
GVOZDEN: Postoji.
MILENA: I onda?
GVOZDEN: Onda �iveli!... Za�to ne pije�?
MILENA: Ipak se bojim.
GVOZDEN: Ne boj se. Veruj mi.
MILENA: Dejan ti je verovao.
GVOZDEN: To je bio njegov izbor. Pravi izbor.
MILENA: I ti mu ovako vra�a�?
GVOZDEN: Veruj mi. �uvam te ovde izvan svakog zla.
MILENA: Skoro pesni�ki. Volela bih da mogu da ti verujem.
GVOZDEN: I ja bih voleo. (Uhvati je za ruku.)
MILENA: Postajemo intimni? Malo me potcenjuje�?
GVOZDEN (Povu�e se.) Ne. Naprotiv.
MILENA: Onda sedi i pij ovo lepo vino.
GVOZDEN: Svi�a ti se?
MILENA: Da. Podi�e temperaturu. Zanosi. Ka�u da je koren svakog zanosa ljubav, a vino je te�na ljubav, mo�e� je popiti.
GVOZDEN: Stvarno zanosno. (Doliva vino oboma.)
MILENA: Ho�e� da me napije�? Ne bi me valjda pijanu uzeo?
GVOZDEN: Ne... Ho�e� malo kisele?
MILENA: Ne povla�i se sad. Slobodno sipaj.
GVOZDEN: Divna si. Skroz si luda.
MILENA: Ponovi, molim te.
GVOZDEN: Divna si.
MILENA: Ma ne to!
GVOZDEN: Luda si!
MILENA (Za sebe): To je most preko kojeg ja hodam.
GVOZDEN: Poljubi me.
MILENA: Mora� biti ne�an i vedar. Tek tada �u znati da si �vrst i ozbiljan.
GVOZDEN: Volim te.
MILENA: Ne voli� me.
GVOZDEN: Volim te.
MILENA: Ne voli� me. Samo si zanesen.
GVOZDEN: A jesi li i ti zanesena?
MILENA: Mnogo vodi� tu�u brigu. Prepusti se sebi. (Gvozden je privu�e i poljubi.) Da. To je ono slatko. Moram jo� onog oporog da lak�e podnesem (Pije)
GVOZDEN: Volim te.
MILENA: Devalvira�. (Ljube se.)

(Mrak)

17. SLIKA
(Dom)

OGNJEN: Ispri�ao si maloj sve o velikom bratu?
DEJAN: Bolje da nisam. O�ajna je.
OGNJEN: Vidim. Ali neka. Tako bar zna �ta je �eka.
DEJAN: Nema ona sirota pojma.
OGNJEN: Pro�i �e je. Mlada je.
DEJAN: Jebe se tebi. Jesi li ga zvao?
OGNJEN: Ne jo�. Morao sam devojku da smestim na sigurno. A i ti i ja moramo da se dogovorimo.
DEJAN: �ta jo� treba?
OGNJEN: Sigurno ne�e pristati na policiju. Mora� ti da obavi� razmenu.
DEJAN: Otkud ja to znam? Zasra�u.
OGNJEN: Ne�e�. On ima tvoju �enu. Ti dobija� nju, ostalo je moj posao.
DEJAN: Ako treba, skenjaj ga!
OGNJEN: Svakako, samo ne prilikom razmene.
DEJAN: On ne sme da ostane na slobodi.
OGNJEN: Ne brini, sloboda �e da ostane bez njega. Samo jo� da ovo pro�e u redu. (Vadi svoj pi�tolj.) Da puca� zna�. Vodio sam te u streljanu.
DEJAN: �ta �e mi to?
OGNJEN: Za svaki slu�aj. Zna� ga kakav je.
DEJAN: On zna da puca u ljude. Ja sam ga�ao u mete. Iz zezanja.
OGNJEN: Ni�ta nije iz zezanja. Ne brini. U njega �e biti upereno bar jo� deset pu�aka iz mraka.
DEJAN: U �ta sam se ja uvalio?!
OGNJEN: Samo do�i s otko�enim pi�toljem u ruci da ne pote�e� ako treba. Da ne izaziva�.
DEJAN: Samo da Milena bude dobro.
OGNJEN: Pametna je to �ena. Ume da se brine o sebi. Vredi za nju rizikovati.
DEJAN: Zovi ga.

(Mrak)
 

18. SLIKA
(Skrovi�te)

GVOZDEN: Ne boji� se da si zatrudnela? (Pauza) Valjda je to pravda.
MILENA: Kakva pravda?
GVOZDEN: Da, kakva?... Bila si u pravu. Ne volim te.
MILENA: Ti mora� da se nosi� s tim.
GVOZDEN: I ti mora� da se nosi� s tim. Ni ti mene ne voli�. Za�to si prevarila Dejana? Njega voli�.
MILENA: Nisam ja njega prevarila. Ja sam ja, ti si ti, on je on. To je to. Uradila sam �ta sam htela.
GVOZDEN: Za�to?
MILENA: Ponekad mora� da vodi� ljubav s nekim da bi ga razumeo. Da ga dodirne�. Da oseti� ko�u. Miris. Dah. Temperaturu na prevoju kolena. Da li di�e ili se gu�i. Prsa na prsa. Znoj u znoj. Da li je ne�an ili mlak. �vrst ili grub. Zgr�en ili opu�ten. Jezik u jezik. Re� u re�. Da li je u tebi ili izvan svega. Strah ili mir. Poverenje ili juna�enje. Pokornost ili razmetanje. Nevinost ili prevrtljivost.
GVOZDEN: Da li si me razumela?
MILENA: Osetila sam te.
GVOZDEN: Kako?
MILENA: Jako. Mnoge su u�ivale s tobom.
GVOZDEN: Ti?
MILENA: I ja. Ti si nesre�an �ovek.
GVOZDEN: Za�to?
MILENA: Mogao si mnoge da usre�i�. Da si se dao.
GVOZDEN: Tebi sam se dao.
MILENA: Nisi. Kao da si sebe i mene posmatrao odnekud. Sa strane. A onda si se vratio. Pred kraj.
GVOZDEN: Da. Pred kraj.
(Pauza)
MILENA: Za�to sve ovo radi�? Mislim, beg i sve... Zna� da nema� �anse. Ubio si policajca. Dva ranio. Bez potrebe. Ti nisi glup. Satera�e te u slepu ulicu. Ubi�e te kao psa.
GVOZDEN: Ne�e. Bi�e onako kako ja ho�u.
MILENA: Mlad si ti za umiranje.
GVOZDEN: Imam li ja to protekciju?
MILENA: Ne moram ja da ti sudim. Ti si sebi presudio.
GVOZDEN: Mogao bih da te volim.
MILENA: Ne bi.
GVOZDEN: A ti mene?
MILENA: Mo�da bih i mogla. U nekom drugom �ivotu. Ja volim Dejana. Vi ste nebo i zemlja.
GVOZDEN: Ti si nas spojila. Horizont. Tanka linija �to spaja.
MILENA: Il' razdvaja. �udni su putevi Gospodnji.
(Zvoni mobilni telefon.)
GVOZDEN: Molim? (Dalje na nema�kom.) Da. Razumem. Kada? Ne, nema problema, kod mene je. Hvala vam �to ste nazvali. Veoma ste ljubazni. Dovi�enja. (Velika pauza, na srpskom.) Po�elo je.
MILENA: �ta to?
GVOZDEN: Predstava. Ju�e su mi oteli sestru iz internata.
MILENA: Ko?
GVOZDEN: Nadam se da znam. Dok �ekamo poziv, da popijemo jo� malo vina. (Pauza) I da razmislimo. Mislim da �emo se uskoro rastati. Zauvek. (Piju vino.) Ne boji� se da �u te ubiti?
MILENA: Vi�e ne.
GVOZDEN: Mo�da te volim, a mo�da sam bespomo�an. Takvi ubijaju.
MILENA: Ti si mo�an.
GVOZDEN: Ne podilazi mi. Sve �e� pokvariti. (Pauza) Bojim se.
MILENA: Za sestru? Ti nisi kukavica.
GVOZDEN: Znam. Ali ipak se bojim.
MILENA: Poljubi me.
GVOZDEN: Onda �u morati jo� vina.
MILENA: Mora�e�. Ali �e� se manje bojati.
(Ljube se.)
GVOZDEN: Ljubi� me kao da me voli�.
MILENA: Ja sam �ena. Razume� ti to.
GVOZDEN: Sve �u dati za tebe.
MILENA: Eto, ne boji� se vi�e. (Zvoni mobilni telefon.)
GVOZDEN: Da. Ja sam. Tu je... (Mileni) Vi�i �ikama da si dobro. Ho�e da te �uju.
MILENA (Vi�e): Dobro sam! Ko je to?
GVOZDEN: �uli ste je... Imate moju sestru? Pa? Za�to razmena? Ja sam hteo Milenu. Da sam hteo sestru, nju bih i doveo. Mo�ete razmenjivati zna�ke ili salvete. Sa mnom se ne�ete menjati... Ne, ne, slobodno je ubijte. Ili, jo� bolje, silujte je dok ne umre. �elim vam lep provod i prijatno popodne. (Isklju�i mobilni telefon.) Amateri!
MILENA: Kako mo�e�!
GVOZDEN: Ja? Pa ne�u je ja silovati i ubiti.
MILENA: Ti nisi demon. Ti si �avo.
GVOZDEN: Pazi da mi ne stane� na rep.
MILENA: �ao mi je �to sam te i dotakla.
GVOZDEN: Zna� da posle nema kajanja. Ne brini. Javi�e se ponovo. Ispali su glupi u dru�tvu. Sad smi�ljaju �ta da ka�u kad ponovo nazovu. Ho�e da me prisile! Bolid do bolida.
MILENA: Mrzim te!
GVOZDEN: Ma, voli� ti mene. (Zvoni mobilni telefon, javlja se.) Ginekologija. Da, izvolite. A, to ste vi... Nemoj da mi preti�. Jako �u se upla�iti pa �u sve upropastiti. Mislim, sve vas �u upropastiti. Sada me dobro slu�aj. Daj mi tvoj broj. Ja �u tebi javiti kad i gde... Moj miljenik Dejan neka obavi transakciju. Ka�i mu da mu je �ena dobro. Da bolje ne mo�e biti. Adios... La kukara�a. (Isklju�i aparat, Mileni.) Eto, ne bojim se vi�e. Opet sve ide po planu. Mom planu.
MILENA: I �ta �e� onda?
GVOZDEN: Pa zna� valjda! Pravac Kazablanka! Ali bez tebe.
MILENA: Ko je to bio? Ognjen? To ti je zamka.
GVOZDEN: Zovem se �elik. Ba�--�elik.
MILENA: I nad popom ima pop.
GVOZDEN: Mnogo mi se vi�e svi�a� kad si luda. Popij jo� malo. Ja moram da potpi�em neke punomo�i i pisma. Dugo �u biti odsutan. (Pi�e i potpisuje neke papire.)
MILENA: Ti si �udo...
GVOZDEN: Svako �udo za tri dana. �uti i pij.
MILENA: Propi�u se.
GVOZDEN: Ne�e�. Ti si lepa. Pije� lepa vina. Zdrava si. (Milena �uti i pije vino.)
Gotovo je. Tri koverte u jednoj velikoj. Kad nestanem u vidu lastinog repa, odnesite ovo kod advokata Ajgenmahta. Nikola Ajgenmaht.
MILENA: Za koga je to?
GVOZDEN: Ni�ta protivzakonito. Obe�ava�?
MILENA: Obe�avam.
GVOZDEN (Vadi mobilni telefon.): A sad, kona�ni dogovor.

(Mrak)
 

19. SLIKA
(Negde)

(No�. Zvezdano nebo. Cvr�ci. Dejan ve� stoji na jednoj strani scene sa pi�toljem u ruci. Ruke uz telo. �eka. Ulazi Gvozden s druge strane scene.)
DEJAN: Gde je Milena?
GVOZDEN: Ne �uri. �to je brzo, to je i kuso. Tu je. U kolima.
DEJAN: Dovedi je.
GVOZDEN: Dobi�e� svoju �enu natrag. Ispravniju nego �to je bila. A gde je moja sestra?
DEJAN: U kolima.
GVOZDEN: Eto, sve je pod kontrolom. Sam si?
DEJAN: Da.
GVOZDEN: E, pa lepo. Mo�emo malo da pro�askamo.
DEJAN: Dosta smo ti i ja �askali.
GVOZDEN: Kako ti ka�e�. Dobro si rekao ono za Milenu.
DEJAN: �ta?
GVOZDEN: Pa to. Da bih je zavoleo kada bih je upoznao.
DEJAN: Nisi valjda...
GVOZDEN: Nisam. Ja nisam silovatelj. To zna�.
DEJAN: Ni�ta ja ne znam.
GVOZDEN: Ne zna�.
DEJAN: Hajde da se razmenimo.
GVOZDEN: Hajde! (Posegne rukom ispod sakoa da izvadi pi�tolj. Dejan instiktivno reaguje, di�e ruku i puca. Gvozden pada pogo�en u grudi. Dejan u �oku, baca pi�tolj i pritr�ava da mu pomogne. Naginje se nad njega. Gvozden mu prisloni cev svog revolvera na �elo. Mala pauza.)
Make my day!
(�kljoca nekoliko puta. Revolver je prazan. Gvozden se smeje koliko god je to mogu�e.)
Usr�o si se!
(U pozadini se upale farovi i rotaciono plavo svetlo policijskog automobila. Bez sirene, bez zvuka. Ognjen mirno stoji pored automobila ritmi�ki obasjavan rotacionim svetlom.)
DEJAN: Za�to si to uradio? Za�to ja?
GVOZDEN: Dobar si �ovek. Nisam mogao da dozvolim da me ubiju u zatvoru besni psi... Obe�aj mi ne�to.
DEJAN: �ta?
GVOZDEN: Da �e� se brinuti o mojoj sestri. Mileni sam dao uputstva. Punomo�i, sav novac, vize i paso�e �e vam srediti advokat Ajgenmaht. Idite odmah sutra kod njega... Obe�ao sam da �u ostvariti sve tvoje snove.
DEJAN: Koje snove?
GVOZDEN: Pa to. Novac. �ivot napolju. Nau�ni rad. Mir i spokoj... Obe�ava� mi za sestru?
DEJAN (Pauza): Brinu�u se o njoj... Ona nije ni�ta kriva.
GVOZDEN: Tako je dobro... Neka bude volja Moja.
(Umre. Dejan ustane i gleda ga. Prilazi Ognjen, usput uzima Dejanov pi�tolj sa zemlje.)
OGNJEN: Sve je u redu. Ti nema� ni�ta s ovim. Nisi ni bio tu. �ist k'o suza... Idi.
DEJAN: Gde je Milena?
OGNJEN: U njegovim kolima. Bio je sam.
(Dejan odlazi. Mrak. U mraku se �uje jo� jedan pucanj, to Ognjen �overava� Gvozdena.)
 

20. SLIKA
(Hram)

(Milena i Dejan. On dr�i sve�u. �ute. Dejan pali sve�u i zabode je u donji tas, za pokoj du�e, a Milena u gornji tas. Prekrste se.)

MILENA: Oprosti, Gospode... I neka bude volja Tvoja. (Prekrsti se.) Mislim da sam trudna.
DEJAN (Radostan, prekrsti se, grli je.): Idemo u �vajcarsku!
(Milena pla�e.)
 
(Mrak)

K R A J