Pozori�te u Makedoniji je u rukama mladih pisaca, glumaca, reditelja i onih koji su nastavili da rade i u proteklih desetak godina sa svojim po�tovanim i velikim teatarskim baga�om

Makedonska pozori�na slagalica u poslednjih desetak godina puna je razli�itih sli�ica svih boja koje ta�no govore o onome �ta se doga�alo ili doga�a u teatru, bez obzira da li su u pitanju profesionalni ansambli ili grupe, kulturni centri, trupe ili sami glumci koji su po�li svojim putem odmetnuti od institucije.
S obzirom na sve doga�aje koji prate Balkan u poslednjoj deceniji i malo vi�e, ponekad su ulica, skup�tina, parlament, fabrika, �eleznica, �kola, rudnik... ve�e pozori�te od onog u kome su profesionalni pozori�ni ljudi. U vreme raznoraznih izbora, menjanja vlada, neuki kandidati u svojim marketin�kim govorima redovno koriste re� teatar u negativnom kontekstu. Mnogi nikad nisu u�li u njega, ali vre�aju�i protivkandidate govore: on samo pravi teatar!
I nekolicina pravih pozori�nih znalaca bila je u tim kampanjama, neki nisu uspeli da ostvare snove u politici, neki su dogurali i do diplomatije i ministarskih fotelja. Reditelj Ljubi�a Georgievski je 1994. bio jedan od dvojice kandidata za predsednika dr�ave, a zatim je, kao utehu za prekinuti predsedni�ki san, pre tri godine dobio mesto ambasadora Makedonije u Bugarskoj. Dramski pisac Jordan Plevne� je ambasador u Francuskoj. U biografiji reditelja Slobodana Unkovskog pi�e da je bio makedonski ministar za kulturu. Aktuelni ministar za kulturu je Blagoja Stefanovski, dugogodi�nji direktor najuspe�nijeg pozori�ta u Makedoniji � Narodnog teatra u Bitolju, ku�e u kojoj su trajale ve�ne muke teatra s dr�avom. Tokom poslednje decenije, kada nikako nije bilo novca za pozori�te i kulturu uop�te, upravo ovo pozori�te uspostavilo je nezavisni model rada prelaze�i preko svih muka i problema, imaju�i na svojoj strani publiku koja uvek puni sale na svim izvo�enjima, sedam, osam pa i deset premijera u godini, �to je nedosti�ni san drugih profesionalnih ku�a.
Glumica Valentina Bo�inovska je skoro �etiri godine bila narodni poslanik i nikad na parlamentarnoj govornici nije rekla ni re� o glumcu, a i filmski reditelj Stole Popov je na sli�an na�in pro�ao kroz parlamentarnu salu tokom svog mandata... Glumci ili dramski pisci imali su svoje poslani�ke kandidature...
Sre�om, pozori�te je i�lo svojim putem, s ljudima koji uvek sanjaju i govore iste snove: bi�e novih predstava, bi�e vi�e novca, vi�e publike u pozori�nim salama.
U Makedoniji je sada deset �starih� pozori�ta (Drama Makedonskog narodnog teatra, Dramski teatar, Teatar narodnosti s Albanskom i Turskom dramom � sva u Skoplju, narodna pozori�ta u Bitolju, Prilepu, Velesu, Kumanovu, �tipu i Strumici) s tradicijom od skoro �est ili pet decenija, a jedino �novo� radi ve� deset godina, a to je Teatar za decu i omladince u Skoplju, gde je direktor (istovremeno i narodni poslanik) Ljubomir �adikovski. Ovo pozori�te ima najmla�i i najmanji ansambl � desetak �lanova � ali i brojnu publiku i mno�tvo pravih predstava, skoro hitova, mnogbrojna gostovanja i nagrade na balkanskim i evropskim festivalima, dakako u svojoj kategoriji.
Novi je i De�ji pozori�ni centar formiran 1999, a cilj mu je edukacija dece razli�itog etni�kog potekla, kojima uz pomo� pozori�nog jezika treba da se razvije svest o zajedni�kom �ivotu, demokratiji i me�uetni�kim odnosima. Sve preko afirmacije mladih autora za decu i svoje produkcije, kao i s jo� jednim ciljem: da se teatar kao predmet uvede i u �kole.
Pravi Teatar se ipak doga�ao i doga�a u Teatru � na pozori�noj sceni, me�u pozori�nim znalcima, me�u onima koji uvek sanjaju, kao deca � samo lepe snove, veruju�i da �e ve� sutra biti bolje, vi�e novca, vi�e novih predstava.
Dve godine je na snazi novi Zakon o kulturi od koga pozori�te nema ba� ni�ta, jer je biv�a ministarka za kulturu �vi�e ulagala u mrtvu kulturu� � u obnovu i za�titu spomenika kulture, izgradnju crkvenih hramova, adaptaciju otvorenih ili anti�kih scena i teatara... Godinama se priprema nacionalni program za kulturu za koji se veruje da �e kona�no biti gotov do juna, a kako ka�e ministar Stefanovski, kona�no �e dovesti do toga da se ula�e u ��ivu kulturu� �iji je deo i teatar...
No, po�imo redom. Pozori�te u Makedoniji je ipak u rukama mladih pisaca, glumaca, reditelja i onih koji su nastavili da rade i u ovih desetak godina sa svojim po�tovanim i velikim teatarskim baga�om.
Protekla decenija u makedonskom teatru u znaku je novog dramskog pisca. To su najpre Dejan Dukovski, Sa�ko Nasev, Venko Andonovski, Jugoslav Petrovski... �iji se drame postavljaju na scenu jo� dok se toner na papiru na kojem su �tampane nije osu�io. Ali nisu manje prisutni ni tekstovi kao SUD ili CRNILA Koleta �a�ula, DIVLJE MESO, TETOVIRANE DU�E, BAHANALIJE ili CRNA RUPA Gorana Stefanovskog, ERIGON ili novi tekstovi Jordana Plevne�a: SRE�A JE NOVA IDEJA U EVROPI i NA�A DAMA U PARIZU ili tekstovi dramskog nasle�a � Vasila Iljoskog, Antona Panova, Rista Krleta ili Vojdana �ernodrinskog. Novembra 2000. obele�ena je stogodi�njica prvog izvo�enja na makedonskom jeziku drame MAKEDONSKA KRAVAVA SVADBA Vojdana �ernodrinskog, objavljena je luksuzna knjiga s originalnim dramskim tekstom i analizama o �osnovolo�niku� makedonskog teatra, a snimljen je i TV film koji je radila dr Jelena Lu�ina; jedan autor i njegov teatar slavljeni su i u Makedonskoj akademiji za nauku i umetnost, gde je bilo centralno obele�avanje.
Drame pisaca s po�etka 20. veka ili njegove prve polovine imaju kontinuitet poslednjih desetak godina na sceni Narodnog teatra u Bitolju. U pitanju je novo �itanje dramskog nasle�a, u kontekstu i s konotacijom ovog vremena, s visokim pozori�nim dometom, priznatim i nagra�ivanim i na scenama u inostranstvu: u Rusiji, Francuskoj, Sloveniji, Srbiji, Bugarskoj i Australiji, gde je Teatar imao dva gostovanja od mesec dana.
Na pozori�nim scenama Skoplja desetak godina hitovi su predstave po delima mladih dramskih pisaca. Autori tih novih drama uglavnom su ro�eni oko 1970, dakle sada su u tridesetoj ili tridest i nekoj godini.
Na sceni Dramskog teatra po�etkom pro�le decenije debitovao je Sa�ko Nasev s komadima koji su stekli veliku popularnost: �IJA SI, GREH ILI �PRICER i HAREM. Njegova drama POZITIVNO MI�LJENJE godinama je bila hit (sve su u re�iji Dimitra Stankoskog) koji se upravo sada, posle pet godina igranja, obnavlja, opet kao nezavisni projekat, a u me�uvremenu su mu izvedene drame LIBRETO VAGNER, SERDAR, SPIRO CARE, PRO�I��AVANJE... Nasev je predstavnik talasa kojim se u makedonskoj dramaturgiji, od devedesetih naovamo, superiorno afirmi�e na�in dramskog pisanja imenovan kao post-postmodernizam, zasnovan na kombinaciji realisti�kog skriptorskog postupka, apliciran na prepoznatljivu popularnu matricu, naj�e��e melodramu.
Na makedonskoj pozori�noj sceni u poslednjih desetak godina (od 1994) je i Venko Andonovski, vrsni prozni i dramski autor. Sve njegove drame: ADSKA MA�INA, BUNT U DOMU STARACA, SLOVENSKI KOV�EG, KANDID U ZEMLJI �UDA i CRNE LUTKICE, izvedene su u Drami MNT, Dramskom teatru ili Turskoj drami Teatra narodnosti u Skoplju, poslednja kao nezavisni projekat, a prva na sceni u Strumici. Dramski rukopis Andonovskog prati postulate moderne i postmoderne dramaturgije, s velikim ume�em struktuira, tematizuje i teatralizuje lako prepoznatljive situacije iz �ivota.
Jugoslav Petrovski je dramski autor koji superiorno vlada dramskim zanatom, ve�to operi�e pozori�nim znacima i simbolima i uvek privla�i pa�nju teatarske i knji�evne publike. Sve njegove drame � JEVAN�ELJE PO JUDI, GRE�NI SU SE UTE�ILI, KILIBA, ZMAJEVI DOLAZE, ELE�NIK, SONATA U A-MOLU, VAZA OD PORCELANA (nagra�ena �ekspirovom nagradom u Engleskoj) izvedene su na raznim scenama a postavili su ih razli�iti reditelji, tekstovi su nagra�eni, a glumci i publika vole da igraju odnosno gledaju predstave po njegovim dramama.
Namerno, na kraju pregleda o mladim dramskim piscima ostavljam Dejana Dukovskog, najmla�eg po godinam a najizvo�enijeg u makedonskim pozori�tima, autora tekstova koji su godinama na repertoaru, predstava koje su u pravom smislu hitovi i koje su gostovale na raznim festivalima po Evropi. Njegove tekstove u poslednjih desetak godina izvode pozori�ta u Makedoniji, �irom Balkana, ali i teatri u Evropi, Americi i Aziji. Pre svega, to je BURE BARUTA, apsolutno najizvo�enija makedonska drama u svetu, postavljena na dvadeset jednu scenu � od Skoplja, do Njujorka i Tokija. Pro�le godine, u maju, u Gdanjsku je odr�an i simpozijum: Bure baruta � stanje i provokacija. Dukovski je autor i drugih mnogo izvo�enih drama na raznim scenama � BALKANSKA GROTESKA, POSLEDNJI BALKANSKI VAMPIR, BALKAN NIJE MRTAV, MAMU MU JEBEM KO JE PRVI PO�EO, DRAKULA... Naslovi drama kazuju mnogo. Sve su to, naime, pri�e o Balkanu koje li�no do�ivljavam kao ljubavne komade, kao pri�e koje govore o ljubavi koja nedostaje svima i svuda u svetu, o ose�anju za kojim svi tragamo, o tome koliko ga nema, o tome koliko smo jedni drugima potrebni; no, to su u isti mah i drame o nasilju, komadi koji zahtevaju da se upustimo u dijalog i da se razumemo. Drame Dukovskog istovremeno su i pri�e o malom �oveku na Balkanu (i svuda u svetu) tretiranom kao �guzica sveta�, gde se �ivi i umire po posebnim pravilima.
U ovoj pri�i su i tekstovi ra�eni po starim ili novim tekstovima Gorana Stefanovskog. Njegove drame DIVLJE MESO i TETOVIRANE DU�E osamdesetih godina bili su hitovi u nekada�njem YU teatarskom prostoru. Izvodile su se ili gostovale u kazali�tu, pozori�tu, gledali��u, teatru. Prvi tekst bio je praizveden u re�iji Slobodana Unkovskog (1980), a drugi u re�iji Paola Ma�elija (1985) � oba na sceni Dramskog teatara, a oba su opet, ve� tre�u godinu, na sceni Dramskog teatra. I opet su hitovi.
Ljudi u pozori�tima Makedonije, uostalom kao i svuda u svetu, imaju isti san: �ele da promene svet, uprkos ludim vremenima, a od svoje publike tra�e da veruje u dolazak humanije, dostojanstvenije, lep�e sutra�njice. Makedonski teatar u svoju savremenost unosi vlastitu tradiciju, a glumci su u njemu glavni stub, reditelji su okrenuti doma�em autoru bez obzira na to da li od njega tra�e novi tekst ili prave rimejk predstava; tu je i publika koja voli predstave u kojima prepoznaje svoju nimalo veselu dru�tvenu situaciju i svakida�njicu. A u predstavama su uglavnom mladi, ili malo stariji glumci: Nikola Ristanovski, Dejan Lili�, Irena Risti�, Nikolina Kuja�a, Toni Mihajlovski, Vlado Jovanovski, Biljana Dragi�evi�, Dragan Spasov, Biljana Beli�anec, Risto Gogovski, Kalina Naumovska, Tanja Ko�ovska, Maja Veljkovi�, Elena Mo�e, Amernis Nok�i�i, Gabriela Petru�evska, Refet Abazi, Petar Gorko, �or�i Jolevski, Senko Velinov, Jelena �ugi�, Zvezda Angelovska, Iskra Veterova, Vasil Zafir�ev, Vladimir Ja�ev...
Pet predstava po isto toliko drama Gorana Stefanovskog i Dejana Dukovskog sada su hit predstave na dve scene u Skoplju. Na sceni Dramskog teatra to su TETOVIRANE DU�E i DIVLJE MESO Stefanovskog, a BURE BARUTA (igra se od 1994), MAMU MU JEBEM KO JE PRVI PO�EO (od 1996) i BALKAN NIJE MRTAV (2001) Dukovskog su na repertoaru Drame Makedonskog narodnog pozori�ta. Zanimljivo je da su sve te predstave re�irala samo dva mlada reditelja � Aleksandar Popovski i Sa�o Milenkovski.
Popovski je reditelj DIVLJEG MESA, predstave koja je gostovala u Parizu, Padovi, Be�u, Podgorici, Beogradu, Novom Sadu... i dobila mnoge nagrade. Recimo i da je prvo DIVLJE MESO (1980) progla�eno za predstavu 20. veka u makedonskom pozori�nom prostoru. Popovski je re�irao i hit predstave u Drami MNT MAMU MU JEBEM KO JE PRVI PO�EO (prikazana i na nekoliko scena u inostranstvu) te BALKAN NIJE MRTAV (mnogobrojna inostrana gostovanja). Milenkovski je reditelj praizvedbe BURETA BARUTA i rimejka TETOVIRANIH DU�A u Dramskom.
Ove predstave prikazuju se pred uvek punim salama i pred, naj�e��e, mladom publikom. To je, svakako, posledica prepoznavanja u onome o �emu te predstave govore. A one su fokusirane direktno na svet u koji su mladi do gu�e utopljeni.
U me�uvremenu odigrane su mnoge predstave. Svaka ima svoju sudbinu. Mnoge su prikazane i na festivalskim scenama u Makedoniji � na Makedonskom teatarskom festivalu �Vojdan �ernodrinski�, Festivalu kamernog teatra �Risto �i�kov�, Danima komedije, Ohridskom letu. Mnogo se i gostovalo � na svim ve�im festivalima u Evropi � Berlinskom pozori�nom festivalu, Bonskom bijenalu, festivalu u Ukrajini, u Moskvi i Sanktpetersburgu, Parizu, Avinjonu, Grenoblu, Kanu, Marseju i drugde u Francuskoj, na Siciliji, Kopenhagenu, Oslu i Stokholmu, u Rigi, Be�u, Lajpcigu, Kairu, Atini i Patri u Gr�koj, u Kairu, Johanesburgu, Kazablanci, Albaniji i Bugarskoj� skoro na svim pozori�nim scenama nekada�njih jugoslovenskih pozori�nih prestonica...
Ovaj proces stvaranja makedonskog pozori�ta, ne samo tokom poslednjih desetak godina, zaokru�en je i ovekove�en i kao TEATAR NA MAKEDONSKOM TLU � kao enciklopedija koja je pro�le godine objavljena kao interaktivno digitalno izdanje na CD-u. Ona sadr�i sve relevantne podatke o scenskoj umetnosti na makedonskom tlu tokom minulih dvadeset pet vekova. Izdava� je Fakultet za dramsku umetnost � Institut za teatrologiju, projekat je finansiralo Ministrstvo za kulturu RM, a �tampao je �Soni� iz Dizeldorfa.
CD obuhvata sistematizovan, obra�en i prikazan period od dvadeset pet vekova, od kojih se dvadeset �etiri tretiraju kao istorija, dok je teatar 20. stole�a na makedonskom tlu istra�en kroz konkretne pokazatelje. Ova enciklopedija se ne bavi samo dramskim teatrom ve� i baletskom i operskom umetno��u, alternativnim i amaterskim pozori�tem, istorijom albanskog i turskog teatra, romskom pozori�nom umetno��u, festivalima, biografijama svih u�esnika u procesu nastanka predstava... Re� je o multikulturnom i multietni�kom projektu, bogatom podacima o razvoju pozori�nih institucija, o predstavama, kao i biografskim podacima u�esnika.
Digitalno izdanje TEATAR NA MAKEDONSKOM TLU, koje za sada nema ni jedna nacionalna kultura na Balkanu, sad�i vi�e od 3.500 stranica teksta, organizovano je u �est hiljada enciklopedijskih jedinica, sadr�i podatke o 3.642 pozori�ne predstave, 1.630 predstava na pet najva�nijih festivala, 680 biografija glumaca, reditelja, dramskih pisaca, dramaturga, operskih i baletskih igra�a, scenografa, kostimografa, pozori�nih kriti�ara, teatrologa, teatrografa... Na CD-u je i vi�e od 2.500 fotografija, uporedne hronologije, re�nik s 450 teatarskih termina, poseban 3D model � rekonstrukcija anti�kog Teatra Heraklea Linkestis, pri �emu �4 minute i 4 sekunde mo�e da se �eta po negovom prostoru�, tu su i dvadeset �etiri video-inserta u trajanju od 32 minuta, 17 audio-inserata u trajanju od 30 minuta, pet trodimenzionalnih fotografija�
Podaci su prikupljeni iz makedonske teatrolo�ke baze koju ve� pet godina sistematizije istra�iva�ki tim Instituta za teatrologiju na Fakultetu dramskih ume-tnosti u Skoplju. Autorski tim ove digitalne enciklopedije �ine: profesor Jelena Lu�ina, voditelj i glavni redaktor projekta, Andrej Timofejev, tehni�ki menad�er, autori tekstova su: Sne�ana Anastasova �adikovska, Sonja Zdravkovska D�eparovska, Liljana Mazova, Mi�el Pavlovski i Viktorija Temova Rangelova, a u realizaciji je u�estvovalo dvadeset osam autora, konsultanata i saradnika.
Sva�ta se jo� de�avalo u pozori�tu u Makedoniji u proteklih desetak godina. Ipak, dobro je zaustaviti se tamo gde su rezultati lepi i dostojni po�tovanja.