Ovaj tekst je nastao na osnovu pisama koje sam tokom rada razmenjivala s rediteljem Slobodanom Unkovskim, dva intervjua koje sam napravila na po�etku i na kraju rada, te dnevnika koji sam vodila tokom proba. To je poku�aj da se zapazi i prou�i princip rada ovog reditelja na predstavi �INE. Dakle, ne princip rada Slobodana Unkovskog uop�te, ve� princip rada na konkretnom projektu.

Strategija meduze

Reditelj Slobodan Unkovski, kao uostalom i velika ve�ina drugih umetnika, izbegava da defini�e sebe. S druge strane, va�no je neprestano iznova prou�avati proces nastanka predstave, pa sam Unkovskog zamolila da prevazi�e otpor i sam odredi svoju poetiku, a on je svoj metod rada nazvao �strategija meduze�.
UNKOVSKI: �Strategija meduze� je strategija ��irenja� teksta. Ja sam kao meduza u kojoj plivaju svi ostali. To nije zato �to sam mnogo veliki, ve� je moja pozicija takva. Meduza hranu �kuva� u �orbi u svom stomaku. Svi plivaju u razli�itim pravcima u vodi koja nije voda, ve� ��orba� u meduzinom stomaku. Zato i svi igraju u istom pravcu jer su �inficirani� istom bole��u. Glavna namera mi je da saradnike dovedem u stanje u kojem sam i sam, a koje nije lako definisati. Nastojim da im ga prenesem, a onda saradnici izbacuju sopstvene ideje.
MILIVOJEVI�-MA�AREV: Kako dospevate do te ideje, okvira ��orbe�, kako je nazivate?
UNKOVSKI: Sve zavisi od vremena za pripremu. Kada imam vi�e vremena, ili imam komplikovaniji projekat, onda moram ranije da imam jasniju situaciju. Kada je projekat jednostavniji dovoljno je da znam o �emu se radi, a to o �emu se radi mo�e ponekad biti esej na pet strana, a ponekad tek re�. Ina�e nemam potrebu da i�ta od toga ranije defini�em. Zato mi je toliko va�na podela i energija koju donose saradnici, a koja onda defini�e po�etne ideje. Inscenacija istog teksta koju bih sam postavio na drugom mestu bila bi sasvim druga�ija.
U prvim razgovorima o strukturi i sadr�ini predstave Unkovski polazi od pretpostavke da �INE Milene Markovi� imaju otvorenu strukturu i da tekst ne nudi jasan okvir ve� za njim moramo da tragamo. Drama �INE svojom (otvorenom) strukturom jasno svedo�i o nameri spisateljice da govori o zatvorem dru�tvu koje u su�tini sadr�i seme destrukcije. U jedanaest fragmentarnih scena nabacan je niz tema koje navode na razmi�ljanje o razlozima dru�tvene i li�ne katastrofe. Likovi nemaju imena ve� odrednice funkcija: Rupica, Junak, Gadni, Debil � depersonalizacija je u korenu problema. I drugu karakteristiku drame uo�avamo ve� kod spiska lica, a ona ukazuje na to da ovo ne samo �to je zatvoreno dru�tvo ve� je i podeljeno, a sastoji se od raznih profila mu�kih tipova s jedne, i samo jednog tipa �ene svedene na re�iti nadimak � Rupica.
Pitanje je na kojim ta�kama je tekst najotvoreniji, a sve ukazuje na Veselog. Naslu�uje se da bi klju� predstave mogao biti upravo ovaj lik. Veseli i Rupica zavr�avaju dramu u raju. �ta je to raj? Ko je Veseli ako ga susre�emo u raju? Ko je taj ko mo�e da nas uvede u raj? Je li to smrt? Da li je Veseli an�eo smrti? Da li je raj latentno prisutan tokom predstave? Na koji na�in? Naslu�uje se da bi predstava morala imati dva toka: jedan je tok redovnih scena, a drugi je tok, uslovno re�eno, raja. Ta dva toka zajedno �ine tekst predstave. Kako �e izgledati taj drugi jo� se ne zna. Za sada pravimo inventar pitanja. A odgovori... Njih �emo na�i tokom procesa ��irenja teksta�, a na osnovu �strategije meduze�.

Prve probe

Prve probe protekle su u radionicama, ali one, s obzirom na vreme koje im je reditelj posvetio, nisu od presudnog zna�aja za proces rada. No, Unkovski je u procesu prvo u�ao u prostor, a zatim glumce posadio za sto i vratio proces na �ita�e probe. Radionice u prostoru, dakle, prethode tekstu, one su neka vrsta treninga, priprema i uvod za rad na predstavi.
Cilj radionica bio je da se stvori dobra dinamika grupe i zato su u njima u�estvovali svi saradnici koji treba da prisustvuju kompletnim probama (glumci, organizator Sla�ana Tatar, asistent reditelja Ksenija Krnajski, inspicijent Marko Ajvaz i ja, kao dramaturg). Radionice ukazuju na put kojim �e se dalje razvijati projekat. U ovoj fazi rada reditelj nastoji da od saradnika napravi harmoni�an tim. Radionice otkrivaju i ko je kakav u ekipi (ko je sklon improvizacijama, a ko �eka instrukcije, ko je otvoren, a ko nepoverljiv ili stidljiv). Radionice ukazuju i da �e u radu li�na inicijativa saradnika i spremnost da se improvizuje i eksperimenti�e (na zadatu temu) biti od velikog zna�aja, a da su bodrost i budnost obavezni. Na ovaj na�in reditelj je od prve probe nastojao da podigne radnu temperaturu grupe i na tome je insistirao do poslednje probe, jer energija svakog �lana ekipe uti�e na grupnu dinamiku.
Probe su po�injale jednostavnim ve�bama zagrevanja. Ve�be su bile raspore�ene od prostih ka slo�enim. Prvo smo se bavili ve�bama hoda, zatim ve�bama interakcije (improvizovan sukob na relaciji grupa�pojedinac), a sledile su ve�be koje zahtevaju izvesnu gluma�ku spremnost i njih su obavljali samo glumci. Bile su to komplikovanije improvizacije na zadatu temu. Glumci bi dobili zadatak da pokretom, mimikom i izmi�ljenim jezikom saop�te pri�u. Pred kraj probe oni bi se okupili u hor i kroz improvizacije otpevali pesmu VUK I OVCA kojom po�inje drama �INE. Na kraju prve probe tekst je pro�itan �ravno�.
Unkovski je govorio o vlastitom vi�enju komada, svojim planovima, idejama i dilemama. Autorka je mu�ki princip odredila kao aktivan, a �enski kao pasivan, �to zna�i da drama ne bi bila mogu�a bez interakcije ta dva principa. Banalnost zla i konstantnost nasilja povla�e za sobom jo� jednu va�nu temu � te�nju ili jo� bolje �e�nju mlade generacije za slobodom i lepotom. Ta �e�nja je, misli spisateljica, pre nalik primalnom kriku, o kome govori Artur D�anov, no �to je artikulisana namera. Krik za lepotom i sre�om izbija posle svake scene nasilja, a pogotovo je intenzivan u scenama ljubavnog susreta Veselog i Rupice, te zavr�oj sceni komada i poslednjoj replici Junaka. Posle svega ostaje te�ak ose�aj krivice zbog u�injenog i pre�ivljenog zla te sna�na potreba da se oslobodimo krivice. Kako? Zaborav vodi u regresiju, a za kajanje i pra�tanja izgleda jo� nemamo dovoljno snage. �ini se da odgovor nema ni Milena Markovi� pa zato i nudi dramu otvorene strukture.
Paralelno s radionicama Unkovski vodi prve razgovore s kostimografom i scenografom Angelinom Atlagi�. U prvoj fazi on se ne bavi re�enjima ve� postavlja pitanja i saop�tava svoje ideje, a te se pri�e postepeno menjaju u zavisnosti od sagovornika (saradnika). Njegov na�in rada deluje kao odraz spontanosti svih �lanova grupe, ali su�tinski Unkovski nije �ovek naivne spontanosti. Pre se mo�e re�i da postavlja koordinate delovanja svojim saradnicima a onda pu�ta da slobodni protok ideja ispuni te koordinate.
UNKOVSKI: To je kao da su svi dobili iste nao�are, tako da svi gledamo isto, ali se neki iznerviraju, bace nao�are i ispadaju iz igre jer ne mogu da prate (proces).
On je reditelj koji je spreman da �eka. Posmatra�u sa strane mo�e se u�initi da su pojedine probe tra�enje vremena jer se vreme tro�i na postupke i zamisli �to o�igledno nema veze s idejom predstave. Na takve primedbe Unkovski odgovara da je sve to proces.
UNKOVSKI: Dolazim iz Makedonije koja stoji izme�u dva principa: zapadnog i vizantijskog. Prvi tra�i brzu i efikasnu akciju, a u drugom nema �urbe, on podrazumeva odlaganja, �ekanje. Ose�am da sam �ovek Vizantije i ne �uri mi se; ja mogu da sa�ekam. Izvesne stvari mogu biti kazane samo jedanput, i ako nisu kazane u pravom trenutku onda ne mogu da obave posao. Ima, me�utim, stvari koje je kasno govoriti i njih ne treba ni pominjati.
Poslednja, ali nikako nebitna karakteristika rada Unkovskog je humor. U procesu rada humor igra va�nu ulogu. On rastere�uje atmosferu na probama, �ini da i manje interesantni aspekti rada postanu zanimljivi, a uz humor se i lako prevazilaze te�ko�e u komunikaciji. Uostalom, i predstave ovog reditelja obiluju humorom.
Probe zagrevanja � da tako nazovemo prve probe � ispunile su svoju svrhu: postignuta je odgovaraju�a dinamika grupe i radna temperatura. Elementi koji su se pojavili na probama-radionicama (podsticanje improvizacije, teatralizacije raznih vrsta hoda i pevanje) bi�e razvijani u kasnijim fazama rada.

�ita�e probe

Prva �itanja teksta odvijaju se jo� tokom proba- -radionica, ali prave �ita�e probe po�inju ne�to kasnije, po ulasku u probnu salu. Dok je tekst na sceni �itan �ravno� i u celini, na �ita�im probama se ide od scene do scene. Unkovski obja�njava karaktere, situaciju scene i svoj cilj. Ve� sada se vidi da u velikom broju scena nastoji da izvu�e vi�e od napisanog. No, to nije izneveravanje teksta ve� formiranje �teksta predstave�, ili ��irenje teksta drame�.
Na �ita�im probama Unkovski prili�no vremena posve�uje analizi likova i slikanju karaktera. Rupica (lik tuma�i Jelena �oki�) u mnogim scenama (pogotovo u prvom delu drame) deluje najpre kao katalizator, da bi onda postala �rtva. Rupica je kvintesencija onog �to se na Balkanu zove �prokleto �ensko�, pasivna je, povodljiva, naivna. Njena glavna te�nja je da na�e svog mu�karca, ali kao i svako pravo �prokleto �ensko� nepogre�ivo bira pogre�nog (Junak i Gadni je, ma kakava bila po�etna situacija, na kraju svake scene uvale u probleme). Odrednica �Rupica� nije povezana s uzrastom, obrazovanjem ili nacionalnim poreklom. Biti �Rupica� zna�i imati odre�en mentalni sklop koji �enu redovno vodi u pogre�nom smeru; zato ni jedna od �Rupica� nema ime. Posedovati ime zna�i biti jedna, poseba, a sve Rupice su (bez obzira na to da li su u�enice, psiholozi, medicinske sestre) tragi�no iste.
Mu�ki princip ima tri podvarijante: Junak (Sergej Trifunovi�), Gadni (Neboj�a Glogovac) i Debil (Boris Milivojevi�). U odre�ivanju likova spisateljica je �tura. Za Junaka Milena veli: �Junak je ono �to mu ime ka�e.� On u dru�tvu svojih prijatelja dugo ostaje superioran, najve�tiji je u igrama loptom, privla�an za �ene, inteligentan i ironi�an. Za sebe ka�e da ne voli gu�ve, ali da neprekidno problemi nale�u na njega. Prijatelji ga tretiraju kao dobrog momka mada je on realno daleko od toga. On je taj koji navede prijatelje na akciju u kojoj (obavezno) neko drugi nastrada. Sa stanovi�ta karaktera, a posebno Junakovog, zanimljiva je 10. scena (de�ava se u vojvo�anskom selu). De�ava se posle katastrofa koje je Junak inicirao i pre�iveo. Njegovi prijatelji su mrtvi i on se kona�no sprema da po�ne novi, druga�iji �ivot. No, bez obzira na odluku, on, kao ni Rupica, nije u stanju da pobegne od svog karaktera, ne mo�e da odoli izazovu koji mu upu�uju ribolovci i � gine.
Ako mu�karac u ovom svetu nije Junak, onda je verovatno Gadni. Ovaj je ve� na prvi pogled zadu�en za surovost. Zanimljivo je kada Gadni postaje surov. On maltretira Debila dok se njegov prijatelj Junak zabavlja s Rupicom, a kad ne mo�e da iska�e Eros, okre�e se destrukciji. To je princip na kome funkcioni�e do kraja. U 4. sceni (de�ava se u Splitu, pred rat, kada je Gadni vojnik) prvi put ga vidimo s devojkom. Sre�an je �to je kona�no sa �enom i spreman je da Rupicu prihvati takvu kakva je. Prvi i jedini put on kroz pri�u o dedi otkriva korene svog nezadovoljstva i besa. Katastrofa koja ga u toj sceni snalazi mo�e biti motiv da se kasnije, u ratnim scenama, pona�a surovo prema Rupici. Jo� jednom (9. scena), kada pravi ku�icu za ma�e, on �e pokazati naznake ne�nosti i pa�nje prema �svojim �enama�, ali ga sukob s Junakom tera da se agresivno pona�a prema Debilu.
Debil te�i da �bude kao drugi�. Paradoksalno, premda je mentalno na ni�em stepenu u odnosu na druge likove, on se najvi�e razvija. Dok ostali le�e po zatvorima i ratuju, on zavr�ava zanat i postaje majstor. No, to mu ne�e obezbediti samopouzdanje i on �e se i dalje boriti da ga drugovi iz detinjstva prihvate. Ku�ica otvara mogu�nost da kona�no bude prihva�en, ali tu �e se suo�iti sa su�tinom svog problema: on mo�e da u�ini bilo �ta, ali ne i da �skine nalepnicu� koju mu je dru�tvo jednom zalepilo. Debil je druga�iji, a to je u zatvorenom dru�tvu koje tavori na razvalinama patrijarhalnog ustrojstva porodice i socijalisti�kog dru�tvenog sistema, najnepovljnija pozicija.
Karakterizaciju likova Unkovski crpe iz teksta Milene Markovi�, a nadgradnja nastaje kroz interpretiranja scena. Na primer, druga, �etvrta i deseta scena u prvi mah name�u se kao scene velike pretnje, a reditelj insistira da budu igrane opu�teno, �ak veselo, tako da nasilje koje se dogodi na kraju svake od njih donosi preokret i predstavlja iznena�enje. U nekim scenama Unkovski potencira atmosferu (prva � besciljnost, �etvrta i osma � psihoza rata, deveta � dru�enje starih prijatelja) koja proizlazi iz teksta, a manje se bavi sukobima. Najvi�e pa�nje reditelj posve�uje ratnim scenama (�esta i osma), insistira na pri�ama �iji je cilj izbegavanje stereotipa, ali do pravog klju�a o�igledno nije jednostavno do�i. Unkovski i ne insistira na odgovoru ve� vizantijski �eka.
Na �ita�im probama on �ivim bojama slika karaktere. Analiziraju�i, zajedno s glumcima traga za biografijom likova i njihovom motivacijom. Likove tretira kao realne ljude. U nekim trenucima dozvoljava glumcima da na �ita�im probama odustanu od teksta i bave se stanjem likova i izmi�ljaju replike da bi razvili likove. Ti ��prajcevi� (termin Unkovskog) �e docnije u radu otpasti i glumci �e se lagano vratiti tekstu, no dok se igraju i stvaraju likove ��prajcevi� su veliko zadovoljstvo za glumce, ali i sve koji prate probe.
Po�to smo pro�li scenu po scenu, zapo�inje �itanje integralnog teksta. Unkovski, ina�e, tokom rada insisitra na celini. Tekst je �itan nekoliko puta u celini pred lektorom, dr Ljilanom Mrki� Popovi�, i Milenom Markovi�, i s njima je diskutovano o svakom problemu. Milena dora�uje nekoliko replika. Zanimljvo je da za stolom, na �ita�im probama, Unkovski nerado pravi ��trihove�. On tekst koristi kao sredstvo za igru iz koje �e analizom, ra��lanjivanjem, ponovnim sastavljanjem i improvizacijom nastati tekst predstave.

U prostoru

Slede�a faza podrazumeva izlazak u prostor, na scenu. Prve probe u prostoru mogu delovati kao ne�to te�ko pa i uzaludno, jer glumci isprobavaju materijal, manje se bave tekstom a vi�e onim �to bi kao likovi u datoj situaciji mogli da �ine na sceni. Sposobnost glumca da improvizuje ovde je veoma va�na. Najvi�e se improvizuje u prvoj sceni. Svako improvizuje za sebe, ali i svi zajedno. Glumci se pona�aju poput dece u igri, a ono �to jednog dana otkriju ve� sutradan zaborave, razru�e, promene. I dok je prva scena u stalnim transformacijama, improvizacija daje kreativne plodove u narednim scenama.
Marinko Mad�galj (u predstavi Masni, Domorodac i Ribolovac) i Neboj�a Milovanovi� (Masni II, Domorodac, Ribolovac) nastoje da ono �to su otkrili za stolom plasiraju na sceni. Jelena �oki� kroz improvizaciju pronalazi klju� za IV scenu. Neboj�a Glogovac i Sergej Trifunovi� otkrivaju da je re�enje za ratne scene u energiji. Potrebno je prona�i i �prosuti na scenu� sirovu, intenzivnu energiju. Njih dvojica u tekstu pronalaze mesta (pri�a o Grbavom, tabletica) koja im dozvoljavaju da improvizuju i �pumpaju� energiju. Tako se sti�e i do ose�aja da pojedine scene moraju da budu temeljene na kontrastima i paradoksima. Tako �e u panici biti vojnici, dok je njihova zarobljenica mirna; u jednom trenutku Gadni (Glogovac) vi�e, a ve� u slede�em pla�e od straha�
Proganjanje drugog, onoga ko je druga�iji, jo� je jedna va�na tema drame �INE. Milena uo�ava na�in na koji zatvoreno dru�tvo prepoznaje �druga�ije�, izdvaja ih i na njih potom, br�e ili sporije, ali svakako neminovno, usmerava motoriku svakodnevnog nasilja. Banalnost zla, o �emu je pisala Hana Arent, Milena Markovi� fiksira u kratkim replikama. Uloge progonjenog, tj. �druga�ijeg�, i progonitelja smenjuju se od jednog do drugog lika (mada se kao progonitelji naro�ito isti�u Domoroci, tj. Ribolovci), a razlozi za stradanje banalni su kao i samo zlo (�etnja rivom, skidanja majice, gradnja ku�ice�). U zatvorenom dru�tvu postoji bezbroj na�ina na koji mo�ete nastradati jer ste �druga�iji�.
Unkovski hita da u grubim crtama postavi mizanscen i tako �to pre omogu�i igranje predstave u celini, ne insistira na tome da napravi krajeve pojedina�nih scena niti se naslu�uje kraj predstave. U ovoj fazi, po re�ima reditelja, odre�uje se stil predstave, odnosno biva utvr�ena scenska mera teksta predstave. To zna�i da je do�ao �as za procenu �ta od onoga �to je prona�eno za stolom uistinu funkcioni�e na sceni.
Sada je trenutak i da bude definisan prostor za igru. Angelina Atlagi� sugeri�e razne predloge, a Unkovski se opredeljuje za najsvedeniji (beli stubovi na crnoj zavesi). Re�enje provocira �u�enje: �Gde je ovde scenografija�? Unkovski odgovara: �Ne treba mi scenogafija. Treba mi prostor za igru.�

Progoni

Vreme je za prve progone. Probe se odvijaju u ritmu: progon, ��i��enje�, progon, ��i��enje�, i tek sada, gde je to potrebno, nastaje ��trihovanje�. Sledi igranje predstave u kontinuitetu. Mnogo puta, �to �e��e do premijere. U ovoj fazi Unkovski polako, postepeno postavlja po�etak i kraj svake scene i prelaz izme�u pojedinih scena. Nakon dugih razgovora dolazimo do zaklju�ka da onaj �drugi tok�, �tok raja� bude prikazan kroz muziku.
U ovom periodu priklju�uje nam se i Neboj�a Ignjatovi�, muzi�ki saradnik. Nakon razgovora s rediteljem o stilu i atmosferi predstave, on predla�e niz starih �lagera. Ni ovde ni�ta ne�e biti fiksirano. Glumci isprobavaju razne �lagere. Broj pesama i njihovo mesto u predstavi varira od probe do probe. Neboj�a donosi kasete i CD-ove s raznim numerama. Glumci se hvataju za poznati �lager POD SJAJEM ZVEZDA. Neboj�a ih upozorava da je to jedna od najte�ih pesama i da je malo ko uspeo da je otpeva kako valja. To je mamac za ekipu. Svi neprestano pevaju POD SJAJEM ZVEZDA. Glumci su izgleda jedva do�ekali da zapevaju, a muzi�ke probe �esto �probijaju� predvi�ene termine.
Muzika ima va�nu ulogu u stvaranju atmosfere na probi. Unkovski insistira na lepoti, naivnosti i radosti koju nose �lageri. I premda je u po�etku zaklju�eno da nam ne treba majstor za scenski pokret, muzika sama od sebe zahteva ples. Tako nam se priklju�ila i Maja Milanovi�. Unkovski i ona se sla�u da, po�to glumci ve� pevaju poznate numere, ples treba da sadr�i elemente poznate iz mjuzikla. Ples nudi klju� za sedmu scenu. S plesom ona dobija smisao zasnovan na paradoksalnom kontrastu u odnosu na ratne scene koje je okru�uju. Da bi do�ivljaj �arolije bio potpun, postarao se i ma�ioni�ar Tomislav Magi koji Nikoli �uri�ku (Veseli) pokazuje trikove. Tako se kockice sklapaju, a pitanja postepeno dobijaju odgovore.
U ovom periodu dolazimo do prvih zaista bitnih �trihova. Njih pravi reditelj. Najvi�e ih ima u zavr�noj sceni. Unkovski smatra da je do tada ve� re�eno sve �to je potrebno, te nema potrebe vra�ati se na staro. Jedino pitanje na koje nema odgovora na kraju glasi: �ta je istina? U ovoj fazi, predstava deluje kao mali aparat koji reditelj �estim isprobavanjem razra�uje.
Predstavu stvara �rad�, tj. igranje. Stil predstave se jasno nazire i svi saradnici u ovoj fazi ose�aju se slobodno da daju nove predloge i �pune formu�. Reditelj pu�ta svakog da se iska�e, ali insistira da se eksperimenti dr�e u precizno zadatim koordinatama. Jo� dugo tokom rada, predstava deluje kao celina bez okvira (bez jasnog po�etka i kraja). Tek kad je fiksirao bitne ta�ke unutar svake scene Unkovski odre�uje �okvir�, tj. po�etak i kraj. A kad su oni definisani, reditelj se vi�e ne vra�a na pojedina�ne scene. Ako jo� ima nekih �ne�isto�a�, on pu�ta da se kroz rad (stalno igranje) iskristali�e prava mera svakog detalja. U zavr�nim progonima Unkovski traga za smislom i ritmom celine. �Tekst predstave� sada deluje gotovo kao autonomna, samostalna i suverena celina koja je u sebe inkorporirala tekst drame.
Va�no je napomenuti da je u izgled predstave upleten uticaj i rad brojnih ljudi, ali da je vrlo te�ko (gledano spolja) razabrati �ta je �iji udeo jer svi �uticaji� funkcioni�u kao deo celine. U ovoj fazi na probe dolaze �prijatelji od autoriteta� koji konstruktivnim primedbama bodre ekipu na rad.
Unkovski isistira da predstava bude odigrana nekoliko puta pre premijere, i to pred biranom, dobronamernom publikom, da bi glumci osetili gledaoce i da bi predstava po�ela da �di�e�. Saradnici su bez izuzetka odu�evljeni poslom koji su obavili, no kako se pribli�ava premijera diskretno se pojavljuje pitanje: Kako �e publika predstavu razumeti? Da li �e shvatiti �ta smo hteli? Da li �e videti sav trud i rad? Unkovski lakonski odgovara: �Za mene predstava nije izvo�enje radova ve� �ivljenje �ivota u tom periodu. Ja ne izvodim radove, poku�avam da �ivim kroz tu materiju, da kroz nju prona�em svoj jezik, svoj stil. To je autenti�an proces koji je nekad dobar, a nekad ne, ali to je tako.�
Kada je zavr�en proces rada na predstavi �INE i kada je publika kona�no videla �ta smo uradili, nastupio je �as za svo�enje ra�una i sabiraje utisaka. Slobodan Unkovski nije od onih reditelja koji svoj rad zasnivaju na pravljenju problema i njihovom spektakularnom re�avanju, ve� on u prvi plan postavlja saradnike kojima daje slobodu da tra�e i nude re�enja, �ime podsti�e njihove potencijalne kvalitete. Problemi kroz proces postepeno bivaju uklonjeni ili razre�eni pozitivnom energijom grupe.
Ose�aj da �e biti podr�an i podstaknut na rad, na najbolji na�in tera svakog �lana ekipe da se maksimalno zalo�i i ponudi svoj doprinos. Na kraju �e to biti �recept� za stvaranje energije koja anga�uje sasvim razli�ite ljude, me�u kojima ima i onih koji se ranije nisu me�usobno poznavali, da tokom jednog ili dva meseca �ive zajedno i rade kao jedan. No, o toj energiju, o �udu koje je su�tina pravog, dobrog pozori�ta, ne vredi pisati. To se, naime, mora do�iveti.