Primenjuju�i danas aktuelno i jednako provokativno postkolonijalno �itanje u sa�etoj analizi izabranog, egzemplarnog fragmenta drame MAMU MU JEBEM, KO JE PRVI PO�EO1 Dejana Dukovskog (1969), trenutno najeksponiranijeg dramskog autora u Makedoniji, ovaj tekst nudi jedno alternativno promi�ljanje odnosa znanja, obrazovanja i �ivotnog iskustva.
Tekst je primer case study (ili studije konkretnog slu�aja), u kojoj je primenjen intertekstualni metod (ili �itanje jednog teksta u okvirima drugog), kao metod uzajamnog rasvetljavanja i eksplikacije dvaju ili vi�e tekstova iz razli�itih disciplinarnih sfera. Primenjena interdisciplinarna metodologija, odnosno ukr�teno analiti�ko �itanje drame, pose�e ne samo za odgovaraju�om knji�evnom interpretacijom ve� i za najdubljim i transgresivnim promi�ljanjima politike znanja, kao i za odgovaraju�om ideolo�kom mo�i znanja.
Zato, polaze�i od aktuelne subverzije i preispitivanja falocentrizma, tj. metafizi�ke tradicije zapadne misli � ovaj tekst �e uklju�iti i autorefleksivnu raspravu, o samim pojmovima predava�ki metod, figura U�itelja, najcenjeniji model Znanja, primenjena politika znanja � sve to na osnovi postmodernisti�kog podrivanja i prevrednovanja osnova falocentrizma, odnosno zapadnoevropske metafizi�ke tradicije. Kona�no, i o znanju kao svojevrsnom (neokolonijalnom) �igosanju.
Zato �emo pro�itati VERU, tre�i deo drame MMJ..., kao egzemplarnu pri�u, tj. narativ indikativan za predstavljanje nekih recentnih poimanja znanja i suo�avanje s njima � znanje kao zavo�enje, telesno upisivanje, alijenacija, kastracija, dominacija.
Iako naslov ovog dela drame jeste VERA, �itanje nam otkriva da je, s obzirom na sadr�inu dramskog konflikta, ovaj naslov ironi�an (pa �ak i cini�an). Radnja se zbiva u specifi�nom hronotopu, u zaba�enoj nema�koj kr�mi Crno prase (ako sledimo stanovi�ta Mihaila Bahtina, kr�ma, kao i pijace, sajmovi, trgovi i sl. � spada me�u one hronotope koji potpoma�u dijalo�ku individualizaciju �oveka).
S druge strane, drama MMJ... napisana je u specifi�nom, postmodernom idiomu, uslovljenom metafizi�kim nihilizmom, odnosno, radikalnim prevrednovanjem osnovnih, �iroko prihva�enih, zapadnih kulturnih vrednosti i tradicije. Tako�e, interesantno je naglasiti, da je u ovoj drami zastupljeno vi�e referenci na metateatar, odnosno vi�e autoreferencijalne prakse i postupaka, koji uklju�uju raznovrsne citate semioti�ke tradicije drame i teatra.
Glavni likovi koji u�estvuju u ovom fragmentu jesu dr Falus (lik s veoma indikativnim imenom, koje se kasnije razotkriva kao efektna, paronomasti�ka i intertekstualna referenca na Fausta, glavnog junaka istoimene Geteove poema) � i Mladi� (anonimni do�ljak i student opsednut svojom voljom za znanjem, kao i bazi�no erotskim mitom potrage).
Oba lika su ideolo�ke sinegdohe, tj. predstavnici odre�enih i zaokru�enih sistema razumevanja i vrednosti, predstavnici odre�enih identitetskih uloga, ili, �ire uzev, odre�enih (i indikativnih) kulturnih i imagolo�kih referenci. Oni poseduju vi�estruke, ukr�tene, paralelne identitete. Tako se, na primer, mo�e iscrtati slede�a shema

Seksualni identitet i orijentacija Nacionalni identitet Kulturni identitet Intertekstualni identitet Epistemolo�ki identitet

Dr Falus homoseksualac Nemac Evropljanin Dr Faust u�itelj (volja za mo�)

Mladi� heteroseksualac Makedonac Balkanac lik bildungsromana student (volja za znanjem)

Zbog ovoga se dramski dijalog, nesumnjivo, mo�e pratiti i kao simulacija socijalne komunikacije, odnosno, kao poseben tip interaktivnog konflikta, s odre�enim socijalnim ulogama.
Uzajamni odnos likova mogao bi se opisati kao inicijacija �  dr Falus je onaj ko, s obzirom na svoju kompetentnost, obu�enost, iskustvo, treba da rakovodi tim procesom inicijacije i da bude U�itelj, dok se drugi � Mladi� nalazi u ulozi aspiranta, koji bi trebalo da pro�e kroz inicijacijski ritual (�to je, kao �to je poznato, neminovno uklju�ivalo i podrazumevalo izvestan stepen telesnog bola, obele�avanje i �rtvu).
Prema Deridinom tuma�enju, proces podu�uvanja je veoma sli�an procesu transfera (prenosa, predavanja) i prevo�enja (adaptacije) odre�enog korpusa znanja � a, opet, sve to je, tako�e, propra�eno odnosom koji je inkorporiran i u osnovni psihoanaliti�ki �in � transfer. Re� je o ljubavi.
Daleko od toga da bude samo prikladna Deridina hipoteti�ka konstrukcija, ova duboka bliskost znanja i erotizma odavno je uo�ena, i to, mo�da, jo� u biblijskom mitu o progonstvu Adama i Eve iz raja � zbog neposlu�nosti, ili, bolje re�eno, zbog gubitka seksualne nevinosti, odnosno duhovnog neznanja.
Prema Platonu, erotizam podjednako uklju�uje telesna iskustva, kao i iskustva misti�nog, religioznog i filozofskog vida.
U 17. veku, u vreme prosvetiteljstva, postoji veoma provokativna situacija � nalazimo etimolo�ko podudaranje izme�u re�i knjiga (libre � tj. sloboda) i libertenskog pokreta � kao nove argumente za na�e prou�avanje �vrstih veza izme�u znanja i erotizma.
Svakako, ne treba prevideti i Ni�ea, �iji pojam vesela nauka, kao i celina njegovog opusa, mogu biti sagledani kao svojevrsna apologija ekstati�nog filozofskog subjekta...
Pored ostalog, i Manov pojam erotska ironija upu�uje na neizbe�nu (na momente, �ak, poni�avaju�u i podre�enu) ulogu duhovnog na ra�un senzualnog, telesnog, �ivotno pulsiraju�eg iskustva.
No, da se vratimo dr Falusu!
On se ne nalazi samo u ulozi majstora i u�itelja ve� i u ulozi Zavodnika. Prema teoreti�arima, zavo�enje nije samo sebi cilj, ve�, prvenstveno, medijum za sticanje nadmo�i nad Drugim (provociraju�i i bude�i njegovu �elju, �e� i u�ivanje).
Prema Delezu, figure u�itelja i instruktora imaju u su�tini falokratske, edipalizuju�e, kastriraju�e uloge. U�itelj je veliki, kastriraju�i, mu�ki Drugi. Zato, preko pojma edukacije kao telesnog upisivanja, postajemo svesni (upozoreni) penetrantnih, otu�uju�ih, nasilni�kih (kakvi su, uostalom, i u ovoj drami), �ak i paranoidnih (dekomponuju�ih) efekata, koje ostvaruje znanje kada po�ne da oko�tava u sistem (interesantno podudaranje, u na�em slu�aju, jeste podnaslov MMJ... � PARANOJA). Tako se pokre�e rasprava o mogu�nosti ideopoliti�ke zloupotrebe i manipulacije znanjem u okviru falocentri�nog modela.
Takva manipulacija podjednako je mogu�a na horizontalnoj, tj. intrakulturalnoj, kao i na vertikalnoj, tj. interkulturalnoj osi. Prema Mi�elu Fukou, �svaki edukativni sistem je politi�ki na�in da se za�titi, sa�uva ili promeni usvajanje diskursa, znanja i mo�i koje oni sobom nose�. Drugim re�ima, svako znanje, kao i proces, odnosno, na�in sticanja i akumuliranja znanja, neminovno uklju�uje strategije mo�i, odnosno, njegove ideo-politi�ke konotacije nipo�to ne treba zanemarivati.
U dramskom fragmentu koji je predmet na�eg interesovanja a, istovremeno, i provokacija za tra�enje neke alternative falocentri�nog sistema obrazovanja, znanja i podu�avanja � pored ostalog, aktuelizuje se binarna, interkulturna opozicija Balkana i Evrope: u okviru tog dramatur�kog East-West diskursa, dr Falus predstavlja evropski, kolonijalni, a Mladi� balkanski, postkolonijalni subjekt.
Prema postoje�im imagolo�kim standardima, Evropa je pozitivna referentna grupa, kojoj Mladi� usmerava svoje aspirativno Ja, prilago�eno propisanim evropskim modelima i o�ekivanjima.
Istovremeno, negovo u�enje, ili dola�enje do znanja, podse�a nas na had�iluk, putovanje, put (na svoj na�in, dosta blisko anti�koj praksi samospoznavanja i samoedukacije preko putovanja i avantura).
No, postavlja se slede�e pitanje: Da li je �eljeni transfer znanja uop�te mogu�? Da li je on recipro�an ili, pak, asimetri�an? Da li je zasnovan na mu�kosti ili na demokrati�nosti (intresantna je bele�ka Tomasa Mana da su mu�kost i demokratija po prirodi stvari nespojivi)? Da li se iza svega toga krije jo� ne�to?
Svakako da. Krije se homotopija: simboli�ni prostor sazdavanja i konstruisanja identiteta (A.�osev). Taj simboli�ki prostor operi�e op�teprisutnim duboko dejstvuju�im, neizbe�nim kulturnim predrasudama.
A takve homotopije, u razmatranoj drami, jesu Balkan, s jedne, i Evropa, s druge strane. Oni proizvode fundamentalni strukturalni rascep izme�u Nas (Zapadnoevropljani, doma�i, liberalni, kompetentni) i Njih (Jugoisto�noevropljani, do�ljaci, neliberalni, neupu�eni). Ne samo u ovoj drami, danas nas ube�uju da se ovaj interkulturni jaz ne mo�e premostiti, te da i ne treba uop�te da bude premo�ten.
Zato �to samo opstanak ovog jaza omogu�ava i �uva zapadnoevropskim velikim me�trima ekskluzivno pravo da progla�avaju, potvr�uju, �uvaju, pripisuju � ne samo znanje po sebi ve� i mo� (manipulisanje, represija, uticaj, vladanje drugima), odnosno, odre�enu politiku znanja. Ovo pak s druge strane zna�i da su oni privilegovani, u skladu sa sopstvenim egoisti�nim interesima � da rukovode, usmeravaju ili ure�uju budu�e razvojne procese u tzv. drugostepenim, drugorazrednim balkanskim zemljama.
No, da se vratimo erotskim mogu�nostima dr Falusa. Njegov, po meni, najupe�atljiviji iskaz glasi: �Ja volim sve ono �to znam.�
Svakako je neobi�an u�itelj onaj ko prvenstveno igra ulogu zavodnika. A jo� jedna od va�nih osobina zavo�enja, prema �anu Bodrijaru, jeste subverzija mo�i i autoriteta sistema. Da li, ako uvedemo druga�iji vid znanja (podsti�u�i negovu erotsku su�tinu), mo�emo izbe�i veliku zloupotrebu znanja? Ili, bar, da poku�amo da prevazi�emo njegove o�igledne granice?
Mo�da treba da se okrenemo druga�ijem vidu znanja, ne samo postojanom anamnesti�kom, reproduktivnom ve� i ekstati�nom, kreativnom samospoznavanju? Mo�da, umesto o znanju, najpre treba da govorimo o alternativi li�ne mudrosti? Ili bi, slede�i �openhauera, u znanju prvo trebalo da gledamo medijum samootkrivanja i li�ne soteriologije? Mo�da treba u ve�oj meri da po�tujemo prednosti �egzistencijalnog tetoviranja�, za koje se zala�e Peter Sloterdijk?
Neki od aktuelnih mislilaca ve� su se okrenuli vrednostima svojstvenim tzv. telesnom saznavanju, koje je legitiman, punopravan segment i �ak garant smisla i opravdanosti znanja.
Tako se i dr Falus podsmeva tradicionalnom pojmu i slici na znanja � on se autoironi�no deklari�e kao kompleksna kurva. Svoju nauku on imenuje kao kuromantiju. Tradicionalni tip znanja je kumulativan, konzumentski, kvantitativno usmeren � naj�e��e nemo�an da postigne zadovoljavaju�i u�inak na subjekta. Zato dr Falus uvek deluje nezadovoljno, razo�arano, prazno...
Dok Mladi� uvek biva ulovljen, zarobljen, neuspe�an, (mentalno) silovan, �igosan (da se podsetimo da identifikacija zna�i da se neko poistoveti s drugima i preko drugih � kao Drugi).
A, njegovo veli�anstvo, znanje postojano ne dorasta... i ne okon�ava se...
Dok na�a duboka predodre�enost jeste da kopnimo za znanjem... kao fatalnom strategijom, kao prete�om silom i iskustvom...
Nikada definitivno (da) nismo nau�eni!
To nas vra�a Lakanovoj formuli frustriranog pisma, pisma (u na�em slu�aju � znanje) koje je osu�eno da ne dosegne svoj istinski cilj, da bude i ostane fluentno, fluidno, nomadsko.
Kao �to, uostalom, poru�uje i Cvetan Todorov, u svom opredeljenju za dijalo�ku kritiku: �Vi�e volim da tragam za istinom nego da raspola�em njome.� Upravo ova kritika razgovara s tekstom, i ne obra�a se samo razumu ve� i imaginaciji. Dijalo�ki princip, utemeljen u Bahtinovom delu, i zasnovan na iskustvenoj podlozi humanistike, na tzv. �ivotnoj arhitekturi analiti�ara � koja pre svega odbija sopstvenu reifikaciju.
Zato, ukoliko prihvatimo dijalo�ki pristup kao preduslov, i mi, ovde, u Letnjoj �koli2, mogli bismo malo da analiziramo i sami sebe. Mo�da su i ovakve letnje �kole deo tzv. �drugih (isklju�enih) prostora�, o kojima govori M. Fuko. Tako samo postojanje ovakvih mesta dokazuje da je dru�tvo u situaciji da isklju�i, lokalizuje, ograni�i svoje unutra�nje, drugo (samokriti�no znanje).
Sposobno da vr�i svoju heterotopi�nu funkciju, znanje je u stanju da dekonstrui�e �ak i samo sebe, i upravo to je, mo�da, jedan od razloga njegove primamljivosti... Tako i predavanje (podu�uvanje) nije samo transfer (prenos) i prevod (adaptacija) ve� i transgresija (prestup, preskok otud) znanja.
A u to se mo�emo uveriti posmatraju�i bizarnu fotografiju tehno-dizajniranog �ana Bodrijara, snimljenog u kazinu u Las Vegasu pokraj jedne ze�ice, za vreme njegovog mnogopose�enog predavanja...

S makedonskog prevela
Ljiljana PE�IKAN-LJU�TANOVI�