Prvi put u istoriji Me�unarodna asocijacija pozori�nih kriti�ara (AICT/IACT) jednom je gradu dodelila i drugu organizaciju Me�unarodnog sta�a mladih kriti�ara, programu radioni�arskog tipa koji je na 52. Sterijinom pozorju u Novom Sadu okupio rekordnih 18 u�esnika i dva predava�a/moderatora1 za dve jezi�ke (anglofone i frankofone) grupe.
Za svaku pohvalu je iscrpan i sadr�ajan rad aktera koji su tokom festivalske nedelje gledali predstave, pose�ivali okrugle stolove, tribine, a ostatak vremena odvajali za formalan (analize, diskusije, pisanje...) i manje formalan rad (razgovori, razmi�ljanja, informisanje...). Obrazovano��u i posve�eno��u pokazali su da poseduju neke od prvih preduslova za bavljenje kriti�arskim pozivom: ljubav prema umetnosti, izdr�ljivost, znanje i profesionalni, eti�ki integritet. Ono �to im nedostaje deo je �ire pri�e o pozori�tu, dru�tvu i njihovim poslenicima.
Organizuju�i Me�unarodni sta� mladih kriti�ara, Sterijino pozorje je, u skladu s motivacijom AICT/ IACT, stalo u za�titu profesije koja je u krizi i koju ve�ina �inilaca pozori�nog �ivota rado omalova�ava, �to kao rezultat uti�e na sve ve�u banalizaciju, komercijalizaciju i estradizaciju kako medijske reakcije, tako i umetni�ke produkcije. Na ozbiljnost skupa dodatno je uticala centralna tema �In/Out of the Context�, nude�i mogu�nost veoma va�nih, ako ne i su�tinskih refleksija na nivoima individualnog, profesionalnog i lokalnog/globalnog �ivota. Bilo je zaista zanimljivo preispitati univerzalne, ontolo�ke teme, uvek prisutne u pozori�tu, kao i one istorijske, relativne, uporediti iskustva, identifikovati se, pozicionirati i isto tako � diferencirati. Uspeh potvr�uju i izuzetno pozitivne reakcije svih aktera Me�unarodnog sta�a mladih kriti�ara.
Sama �nastava� u frankofonoj grupi odvijala se tako �to je svako izlagao o pozori�noj stvarnosti u svojoj zemlji, odnosno polo�aju i poslu pozori�nog kriti�ara, odakle se kretalo u razgovore, u zavisnosti od pokrenute tematike. Tako�e, raspravljalo se o kritikama koje su polaznici objavljivali u Biltenu Sterijinog pozorja. Anglofona grupa, pak, vi�e se koncentrisala na samu strukturu i sadr�aj ponu�enih pozori�nih predstava, kao polazne osnove za tehniku i na�in promi�ljanja i pisanja pozori�ne kritike. U brojnim �vannastavnim� aktivnostima grupe nisu postojale te je i tu dolazilo do vi�estruke interakcije i razmene mi�ljenja. Neki od kurioziteta radionice ti�u se veoma retkog slaganja o vi�enim predstavama, njihovim �sastavnim delovima�, ta�nije iznena�uju�e opozitnim reakcijama kolega kriti�ara.
Me�unarodni sta� mladih kriti�ara u Novom Sadu okupio je veliki broj u�esnika iz razli�itih zemalja koje se, bar uslovno, mogu podeliti na isto�no i zapadnoevropske, i mo�da je i tu �razliku� zanimljivo ista�i, kao i to da nije slu�ajno �to se pozori�ne �razlike� podudaraju s dru�tvenim. Naime, kada je re� o formi, izrazu, konceptu, tehnici, zapadnjaci ne toleri�u lo� zvu�ni, svetlosni dizajn, uop�te aljkavosti (rediteljske, gluma�ke...). Ne pri�a im se o ideji �dubine� ako na sceni ne�to ili mnogo toga �kripi. Kriti�niji su, ali ne zato �to je re� o predstavama iz Srbije, Litvanije ili Slovenije. Naprotiv, niko do njih nije se hvalio repertoarima nacionalnih ili drugih pozori�nih institucija u svojoj zemlji, kao ni pose�eno��u relevantnih predstava. A tu ve� po�inju sli�nosti.
Kritika je i na Zapadu u velikoj krizi. Dovoljno je re�i da od toga ne mo�e da se �ivi, a previ�e kad se ka�e da urednike zanima samo obim kritike, a ne kvalitet, jer prostor za kriti�ki komentar drasti�no se smanjuje. Na polju kulture, pod naletom novih medija, kao �tivo dominiraju besplatne novine koje se masovno distribuiraju, odnosno internet magazini, sajtovi, blogovi, forumi... Pozori�ta od svojih nevolja ne sti�u da podupru sve stubove i tu se negde tr�i�no orijentisani �ivot seli i u teatar, gde kvalitet opstaje, ali u prili�no izolovanim krugovima. Spremnost na kritiku uvek je vrlina, ali retko i komercijalna vrednost.
Kada je re� o (van)teatarskim sadr�ajima, filozofskim, sociolo�kim, politi�kim i drugim temama, mora se priznati da je istok Evrope i dalje egzotika, u nesnala�enju i konstantnom istorijskom trvenju velikih ideologija, u celini svog poetskog, slovenskog shvatanja i do�ivljaja sveta. Mada, obavezno treba napomenuti i to da je nezadovoljstvo mnogo vi�e globalna nego lokalana kategorija. Upravo taj ose�aj i iskustvo poneli su gotovo svi mladi kriti�ari 52. Sterijinog pozorja, a neprocenjivo je �to su na�e bli�e ili dalje kom�ije, kao i oni koji Srbiju i njeno pozori�te nedovoljno poznaju, smogli vi�e nego dovoljno snage, motiva, inspiracije i koncentracije da pro�ire svoje horizonte, li�ne i profesionalne.

(Autor je u�esnik Me�unarodnog sta�a mladih kriti�ara 52. Sterijinog pozorja u Novom Sadu)

1 Predava�i/moderatori su bili Andrea Tompa (Ma�arska) i Jean-Pierre Han (Francuska), a u�esnici Aglika Stefanova (Bugarska), Naida Lindov (Bosna i Hercegovina), Jir i Adamek, Ester Zantovska (�e�ka), Diane Scott, Florence le Juez, Manuel Piolat Soleymat (Francuska), Robbert van Heuven, Erica Smits (Holandija), Timea Papp (Ma�arska), Anna Stylinska (Poljska), Alexandru Stefan (Rumunija), Anna Sedlackova (Slova�ka), Tamara Gausi (Engleska), Olga Dimitrijevi�, Bojana Jankovi�, Slobodan Obradovi�, Igor Buri� (Srbija).