Nezavisno od konteksta u kojem razmatramo, termin �novo pozori�te� moramo prihvatiti ne samo kao formalnu ili sadr�ajnu odrednicu ve� kao zahtev za druga�ije mi�ljenje i stvaranje pozori�ta. Pisanje ili izvo�enje pod odrednicom �novo� jasan je pokazatelj potrebe u�esnika tih procesa da preispitaju pravila sopstvene discipline. Ipak, �novo� je problemati�no op�te mesto, vrednosno konotirano, pozicionirano u odnosu na drugo/staro. Hans-Thies Lehmann, nema�ki teatrolog, u delu Postdramsko kazali�te, vrednovanje izbegava uspostavljanjem termina �postdramsko�, kojim obuhvata razli�ite savremene javne prakse (od nevidljivog pozori�ta Augusta Boala do visoko bud�etskih produkcija velikih evropskih pozori�nih ku�a i festivala), pri �emu ne odbacuje pisani tekst, kao zna�ajan segment pozori�nog procesa i proizvoda, ve� markira i zagovara napu�tanje dominantne interpretativne paradigme kao neodr�ive u savremenom dobu medija. Operativnost Lehmannovog termina zasniva se, pre svega, na nenametanju jednog (novog) modela na mestu drugog (starog), ve� u uspostavljanju aparata za mi�ljenje savremenog pozori�ta. Odlu�imo li da koristimo termin �postdramsko� ili da artikuli�emo drugi, neophodno je obele�iti polje i locirati punktove delovanja koje bismo mogli ozna�iti �novim pozori�tem�. Osovine te intervencije na lokalnoj sceni, za koju smo direktno odgovorni, kao njeni autori, izvo�a�i, kriti�ari, i publika, morale bi se zasnivati na slede�im tezama:

(1) umetnost nastaje u odre�enom vremenu i prostoru, i va�no je da njeni autori odgovore na izazove imanentnih fenomena tog prostora i vremena. Iskustvo savremenog �oveka oblikovano je dominantnim medijima, mo�da pre svega televizijom i internetom. To nije samo fenomenolo�ka promena, ve� promena (i) organizovanja, (ii) procesuiranja i (iii) konstituisanja svakodnevnice. Nije neophodno potrebno uklju�iti nove tehnologije u umetni�ki proces ili proizvod, ali je neophodno osvestiti i koristiti njihov uticaj na strukturalnom planu. Na primer zna�ajna pravila pozori�ne prakse zasnovana na interpretacijama Aristotelove Poetike, kao �to su jedinstva vremena i prostora vi�e nisu deo svakodnevnog iskustva gledaoca, nezavisno od njegovog porekla ili ekonomskog statusa. Savremeni gledalac izlo�en je reality showu, prenosu u�ivo, web streamingu, i njegovo iskustvo stvarnosti vremenski i prostorno je fragmentirano, i te�i konstantnom ubrzavanju.

(2) umetnost deluje u vremenu i prostoru u kojem nastaje, i zato je neophodno prihvatiti odgovornost za umetnost kao javni �in. Peter Brook u svojoj knjizi Prazan prostor insistira da je vreme koje jedna predstava tra�i od svakog gledaoca zasebno zna�ajna koli�ina javnog vremena. Svako izvo�enje predstave jedinstven je javni doga�aj, u �ijem konstituisanju zna�enja u�estvuju i autori i izvo�a�i i publika. U slu�aju mimeti�kog teatra to je �in zajedni�kog oblikovanja iskustva u smisaonu celinu, koja se kao takva mo�e uklju�iti u jedan od dominantnih narativnih poredaka (istorija, psihoanaliza itd.). Modeli pona�anja, govora, odnosa itd. nude se publici kao podrazumevani normativni obrasci procesuiranja stvarnosti. Mimeti�ko pozori�te ne priznaje odgovornosti publike, na �emu jo� Brecht insistira artikuli�u�i model epskog teatra, u�ionice ili laboratorije u kojoj je publika primorana na kriti�ko mi�ljenje prikazanog. Pozori�te mo�e da deluje kao neupitno reprodukovanje postoje�ih matrica, ili kriti�ko aktivno uklju�ivanje u njihovo kreiranje. �ak i kada tvrdi da je naivno, pozori�te nikada nije nevino.

Tre�u tezu izvodim kao implikaciju upisivanja prvih dveju u pozori�no-umetni�ki model rada, kakvim ga danas poznajemo, i savremene teorijske misli, a zasniva se na kritici autonomnih pozori�nih zona.

Slu�aj jedne umetni�ke prakse kao teksta izvo�enja

Dana 11. juna 2007. izveden je u Skup�tini grada Beograda projekat Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete autora Vojislava Kla�ara, sa glumicom Anom Sofrenovi� i sa mnom kao rediteljem. Vojislav Kla�ar 2006. diplomira na Fakultetu likovnih umetnosti na Katedri za vajarstvo u klasi prof. Mr�ana Baji�a, a trenutno je na postdiplomskim studijama slikarstva na istom fakultetu. Kraljevina Koreta je njegova dugogodi�nja interdisciplinarna praksa, aktivno prisutna na likovnoj sceni Srbije (Hibridno imaginarno: slikarstvo i/ili ekran, Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad, 2006; 47. oktobarski salon, Beograd, 2006; samostalna izlo�ba u saradnji sa Cesidom IX parlamentarni izbori u Kraljevini Koreti, Dom omladine Beograda, 2005). Koreta je fiktivna dr�ava sa sopstvenom parlamentarnom istorijom, regionalnom organizacijom, partijama i koalicijama, njihovim programima, �lanovima, i specifi�nim pitanjima i problemima, koji se re�avaju razra�enim, slo�enim mehanizmima dono�enja odluka. Osovina ovog rada je izvo�enje parlamentarnih izbora. Do sada je Koreta pro�la kroz devet izbornih ciklusa. Tokom prvih sedam Koreta je republika, a nakon osmih parlamentarnih izbora Koreta postaje kraljevina sa kraljicom na �elu dr�ave.

Sinopsis izvo�enja Formiranja IX Vlade Kraljevine Korete bio je slede�i:

I �in: Istorija Koreta (35 minuta)
�itav doga�aj zapo�inje u samoj skup�tinskoj sali. Tokom prvog �ina izvodi se nekoliko tekstova. Glumica pripoveda Istoriju Korete, paralelno s autorom Korete koji publiku uvodi u izbore koji �e uslediti, i rediteljem koji otkriva strukturu celokupnog scenskog doga�aja. Iako je publici naizgled obe�ana predstava u tradicionalnom smislu, suprostavljeni tekstovi stvaraju neusagla�eno polje napetosti, koje zahteva pregovore o zna�enjima.
Ovo je tako�e i uvodni �in koji �e omogu�iti potrebne informacije za aktivno pra�enje slede�a dva.

II �in: Kongresi politi�kih partija Kraljevine Korete (15 minuta)�
Drugi �in odigrava se u prolaznom prostoru koji vodi od glavne/centralne prostorije ka izlazu. Na osam ekrana prikazuju se dokumentarni snimci izbora unutar osam parlamentarnih stranaka i koalicija. Mehanizmi izvo�enja Korete, njene izborne procedure, otkrivaju se publici. Svaki od izbornih procesa izvode Vojislav Kla�ar, Vlatko Ili�, filozof Aran�el Bojanovi� i po jedan gost za svaku parlamentarnu stranku i koaliciju.
Tokom ovog �ina publici su dostupni �tampani materijali o partijama i njihovim kongresima (liste, fotografije �lanova, njihove ocene i osnovne geopoliti�ke informacije) i publikacija posve�ena formiranju IX Vlade.

III �in: Formiranje IX Vlade (oko 60 minuta)
Zavr�ni �in izvodi se u izdvojenom prostoru na putu ka izlazu. Svaki �lan publike, pojedina�no, prolazi pored glumice, autora i reditelja, i obavlja jednostavan motori�ki zadatak, otvaranje karata, �ime u�estvuje u samom glasanju za jedan od tri predloga za sastav IX Vlade. Izdvojen prostor nije dostupan pogledu ostatka publike. Trajanje ovog �ina, time i �itavog doga�aja, druga�ije je za svakog, i zavisi od dinamike publike � u�esnika. Nakon glasanja, po izlasku, publici je omogu�eno da prati projekciju koja prikazuje uno�enje i obradu glasova.
Izvo�enje se zavr�ava objavljivanjem rezultata, �ime je IX Vlada Kraljevine Korete formirana.

Ukupno trajanje: oko 110 minuta

Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete nastaje tokom devetnaestomese�nog rada vizuelnog umetnika Vojislava Kla�ara, u koji sam bio uklju�en. Tokom tog perioda Kla�ar i ja konceptualizovali smo model izvo�enja i pripremili publikaciju. Publikacija Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete Kla�arov je umetni�ki rad, sa�injen od temeljno izlo�enog obilnog vizuelnog materijala posve�enog formiranju vlade i tekstova (dr Divna Vuksanovi�, Antje Dietze, dr Miodrag �uvakovi�, Vlatko Ili�), razli�itih platformi za mi�ljenje Korete.

(3) neodr�ivost autonomnih pozori�nih zona

Pozori�ni proces zasniva se na utvr�enom nizu: tekst � probe � izvo�enje. Probe, za koje je kreativno odgovoran reditelj, zapo�inju po zavr�etku teksta, dok je izvo�enje predstava iskustvo izvo�a�a i publike, u kojem reditelj i/ili pisac ne u�estvuju. Uspe�nost ovakvog modela rada zahteva autonomiju faza rada, s jasnom podelom zadataka. Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete ponudilo je sasvim druga�iji obrazac i pored toga �to je �tekstom� vladao njegov autor, probe izvo�enja vodio reditelj, a centralno mesto na �sceni� zauzela glumica. Ovaj doga�aj uveo je na umetni�ku scenu i pozori�no delo, ali ne samo, u kojem: (i) tekst nastaje upravo tokom izvo�enja. Istorija Korete, kostruisana nizom procesa i odluka, stvarana je i tokom izvo�enja, na kojem je jo� jedna takva odluka donesena, (ii) struktura predstave, njeno trajanje i ure�enje vizure, bez mogu�nosti kontrole izvedena je jedini put, npr. izbor gledanja video radova, pozicije gledanja, trajanje II i III �ina, (iii) doga�aj su izveli pored glumice i autor, reditelj i publika, koja je jasno postavljena kao u�esnik u procesima konstruisanja i konstituisanja umetni�kog dela.
Da li �nova drama� tra�i �nove teatarske forme�, ili obrnuto, pitanje je koje ukazuje da svaki nov trenutak tra�i �novu� umetnost, ukoliko njeni autori �ele da aktivno u�estvuju u njegovom stvaranju. Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete je takav �in.

Vlatko Ili�
Ro�en 1981. u Beogradu.
Godine 2006. diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Katedri za pozori�nu i radio re�iju. Na istom fakultetu radi kao saradnik u nastavi na predmetu pozori�na re�ija. Student postdiplomskih doktorskih studija iz Teorije umetnosti i medija, Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Re�ije (izbor): Parlamentarna Istorija Korete, Vojislav Kla�ar (u pripremi), BELEF, 2007; Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete, Vojislav Kla�ar, Skup�tina grada Beograda, 2007; Sam kraj sveta, �an Lik Lagars, Malo pozori�te �Du�ko Radovi�, 2006, festivali: 52. Sterijino pozorje, selekcija nacionalne drame i pozori�ta (Specijalna nagrada za re�iju), 40. BITEF, selekcija Show Case; Mila, Jelena Popadi�, Pozori�te �Bo�ko Buha�, Beograd, 2005, festival: TEST07, &TD Teatar, Zagreb, Hrvatska; Crave, Sarah Kane, Narodno pozori�te, FDU, Beograd, 2004; The Dracula Project, grupa autora, Theatre des Augenblicks, Muzej carskog name�taja, Be�, Austrija, Les Substitance, Lion, Francuska 2003/2002.
Autor radionice (RE)THINK:MEDIUM Developing strategies for rearticulating cultural and social practices in/of contemporary Serbia, Letnja �kola Lajpci�kog univerziteta, Institut za teatrologiju, Lajpcig, Nema�ka,2006; izlagao i u�estvovao na simpozijumima u zemlji i inostranstvu, tekstovi objavljeni u: Kla�ar, Vojislav, Formiranje IX Vlade Kraljevine Korete, Beograd, 2007. i �asopisima TkH-centra za teoriju i praksu izvo�a�kih umetnosti.