| |
Dramski tekst neminovno se menja. Danas ve� mo�emo govoriti o postdramskom pozori�tu koje nema�ki teatrolog Hans Tis Leman opisuje u istoimenom delu. U situaciji promenjene upotrebe pozori�nih znakova u savremenom teatru i dramski tekst prelazi u domen postdramskog, i �esto izlazi iz okvira onoga �to se smatralo klasi�nim pozori�nim tekstom. Uz promenu klasi�ne dramske forme, menja se i pogled na dramsku formu uop�te. Razbijaju se naracija i celovita dramska celina pa savremene drame, neretko pisane u prvom licu, po�inju sve vi�e da li�e na tok misli. Postoje razli�iti pristupi analizi savremenog dramskog teksta i �esta je pojava interdisciplinarnih tuma�enja. U ovom radu poku�a�u da se osvrnem na izgradnju i dekonstrukciju dramske forme i samog subjekta u drami Psihoza u 4.48 Sare Kejn, kroz prizmu dela Mo�i u�asa feministi�ke psihoanaliti�arke i teoreti�arke Julije Kristeve. Ovakav pristup analizi drame mo�e da otvori druga�ije izvanteatrolo�ke poglede na dramski tekst koji je ionako odavno prestao da se nalazi i nastaje samo u okviru klasi�nih teatarskih praksi.
�Postoji u zazornosti neka od onih �estokih i mra�nih pobuna bi�a protiv svega �to ga ugro�ava i �to mu se �ini da dolazi iz nekog prekomjerno velikog vanjskog ili unutra�njeg svijeta, ba�enog pored mogu�eg, podno�ljivog, zamislivog.�1 Re�enica kojom Kristeva po�inje svoju knjigu ukazuje na glavni aspekt zazornosti koja uznemiruje ali istovremeno zavodi, koja je privla�na koliko i odbojna. Ona se pona�a poput bumeranga koji se stalno odbija i vra�a, dovode�i bi�e u stanje �doslovce izvan sebe�.2 Po Kristevoj, zazorno (abject) opisuje se kao ne�to �to je odba�eno i �to vodi do haosa koji je postojao pre ure�enog sveta. Kristeva, kao i Sara Kejn, primenjuje svoju teoriju na sebi, u prvom licu, i zato je interesantno napraviti spoj teoreti�arke/pisca koje veruju u mo� sopstvenog iskustva. Ponekad njihova dela podse�aju na poeziju i sadr�e podjednaki stepen napetosti kao da su dve strane iste medalje.
U Mo�i u�asa Kristeva prou�ava �ensko kao drugo. To drugo ujedno je odvratno i odba�eno �zazorno�, a se�e u haos koji je postojao pre jezika. U simboli�kom poretku ono se nazire kao ne�to stra�no i opasno po sistem, ne�to prete�e, gadljivo, nepojmljivo kao smrt. U svakom simboli�kom poretku zazorno izmi�e simbolizaciji. Ono je pretnja ljudskoj egzistenciji. Kristeva zazorno stavlja na mesto granice gde se u patrijarhalnom dru�tvu nalazi i �ena sa svojim genitalijama. Zazorno je istovremeno i mo�no u onoj meri u kojoj je �enska mo� (genitalna, u�ivala�ka, prokreacijska) potisnuta i otklonjena iz zna�enja, vi�ak u jeziku i simboli�kom, neiskaziv i nepredstavljiv.
�ta je to �zazorno� u tekstu Psihoza u 4.48 Sare Kejn? Na koji na�in ono korespondira sa temom/temama i samom strukturom ovog dramskog teksta? �Razmi�ljam o tome o �emu drama govori � o bolu, o patnji, o stanjima pacijetkinje/pacijenta, o politici le�enja du�evnih bolesti, o samoubistvu, o odsutnim likovima dramskog teksta, o praksi vladanja, upravljanja, regulisanja i deregulisanja ljudskim telom.�3 Ovaj tekst pru�a vi�estruku mogu�nost za razli�ite analize, ali ja �u se u ovom radu usredsrediti isklju�ivo na �zazorno� u tekstu, onako kako ga je Kristeva definisala u knjizi Mo�i u�asa, a Sara Kejn svesno ili nesvesno utkala u svoje poslednje delo.4 Bavi�u se i na�inom na koji dramski tekst sebe konstrui�e i dekonstrui�e kroz zazorno. Postoji odre�ena dvojnost u zazornom koja se jasno vidi u ovoj drami. �Sara Kejn u drami Psihoza u 4.48 upravo tekstualno prolazi kroz tehnologije jastva grade�i tekstualnu 'mapu' odnosa i efekata u polju mikropolitike unutar dru�tvenog situiranja bolesnog tela (body/mind) u medicinskom sistemu identifikacija: ja�drugi, bolestan�zdrav, pacijent�lekar, bolest�le�enje i, najva�nije, pojava�institucija.�5 Individua se tako pozicionira unutar izvesnog polja vladanja. Psihoza u 4.48 nema jasnu dramsku strukturu, odre�ene likove, uvod, zaplet i rasplet. Ona se ne bavi razvojem zna�enja, ve� uporno vodi ka onoj ta�ki kada se �ivot zavr�ava. Ovaj tekst mo�e se do�iveti kao tok misli i afekat pred smrt.
Taj splet afekata i misli, koje Kristeva naziva �zazornost�, ne mo�e se povezati s odre�enim predmetom/objektom koji se da imenovati. Jedina osobina objekta koju zazorno ima jeste da se suprotstavlja njenom �ja�. Ali taj objekat ujedno je i izop�tenik koji je odvodi tamo gde se smisao slama. S druge strane, protiv njega se bori pouzdano �ja� koje uporno poku�ava da otera zazornost. Ali zazorno, poput gr�enja i krika, stalno izaziva svog gospodara.
�Nije dugo trajalo, nisam tamo predugo bila. Ali dok pijem gorku crnu kafu osetim onaj bolni�ki miris u oblaku drevnog duvana i ne�to me doti�e na onom mestu �to jo� jeca...�6
Kristeva smatra da se zazorno i zazornost nalaze na granici nepostojanja i halucinacije. Onaj kome zazorno zahvaljuje postojanje je odba�enik (u slu�aju Sare Kejn, pacijent u du�evnoj klinici), koji je prinu�en da se odvaja i da luta. Prostor u kome se kre�e je savitljiv i katastrofi�an, a on osvaja svoju teritoriju stvaranjem jezika i dela. Me�utim, on se u tom stvaranju sve vi�e zalu�uje jer mu kraj stalno izmi�e. Od te zalu�enosti odba�enik istovremeno crpi u�ivanje i �to zazorno od kojeg se neprestano odvaja za njega je zemlja zaborava koje se neprestano prisje�a�. Vreme zazornosti za odba�enika je dvostruko jer istovremeno je vreme zaborava i grmljavine koja se desi kad iskrsne zaboravljeno vreme.
�Pamti svetlost i veruj u svetlost
Tren bistrine uo�i ve�ne no�i
Ne smem da zaboravim�7
�Da li �elja ikada predstavlja i�ta drugo do li �elju za nekom idealiziranom normom, normom Drugoga.�8 �elja, samim tim �to je �elja drugoga, uvek podrazumeva izvesno prilago�avanje dru�tvenim normama. Iza�av�i iz �elje drugoga, pacijent nailazi na zazornost koja je prvi autenti�ni ose�aj subjekta. Taj ose�aj je �elja za smr�u. Sara Kejn na nekoliko mesta u svojoj drami ukazuje na aspekt prilago�avanja i be�anja istovremeno:
�Moj �ivot je uhva�en u mre�u razuma
koju je istakao doktor da bi pobolj�ao du�evno zdravlje.
U 4.48
Ja �u spavati�9
Kristeva napominje da zazornost remeti identitet i red i ne po�tuje granice, mesta i pravila. Svaki zlo�in je zazoran ali ima neke veli�ine u zlo�inu koji se oslobodila�ki, buntovno i samoubila�ki di�i svojim nepo�tovanjem zakona. Telo se nalazi na me�i a svi otpaci, prljav�tine koje padaju s njega, propadaju da bi telo �ivelo. Dok se ne pretvori u le�. A le� je vrhunac zazornosti jer on je �odba�enik od koga se ne mo�emo odvojiti, za�tititi�.10
�Dospela sam do kraja ove sumorne i odvratne pri�e o razumu
zato�enom u tu�em le�u i odba�enom pod uticajem zlo�udnog duha
moralne ve�ine�11
Kada se u subjektu uni�ti granica koja razdvaja spolja od iznutra, tada se telo nalazi u posebnom stanju providne napetosti. Subjektu po�inje da manjka njegova vlastitost i tada mokra�a, krv, izmet, po�inju da mu pru�aju sigurnost jer izlaze iz njega a opet su odvojeni od njega. Psihoanaliza je dobro shvatila da je analno izbacivanje prvo materijalno razdvajanje kojim ljudsko bi�e mo�e ovladati. Zaziranje od tih tvari koje dolaze iz unutra�njosti iznenada se pretvara u jedini objekt �elje. A ta �elja je opet �elja drugoga. �elja za tim nutrinama u stvari je �elja za maj�inom utrobom koju �ele ali koje se i boje, koji ih hrani i ubija.
�NE DAJTE DA ME TO UBIJE
TO �E ME UBITI I SLOMITI I POSLATI U PAKAO
...mo�da �e me spasiti
mo�da �e me ubiti.�12
Zazornost u isto vreme podsti�e subjekt i pretvara ga u prah i pepeo. Subjekt se stalno nalazi u uzaludnim poku�ajima da se prepozna izvan samog sebe. Na kraju, umoran od� potrage, on uspeva u sebi da prona�e �nemogu�e� za koje Kristeva smatra da predstavlja samo njegovo bi�e koje je u osnovi zazorno. I kroz to zaziranje od samog sebe utvr�uje se da je svako zaziranje u stvari uvi�anje manjka svakog bi�a, smisla, jezika, �elje. Dete, od ranog detinjstva, prinu�eno da �guta� sve �to mu se naredi, razvija zazornost koja se manifestuje neprepoznavanjem bli�njih. Ono odbija sve �to mu se pru�a, s ga�enjem, i stvara vlastiti prostor oivi�en zazornim. To mesto maj�ine ljubavi na kome je ostala praznina dovodi dete do stanja uko�enosti i ono s ga�enjem priziva strah. Tako se dete od rane mladosti pa do kraja �ivota suo�ava s tim �drugim�, odbojnim teretom koji odbija od sebe zazornim.
�Ne zanimaju me drugi ljudi
...Ne mogu da nadvladam svoju usamljenost, svoj strah, svoje ga�enje
...Ne mogu da budem sama
Ne mogu da budem s drugima
...Kukovi su mi pre�iroki
Ne dopada mi se moj polni organ�13
Kristeva smatra da neke re�i �esto postaju metafore za druge strahove koje prete�i posmatraju subjekt spolja. To mo�e da ukazuje i na nedostatak majke i govore�i subjekt razra�uje taj manjak. Jezik zauzima mesto ugodnog maj�inskog objekta. Verbalizacija je uvek suo�ena sa zazornim �to ga predstavlja objekt fobije. U fobijskoj halucinaciji sa�imaju se jake simboli�ke delatnosti. Objekat fobije je halucinacija ni�ega. A ni�ta, taj manjak, maj�in je falus. I upravo pisanje tu odmenjuje fobi�no dete jer govor predstavlja pra�njenje strepnje. U halucinaciji objekat je nestalan i postaje uhvatljiv tek kao znak. Objekat fobije istovremeno nas dovodi do granica psihoze, a s druge strane do simboli�nosti i njene velike mo�i strukturiranja.
S jedne strane subjekt je sazdan od incestuozne �elje prema vlastitoj majci, a s druge od prenaglog razdvajanja od nje. Manjak drugoga (majke) kao objekta dovodi do toga da subjekt postane bezvredan, be�ivotan i marionetski prazan.
�Kada pro�e ponovo me vi�e ne�e biti,
bi�u raskomadana lutka, groteskna luda.
Sada kada sam tu mogu da se vidim
ali kada me op�ine podli prividi sre�e,
pogana magija te ma�ine obmane,
ne mogu da dodirnem svoje su�tinsko bi�e�14
Jezik kojim subjekt govori je apstraktan i on se neprekidno raspada u komadi�e dok �ne po�ne odzvanjati jo� samo kao note, muzika, kao �isti ozna�itelj koji valja iznova prekrojiti i presemantizirati�.15 Tada dolazi do afekta koji se manifestuje kroz uko�eno telo, vrtoglavicu i bol. Subjekt tada po�inje da se izra�ava u metaforama i to predstavlja besomu�no nastojanje ugro�enog subjekta da ne potone u prazninu.
�Ovo postaje moja normalnost
Kristeva smatra da je pisanje ve�tina postupanja sa fobijom. Fobija ne nestaje, nego se neprimetno zavla�i iza jezika. Svako kori��enje govora u stvari je jezik straha. �Pisac: fobi�na osoba kojoj uspijeva kovati metafore kako ne bi od straha umro, ve� da bi uskrsnuo u znakovima�.17
Zazornost podrazumeva fobije, opsesije i perverzije. U zazornosti je �itava pobuna u bi�u a to bi�e je bi�e jezika. Simptomi zazornosti su odbacivanje i ponovna izgradnja jezika.
Potiskivanje koje Kristeva naziva primarnim, javlja se pre pojave �ja�. Postojanje Drugog postavlja me�e prostora koji odvaja zazorno od onoga �to �e biti subjekt. U toj me�i, �ja�, koje je tek u procesu nastajanja, prikazuje se kao zazornost. Zazorno se uvek nalazi na rubu primarnog potiskivanja.
Zazorno je �objekt� primarnog, odnosno, kako ga Kristeva naziva, prapo�etnog potiskivanja. Ono se pojavljuje kao najkrhkija i najarhai�nija sublimacija �objekta� koji se ne mo�e jo� odvojiti od nagona. Zazorno nas suo�ava s onim stanjima koja bi se mogla povezati sa �animalnim�. A ono nas istovremeno suo�ava s najranijim poku�ajima da se oslobodimo materinskog entiteta. Kristeva smatra da majci dete slu�i kao putokaz za njenu autentifikaciju. Ona se pretvara u zazorno i nastavlja da vodi rat odbijanja i odbacivanja sa detetom. �Prije no postanem poput ne�ega, �ja� nisam, ve� razdvajam, odbacujem, zazirem.�18 Zaziranje tako postaje preduslov za narcizam. Tako i najlep�a i najru�nija slika u kojoj se subjekt ogleda po�iva na zaziranju.
�zavr�ni period
zavr�na ta�ka
brini o svojoj mami sada
brini o svojoj mami
crni sneg pada
u smrti me dr�i�
nikad slobodna�19
Zazorno je oivi�eno uzvi�enim a prema Kristevoj ni uzvi�eno nema objekat. �Kada me op�ini zvezdano nebo, morska pu�ina ili neki crkveni prozor svojim ljubi�astim zrakama, iskrsava snop osjeta, boja, rije�i, milovanja, iskrsavaju lagani dodiri, mirisi, uzdasi, ritam, obavijaju me, podi�u i odnose s onu stranu stvari koje vidim, �ujem ili mislim.�20 Kristeva obja�njava uzvi�eno kao op�injenost, prekomerno buja u nama, koje nas satire, zbog �ega smo u isto vreme �ovde� i �tamo�. Na nekim mestima u drami Sara Kejn govori o svom razdvajanju od tela kao o jedinoj svetlosti u celoj drami. I to je upravo ta druga strana zazornog.
�Kapak se otvara
O�trina svetlosti
Sto sve stolice nema prozora
Ovde sam ja
A tamo je moje telo
Igra na staklu�21
Kristeva smatra da se u umetnosti javlja katarza bez premca u kojoj se pro�i��uje zazorno. Umetni�ko iskustvo ima korene u zazornom. Umetnost o njemu govori i samim tim ga pro�i��uje. Pisac se, op�injen zazornim, projektuje i izopa�uje jezik. Po njenom mi�ljenju, i knji�evnost se nalazi izme�u �istog i ne�istog, zabrane i greha, morala i nemorala. Kristeva navodi da je smrt jedini na�in da pisac zazornosti izbegne sudbinu otpada, olo�a ili zazornog. Tada on pada u zaborav ili se uzdi�e do nedosti�nog ideala. Za Kristevu jedino smrt pravi red u savremenom svetu. �Zazornost se koleba izme�u nestajanja svakog smisla i svake ljudskosti, izgorjelih kao u plamenu po�ara, i ekstaze nekog �ja� koje, izgubiv�i svoga Drugoga i svoje objekte, dosti�e, upravo u trenutku samoubojstva, vrhunac sklada s obe�anom zemljom.�22 Kod Sare Kejn prepoznaje se neumorno ponavljanje poriva za samoubistvom koje neprestano luta pre nego �to �e se prepoznati u smrti. Na nekim mestima sti�e se utisak da je samoubistvo jedini izlaz:
�Ne �elim da �ivim�23
Ali na drugima �ini se da jo� uvek ima nade za subjekt:
�Ne �elim da umrem�24
Ali ono �ime subjekt u drami obja�njava potrebu za samoubistvom na po�etku drame je smrtnost:
��injenica moje smrtnosti me je u�inila toliko depresivnom da sam odlu�ila da izvr�im samoubistvo�25
Zatim se okre�e ka uni�tenju kao jedinom izlazu:
�jedina stvar koja je postojana jeste uni�tenje
svi �emo nestati
poku�avaju�i da ostavimo trag trajniji od nas�26
�Njen tekst jeste izveden kao telo puno o�iljaka � fragmentiranih sintagmatskih tragova unutar savremenog dru�tva.�27 Njen tekst je izveden kao telesni �in, �in na sopstvenom telu kao trag slomljenog identiteta koji se nalazi izme�u normalnosti i ludila.
Ali ono �to� subjekt navodi kao jedinu alternativu je gr� u kome se upravo nalazi zazorno. Zazorno se nalazi u samom prostoru gr�a.
�zaludni moralni gr�
jedina alternativa ubistvu�28
Kristeva smatra da je savremeni svet bez iluzija, i da mu jedino preostaje dosada, zazornost i smeh (kada se javlja iskrica simboli�kog pa se javi potreba za re�ima). Pripovedanje po�inje tamo gde se bivstvovanje ose�a kao nelagoda. �Usijana, nepodno�ljiva me�a izme�u unutra i izvana, izme�u ja i drugoga.�29 Polo�ajem naracije upravlja nu�nost prelaska kroz zazornost �ija je intimna strana bol a javno lice u�as. Zato su to teme koje toliko opsedaju pisca. Pripovedanje postaje neodr�ivo i dovodi se u pitanje kada se ru�e granice izme�u spolja�njosti i unutra�njosti. Ali ako se ono nastavi menja mu se gra�a. Linearnost pripovedanja se slama i ono se dalje odvija kroz komadi�e, zagonetke, skra�ivanje, nedovr�enost, zamr�enost, izostavljanje... Tada se poruka pripoveda�a vi�e ne pripoveda, ve� �uzvikuje� kroz jezik nasilja koji vi�e podse�a na poeziju. Tada pripovedanje izmi�e pod usijanim stanjima grani�ne subjektivnosti i zazornosti. Ono postaje krik bola i u�asa. Tako da su te teme (bol i u�as) krajnja svedo�anstva o stanjima zazornosti unutar naracije. Pripovedanje kao naracija boli ali se strah, ga�enje i zazornost iskazani krikom umiruju kad se pove�u u lanac pri�e. Pisanje crpi najve�i mrak i krajnji oslonac u smrti kao najvi�em mestu bola.
�Sve �to sam imala
Progutala
Presekla
Obesila
Gotovo je
gle evnuh
kastrirane misli
lobanje
razmotane
hvatanje
zanos
kidanje
du�e
solo simfonija�30
U zazornosti se istovremeno u�iva silovito i bolno, s velikom stra��u. Ugodnost u koju subjekt uranja istovremeno mu se i gadi. To ga�enje izaziva Drugi koji ga je obuzeo kao alter ego. Zbog te dvosmislenosti subjekt je u stalnoj opasnosti kao me�avina rasu�ivanja i afekta. �Ja� je heterogeno kad se subjekt tra�i, gubi ili u�iva. Taj heterogeni tok, koji odr�ava zazornost, pro�ima izmenjeno ljudsko bi�e. Kristeva obja�njava da se zazornost ose�a kad se �neki Drugi koji mi prethodi i poseduje me postavi na mesto i u ime onoga �to �e postati �ja�31. Posedovanje predstavlja gubitak simboli�kog. U drami Sare Kejn javlja se bes protiv simboli�kog. Predo�eno je kroz instituciju du�evne bolnice.
�Molim vas. Ne isklju�ujte moj um tim poku�ajima da me popravite
...nema tog leka na svetu koji �ivotu mo�e da podari smisao
...ni�ta ne�e u tolikoj meri smetati va�em radu kao samoubistvo�32
Kristeva isti�e da je svaka knji�evnost ona verzija apokalipse koja je ukorenjena u krhkoj granici gde identiteti nisu, ili su jedva dvostruki, nejasni, izopa�eni i zazorni. Knji�evnost je na neki na�in krajnji otpor zazornom, rastere�enje i pra�njenje zazornosti kroz krizu re�i. �Zazornost je, ukratko, druga strana religioznih, �udorednih, ideolo�kih kodova na kojima po�ivaju san pojedinca i zati�je dru�tvenih bura. Ti su kodovi njihovo o�i��enje i potiskivanje. No, vra�anje onog �to je njima potisnuto sa�injava na�u apokalipsu...�33
�Sabrana svest prebiva u zamra�enoj sali za bankete u blizini tavanice uma �iji pod se pomera poput deset hiljada buba�vaba kada snop svetla prodre unutra dok se sve misli ujedinjuju u trenu saglasja koje telo vi�e ne odbija i buba�vabe tvore istinu koju niko nikad ne izgovara�34
Kristeva smatra da se mnoge dru�tvene skupine ustanovljuju na temelju jednostavne logike izuzimanja prljavog. Tada se de�ava obred o�i��enja namenjen odstranjivanju prljav�tine. Prljav�tina je ono �to ispada iz logi�nog reda na kome po�iva dru�tvena celina. I ona je jedna od mogu�ih institucija zazornosti. Kristeva se poziva na antropolo�kinju Mariju Daglas kada govori o prljav�tini koja nije svojstvo samo po sebi, ve� se primenjuje samo na ono �to predstavlja neku granicu: �Tvar koja izlazi iz tih otvora je posve o�ito marginalna. Pljuva�ka, krv, mokra�a, izmet, suze, prelaze granice tijela... Bila bi gre�ka granice tijela posmatrati kao razli�ite od ostalih margina.�35 S obzirom da se margina povezuje sa �enom, ona postaje sinonim za osnovno zlo koje treba iskoreniti. Kristeva isti�e da u objekte koji oskrnavljuju spadaju izmet i menstrualna krv. Izmet (koji podrazumeva i trule�, zarazu, bolest, le�) opasnost je koja dolazi iz prostora izvan identiteta. Menstrualna krv, naprotiv, opasnost je koja dolazi iz unutra�njosti, i to ne bilo �ije, ve� �enske.
�Bojte se Boga
i njegovog zlog saziva
krasta na mojoj ko�i, plik u mom srcu
pokriva� od buba�vaba na kojem igramo
to ve�no stanje opsade
Sve �e se to desiti
Sve re�i mog gnusnog daha� 36
Kristeva se poziva na levitski zakon kada govori o ne�isto�i tela i njegovom odnosu prema Bogu. Na telu ne sme biti nikakvih tragova i ono mora biti �isto i simboli�ko. Ali sve izlu�evine, sve �to izlazi iz tela, predstavlja ne�isto�u. To se vrlo �esto povezuje sa ra�anjem i maj�inom utrobom koja se smatra ne�istom, tako da plod, ve� pri samom ra�anju, dolazi u kontakt s ne�istim svoje majke. Ako je �ja� od samog po�etka ne�isto, ono kao takvo uvek potencijalno podle�e osudi. Od po�etka je podlo�no proganjanju i osveti. Ono zauzima mesto �rtve da bi opravdalo o�i��enje koje �e ga odvojiti od mesta gnu�anja. Majka i smrt kojih se �ja� gnu�a i od kojih zazire grade �rtveni i progoniteljski stroj po cenu kojeg �ja� postaje subjekt simboli�kog kao �to je Drugi subjekt zazornog. Tada dolazi do ultimativnog udvajanja.
Kristeva smatra da �ena u simboli�kom koje name�e hri��anstvo nema sa �im simboli�ki da se identifikuje, za razliku od mu�karca kome Bog poma�e da defini�e svoj rod.
�Upamti svetlost i veruj u svetlost
Isus je mrtav
A kalu�eri su u ekstazi�37
Kristeva govori o odvojenosti tela i duha kroz pri�u o Hristovom telu. Hristova re�enica koja povezuje telo i hleb je �Ovo je moje telo�. Bo�anska hrana, Hristovo telo, ozna�ava �ja� kao podeljeno na duh i telo. �Ja� je zbog te podeljenosti beskrajno slabo. Podeljeno je i slabo u odnosu na svoj ideal, Hristovo telo. Ono ga podse�a na vlastitu nepotpunost. �Sada hri��anski subjekt, potpuno se pretopiv�i u simboli�ko, nije vi�e bi�e zazornosti nego subjekt koji slabi.�38
�ovde sam ja
a tamo je moje telo�39
U hri��anstvu se ne smatraju ne�istim odstranjene supstance, ve� neprili�ni �in. Ali pojam greha time se ne odvaja u potpunosti od tela, jer se kroz pri�est ono, bar na neko vreme, osloba�a krivice. Kada se govori o telu, pre svega se misli na Hristovo telo. Samo je Hristovo telo bezgre�no, a ostalima preostaje da priznaju deo sebe koji je iznutra ne�ist. Telo se ozna�ava kao ne�to od �ega se valja odvojiti.
�Telo i du�a ne mogu nikad da se sjedine�40
U hri��anstvu se koreni greha pripisuju �eni jer, kako je re�eno u Knjizi Sirahovoj, �Od �ene je greh po�eo i zbog nje svi umiremo �. �ta se de�ava kad Eva ubere plod sa drveta �ivota? Adamova narav prestaje da bude mirna narav rajskog �oveka i po�inje da ga razdire �elja za �enom. �ena, kao majka bo�ija u teolo�koj �emi, izjedna�uje se s institucijom crkve i Marija nema svoje jevan�elje. U scenografiji uspostavljanja simboli�kog poretka subjekt se udvaja na �ja� i �drugo�.
�Potpuno sam oma�ila kao osoba
Kriva sam, ka�njena sam
Volela bih da se ubijem�41
Sara Kejn kao da kroz svoj tekst poku�ava da odvoji �ivot od forme. �Bol je konstruisan kao forma koja opravdava razbijanje formi �ivota, razbijanje posrednika i dola�enja do same granice, do samog �ivota na mestu u�asa od smrti.�42 Tekst Sare Kejn je trag. �Tekst je brisani trag �ivota, ali �ivot ne stoji iza njega � �ivot poku�ava da se oslobodi svoje forme kroz brisanje tragova govora o �ivotu.�43
Kada izgovori svoju poslednju re�enicu:
�Molim vas razmaknite zavese�44
kuda nas Sara Kejn vodi? U smrt ili s one strane zazornog?
Literatura:
1. Kristeva, Julija, Mo�i u�asa (prev. Divina Marion), itp Naprijed, Zagreb 1989.
2. �uvakovi�, Mi�ko, Forma ne-�ivota ili oko izvatka bi�a, TkH br. 4, Beograd, 2002.
3. �uvakovi�, Mi�ko, Logika zazornog: identitet, kriza identiteta, opsesija u Studije slu�aja (neobjavljeno)
4. Sierz, Aleks, In-Yer-Face Theatre, Faber and Faber, London, 2000.
5. Kejn, Sara, Psihoza u 4.48 (prev. David Albahari) u Slu�aj jedne nove-britanske-drame, TkH br. 4, Beograd, 2002.
6. Vujanovi�, Ana, 4.48 Psychosis: Ekonomimeti�ka. Konstrukcija. Bola., TkH br. 4, Beograd, 2002.
7. �or�ev, Bojan, Psihoza u 4.48 Sarah Kane i teorije baze podataka i nelinearnog narativa � jedna kratka konstatacija, TkH br. 4, Beograd, 2002.
8. Markovi�, Tanja, Problem pisanja u vremenu odavno mrtvog subjekta, TkH br. 4, Beograd, 2002.
9. An Interview with Julia Kristeva, by Kathleen O�Grady, http://www.cddc.vt.edu/feminism/Kristeva.html
1 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, �Naprijed�, Zagreb 1989, str. 7
2 Isto, str. 7
3 Mi�ko �uvakovi�, Studije slu�aja, Forma ne-�ivota ili oko izvatka bi�a, str. 100
4 Psihoza u 4.48 je poslednja drama koju je Sara Kejn napisala pre smrti. Smatra se nekom vrstom opro�tajnog pisma jer se vrlo brzo nakon objavljivanja drame autorka obesila, februara 1999.
5 Mi�ko �uvakovi�, Studije slu�aja, Forma ne-�ivota ili oko izvatka bi�a, str. 101
6 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, u� �Slu�aj jedne nove-britanske-drame 7 Sarah Kane-4.48 Psychosis� (temat), TkH� br. 4, Beograd, 2002, str. 175
7 Isto, str. 172
8 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 58
9 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, str. 180
10 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 10
11 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, str. 185
12 Isto, str. 184
13 Isto, str 88
14 Isto, str. 172
15 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 60
16 Sarah Kane, �Psihoza u 4.48�, str. 170
17 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 38
18 Isto, str. 45
19 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, str. 168
20 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 19
21 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, str. 178
22 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 35
23 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, str. 169
24 Isto, str. 169
25 Isto, str. 169
26 Isto, str. 175
27 Mi�ko �uvakovi�, Studije slu�aja, Forma ne-�ivota ili oko izvatka bi�a, str. 106
28 Isto, str. 182
29 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 159
30 Sarah Kane, �Psihoza u 4.48�, str. 187
31 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 17
32 Sarah Kane, �Psihoza u 4.48�, str. 188
33 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 238
34 Sarah Kane, �Psihoza u 4.48�, str. 168
35 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 22
36 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, str. 179
37 Isto, str. 176
38 Julia Kristeva, Mo�i u�asa, str. 137
39 Sarah Kane, �Psihoza u 4.48�, str. 186
40 Isto, str. 178
41 Isto, str. 172
42 Mi�ko �uvakovi�, Studije slu�aja, str. 107
43 Isto, str. 107
44 Sarah Kane,� �Psihoza u 4.48�, str. 189
|
