Sterijino pozorje je pro�lo, i ovo, 52, zavr�ilo se progla�enjem pobednika, ali i konferencijom za novinare Ivana Medenice, umetni�kog direktora i jednog od ovogodi�nja tri festivalska selektora, na kojoj je sumirao rezultate svog petogodi�njeg anga�mana, vezanog najvi�e za tra�enje i profilisanje puta kojim bi trebalo da se krene u izvla�enje Pozorja iz krize i stvaranje nove osnove koja �e obezbediti podjednako i kontinuitet i uspeh.
Novi koncept je usvojen ove godine, 52. Sterijino pozorje je proteklo u znaku novine da su se u zvani�noj selekciji na�le predstave na�ih pozori�ta po doma�em, ali i stranom tekstu. Ostale promene prakti�no su prouzrokovane time, pa je selekcija �Krugovi� ostala bez doma�ih predstava.
Ho�e li taj novi koncept opravdati o�ekivanja, kako se obi�no ka�e, bi�e mnogo vidljivije posle izvesnog vremena, ali on je verovatno opravdao �elje umetni�kog direktora da poku�a da Festival ne prepusti samo inerciji, letargiji i vremenu koje �e �izle�iti sve rane�, ve� da zajedno s direkcijom Sterijinog pozorja preuzme odgovornost za njegovu sudbinu.

S kakvim utiskom, ose�anjem, zavr�avate svoj petogodi�nji mandat?
� O tome sam vi�e puta govorio tokom poslednjeg Sterijinog pozorja, jer se to pitanje logi�no nametalo. Odlazim spokojan. To je formulacija koju koristim u ovim situacijama, zato �to sam uradio, ili bar mislim da sam uradio maksimalno �to sam mogao od onoga �to sam obe�ao. Do�ao sam na mesto selektora, zatim i umetni�kog direktora Sterijinog pozorja, kao neko ko je imao reputaciju najo�trijeg kriti�ara pozori�ta iz perioda devedesetih i do�ao sam s platformom da se sprovedu promene. Na pres konferenciji poslednjeg dana Sterijinog pozorja namerno sam podelio neke svoje tekstove iz �Politike� i �Scene�, koje sam pisao pre deset i vi�e godina. U njima sam, na neki na�in, ve� projektovao vrstu promena koje sam realizovao kad mi se pru�ila prilika. Kao i na pres konferenciji, i sada ne isti�em to da bih potencirao svoju doslednost, iako je, bez la�ne skromnosti, re� o doslednosti, ve� mislim da je na op�tem planu dosta va�no da se shvati kako kritika ne�ega ne podrazumeva negativisti�ki pristup. Ne podrazumeva nedajbo�e mr�nju, ili neki napad neprincipijelne prirode, ve� to da se u svakoj kritici, koliko god ona bila o�tra, u su�tini mo�e prona�i, ako je dobra i argumentovana, zametak nekog re�enja.
Kada sam do�ao za umetni�kog direktora, po�to je bilo pri�a o tome da sam dosta mlad, a ja, kakva mi je narav, to sam prokomentarisao ovako: Da, mo�da jesam, mada me je jo� ranije trebalo uzeti za selektora i umetni�kog direktora. Nisam ose�ao neku vrstu bogznakakve zahvalnosti ili �asti. Naravno da je bilo i tog ose�anja, ali mislim da je neko pa�ljivije �itao te tekstove, i da me nije do�ivljavao kao neprijatelja Sterijinog pozorja, da smo u promene mogli da u�emo bar tri, do �etiri godine ranije. To je sad ve� neka mala, mala senka, jedina, i da time zavr�im odgovor na ovo pitanje. Zadovoljan sam onim �to smo uradili, promenama koje smo postigli, a mala rezerva jeste u tome da li je moralo toliko vremena da se izgubi i da li su morale tako te�ko da se sprovode.

Tradicija Sterijinog pozorja je i da se ono vrlo te�ko menja. �ta je bilo najte�e? Da li je u pitanju bila volja ili svest ljudi? Kakvi su bili argumenti na sam nagove�taj da koncepcija treba da se menja?
� Tu se ose�am dosta zbunjeno, s jedne strane, jer se tokom devedesetih stalno ponavljalo, kao mantra, �potrebne su nam promene�, i ja sam u Pozorje do�ao ba� posle onog �uvenog Sterijinog pozorja, kada se ljudima koji su bili nagra�eni, koji su tra�ili promene, ovde zvi�dalo, kad je dosegnuto dno, i kada vi�e nije imalo kud dalje da se ide. Veoma mnogo vremena se izgubilo dok se uop�te nije stekla svest da zaista ne�to mora da se uradi, i ja sam, dakle, pozvan da probam ne�to da uradim u trenutku kad bi se, verovatno slede�e godine, stavio klju� u vrata Sterijinog pozorja, ili bi ono definitivno postalo drugorazredna provincijalna manifestacija. Ne mislim provincijalna zato �to je u Novom Sadu, nego �to bi joj karakter bio potpuno provincijalan.

�ta je vama najvi�e u tom trenutku smetalo i bilo najproblemati�nije na Sterijinom pozorju?���
� Na koncepcijskom nivou, najproblemati�nije je bilo �to niko nije uvideo, ili bar jasno formulisao, ili se bar za to zalagao, neka od dva strate�ka puta promena koja mislim da smo zaokru�ili ove, 2007. godine. Jedan je bio internacionalizacija u kontekstu regionalizacije, odnosno poku�aj devedesetih, ako se ne mo�e sa�uvati jugoslovenski kontekst, da se bar umesto njega postavi neki drugi regionalni kontekst. Druga stvar, �to mislim da je gre�ka ljudi koji su odlu�ivali u Pozorju u tom periodu, jeste �to je propu�tena prilika da odmah, na po�etku devedesetih, Sterijino pozorje pre osnivanja Jugoslovenskog pozori�nog festivala u U�icu postane festival najboljih doma�ih predstava. Nijedna od te dve strate�ke mogu�nosti za transformaciju Pozorja nije iskori��ena. Ni internacionalizacija, niti transformacija u festival doma�eg pozori�ta, i onda se, zapravo, �lajfovalo.
To je bio problem na koncepcijskom nivou, a �to se ti�e neke konkretne realizacije promena, problemi su dosta neuhvatljivi. Koristio sam u nekim intervjuima izraz �pau�ina�. Imate utisak da se ne borite ni s na�elima, niti sa suprotstavljenim idejama i sna�nim argumentima, nego s nedefinisanim strahom od drugog, druga�ijeg, mada, u okviru tog �pau�inastog� otpora, mogli su se, zapravo, prepoznati odre�eni konkretni motivi. Jer, u krajnjoj liniji, kad sve sumiramo, sve ove promene svode se u osnovi na dizanje letvice, kao u skoku s motkom. Zna�i, kriterijumi i vrednovanja su podignuti putem internacionalizacije i pro�irivanja koncepta s festivala doma�e drame na festival doma�eg pozori�ta, gde mnogo vi�e predstava dolazi u obzir, a isti broj se bira u takmi�arsku selekciju. Tako je mnogo te�e u�i u selekciju.
Mislim da su neki umetnici, neke interesne grupe, shvatili da s tako podignutom letvicom ne�e mo�i zadugo da do�u na Pozorje, i toga sam bio svestan. Pri tome, to nisu autori pozori�ta, grupacije protiv kojih ja imam ne�to li�no, jer sam �ovek koji nema tu vrstu motivacije. Mislim da su otpori odatle dolazili. Naravno, nisu mogli da se tako transparentno prika�u, i da se ka�e: e sad ho�emo malo i mi, a u tome je zapravo sav problem, nego su se pronalazili argumenti koji zapravo to i nisu.. Neki put se do te mere zbunim, zato �to imam utisak da se ti argumenti uop�te ne temelje na uvidu u ono �to se realno de�ava u tom procesu promena, kao, recimo, argument koji je mogao da se �uje ovih (festivalskih) dana, da �e ovakva promena koncepta dovesti do provincijalizacije Sterijinog pozorja. To je notorna glupost, jer me�unarodni kontekst Sterijinog pozorja ne�e biti doveden u pitanje. �Krugovi� opstaju, ja nemam nameru da ih sa sobom nosim ku�i, oni su koncept za Sterijino pozorje, i treba da ostanu na Sterijinom pozorju, ko god da se njima bavi. Time �e me�unarodno pore�enje biti obezbe�eno. Ove godine konkretno nije bilo stranih predstava po doma�em tekstu, �to ne zna�i da ih ve� slede�e ne�e biti. Dakle, taj internacionalni aspekt je sa�uvan, a, s druge strane, pro�irivanjem, ponavljam po hiljaditi put, festivala doma�e drame na festival doma�eg pozori�ta, samo mnogo ve�i broj predstava ulazi u konkurenciju, a isti broj od osam do deset u�estvuje u selekciji. �ista matematika, logika, kazuje nam da �e kriterijumi biti podignuti, i nema opasnosti od srozavanja kriterijuma i odlaska u navodnu provincijalizaciju. To su mi zaista poprili�no neshvatljivi argumenti.
Jedini argument s kojim eventualno mo�e da se polemi�e, jeste da je Sterijino pozorje nekad nastalo s idejom da podr�ava doma�i dramski tekst, i da je va�nija ta njegova misionarska uloga nego kvalitet samog festivala. S tim se na�elno ne sla�em, ali to je argument s kojim mogu da polemi�em i evo, sad bih polemisao. Ne sla�em se, jer smatram da Sterijino pozorje nije samo festival, jer je svojom celokupnom infrastrukturom, svim prate�im programima, izdava�kom delatno��u, odjedanput nadraslo te uske programske okvire festivala, i zapravo imate d�ina kome se name�e neki prsten u koji treba da se ugura. A, s druge strane, ako neko ho�e da napravi festival doma�e drame, nemam ni�ta protiv, neka napravi neko novo Sterijino pozorje, bilo gde, ali sam Novi Sad i Sterijino pozorje imaju mogu�nosti za mnogo ve�i i ozbiljniji festival nego �to bi bio festival samo s predstavama ra�enim po doma�em dramskom tekstu.
Pored toga, doma�i dramski tekst danas, i to smo stalno ponavljali, nije u krizi. Naprotiv, ima afirmaciju i u samoj zemlji, i u inostranstvu, a u krizi su mnogi drugi aspekti pozori�ne umetnosti. Evo, �injenice govore da je i ove godine nagradu za najbolju re�iju i scenografiju dobio reditelj iz inostranstva (Tomi Jane�i�). Zna�i, za ovih pet godina, jedini na� reditelj koji je dobio nagradu za najbolju re�iju je Dejan Mija�, a nijedan na� scenograf je nije dobio. �to se ti�e nagrade za najbolju predstavu, do sada su je dobijale strane predstave. Ove godine, s promenom koncepta, naravno da nije mogla da je dobije strana predstava.

Jedna od opaski u va�im tekstovima iz devedesetih, koje ste pomenuli, zapravo je na neki na�in anticipirala mogu�nost da �Krugovi� postanu mnogo atraktivniji. Kako je zvani�na selekcija ove godine zapravo poja�ana, ovaj program bi morao da bude druga�ije definisan, budu�i da sada gubi predstave na�ih pozori�ta?
� Ruku na srce, to je primedba koju mogu da prihvatim. Ta�no je da ovim promenama �Krugovi� koncepcijski deluju malo nasilno. Ja ka�em da je taj program tematske prirode, da se uvek bira neka bitna tema, koja je proiza�la ili iz na�eg pozori�ta, ili iz problema na�eg dru�tva, ili i iz jednog i drugog. Uvek se tra�i kop�a s lokalnim kontekstom, i trebalo bi da postoji jedna, bolje bi bilo da ih je vi�e, koja predstavlja jasnu vezu s programom �Krugova�. Ove godine je to bilo malo nategnuto, priznajem, a ta kop�a je bila predstava Pred penzijom. Ona jeste mogla da bude u toj funkciji, ali ta kop�a ove godine nije bila dovoljna. Ne vidim drugu mogu�nost, osim ove, da se i dalje tra�i veza s onim �to je doma�e pozori�te, kada se osmi�ljava program �Krugova�. Me�utim, mo�da ne treba toliko razmi�ljati o toj koncepcijskoj razini. Ona jeste va�na nama, ljudima iz struke, medijima, mi tu gubimo energiju, mislim ne uzalud, jer su ovo sve pametne i relevantne pri�e o kojima mi sad govorimo, ali treba pogledati stvari i s druge strane, da je to idealna prilika za novosadsku publiku da vidi vrhunsko svetsko pozori�te. U krajnjoj liniji, to je glavni smisao �Krugova�, a pametan selektor �e uvek na�i neku kop�u i izma�ta�e neki razlog da to pove�e s doma�om produkcijom.

Kako funkcioni�u inostrani festivali? Kakav koncept oni imaju? Stalno isti�emo da je Pozorje bilo jedini festival doma�e drame. Ima li takvih, da pomenemo samo bli�e, u Evropi, i ako ih ima, da li istrajavaju na tome, ili tako�e poku�avaju da se otvore i internacionalizuju?
� Po�e�u od najbli�eg okru�enja: biv�e Jugoslavije. Posle njenog raspada, u svim eks-jugoslovenskim republikama su nastala mala �Sterijina pozorja�. Mislim da svaka ima svoj festival nacionalne drame, plus �to imaju svoje �U�ice�, dakle festival najboljih predstava, i to je u svim tim slu�ajevima groteskno. Jer, taj festival, ra�en po najboljim doma�im dramskim tekstovima, ne mo�e da ima mnogo veliki zna�aj. Na�e kulture su male. Od toga mo�e da se po�ne, da doma�a dramska produkcija nije dovoljna da se napravi jedan zna�ajan festival. Ukoliko tu stvar postavite s manje ambicija i ka�ete: OK, mi �emo napraviti jedan mali �show case� od tri, �etiri, pet predstava, da bismo, recimo, stranim gostima, doma�oj publici i stru�noj javnosti dali mogu�nost uvida u ono �to je stanje u doma�oj drami. Zna�i, mo�e, ukoliko se tome pri�e s manje ambicija.
Problem Sterijinog pozorja je u tome �to je to ozbiljna institucija, s velikom infrastrukturom, koja ima jedanaest stalno zaposlenih tokom cele godine, razne aktivnosti, i onda za njega postaje tesan taj mali i uzak koncept� predstava po doma�em tekstu. Da je Pozorje manja institucija, koju bi vodilo dvoje ljudi, �ak i ne stalno zaposlenih, mo�da se cela ova pri�a ne bi postavljala. Jednostavno, mislim da Sterijino pozorje, kao svako bi�e koje raste, za sebe tra�i i neki ve�i, sveobuhvatniji prostor.
Dva pitanja sam jo� prepoznao u tome �to ste rekli. Jedno se ti�e festivala nacionalne drame, rekao sam kakav je slu�aj na prostorima biv�e Jugoslavije, i vrlo je zanimljivo da svi ti festivali nacionalne drame u biv�oj Jugoslaviji ose�aju tako�e da to nije ba� najsre�nije re�enje, i mnogi se ugledaju na Sterijino pozorje. Po�eli su da dovode strane predstave po doma�em tekstu, tako da Sterijino pozorje zaista tu jeste ozbiljan reper, a neki sad misle i da se transformi�u po modelu koji smo� ove godine sproveli.
�to se ti�e festivala dramskog teksta u Evropi, ne znam, verovatno u odre�enim zemljama postoje festivali nacionalne drame. Najzna�ajniji festival u Evropi koji se temelji na savremenom dramskom tekstu je Bijenale u Visbadenu, biv�e Bonsko bijenale, Neue Europische St�ck / Nova evropska drama. Direktor tog festivala Manfred Bajlharc je ve� drugi put gost Sterijinog pozorja. To jeste festival, ali na evropskom nivou, koji prikazuje nove evropske komade u izvo�enjima poglavito pozori�ta iz zemalja iz kojih� komadi dolaze, i to je najzna�ajnije mesto za promociju dramskog teksta. Mislim da je vezivanje pozori�ne umetnosti za ideju dramskog teksta u savremenom teatru konzervativno. Evo, na kraju svog mandata mogu to i otvoreno da ka�em. Dakle, mo�da ja i jesam zapravo neprijatelj dramskog teksta kao �to su mnogi mislili. Mislim da je to konzervativno, zato �to se ideja, koncept drame, neverovatno transformisao u poslednje vreme.
Imamo neke tekstualne materijale, koji gotovo uop�te nisu strukturisani na neki klasi�an na�in. �ak i ona famozna fragmentarna dramatugrija postala je neka klasi�na forma u odnosu na komade Elfride Jelinek, pa u krajnjoj liniji Biljane Srbljanovi� i Milene Markovi�, koliko god ti komadi bili me�usobno stilski i �anrovski razli�iti, ono �to ih spaja jeste da se forma drame potpuno razgra�uje i da, o tome je bilo re�i na Me�unarodnoj tribini posve�enoj delu Biljane Srbljanovi� na 52. Sterijinom pozorju, postoje grani�ne forme izme�u drame i romana, drame i pesme. Sve se to dosta me�a. Evo, recimo, belgijska predstava Pevajte i budite radosni nije imala dramu u osnovi, ali je imala veliku koli�inu teksta, ogromnu. �ak su se ljudi bunili �to nije bilo teksta, nego su dobili knji�ice, jer je za razumevanje te predstave potrebno da se ima tekst. Mi ne mo�emo re�i da je to neverbalna predstava, jer se u njoj sve vreme govori, ali se govori pevaju�i, a ne mo�emo da ka�emo da je to dramski teatar. To je odli�an primer tih novih tendencija.
Mislim da je vezivanje pozori�ta, i samim tim jednog pozori�nog festivala za koncept dramskog teksta dosta konzervativno, tako da ga nekako treba prevazi�i, a jo� jednu stvar prepoznajem u va�em pitanju, a to je uop�te koncept festivala. Ve�ina festivala u Evropi i svetu nisu festivali koncepta. To je manje vi�e �the best of�, kao reprezentativna smotra. Bitef, na primer, uvek ima neki podnaslov, ali je on manje-vi�e nasilno postavljen. To je jedan zgodan �tos, zgodna duhovitost Jovana �irilova, koja zabavlja medije i kriti�are. Mi se bavimo de�ifrovanjem toga. Poznata je situacija da je on postavio podnaslov svog festivala na osnovu predstave koju je pozvao, a koja na kraju uop�te nije do�la, iz finansijskih i organizacionih razloga, a podnaslov, tema festivala je ostala.
Ono �to je meni veoma drago, �to prepoznaju kolege, pogotovo iz inostranstva, a i ovde, moram priznati, jeste da je Sterijino pozorje festival za koncept. Mene ne interesuje da pravim festival koji bi bio �the best of�, jer me to intelektualno ne �pali�. Mene intelektualno �pali� pravljenje koncepata. Jedan moj blizak prijatelj je rekao da, kada do�e do smaka sveta, pre�ive�ete buba�vabe i ti, zato �to ima� koncept.
Postoji i visbadenski festival koji ima koncept, mo�emo s njim polemisati, ali to jeste festival jasnog koncepta, i Avinjonski festival, opet vrlo polemi�an, ali ima jako zanimljiv koncept u poslednjem periodu, a to je da se celokupan program pravi oko figure jednog zna�ajnog umetnika, koji je te godine pozvan da bude gost. Igraju se njegove predstave, ali onda se u toku godi�nje saradnje s njim razgovora i sagledava �ta je njegova vizija umetnosti u savremenom svetu, ne samo pozori�ne nego i muzike, slikarstva itd., i onda se ostatak programa pravi iz vizije tog umetnika. Zovu se umetnici koje on �eli, ili koji na neki na�in rezoniraju njegovo stvarala�tvo, tako da je to vrlo polemi�an i interesantan koncept.

Po�to ste ljubitelj koncepata, da li je ovaj za Pozorje smi�ljen tako da se prvo krene u internacionalizaciju, pa tek onda do subverzivnijeg dela, zvanog uvo�enje stranog teksta u zvani�nu selekciju?
� Ne, nisam ovaj drugi deo promena imao u vidu, iz prostog razloga jer je postojao festival u U�icu i taj teren je bio zauzet. Zaista sam mislio da �e internacionalizacija s �Krugovima� i s dovo�enjem stranih predstava po doma�em tekstu biti �to�, da se tu zavr�avaju koncepcijske promene, ali uvek sam znao da Sterijinom pozorju nedostaje i neka druga dimenzija. Jer, Sterijina nagrada je najzna�ajnija, nikada Ardalion u U�icu to nije postao, a mi je dodeljujemo na uzorku od pedeset odsto. Umetnici koji se, sticajem okolnosti, vi�e bave stranom dramom ili nekim drugim pozori�nim izrazom, nemaju mogu�nosti da se takmi�e za najpresti�niju nacionalnu pozori�nu nagradu.
Onda se, sticajem okolnosti, desila kriza festivala u U�icu. Jedna� selekcija je bila jezivo problemati�na, selektorka je bila pred otpu�tanjem, i onda ni naredno izdanje nije bilo najsre�nije, i ja sam kao kobac iskoristio tu priliku i rekao: e, sad �emo da pravimo blic-krig! Za to sam dobio podr�ku upravo direkcije Sterijinog pozorja, Miroslava � Mikija Radonji�a i Mirjane Markovinovi�, a onda direkcije festivala u U�icu. Sa Zoranom Stamatovi�em, direktorom Pozori�ta i Festivala u U�icu, i Nemanjom Rankovi�em, umetni�kim direktorom Pozori�ta u U�icu, dogovorili smo se da mo�emo zajedni�ki da u�emo u taj proces transformacija koji podrazumeva da �emo sad mi njima pomo�i u novom konceptu festivala u U�icu, a onda smo po�eli ozbiljan niz razgovora, konsultacija s nekim najzna�ajnijim ljudima iz stru�ne javnosti, pozori�nim umetnicima, teatrolozima, kriti�arima...
Tako se iskristalisalo ne�to �to u najve�em procentu odgovara onome �to je direkcija Pozorja i �elela, ali bilo je i novih re�enja do kojih se u tim konsultacijama do�lo i koje nisam imao u vidu kada smo po�injali. �ak sam mislio da u novom konceptu mo�da nema mesta stranim predstavama po doma�em tekstu, a onda je pobedila ideja da se zapravo ni�ega od onoga �to su pedesetogodi�nje, ili petogodi�nje tekovine Pozorja, zapravo ne treba li�iti.
�to se ti�e festivala u U�icu, sada kre�emo u dalje razgovore. Tu vi�e ideja postoji, od toga da on bude regionalni festival, ali, s obzirom na polo�aj U�ica, da bude festival trougla Crna Gora, Bosna i Srbija, �to je zanimljiv koncept. Ima ideja da to bude i festival hrvatskog vi�egovornog podru�ja, da pored ovih zemalja obuhvati i Hrvatsku. Vrlo je lepa formulacija Vide Ognjenovi� �festival bez prevoda�, odnosno sa stranim predstavama, ali na jeziku koji svi razumemo, biv�em srpskohrvatskom.
Moja ideja je bila, s obzirom na sjajne prostorne mogu�nosti i geografski polo�aj U�ica, blizinu raznih divnih lokaliteta u okolini U�ica, Zlatibora, Drvengrada, Mokre Gore i Kadinja�e, da to bude festival ambijentalnog teatra, ali je to zahtevno finansijski i organizaciono. No, o tome se vrlo ozbiljno razmi�lja, zaista. Ne�emo u�i�ki festival prepustiti nesre�noj sudbini.

Vra�aju�i se na pitanje Pozorja, da li uop�te mislite da festival sam mo�e da spase nacionalnu dramu?
� Naravno da ne. Ne vidim za�to se toliko smatra da �e nacionalna drama biti ugro�ena zato �to je festival promenio koncept. Jedino �to tu vidim kao neki argument, pogovo za pozori�ta u unutra�njosti, jeste da se repertoari prave s idejom �pravimo jednu predstavu za Pozorje�. To je mo�da neka vrsta motivacije, da upravnici imaju jednu predstavu po doma�em tekstu, jer se time kandiduju za Sterijinu nagradu. Mislim da postoje neki mnogo ozbiljniji oblici promocije nacionalne drame koje Sterijino pozorje mo�e da sprovodi i ovakvim konceptom.

Da li mislite da doma�a pozori�ta neguju doma�u dramu?
� Neguju. Mislim da doma�a drama uop�te nije u krizi. Od te mantre, da je doma�a drama u krizi, zaista dobijam rogove, po�to je kriza glume, kriza je re�ije, scenografije, kostimografije, kritike, svega, ali nije kriza doma�e drame. Nisu mi jasni ni pisci najmla�e generacije koji stalno ose�aju neku vrstu osuje�enosti i skrajnutosti. U mom mandatu, svake godine je bio bar po jedan debitant sa svojim komadom. Du�an Spasojevi�, prva drama pa se igra u Ateljeu 212, Filip Vujo�evi� u Ateljeu 212, Minja Bogavac u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu. To zna�i da se komadi najmla�e generacije igraju u vode�im pozori�tima. Posebno je zanimljiv slu�aj Milene Markovi�, za koju se govorilo da je bila malo skrajnuta, da nije dobila dovoljno prostora, a svi njeni komadi igrani su u JDP-u, re�irao ih je Unkovski, ili u Novom Sadu Tomi Jane�i�. Milena Markovi� je apsolutno mejnstrim etablirani autor i mislim da je to isticanje neke njene skrajnutosti, meni je �ao �to mislim da je i sama podlegla toj manipulaciji, samo sredstvo, oru�je odre�enih interesnih grupa, koje imaju za cilj da malo relativizuju me�unarodni uspeh Biljane Srbljanovi�.

Pa dobro, Sterijino pozorje je i Biljanu Srbljanovi� �izbacilo� u prvi plan, kao i Milenu Markovi�, koja je dobila Sterijinu nagradu i za ��ine�?
� Mislim da sve to stoji, kao i �injenica da mladi pisci ni na koji na�in nisu ugro�eni. Mnogo je te�e mladim rediteljima da do�u do nekih boljih uslova rada, ve�e scene, nego piscima.

Mo�da ba� ne treba re�i lukavo, ali dobro je �to novi koncept nije delo samo jednog �oveka, ve� je Pozorje konsultovalo stru�nu javnost. Sada kad sti�u neke kritike, da li zbog toga imate mirniju savest?
� Apsolutno. Zbog tog niza postupaka koji smo preduzeli, od stvaranja platforme u direkciji, pa onda u slede�oj fazi dogovora s u�i�kim Pozori�tem, i zatim dva turnusa ozbiljnih razgovora i konsultacija s dvadesetak ljudi iz na�e stru�ne javnosti. Njihova imena se znaju: Dejan Mija�, Biljana Srbljanovi�, Vida Ognjenovi�, Egon Savin, Svetozar Cvetkovi�, Branko Cveji�, Feliks Pa�i�, Ognjenka Mili�evi�, Anja Su�a, Jovan �irilov, Ksenija Radulovi�, Zoran Stamatovi�, Nemanja Rankovi�, Aleksandar Milosavljevi�, Svetislav Jovanov...
Promene koje su vr�ene u sferi internacionalizacije mogle su da budu stvar umetni�kog direktora, jer nisu dublje zadirale u tekovine Pozorja. To je zaista bilo neko rastezanje postoje�eg koncepta, pro�irivanje i oboga�ivanje. Ove promene su ipak radikalnije i udaraju u ne�to �to dovodi u pitanje i osniva�ke akte, mada smo i u osniva�kom aktu na�li zale�inu za odluku koju smo na kraju sproveli. Mislim da je to zapravo jedan izrazito odgovoran proces i meni je veoma drago �to sam zaista imao sna�nu podr�ku uprave Sterijinog pozorja. To smo zajedni�ki sprovodili, vrlo odgovorno, �step by step� i radili van javnosti. Zato su samo prezentovani rezultati, a bio je to vi�emese�ni proces. Nemam potrebu da se krijem iza tih ljudi, ali je vrlo va�no �to to nije bila nikakva voluntaristi�ka odluka.

Zanimljivo je da u trenutku kada su objavljene promene, nije bilo reakcije javnosti, a sada se pojavljuju neke kritike. Da li mislite da �e tek sada, nakon zavr�etka Festivala, uslediti mo�da neki javniji odnos prema novom konceptu?
� Mo�da i ho�e, samo ne mogu ta�no da vidim nijedan racionalan argument, osim ugro�avanja primata doma�e drame. Pro�irenje koncepta pru�a mogu�nost, mo�da to nije bio slu�aj ove godine sticajem okolnosti, ali evidentno je da pru�a mogu�nost za bolji festival, jer se bira iz ve�eg uzorka, za stilski, �anrovski, raznovrsniji festival. S druge strane, odre�enom pozitivnom diskriminacijom doma�e drame, obezbe�uje se njeno za�ti�eno mesto. Imamo primer ove godine, kao i prethodnih, da su se za najbolju predstavu po doma�em tekstu borila tri komada. Ni prethodnih godina se nije takmi�ilo vi�e od tri, najvi�e �etiri komada. Mislim da je mo�da takti�ki dosta dobro �to je ove, prelomne godine pobedu odnela predstava po doma�em tekstu, tako da to malo amortizuje udar promena, kao da je sve ostalo po starom.

Primedba koju je uputio Branko Cveji� tokom Festivala izra�avala je nezadovoljstvo time �to je produkcija Pozorja (�Nahod Simeon�) u�estvovala u zvani�koj selekciji. Da li to mo�e da bude argument? Pored toga, ta predstava je dobila osam Sterijinih nagrada. Da li �e to i�i u prilog sumnjama da nije bilo pravedne konkurencije?
� To je delikatno pitanje i to je nesporno. Takva odluka nije lako doneta. Nismo bili nesvesni njene dubioznosti, ali bismo u�inili veliku nepravdu prema Mileni Markovi�, Tomiju Jane�i�u i celoj autorskoj ekipi da je nismo uvrstili, i to ove nagrade i potvr�uju. Druga stvar je �to smo obe�ali da �e upravo zato �iri ove godine biti internacionalniji nego ikada. Od pet �lanova, uvek je jedan bio van na�e zemlje, a sada ih je troje. �eleli smo ljude koji ni na koji na�in nisu involvirani u na� pozori�ni �ivot. Naravno, uvek su birani �asni ljudi koji imaju autoriteta, ali ove godine to smo hteli da potenciramo, s ve�im brojem ljudi iz inostranstva, jer kad krene takva pri�a, onda se, nekako nesvesno, nu�no spontano, dovodi u pitanje kredibilitet �irija. A �iri je zaista bio autonoman i sastavljen od ljudi s apsolutno punim moralnim i profesionalnim kredibilitetom.

Visoki kriterijumi i za selekciju, ali i za �iri?
� Odluke ovog �irija, mo�e s njima neko da se sla�e ili ne � ja bih mo�da imao neke zamerke, to uop�te nije va�no � apsolutno ga legitimi�u kao potpuno kompetentnog. Odluke su zaokru�ene i konzistentne. Jasno je da nisu pravljeni nikakvi kompromisi, nego je �iri reagovao isklju�ivo po svojim umetni�kim nazorima. U krajnjoj liniji, ne�to �to to dokazuje jeste i nova pojava, a to je da su �lanovi �irija, posle du�e vremena, u�estvovali u razgovorima na Okruglom stolu, �to zna�i da �iri apsolutno ne be�i od svog stava. Ko je pratio njihove nastupe na Okruglim stolovima, bilo mu je vrlo jasno da predstava Pred penzijom ne�e dobiti nagrade i ne�e pro�i dobro. Mislim da su potrebni visoki kriterijumi u selekciji, ali i u izboru �irija. Iskreno, mislim ipak da Nahod Simeon treba da funkcioni�e kao neka vrsta presedana, jer je nastala jedna zna�ajna predstava, s dobrim umetnicima. Ne verujem da bi bilo dobro da se ubudu�e koprodukcije, ili produkcije Sterijinog pozorja, takmi�e za nagradu. Vrlo iskreno. Dali smo maksimum da to pitanje re�imo na �astan i odgovoran na�in; ako bi to preraslo u praksu, takav presedan bi mogao da postane problem.��

Da li ubudu�e treba jo� ne�to dodati promenama na Pozorju?
� Ne vidim potrebu za novim strate�kim promenama. Stalno sam govorio da je internacionalizacija jedan put, a drugi prelazak s festivala nacionalne drame na festival nacionalnog pozori�ta. Ovo je bio �ratni� period, a sad dolaze izazovi �posleratne izgradnje�, odr�avanja umetni�kog nivoa u izboru predstava. Kao �to sam rekao na konferenciji za �tampu, jedino treba radikalno reorganizovati Pozorje mladih, mo�da i tu uvesti selekciju, s manjim brojem predstava. U ovoj zemlji postoje neke irelevantne visoko�kolske institucije koje se bave �kolovanjem ljudi za oblast pozori�ta, i ne moraju sve da budu� prisutne na Sterijinom pozorju. Pogotovo ako se dugim nizom godina pokazalo da su inferiorne u odnosu na druge, a postoje samo iz nekih privatnih, finansijskih razloga ili zbog neke sulude politi�ke volje koja se ne suo�ava s realno��u u kojoj se Srbija nalazi, pa tako postoji akademija u Pri�tini. Naravno da za ljude s Kosova, Srbe, treba pru�iti mogu�nost najkvalitetnijeg mogu�eg �kolovanja, ali pretpostavljam pre na nivou osnovnih i srednjih �kola, a ne toliko univerziteta, jer oni �e svi gravitirati Srbiji, a pogotovo ne vidim da zaista neka fantomska akademija pozori�ne umetnosti u Pri�tini na srpskom treba da postoji. Izvinjavam se, ovo je potpuno li�an stav koji sigurno zadire i u politiku, �to da ne.��

Ho�e li ostati selektorski tim?
� Selektorski tim je bio re�enje za ovu godinu, zaista ne znam �ta �e biti slede�e, ko �e to raditi. Znam da novi koncept podrazumeva gledanje mnogo ve�eg broja predstava, i na jedan ili drugi na�in tu mora biti podele posla. Jedna osoba to ne mo�e da radi, a da li �e to biti umetni�ki direktor sa saradnicima, ili neki trijumvirat, ili dvoglava a�daja, to su ve� modaliteti koji su svi u opticaju. Ove godine izabrali smo re�enje za koje smo mislili da je najracionalnije, a to je da meni kao umetni�kom direktoru poma�u dvoje pozori�nih stru�njaka koji su ujedno i direktor i zamenik direktora Sterijinog pozorja.�

Ho�e li u selekciji biti i ubudu�e komercijalnih predstava, �to je bila jo� jedna od primedbi koja se �ula tokom festivala?
� Zaista ne mislim da je �ikago komercijalna predstava. Pripada �anru mjuzikla, ali ta predstava ima izazito politi�ko dejstvo i politi�ki sadr�aj za ovu sredinu. Tu smo imali dilemu u tro�lanom �iriju i uop�te se ne ogra�ujem, stojim iza te odluke, upravo zato �to smatram da �ikago nije zabavlja�ko pozori�te, nego ono koje nam govori ne�to �to je bitno za nas, i �to ima dru�tveni i politi�ki anga�man i promi�lja svet u kojem nastaje. O�igledno je da je dovo�enje mjuzikla bio presedan koji je uznemirio duhove. OK, mo�da od toga i treba odustati. Pogotovo imam utisak da je �iriju predstavljao veliki problem; veoma ozbiljno i kompetentno je radio, to je prvi �iri koji se svaki dan sastajao i razgovarao bar jedanput, ali vidim da ljudi nisu znali �ta da rade sa �ikagom, i onda su zapravo takve odluke i doneli, po svom kriterijumu. To �to �ikago nije dobio nijednu nagradu ne zna�i da je lo� mjuzikl, bar ja to tako �itam, ve� je to njihov stav da mu nije ni bilo mesto u selekciji.

Na po�etku ovog razgovora rekli ste da odlazite iz Pozorja. Da li je to ve� izra�en va� li�ni stav? Kada �e se zapravo odlu�ivati o tome? Gde vidite sebe u budu�nosti: u Pozorju ili van njega?
� Ni�ta zaista ne mistifikujem, moj mandat traje do 1. jauara 2008, s tim �to budu�nost umetni�kog rukovo�enja Sterijinim pozorjem mora da se re�i pre tog datuma, jer neko ko bi tada po�eo da radi, ne bi imao dovoljno vremena. Svake godine skra�ujemo rok za selekciju i slede�e godine mo�e da se dogodi da to da bude i 1. mart. Jasno je da ta osoba, ili osobe, moraju da po�nu od septembra ili oktobra, i tu nema zbora i pogovora. Ne �elim da ovo zvu�i kao kiselo gro��e ili kao femkanje.
Ne�to sam kritikovao, pa sam onda rekao da to tako ne valja, mo�e da se uradi bolje, pa sam ne�to obe�ao, pa sam ne�to i uradio. Sve �to sam mislio da treba da se uradi, osim Pozorja mladih, to ostavljam u amanet, zaokru�io sam, i u tom smislu svoj osnovni izazov, kao �a sada haj�mo smisliti neki novi koncept�, nemam. Rekao sam da je izazov za naredni period odr�avanje kvaliteta. To mo�e da radi neko drugi, a mogu i ja. Nije isklju�ena ta mogu�nost, s tim �to sad imam manje motivacije nego pre pet godina kad sam po�injao, i trebalo bi me motivisati ukoliko se misli da treba da radim.
Siguran sam u to da nemam vi�e energije da dokazujem da li ne�to treba da se uradi. Ako se postavi konsenzus da su ove promene legitimne, dobre, prihva�ene, da tako treba gurati i dalje, da je potrebno da neko obezbedi kontinuitet i da sam to ja, ako mi se ostvare vrlo komforni uslovi za rad, �to ne zna�i da ih dosad nisam imao, a komforni uslovi za rad ne zna�e moju konkretnu finansijsku nadoknadu, ali, jednostavno, apsolutno ne �elim da tro�im energiju ni ono na �ta ne treba tro�iti energiju, a tro�io sam jako puno u ovom periodu; ako bi mi bio prepu�ten izbor saradnika s kojima �u raditi, imati odre�ene ruke, jednu komotnu situaciju, onda bi o tome moglo da se razgovara.
Odlazim u inostranstvo posle Sterijinog pozorja, na �est meseci, tako da sam trenutno u fazi dosta radikalnog svo�enja bilansa. Idem u jednu rezidenciju u Nema�koj, u zamak pored �tutgarta, da pi�em knjige o pozori�tu. �est meseci �u sedeti u izolaciji, �to mi je trenutno potrebnije nego bilo �ta drugo. Objedini�u svoje kritike verovatno i po�injem dva, tri nova projekta pisanja.

Da li bi vam, kao idejnom tvorcu ovog koncepta, smetalo, ukoliko se ispostavi da je eventualno potrebna neka njegova korekcija?��
� Nemam mogu�nosti da ne dozvoljavam korekcije. Ne bih bio sre�an da se ide unazad, a ako se promene de�avaju unapred i ne�to se pobolj�ava, apsolutno �u to uvek podr�ati.

Primera radi, Vida Ognjenovi� je o novom konceptu iznela mi�ljenje, �ini se da je za nju on neka vrsta probe; ukoliko se ne�to poka�e kao lo�e, mo�e dalje da se menja.
� Nismo mi ovo postavili kao probu. Mene je ta izjava malo za�udila, s obzirom na to da je Vida Ognjenovi� bila najglasnija i najagilnija podr�ka u onoj grupi ljudi o kojoj smo govorili, a sad to do�ivljava kao neki probni koncept, jer tako nije to predstavljala. Li�no ne smatram da je ovo bio probni koncept, mislim da ovo treba da za�ivi, u krajnjoj liniji, i neki papiri su� izmenjeni, sprovedena je pravna procedura. Ne bih voleo nijednu promenu, bez obzira �ime bila argumentovana, po�tovanjem i �uvanjem nacionalne drame, tradicije, ovo ili ono, koja bi snizila festivalsku ponudu.
Za razliku od onih kojima je va�na promocija drame, meni je va�an dobar festival, s dobrim predstavama za novosadsku publiku, doma�im i stranim. Mislim da je primarniji interes dobar festival nego neka babi�ka uloga da gaji� neko detence, pa bila to i doma�a drama. U krajnjoj liniji, festival treba da puni salu. Ljudi u Novom Sadu treba da vide ne�to �to je najbolje u doma�em pozori�tu, plus nekoliko predstava, veoma zna�ajnih, iz me�unarodnog okvira, i to je to. Ako se taj kriterijum zadovolji, i ja �u biti zadovoljan, a kako �e koncept izgledati, �ini mi se da nije od primarnog zna�aja.