�Kaleidoskop novog teatra� bio je slogan 13. internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra (Infant), odr�anog od 25. juna do 2. jula u Novom Sadu, tradicionalno u organizaciji Kulturnog centra grada. Slogan i koncept da se ponudi ��arenilo boja i oblika� delo su selektorke Nele Antonovi�, pozori�ne autorke iz Beograda, koja je izabrala �ak 15 predstava u takmi�arski i 13 performansa u prate�i program. Infant su pratili i okrugli stolovi o predstavama, me�unarodni simpozijum, radionice, izlo�be, prezentacije projekata...
I ove godine odr�an nakon Sterijinog pozorja, Infant je doneo dah razlike na novosadsku pozori�nu scenu, samo �to odmah na po�etku treba da se ra��isti �nedoumica� da je i ovaj put prilika pru�ena pre marginalizovanim pozori�nim ku�ama, nego �to bi se one s punim pravom mogle nazvati alternativne i nove na polju teatarskog jezika, izraza ili forme. No, to je nevolja s terminima tridesetak godina nakon njihove izvorne invencije, ba� kao i s ukusom/reakcijom publike koja je sve manje zainteresovana za nekonvencionalne stvari, delimi�no i zbog njihove uznemiruju�e prirode i fluidnosti u kojoj se (�alternativni i novi�) teatar prakti�no uvek samo-ispituje, kombinuju�i-ponovo-uspostavlja, a pomalo i inati sveuspostavljenom sistemu vrednosti.
Tako�e, moglo bi se pri�ati i o intimnoj/intimisti�koj atmosferi Festivala, u kojoj se novum svodi na stalno jedna te ista pozori�ta doma�e, a �esto i strane produkcije, sve to u gradu koji naj�e��e nema vlastitog predstavnika/scenu, ali ovo ne bi smelo da se prihvati kao zamerka na trud, konzistenciju i kvalitet rada ve�ine trupa �ija se imena uo�avaju i pri letimi�nom pregledu arhive Infanta. Vi�e kao lament zbog situacije u kojoj i mejnstrim jedva opstaje, a gde je tek alternativa! O (medijskoj) mo�i, prezentnosti i uticaju pozori�ne kulture u savremenom svetu nema komentara. I upravo zbog toga u ovom tekstu �e ne�to vi�e re�i biti jo� samo o glavnom programu 13. Infanta.
Su�tinski, Infantov takmi�arski program koji je ovaj put bio prili�no visoko estetizovan, u najve�oj meri ponudio je moderni plesni, �ak i verbalni teatarski koncept, uz mestimi�ne izlete u istra�ivanja mogu�nosti jezika, tehnologije i �naratorskih� pristupa. �Kaleidoskop...� je utoliko imao svoja mesta ponavljanja, ali kaleidoskop to i radi, zar ne?
U okviru plesnog programa dominirala je fina ma�arska savremena �kola, tako prepoznatljiva, ipak zanemarena, �to je svakako plus 13. Infanta. Devojka koja ide u raj Tibora Varsegija (Ma�arska) poeti�no��u i jedinstvenom vi�eslojnom upotrebom scenskog prostora i sredstava o�arala je i �iri1. Odli�an nastup u Sedam koraka imao je plesno-muzi�ki duo Peter Gemza/Silard Mezei (Ma�arska/Srbija), prepoznatljivog kanji�ko-vojvo�anskog senzibiliteta, a autohtonu �kolu pokreta prezentovao je Ferenc Feher (Ma�arska) izvedbom �ovek � knjiga. Bugarska Danza trupe Dune, koreografi�u�i svakodnevne kretnje i situacije, pokazala je duhovit i osve�avaju�i pristup plesu, dok je trupa BADco (Hrvatska) predstavom Deleted Messages Gorana Sergeja Prista�a, u mnogo �emu napravila plesni iskorak tako�e koriste�i imitaciju, ali u mnogo sirovijem, slobodnijem obliku, koji je istovremeno zavisio od bremenite upotrebe novih tehnologija i interaktivnih elemenata. Dalija A�in (Srbija) je pak pokazala zavidnu dozu hrabrosti u svom minimalisti�kom ostvarenju Handle With Great Care.
Neverbalni, �esto i nekomunikativan tetar imao je predstavnike u italijanskom Maska teatru, koji predstavu Kriminalac gradi sna�nim vizuelnim i fizi�kim, uslovno re�eno �ak i fiziolo�kim jezikom. Tako�e, jak utisak ostavlja nema�ki perfekcionizam u delu Body Fragments Zigmara �redera (Labor teatar). Rad ove dve trupe korespondira u mnogo �emu, zadr�avaju�i vlastite specifikume i granice izraza.
Verbalni teatar, po�tuju�i kategorizaciju s po�etka pri�e o glavnom programu 13. Infanta, mesto na Festivalu zaslu�io je provokativnim i sna�nim kombinovanjem tekstualnih poruka s plesnim, i izrazima vizuelne, audio, formalno-tehni�ke ili �anrovske prirode. Tu su ume�e odmeravali: Madlenijanum (Srbija) predstavom Burleska o Grku Anje Su�e, Beton hala/Belef (Srbija) predstavom Antigona Ivane Vuji�, DAH teatar (Srbija) predstavom Pri�a o �aju Dijane Milo�evi�, Plavo pozori�te (Srbija) predstavom Pevam kao da sam ptica Nenada �oli�a, pozori�te �De�e Kostolanji� (Srbija) predstavom 0.1 mg Andra�a Urbana i Kvartet Ko-op (Novi Zeland) predstavom Kvartet Bronvin Tvedl. U ovoj �kategoriji� kao kompletno promi�ljena i ostvarena dela najja�e deluju predstave Pevam kao da sam ptica Nenada �oli�a i 0.1 mg Andra�a Urbana, uz primedbu da je Antigona Ivane Vuji� platila cenu ekskluzivnom setu na otvorenom koji je ki�a pomerila u sasvim druge (van)teatarske vode.
Iako u dana�njem, �ak ni u alternativnom i novom smislu, nije teatarski, jedan od navrednijih doga�aja 13. Infanta bilo je upoznavanje s Jevan�eljem detinjstva Jaroslava Freta, aktuelnim radom instituta �Grotovski� iz Vroclava (Poljska). Ovo delo ide potpuno van svih grani�nih konvencija re�ije, glume, scenografije, odnosa prema publici, i time o(p)staje kao ne�to izrazito ritualno i spiritualno, zasnovano na misti�no kreiranoj sceni i sna�noj vokalnoj i fizi�koj ekspresiji aktera.

1 �iri je radio u sastavu Katalin Ladik, pesnikinja, performerka i glumica, Jelena Bogavac, pozori�na rediteljka i Andrej Vulfing, pozori�ni autor iz Nema�ke.