Naslovom �Sto lica samo�e�, ovogodi�nja selekcija Hrvoja Ivankovi�a sa�ela je su�tinu tematski i �anrovski nepomirljivih ostvarenja. Paradoksalno blisku tragediju Vita mia Emme Dante iz Palerma, visokobud�etni pakao Samleveninesato na tragu Kafkinog Procesa, ma�arskog reditelja Viktora Boda, hiperrealisti�ni muzej uspomena Letonca Alvisa Hermanisa, nastao po noveli Sonja Tatjane Tolstoj u Novom pozori�tu u Rigi, zatim Smisao �ivota gospodina Lojtrice zagreba�kog autora Sa�e Ano�i�a... i tako redom, od samo�e do samo�e. Suprotno trijumfu globalisti�kih ambicija da se ima sve i vi�e od toga, pogubilo se ono dragoceno malo, mikrosvet bliskosti i srodnih samo�a. �to se na indirektan na�in �ita i iz obrazlo�enja selektora Ivankovi�a:
��etrnaesti MFMS nastavlja tragom prethodnog festivala, propituju�i psihologiju i patologiju zatvorenih i izoliranih mikrosvjetova. No ve�ina predstava je svoje sonde spustila jo� dublje, u �ovjekov innerspace, u du�evne predjele u kojima sve zapo�inje, a naj�e��e i zavr�ava.�
Hvaljena predstava Vita mia, sicilijanski uzorak porodice s majkom u sredi�tu mu�kog potomstva, zajedni�tvo koje ni smrt ne smatra kona�nim, jer cela je ku�a jedno telo... na neki daleki na�in paradigma je duhovnog stanja balkanske regije. Smrt jednog od tri sina, smrt kao misao ili fakat, u mo�nom duhovno-fizi�kom korpusu majke, mitskog oreola porodi�ne� freske, ta smrt, dakle, ostaje u senci �ivota, zbiljskog ili onog koji ona �eli da je... �ivot ili ne�ivot, preminuo ili stvaran, njen sin je njeno telo, sastavna materija smisla, duhovnog i telesnog zajedni�tva... koje se manifestuje na posteljnom beskraju, na jedinom krevetu porodi�ne bliskosti. Jedan krevet, grmi� ve�ta�kog cve�a, nekoliko sve�a u crnom fonu... to je sav rekvizitarij za potresnu ispovest maj�instva, granitnog �enskog materijala pred kojim je ponizna �ak i smrt.

Pohvale �Cirkusu�
�������������������
U�e��e beogradske pedstave Cirskus Istorija na rije�kom festivalu dovelo je ostvarenje Sonje Vuki�evi� u novi, dragoceni recepcijski kontekst. Njena zna�enja �itana su specifi�nom emocionalnom naklono��u, kakva tradicionalno prati beogradske predstave i umetnike u Rijeci. Uz priznanje izvesnoj hrabrosti, o�uvanju ljubavi zbog koje jedino vredi �iveti (kako veli Mani Gotovac) prime�eni su felinijevski tragovi upotrebe cirkusa, cirkusa kao istorijske fascinacije i metafore koju umetnici �esto eksploati�u. Pre tog, kriti�ki verbalizovanog promi�ljanja, beogradski ansambl je u Domu u Su�aku do�iveo ovacije, a na izuzetno pose�enom razgovoru za Okruglim stolom �uli su se uglavnom komplimenti, pre svega izazovnoj ponudi koreografkinje da dramski prvaci s vokalnog pre�u na plesno i akrobatsko, da se pojavno oneobi�e, �to bi, ka�u, u hrvatskom teatarskom prva�tvu bilo neizvodljivo. Cirkus je igran dva puta u istoj ve�eri, a i to je bilo premalo u odnosu na �udnju za� beogradskom pozori�nom �ekstravagancom�. Dragan Mi�anovi� je na �licu mesta�� anga�ovan da u rije�kim ljetnim no�ima igra u Lukreciji iliti �dero u rediteljskoj kreaciji Jago�a Markovi�a.
Ma�ka na vru�em limenom krovu u dramatizaciji i re�iji Larija Zapije (izvo�enje HKD Rijeka) jedno je od najhrabrijih i najdelotvornijih sa�imanja intimisti�kog komada Tenesija Vilijamsa. Zapija je i prostor igranja sveo na jedan praktikabl od nekoliko kvadrata, kao da bi hteo re�i da je i to previ�e za ono ogromno ni�ta izme�u dvoje ljudi, ili izme�u �lanova porodice, nu�no spojenih, odnosno zalutalih u zajedni�tvo. Od sve njihove kombinatorike i bra�nih ambicija ostale su pogre�ne re�i u pogre�nom trenutku i � na kraju umoran Brik� (Damir Orli�) koji �udi za nepomu�enom ti�inom. Sekundu u kojoj je (kad do�e) mogu�e videti sve godine besmisla, Orli� hvata snagom o�ajnika ali i besprizornim suo�enjem sa navodnom ljubavlju, navodnom porodi�nom idilom, navodnim svim... Njegovom padu u istinu koja uni�tava sve okolo, ne bi pomogao �ak ni novac o kojem sanjaju ljudi na domaku starosti. �Ili mora� biti mlad ili mora� imati novac.� Jer Brik je zapravo oduvek star. Ostario od okoline. Pred o�ima i u prikovanoj pa�nji gledaoca, to se doga�a u neverovatnih sat i ne�to.

Jozef K. na dasci

�irinu rije�kog festivalskog koncepta najbolje oslikavaju � ekstremi. Takav je Samleveninestao po Kafkinom Procesu ma�arskog reditelja Viktora Boda. Na hladnoj visini, u ambijentu Marganova, Bodo instalira te�ki, potpuno filmski enterijer, tehnologiju uni�tenja koja �e od� Jozefa K. napraviti centrifugirani, obeskrvljeni ljudski materijal, pogodan za dalju neometanu (zlo)upotrebu. Bez mistifikacije, tridesetogodi�nji Bodo objasni�e kako je sve ura�eno za osam nedelja. Halucinantna �uda, prenatrpani porno-�ou za uni�tenje ljudskih du�a, koliko god je posledica rediteljske pameti, atrakciju duguje tehnolo�koj spremnosti i materijalnom obilju. Zamalo da se silnim efektima ne zatrpa i oneozbilji paklena rediteljska ideja. Tro�asovni eklekti�ki spektakl u kojem se demonstriraju sva mogu�a scenska ume�a (kabaretske, plesne, operske, rok... ta�ke) ali pre svega disciplinovani, svemogu�i glumac, povremeno, istina, zaboravlja Kafku i klju�no, literarno polazi�te, ali idu�i ka kraju, poja�ava ga�enje spram totalnog besmisla u koji svet srlja. Poja�ava i strah od spoznaje da dobri an�eli ljudskih profesija Hipokritovim zakletvama ponekad skrivaju agresiju i zlo. Isce�eni gledalac s Marganova se spu�ta u pitomu rije�ku no� sumnjaju�i, ipak, da je Jozefu K. bilo tako stra�no i komplikovano kao �to je u predstavi. Kao da je i sam osetio navalu mraka u kreativnu podsvest, golobradi Bodo, na kraju, kao upla�eni de�ak koji trikom proverava je li to san ili java, u sliku pakla uvodi Jozefa na surferskoj dasci... Ali, �ta je taj talasi� u odnosu na prethodni okean tame?
U pozori�nom pejza�u Rijeke naro�ito lepo je pristajala Tena �tivi�i�, pristigla iz Londona gde �ivi poslednjih godina. Ko je regularno shvatio ve�e kada je prikazan njen komad� Fragile! � ostao je napolju. Jer, re�ija Matja�a Pograjca i izvo�enje Slovenskog mladinskog gledali��a iz Ljubljane, po svim izve�tajima i kritikama, pri�u o na�ima u svetu, spektakularno pakuju u filmsko-tv-scensko delo. (�to je publika �Krugova� na� Pozorju ve� proverila.) Nostalgija, prete�no ose�anje Teninih londonskih junaka, me�utim, nije ne�to �to bi mogli podeliti sa utorkom. �tivi�i�eva, bez poetizacije svojih destinacija, hedoni�e u Londonu, Zagrebu, Rijeci, Novom Sadu, Beogradu.
Ko nema �prethodno znanje� o Smislu �ivota gospodina Lojtrice Sa�e Ano�i�a (KNAP KC Pe��enica � Zagreb), sve divljenje uputio bi pameti dvojice drugara koji se beskrajno, s apsolutnim uzajamnim kapiranjem, zafrkavaju u�ivaju�i u efektima svojih dosetki i improvizacije. Ozbiljno govore�i, re� je o �oveku koji je fasovao retku bolest... ali i bez te potrebe za serioznim utemeljenjem, bez ikakvog alibija dakle, svaki je kutak zemljinog �ara, kao i unutra�nja teritorija ljudskog roda, potencijalno oporavili�te ili bolnica. A s tim saznanjem mo�e se �iveti samo ako se navikne� na bolest. Ako bezizlaz zameni� naivom i smehom. Jedini problem fenomenalnih momaka iz Lojtrice je �to se komi�no i nenormalno, ukoliko se ponavljaju na isti na�in, brzo potro�e i dosade.

Sonja, Sonja

Da je neko ko nije video Sonju Alvisa Hermanisa upao usred diskusije o njoj, mislio bi da je� upao na te�aj za �ivinski fitnes. Jer diskutant se upravo divio ve�tini i mraku kojima glumac masira sve�e pile, zen prilazu gimnasti�kim mogu�nostima bi�a spremnog za rernu. O �emu je re�? Sonja (iz novele Tatjane Tolstoj) koju Hermanis daje na tuma�enje golemom mu�karcu (jer, valja biti iskren, ko se celi �ivot tovio izvan mu�kog vazduha, u trouglu �iva�a ma�ina-kredenac-�poret i ne mo�e biti neka �enstvenost), ta mu�ka Sonja, dakle, s vremenom u beskraj, od pripreme piletine stvorila je najoriginalniju koreodramu na svetu. (Samo u najcrnjim pretpostavkama Sonjin ritual mogao bi donekle zali�iti razgibavanju bebe posle kupanja.) Pre nego �to �e najstvarnije zamirisati pe�ena piletina, pred gledaocem se odvija ritualna uvertira; Sonja masira pile od gore prema dole, najpre mu razgibava krila i batake, zatim ga do�injava precizno tempiranim posipima soli i bibera iz desne i leve ruke (pa ukr�teni isti postupak), dodaje trava, da bi potom koko�kino mladun�e nabila na fla�u s vodom; tako �e, valjda, lak�e podneti �loma�u�. Prikovan za taj istorijski teatarski ro�tilj, gledalac ne mo�e kontinuirano da isprati paletu Sonjinih ose�anja izra�enih licem i krupnim o�ima. Mogao bi se o doti�noj sceni Novog pozori�ta iz Rige ispisati magistarski.
Mistertiozni Letonac Alvis Hermanis je ljubav prema rodnoj Rigi u�vrstio pomo�u Njujorka. Posle gluma�ke neizvesnosti u velikom svetu, smiruje se kao umetni�ki direktor i reditelj ri�kog teatra. Novela Sonja u Hermanisovoj verziji �itanje je literature sa �ivim ilustracijama. U fonu naracije odvija se �ivot u�ivo, pravo pile, prava torta, pravi �poret. Sonja je mu�karac. Ili je mu�karac Sonja. Pred gledaocem se, u realnom trajanju, odvija Hermanisu blizak ritual iz bakine kuhinje. Ono �to bi Bruk ozna�io kao mrtva�ki teatar, fascinira strpljenjem u imitiranju istine. Ina�e, ni Sonje, ni Hermanisovog teatra ne bi bilo bez samo�e. Samo�e kao igrivog polja u koje je neko poslao izmi�ljeno ljubavno pismo. Sonja ne zna za prevaru. Veruje da je pismo pravo, njeno meko telo po�inje da ose�a. Uspelo je. Bipolna Sonja, neprikosnovena gospodarica vremena, sama i bez� psihoterapeuta, pitomo se nosi sa dosu�enim smislom, ma kakav bio.
Na kraju Festivala prikazani su No Return finskog Teatra Virus iz Helsinkija i Odumiranje Ateljea 212. U programu stoji da je No Return prva saradnja Teatra Virus s Cezarisom� Grau�inisom, jo� jednim sjajnim rediteljem zaslu�nim za vitalnost mita o �litvanskom pozori�nom �udu�. Ro�en je 1967, zavr�io re�iju u Moskvi, specijalizirao u Japanu, radi u �vedskoj, Finskoj, Litvaniji. U Viljnusu predaje re�iju i glumu a od 2003. ima li�no pozori�te� Cezaris Group.
Odumiranje Du�ana Spasojevi�a, u re�iji Egona Savina, zna�ilo je totalni emocionalni i kre�endo rije�kog festivala. Predstava je dobila nagradu publike �Dalibor Foreti�, a Boris Isakovi� gluma�ku nagradu. �iri je verovao da bi i sam velikan hrvatske kritike Dalibor Foreti� ispisao nezaboravne re�enice da je mogao gledati beogradsku predstavu.
U ovom delimi�nom pregledu rije�kog festivala ne mogu se zaobi�i njegova izvanredna atmosfera, istinska potreba za druga�ijim, kvalitetnim teatarskim ostvarenjima (novo i moderno retko se pominje), potreba da se impresije i uzbu�enje saop�te za Okruglim stolom ili u susretu sa stvaraocima li�no... Odli�ni moderatori razgovora Tajana Ga�parovi� i Matko Boti� ne oslanjaju se na pitanja gledalaca, polje diksusije pro�iruju li�nim, ali podsticajnim opservacijama. Zajedno s obi�nim gledaocima, razgovor prate i u njemu u�estvuju i glasovita teatrolo�ka i kriti�arska imena s umetni�kim direktorom Nenadom �egvi�em. Bez nervoze oko toga da li �e sti�i na VIP ve�ere ili prijeme, u danima festivala se ili gleda predstava ili� se misli i pri�a o njoj. A takve, istinski intelektualne gozbe, sve su re�a pri�a.