U Solunu je minulog prole�a, ta�nije: krajem aprila, uprili�ena 11. sesija Evropske teatarske nagrade, asocijacije / manifestacije koju je 1986, kao organizaciju od evropskog zna�aja, prepoznalo i osnovalo nekoliko institucija Starog kontinenta: Evropski parlament, Savet Evrope, Evropska teatarska unija i Evropska teatarska konvencija, Me�unarodni teatarski institut Uneska, kao i Me�unarodna asocijacija pozori�nih kriti�ara (AICT) i Mediteranski teatarski institut.
�Nas je malo, ali svi dolazimo iz Gr�ke�, rekao je, na sve�anosti povodom uru�enja Evropske nagrade za pozori�te i nagrade Nova pozori�na realnost, pozori�ni autor i reditelj iz Letonije Alvis Hermanis, citiraju�i zapravo Pjera Paola Pazolinija i defini�u�i logiku ovogodi�njeg presedana � prvo izme�tanje manifestacije Premio-EuropaperilTeatroiz Italije, zemlje u kojoj je osnovana, u kojoj je istoimena nagrada godinama dodeljivana � najpre� u Taormini, na Siciliji, a pro�le godine u Torinu �� u Gr�ku, �zemlju porekla� (evropskog) teatra.
Organizatori (i finansijeri) ovogodi�njeg skupa: Ministarstvo kulture Gr�ke, uz organizacionu logistiku Nacionalnog teatra Severne Gr�ke, u�inili su sve da 11. skup pozori�nih ljudi iz celog sveta protekne u skladu sa zna�ajem koji je stekao tokom minule decenije, koju je, pro�le godine u Torinu, istinski krunisalo prisustvo i, pogotovo, govor dobitnika Evropske nagrade za pozori�te, beskompromisnog i pri tom te�ko bolesnog � Harolda Pintera, ali i vrhunska organizacija Grada Torina i doma�ina � Teatra Stabile.
Jo� presedana obele�ilo je ovaj doga�aj u Solunu. Pre svega, odluka Me�unarodnog �irija Evropske teatarske nagrade da tu nagradu ex-aequo dodeli kanadskom reditelju Roberu Lepa�u i nema�kom � Peteru Cadeku. I tako se, da li iz razloga povre�ene sujete ili nekih sasvim drugih, dogodilo � prvi put u istoriji ovog okupljanja � da laureat odbije da prisustvuje uru�enju i, samim tim, shodno propozicijama Evropske teatarske nagrade, ostane bez ovog, u svetu pozori�ta najpresti�nijeg priznanja. Re� je o Peteru Cadeku, iz �ije prepiske sa generalnim sekretarom Evropske teatarske nagrade Alesandrom Martinezom, donosimo klju�ne akcente:

Dragi gospodine Martinez,
Moramo, na�alost, da vas obavestimo da je na�em glavnom glumcu dijagnostikovan kancer, upravo pred po�etak proba Bogojavljenske no�i. Uprkos tome �to sam usred te nevolje uspeo da na�em zamenu za glumca, u ansamblu vlada velika panika. Naravno, pod takvim okolnostima, ne mogu da doputujem u Solun da bih primio nagradu i da bih slu�ao kako svi lepo govore o meni.

Kako sam shvatio gospodina Kanarisa, vi mi ne�ete dati nagradu, ukoliko je li�no ne primim (...) Nadam se da shvatate koliko ste sme�ni, vi i va� komitet. Kona�no, ja dobijam nagradu za �ivotno delo, a ne za kori��enje usluga Olimpik ervejza. Va�e odsustvo razumevanja i va�e ne�ove�no pona�anje pokazuju nedostatak razumevanja pozori�ta koje mislite da predstavljate u Evropi.

Ne sumnjam da �ete, nakon kra�eg razmi�ljanja o toj stvari, promeniti svoj stav i pona�anje.

Va� iskreno,
Peter Cadek

Dragi gospodine Cadek,
Hvala vam na pismu. U njemu ka�ete da je va� vode�i glumac bolestan i, naravno, mi iskreno �alimo zbog toga. S druge strane, ka�ete da ste prona�li zamenu i znamo da predstavu u Berlinu probate ve� vi�e od dve nedelje. Razumemo, tako�e, da �the show must go on,� uprkos te�ko�ama i uznemirenjima koje ga prate.
Nijedno od va�ih obja�njenja, me�utim, ne obja�njava povremenu agresivnost u va�em pismu u kojem dovodite u pitanje �itavu proceduru Evropske teatarske nagrade. To je procedura � ustanovljena s Evropskom komisijom 1987 � koju su prihvatili i po�tovali svi prethodni dobitnici, bez izuzetka, kao i establi�ment ove nagrade. Nemogu�e je praviti dvostruke standarde, ako ni zbog �ega drugog, a ono zbog po�tovanja spram va�nih ljudi koji su svoje obaveze prilago�avali tako da mogu da provedu nekoliko dana na doga�aju posve�enom njima i da to u�ine sa zadovoljstvom i zainteresovano��u.
(...)
�elimo da vas podsetimo na plemenitost s kojom je, mada ve� ozbiljno bolestan, Hajner Miler u�estvovao u doga�ajima njemu posve�enim, 1994. Iako tako�e ozbiljno naru�enog zdravlja, Harold Pinter (koga ste imali zadovoljstvo da sretnete) iznajmio je privatni avion o sopstvenom tro�ku, kako bi prisustvovao skupu u Torinu. Kao �to vidite, postoje odgovaraju�e alternative Olimpik erlajnzu.
(...)
Treba li tako�e da vas podse�amo kako smo, zajedno sa Nacionalnim pozori�tem Severne Gr�ke, mnogo radili na tome da damo zna�aj i presti� va�em radu u pozori�tu, organizuju�i taj doga�aj prema va�im �eljama, �ak daju�i im prednost spram ostalih dobitnika.
Nadamo se da shvatate koliko je ljudi iz evropskog pozori�ta bilo anga�ovano u taj oma� vama, kako u kolokvijumu posve�enom va�em radu koji je dr Kanaris uradio pa�ljivo i s velikim entuzijazmom, tako u gostovanju va�e predstave i Berliner ansambla. Zauzvrat, mi od vas tra�imo, imaju�i na umu va�e pote�ko�e, da poklonite samo jedno ve�e Evropskoj teatarskoj nagradi i da do�ete bar da primite svoju nagradu.
(...)
Nemate samo vi obaveze. Mi imamo obavezu da ne prekr�imo na�u statutarnu proceduru, zbog razloga koji nije sasvim nesavladiv. �iri i Savet, zajedno sa Organizacionim komitetom, koji uklju�uje i Ministarstvo kulture Gr�ke koje finansira skup, saglasni smo da vam ka�emo da statutarni red ne mo�e biti izmenjen. (...) Pozivamo vas da do�ete u nedelju da primite nagradu i da otputujete u ponedeljak. Uveravamo vas da time ve� �inimo izuzetni kompromis, budu�i da nijedan od prethodnih dobitnika nikada nije bio odsutan s kolokvijuma i �itanja posve�enih njihovom radu.
Kao �to ka�e Breht, moramo prona�i re�enje, ali ono mora biti dobro.

U nadi da �emo se videti u nedelju, na ceremoniji uru�enja Nagrade, ostajemo
Va�i iskreno
(potpisi za Evropsku teatarsku nagradu, Me�unarodni �iri, Bord direktora ETP, pridru�ena tela, Organizacioni komitet, plus Ian Herbert, predsednik AICT, generalni sekretar Ministarstva kulture Gr�ke i direktor Nacionalnog teatra Severne Gr�ke)

Peter Cadek nije se pojavio na sve�anom uru�enju Evropske teatarske nagrade. Mo�da je to bio njegov odgovor na pitanje postavljeno u naslovu simpozijuma organizovanog tokom skupa u Solunu: Nagrade � kome su potrebne?
U njegovu �ast odr�an je simpozijum pod naslovom: Peter Cadek: reditelj � i gluma�ka imaginacija. A Berliner ansambl izveo se njegovu predstavu Per Gint.

Reditelj Rober Lepa�, kao ne-Evropljanin koji je u velikoj meri obele�io evropski teatar, uprili�io je prisutnima dva nezaboravna trenutka: javni intervju sa Mi�elom Vaisom i kratke igrane pasa�e iz svojih works in progress.

Nagradu Nova pozori�na realnost, koja je pre devet godina proiza�la iz okrilja Premio-Europa per il Teatro i koja se dodeljuje �novimsnagama�evropskog teatra, onima koje autenti�no i kreativno transformi�u pozori�ni izraz, dobili su ove godine Biljana Srbljanovi� i Alvis Hermanis.

Zvuk ti�ine bio je naslov kolokvijuma posve�enog Alvisu Hermanisu, koji je u Solunu bio predstavljen s dva autorska projekta: Dug �ivot (Nagrada Bitefa pre dve godine) i O�evi.

Pre no �to okrenete slede�u stranicu Scene, na kojoj po�inje intervju sa Biljanom Srbljanovi�, recimo samo da je na�a spisateljica bila sjajno predstavljena javnim intervjuom koji je vodio odli�an poznavalac njenog dela Ivan Medenica (koji je tih dana izabran za zamenika generalnog sekretara AICT), �itanjem fragmenata iz njene najnovije, tada jo� u procesu nastanka, drame (�itali: Andre Vilms i Nikitas Tsakiroglu), kao i predstavom Skakavci Jugoslovenskog dramskog pozori�ta, u re�iji Dejana Mija�a.
Bila je to ujedno i prilika da uporedimo (neuporedivo) � izuzetnu, sveobuhvatnu, kompetentnu i, pre svega, objektivnu me�unarodnu recepciju dela Biljane Srbljanovi� s onom �kod ku�e� kojoj se ne mo�e, bez mnogo zadr�ke, pripisati nijedan od gorepomenutih atributa.