�Za nju i za narod njene zemlje koji je toliko patio, epitet Evropske nagrade sigurno najvi�e zna�i potvrdu �injenice da su Srbi prisutni i da �e to uvek biti na ovom kontinentu. Vi�e nego bilo ko od njenih prethodnika, ona je u�inila Balkan bli�im Evropi i naterala nas da razmi�ljamo � koliko od balkanskog duha ima u na�im du�ama. Njen glas sna�no odjekuje na�im kontinentom.�
Tako, izme�u ostalog, pi�e u obrazlo�enju �irija koji je Biljani Srbljanovi� dodelio ovogodi�nju Evropsku nagradu za novu pozori�nu realnost, najzna�ajniju koja se u svetu dodeljuje za pozori�nu umetnost. Nagradu je, na sve�anosti u Nacionalnom teatru Severne Gr�ke u Solunu, Biljani uru�io reditelj iz Nema�ke Tomas Ostermajer, jedan od prethodnih dobitnika te nagrade. Dan ranije, on je veoma nadahnuto govorio o njenom radu i �irem politi�kom kontekstu njenih dela, koja su na tribini u Solunu analizirali i neki od najzna�ajnijih pozori�nih stru�njaka u Evropi. Glumac Andre Vilms, nama poznat iz predstave Eraritjaritjaka koja je dobila Grand prix na 39. Bitefu, �itao je odlomak iz nove Biljanine drame. Jugoslovensko dramsko pozori�te predstavilo je Skakavce u re�iji Dejana Mija�a, Ivan Medenica je vodio javni intervju, a ovaj koji objavljujemo u Sceni napravljen je u Solunu, 29. aprila, na dan dodele Evropskih pozori�nih nagrada.

Razmi�ljam ovih dana u Solunu o tome kako Srbija jo� mnogo toga treba da ispuni da bi u�la u Evropsku uniju, a kako si ti, kao srpski dramski pisac, Evropi postavila visoke kriterijume svojim stvarala�tvom. Kako ti razmi�lja� o tome?
� Kada pogledam spisak organizacija koje su osnovale Evropsku nagradu za novu pozori�nu realnost, to je impresivno. Dakle: Evropska unija, Evropski savet, UNESKO, razne pozori�ne institucije. Razmi�ljam kako se nije postavilo pitanje da oni sada biraju autora koji zvani�no ne pripada njima? Na�a dr�ava ipak nije u ve�ini tih tela. Mislim da oni tako daju znak da nam je tu mesto, bez obzira �to sami ko�imo, vrlo ozbiljno u poslednje vreme, i odla�emo taj dan kada �emo se, i formalno, tu na�i. O tome najvi�e razmi�ljam. To, kako im nije palo na pamet da ka�u: Ona nije iz Evropske unije i zato ne mo�e da se takmi�i, ve� kako smatraju da na�a, srpska kultura, jednako zauzima svoje mesto kao i sve ostale kulture kontinenta. Mislim da nam time daju signal. Mali, jer ovo je efemerna stvar. Teatar je ina�e sporedna stvar, pa tu sad jedna osoba iz teatra� Ali, svejedno, daju nam neki znak; kao da ka�u: Izvolite, tu je va�e mesto, �ta �ekate?

Ti si sada malo u Beogradu i mnogo vi�e u Parizu. Neko ko �ivi u Evropskoj uniji, a opet joj fomalno ne pripada. Kako ti poredi� ta dva sveta, svoj beogradski i pariski �ivot?
� Na oba mesta �ivim sli�no, �ivim u prili�no zatvorenom svetu, s malim brojem ljudi sa kojima komuniciram i koji su veoma sli�ni i u Beogradu i u Parizu. S druge strane, potvrdila se i moja teorija da �ovek nije mobilni telefon pa da se uklju�i onog momenta kada prelazi granicu. To je prosto deo kulture. Koliko je srpska literatura deo moje kulture, toliko su to i Rolingstounsi. Razne stvari tu pripadaju meni. I uvek sam bila protiv pri�a o razli�itim mentalitetima, balkanskim, francuskim ili nekim drugim. Ali vidim razlike. Sada, recimo, oko nedavnih izbora u Francuskoj, vidim razlike, kulturolo�ke i svakakve. Na svom primeru. Ja sam osoba koja napada, gnjavi, vi�e, napadam ljude da mi ka�u za koga �e da glasaju, maltretiram ih zato �to glasaju za te kandidate� Onda, s vremena na vreme, do�em u situaciju da mi moj Francuz ka�e: Prestani da ljude hvata� za gu�u, nisi u Srbiji! Eto tako, po tim stvarima vidim razlike. U Francuskoj, 87% gra�ana do�e da glasa, kod nas se jedva sakupi 50%. Zato se mi skoro pokoljemo me�usobno, a oni posle svega ve�eraju zajedno, ne pominju�i ni�ta. To mene malo nervira, ali to je o�ita razlika. I u vo�enju politike i u odnosu gra�ana prema sopstvenoj odgovornosti.

Ta politi�ki podeljena Srbija podeljeno �e gledati i na tvoju nagradu. Kako ti odgovara� na komentare koji slede?
� Mislim da je ovo stvarno priznanje na�em pozori�tu i na�oj kulturi. Ja sam iza�la iz srpskog jezika. Pi�em na srpskom, poti�em iz beogradske �kole dramaturgije. Iz �kole iz koje su iza�li i svi zna�ajni srpski dramski pisci. Tu su prvu dramu napisali. Ose�am da izlazim iz te linije pisaca koji su za mene u po�etku bili va�ni, kao �to su Aca Popovi�, Ljubomir Simovi� i Du�ko Kova�evi�. Prema tome, smatram da je ovo nagrada celokupnoj srpskoj dramaturgiji, po�to je ona deo mog li�nog bekgraunda. E, sad, ko �eli da se raduje sa mnom to je lepo, a ko ne �eli, ima na to pravo.

Hajde da se vratimo na ono za �ta si dobila nagadu, na tvoje pisanje. Razmi�ljam kako su se menjale teme kojima si se bavila � u ono vreme te�kog �ivota u Srbiji te teme su bile u osnovi tvojih drama, kada su se desile promene i tvoje pisanje se promenilo. Ali, utisak je da uvek pi�e� o sebi, a kroz sebe i o svima nama?
� Pozori�te je za mene neki prirodni nastavak tema i dilema koje postavljamo u realnom �ivotu i zato sam, ne �ele�i da to maskiram, od po�etka �elela da se bavim neva�nim i sporednim ljudima i njihovim sporednim �ivotima. U mojim dramama nema karaktera / lika koji �e promeniti svet, po kojem �e biti zauvek zapam�en. To su ljudi sa svojim malim �ivotima preko kojih se lome i vreme i istorija, ratovi i krize. Trenutno imam potrebu za redukcijom. Radim puno na jeziku, odbacujem govor, nastojim da sa malo re�i ka�em �to vi�e. Iste me teme okupiraju: koje je moje mesto u ovom svetu i kako �iveti u svetu sa toliko svakojakih nepravdi? Kako na�i svoje mesto u tom svetu, kako prihvatiti igru trke za ne�im? Mislim da smo i mi kao dru�tvo u toj trci, jer tranzicija je neka vrsta trke ka jednom cilju koji je veoma neizvestan. Ta trka je neminovna i mi nemamo drugo re�enje, ali ona je veoma bolna. O tome ho�u da pi�em. Ja to ne umem da izrazim druga�ije nego deli�ima misli koje mene li�no opsedaju i onda na taj na�in pi�em. �ta god da neko misli, ja pi�em veoma iskreno. Pi�em ono �to najiskrenije mislim, pa neka je i glupo i netalentovano. Pi�em ono �to mene mu�i tog trenutka i mislim da je to stvar koju neko prepoznaje kao kvalitet. To se nekome svi�a, ili ne, ali tu nema la�i, nema prevare. To sam ja. Ja tako mislim, ja tako stvaram, i tako sam strasna u tome. Zatim se te drame igraju svuda po svetu, dolaze neki ljudi, kao ovih dana u Solunu za Skakavce... Grkinja, Ruskinja, Italijanka i Nemica, i govore: Pa to smo moja mama i ja, kako si znala�? Ali, ljudski odnosi su ljudski odnosi i tu nema govora. Drugo, u mojim komadima nema politike. Ja jesam politi�na li�nost. Ja jesam politi�ki anga�ovana, u politi�kom savetu stranke sam, pi�em politi�ke tekstove, ali u mojim dramama nema nikakvih manifesta. Moje drame su pri�e o ljudima.

Meni su zanimljivi i tvoji likovi, neki koji se pojave u jednoj drami, pa mnogo godina kasnije u drugoj. I to kako neke re�enice, koje si napisala pre vi�e od decenije, va�e i danas, pa ih prepoznajemo na razli�itim mestima. U Zagrebu, poneku, recimo, iz �Porodi�nih pri�a�, ovde u Solunu neku iz �Supermarketa�. Ali, �ini se da je univerzalnost ono �to je vredno u jednom dramskom tekstu i �ini se da je ovde prepoznato to �to ti, iskreno govore�i o sebi, govori� o drugima. Kako razmi�lja� o razlozima za tolika izvo�enja tvojih drama po �itavom svetu i povodima za ovu nagradu?
� Mislim da �itav svet stoji pred istim problemima, da ono �to je mu�ilo anti�ke junake mu�i danas i moje junake. Mi ne mo�emo da otkrijemo �ta je u ljudskoj du�i. Mo�emo samo da promenimo na�in postavljanja tih istih problema. A osnovne ljudske strasti, dileme, �elje, strahovi, uvek su isti. Ljudsko neslaganje i neuklapanje u dru�tvo, kakvo god da je, dru�tvo anti�kih bogova ili dru�tvo savremenih bogova rata, tu nema velike razlike u ljudskoj prirodi. Mene to zanima. To mi jo� vi�e zna�i otkad vi�e vremena provodim u Francuskoj nego kod nas. Ja sam tamo do�la a da re� jednu tog jezika nisam znala. I onda ja, osoba koja je brbljiva po prirodi, koja pi�e, ima inflaciju re�i u �ivotu, sada moram da �utim, slu�am, razumem, i da se izra�avam potpuno druga�ijim sredstvima. Da �utim, da gledam, da slu�am mnogo. Onda sam na neki na�in regresirala i shvatila da najvi�e volim da komuniciram sa decom, na primer. Najpre zato �to je to bio nivo mog znanja tog jezika, a zatim i shvatanja sveta. Onda sam shvatila da je to to. Da su to su�tinske stvari � strahovi, �elje, nade, ljubavi, mr�nje koje deca pokazuju, da je to prisutno i kod odraslih, ali su elaboriranije, ovako ili onako. Mislim da je to ta univerzalnost o kojoj pi�em.

Razmi�ljam i o dru�vu u kojem si, sa ovom nagradom: ovogodi�nji dobitnici Evropske nagrade za novu pozori�nu realnost, ali i prethodni. Ko je tebi od njih pozori�no najbli�i?
� Martaler i Ostermajer kao najzna�ajniji u Evropi, a �to se mene ti�e i u svetu. Oni su dobili istu ovu nagradu i to je ne�to �to me ispunjava apsolutnim ponosom. Ne mogu u ovom trenutku da se setim ba� svih dobitnika, alli va�an mi je, recimo, Royal Court kao pozori�te koje je otkrilo i nametnulo novu britansku dramu, �to je po zna�aju obele�ilo devedesete. Zatim Pina Bau�, najve�a u svemiru, nema ve�e od nje. Ne mogu ni za kog od njih da ka�em da mi nije po volji. Evo, Vasiljev mi je, recimo, stra�no dosadan, Jozef Na� je apsolutno genijalan. Veliki umetnik i velika mi je �ast da godinu dana nakon njega dobijem ovu nagradu. Tako da sa tog spiska, samo uz neopisiv snobizam i i�ivljavanje, mogu da na�em dva imena koja me nerviraju. I moram da ka�em da stvarno ne znam kako sad ja tu� Ju�e smo proveli dan van grada, pobegli smo od svih novinara i oti�li da gledamo u more i da se malo odmorimo. I, vra�amo se, a moji prijatelji Cveji� i Cvetkovi� ka�u kako moraju da slikaju plakat s mojim imenom. Pitala sam ih: Ljudi, da li vi mislite da je ovo stvarno ili �emo odjednom da shvatimo da nije? �itava ta pri�a oko nagrade deluje mi neverovatno, kao san.

Bio je javni intervju s tobom, kao deo veoma zanimljivo osmi�ljenog programa koji prati svakog od ovogodi�njih dobitnika nagrade. Pri�ala si o svojoj novoj drami, na odli�nom francuskom. Hajde da i na�im �itaocima malo otkrijemo o �emu i kako pi�e� novu dramu?
� Drama se zove Barbelo, o psima i deci. Junaci su ljudi koji razmi�ljaju o deci, koji ra�aju i ne ra�aju decu, imaju decu oko sebe, ne mogu da ih rode, zadr�avaju ih ili ne �ele da ih rode i tako dalje, i o psima koji se muvaju okolo i koji imaju iste �ivotinjske instinkte kao �to i �ovek ima �ivotinjske instinkte i nagon za produ�etkom vrste. De�ava se danas, de�ava se kod mene, u rupi na Dor�olu i okolo, gde zajedno �ivi jedan potpuno nadrealan svet. Gde ima� luksuzne zgrade sa besnim stanovima, a pored dve polusru�ene ku�e s oguljenim fasadama, gde iz kontejnera ne odnose �ubre, a izme�u njih su jedan pored drugog parkirani �ferari� i �jugo�, gde lutalice �ive zajedno s rasnim psima. I tako ja sebe smatram lutalicom zate�enom u svetu rasnih pasa. I uop�te ne mogu da se priviknem na to da sam ne�to drugo osim jedno divlje ku�e u svetu pudlica. Mislim da je i na�a zemlja pomalo takva. Jedno divlje ku�e koje odjednom mora da se umije i uvede u neki red me�u finije pse. Koje treba da zadr�i tu svoju prirodu ali i da se malo opere i o�isti od buva. U toj drami imam neku metaforu o tome, imam pri�u o smrti i samoubistvu, o izboru da li da se �ivi ili ne, jer samoubistvo nekad nije samo di�i ruku na sebe, ve� je i ovo �to mi radimo � dizanje ruku od svega i zablokiravanje u samog sebe. I to je vrsta samoubistva i odgovornost prema generacijama koje dolaze. A to je, opet, jedan komad s jako malo re�i.

I ti ima� svog malog psa; ka�u da psi uvek li�e na svoje vlasnike�
� Ja li�im na svog psa, ne on na mene. Pada mi na pamet jedan mali primer o psima. Bila sam duboko potresena pri�om o prvom su�enju u Beogradu protiv jednog vlasnika psa za maltretiranje �ivotinja. Ne �elim ikoga da uzbu�ujem, ali vlasnik je svog psa vezao za automobil i vozio tako dok ovaj posle nekoliko kilometara nije uginuo u najgorim mukama. Prvi put je kod nas podignuta krivi�na prijava, udru�enje Orca to je prvi put uradilo, da se jednom neljudu, zveri, sudi za ono �to ni �ivotinje ne bi uradile. Mislim da je veoma va�no �to se prvi put nekome ka�e ne, za to �e� biti stra�no ka�njen i to se ne sme raditi. To je ne�to u �emu se nalazi cela na�a zemlja. Me�u nama ima neljudi koji vezuju pse za automobile, ima neljudi koji su ubijali decu, ima neljudi koji kriju ubice dece. To je dru�tvo koje je zatrovano potpunim gubitkom ljudskih repera. Mogli bismo malo da se ugledamo na �ivotinje i da po�nemo da se jedni prema drugima pona�amo s ose�anjem solidarnosti, da jedni drugima �elimo dobro, a ne zlo, da probamo da s manje nasilja i vi�e ne�nosti komuniciramo. To je ba� metafora na�eg dru�tva, toga gde se nalazimo. Ako uspemo iz tog trenutka da iza�emo i ka�emo da onaj ko je ubijao decu, onaj ko maltretira �ivotinje, da nam taj ne donosi ni�ta dobro, da za to mora biti ka�njen! Dok to ne savladam, od nas nema ni�ta. To je kolektivno samoubistvo. O tome govorim u novom komadu. Nema tu nikakvih politi�kih re�enica. Mislim da ljudi mnogo me�aju moj politi�ki anga�man, koji je javan i na koji sam vrlo ponosna, s mojim dramama i mo�da ne bi bilo lo�e da poneko uzme i da ne�to pro�ita od tih drama.

Oni koji te dobro poznaju ka�u da se, kad si u Beogradu, jako pronervozi�, a da si u Parizu potpuno druga�ija. Da li je to zato �to te kod nas posmatraju kroz tvoj politi�ki anga�man, a da je Francuska mirnija zemlja, u kojoj si mnogo vi�e sa sobom, ili...
� U Parizu �ivim veoma povu�eno, okru�ena sam pozitivnim emocijama, �ivim veoma u�u�kano i jednostavno. Nadam se da �emo taj �ivot uskoro jo� pojednostaviti, da �e biti sveden na jo� bli�i kontakt s prirodom, da �emo se potpuno skloniti iz grada. To bih najvi�e volela, zato �to me sve drugo gu�i. S druge strane, smatram se odgovornom socijalnom osobom i da moja dr�ava i moj grad vrede da se borim za njih i vredi da te �amaraju, pljuju, da ti govore sva�ta� Meni ne prija ni kad me zaustave na ulici i ka�u mi da sam super. To mi stra�no smeta. Nema ni�ta lep�e nego kad �eta� pijacom u Parizu i niko te ne prepoznaje. �ak i kad neko najljubaznije �eli da ti ka�e ne�to lepo, to je teret jer ne znam �ime sam to zaslu�ila. Zato mi je u Parizu dobro, jer apsolutno me niko, ili vrlo retko, ne prepoznaje na taj na�in. Nisam ja nikakva zvezda. Ja sam jedna kontroverzna osoba, i vrlo konfliktna, i onda ljudi kod nas imaju potrebu da mi odgovore. U Parizu �ivim �ivot u kome mi niko ni na �ta ne odgovara, nego ja svima odgovaram i onda je to mnogo bolje za mene.

Hvala, �estitke za nagradu, ba� smo ponosni na tebe.
� Hvala vama, mnogo mi zna�i �to ste ovde, jer ja sam pre svega srpski pisac.