Biljana Srbljanovi� jedna je od najva�nijih evropskih autorki moje generacije. Prvi susret s njom odigrao se kroz spisatelji�in rad koji je dostojan jednog dramaturga. Taj susret desio se kada sam pro�itao njenu drugu dramu, Porodi�ne pri�e, iz 1997.
U to vreme bio sam umetni�ki direktor �Barake�, malog pozori�nog studija u Berlinu, i bio sam veoma zainteresovan za savremenu dramu. Tada su najbolji mladi autori dolazili iz Velike Britanije: Mark Rejvenhil, Martin Krimp, Dejvid Harover i Sara Kejn. Njihov rad bio je upe�atljiv � pisan iz besa prema ta�erovskoj Engleskoj � i imao je �ta da ka�e. Te drame nisu bile egzoti�ne niti folklorne, one su imale univerzalno zna�enje i govorile su puno o �ivotu u Evropi posle istorijskog preokreta iz 1989. To su bili komadi za kojima su reditelji i publika bili podjednako gladni � u kojima su mogli da vide svoja �ivotna iskustva. Smatrali smo da su pogledi ovih autora, ba� zato �to dolaze sa strane, posebno dragoceni.
Porodi�ne pri�e bile su ba� takvo delo, koje, naravno, nije do�lo iz Engleske, ve� iz zemlje koja se tada jo� nejasno zvala �biv�a Jugoslavija�. Da budem jo� precizniji, do�lo je iz Beograda, grada iz kog je vo�en rat u Bosni i Hrvatskoj � Vukovar, Sarajevo, Srebrenica. Beograda, prestonice Srba, koji su pod Milo�evi�evim re�imom postali novi evropski otpadnici.
Iz tog grada je, me�utim, do�ao i jedan novi glas, glas koji je oli�avao mladi Beograd, a s njim i jednu novu Srbiju. Grad koji je 1996. i 1997. ustao u protestu protiv diktatora, koji je prezirao njegov neonacionalizam i njegove ratove, i koji je �eznuo za druga�ijim �ivotom.
Bio je to novi glas savremene evropske drame. Od tada, Biljana Srbljanovi� pro�irila je svet i teme svog prvog komada Beogradska trilogija, snovima, nadama i traumama mladih emigranata i prognanika iz Beograda. Sada smo gledali jedno dru�tvo koje propada u beskrajnom vrtlogu mo�i, politike, egoizma, mr�nje i izdaje, nasilja i osvete, u kome se niko ne se�a kada je rat uop�te po�eo, niti iko zna kako se mo�e zaustaviti. Ovakvo iskustvo nije svojstveno jedino Jugoslaviji ili biv�oj Jugoslaviji � to je tamna senka i sama osnova na�e kolektivne, evropske �porodi�ne pri�e�.
U ovom komadu Biljana je koristila umetni�ki postupak otu�ivanja, jednostavan koliko i briljantan. Njenim re�ima: �Svi junaci ovog komada su deca. Ipak, stare i podmla�uju se, prema potrebi pri�e, a ponekad i promene pol. To ne treba da �udi. Glumci, naprotiv, nisu deca. Oni su odrasli ljudi koji u komadu igraju decu, koja, opet, igraju odrasle. Ni to ne treba da �udi. Bi�e dovoljno drugih stvari za �u�enje.�
Ovo je dar za svakog glumca ili reditelja. Ona, tako�e, veoma elegantno re�ava problem prikazivanja nasilja na sceni, i kona�no pretvara tu lokalnu srpsku pri�u u sveobuhvatnu parabolu evropske regresije u nacionalisti�ke ispade u XX veku.
Kada sam je kona�no sreo u njenom gradu, u Beogradu, shvatio sam �ta je hranilo njenu samokriti�nu, ali ipak hrabru svest. Taj grad, toliko izrovan ranama istorije, naseljen je veoma dare�ljivim i slobodoumnim ljudima, i �ivim i borbenim, umetni�kim, slobodnim duhovima. Taj duh � u najboljoj evropskoj tradiciji � neprestano te�i da se za�titi od kaprica bilo koje teku�e vlasti.
Biljana je, za na�e pozori�te, napisala komad pod nazivom Supermarket; u me�uvremenu sam postao umetni�ki direktor �aubine u Berlinu. Ona veoma voli melodramu i njenu trenutno popularnu formu � sapunsku operu. Jednostavno je preuzela melodramski materijal i izo�trila ga u pravcu farse. �Tokom pri�e�, rekla je ona, ��elela sam da svako zajebe svakoga, da svako la�e svakoga, i da svako mrzi svakoga. Ali da ipak svi zavise jedni od drugih, tako da sve to bude izme�ano. To je sapunska opera�. Zamislite, sapunska opera kao alegori�na farsa �ivota u Zapadnoj Evropi!
Leo, glavni lik, isto�noevropski imigrant koji �ivi negde u Zapadnoj Evropi, ulazi u vremeplov. On pro�ivljava isti dan � �etvrti novembar 1999 � sedam puta. Leo mora da pati. Drugi likovi se sudaraju, padaju jedni preko drugih i momentalno zaboravljaju �ta im se dogodilo. Svi imaju me�usobnu tajnu seksualnu istoriju. Kako je to Biljana objasnila, ovaj komad ro�en je �u postemocionalnoj i postseksualnoj eri�. Ona je koristila amneziju da izrazi poentu na sceni: njeni likovi nikada ne znaju �ta su radili prethodnog dana. Samo je Leo proklet svojom sposobno��u da se se�a i on, tako�e, ima tajnu: izmislio je svoj identitet. On toliko o�ajni�ki �eli da bude heroj, da je sam za sebe sklopio biografiju isto�noevropskog disidenta. To je komad o o�ajnoj i komi�noj nameri da se odr�i takva iluzija. Kada kona�no posustaje, spreman na samoubistvo, sticajem okolnosti on �e zaista i postati heroj.
To je melodramati�an hepiend jedne egzistencijalne bitke. Imigrant, autsajder, koji �eli novi dom i da bude prihva�en, juri kao hr�ak na to�ku, sve br�e i br�e, a da nikada ne dostigne svoj novi, bezbedni i priznati identitet. To tako�e �ne treba da �udi� � u dobu u kome je identitet brend i roba. Ovaj put Biljana pravi alegoriju Zapada i neoliberalnih zabluda postnacionalisti�ke Evrope. I ujedno pokazuje �elju da se autsajder � naro�ito ako je sa Balkana � ugura u kategoriju opskurnog, iracionalnog ratnog hu�ka�a.
Ona taj postupak odvodi korak dalje u komadu Amerika, drugi deo, �ija se radnja de�ava u Njujorku posle 11. septembra, njenom nastavku Kafkinog romana. Prva �rtva je, kao i uvek, istina. Druga je solidarnost koja se izgubila me�u ljudima. Jo� jedan novi rat � ovaj put globalan � nema po�etak niti kraj. San, nasuprot tome, izgleda sasvim druga�ije: biti slobodan. Ali ne po cenu podeljenog dru�tva koje se mo�e svesti na jedini, prepoznatljiv, zajedni�ki imenitelj: �elju za profitom.
�ak je i Beograd sanjao ovaj san neko vreme. Petog oktobra 2000. Biljanina borba, borba njenih prijatelja i, zapravo, njene generacije � kona�no se isplatila: Srbi su sru�ili Milo�evi�a.
Danas, deset godina nakon Beogradske trilogije, nacionalisti�ka kletva koju je opisala u Padu �ini se da je skinuta. Beograd danas postaje deo Zapada, i likovi u njenim dramama sada biju druga�ije bitke: na primer, protiv starenja u tom novom svetu i protiv sopstvenih razo�aranja i izgubljenih nada. Istovremeno, oni nastavljaju da se bore sa svojom pro�lo��u i sa svojom potisnutom mr�njom i krivicom. U novoj srpskoj borbi za opstanak �ini se da se vodi jedan druga�iji rat: danas je to borba izme�u generacija. U Skakavcima, porodica izbacuje svog oca na autoput da bi ga se re�ila. Bla�ena vizija pripadanja velikoj Evropi nije trebalo tako da izgleda.
Onda se pro�le godine stari duh pro�losti iznenada vratio. Mrtvi diktator, koji je umro od samosa�aljenja, kako je to Biljana rekla, vratio se kao le� iz Haga u koji su ga njegovi Srbi poslali na su�enje. Jo� jednom ona je morala da podigne svoj glas izvan pozori�ta, kada Peter Handke, prisustvom na Milo�evi�evoj sahrani, nije izdr�ao da opet ne poka�e svoje neznanje. Posledica tog njegovog putovanja u Srbiju jeste da je jedan od njegovih komada u Komedi fransez otkazan, dok je, u isto vreme u Nema�koj, trebalo da primi, ni manje ni vi�e, nego nagradu �Hajnrih Hajne�. Jo� jednom dopalo je Biljani da primeti kako bi Handke bolje poslu�io svrsi da je u�estvovao na demonstracijama koje su se tada odvijale u Beogradu. Ta�nije, na protestu Milo�evi�evih biv�ih protivnika i �rtava � Druge Srbije � �iji su lideri platili svoje disidentstvo sopstvenim �ivotima.
Ponovo, kao mnogo puta pre toga, Biljana je bila glas te Druge Srbije, protiv svoje volje i iz �iste nu�nosti. Njena hrabrost ne zna za sujetu. Verovatno da je to ono �to je razlikuje od Handkea. U svakom slu�aju, ona bi bila mnogo prigodniji dobitnik nagrade �Hajnrih Hajne�, a Handke bi bio odli�an za lik u epilogu njene drame Pad.
Danas je, me�utim, ona uveliko prerasla svoje poreklo i postala glas Druge Evrope u nastajanju, kontinenta koji se o�igledno rve sa svojim identitom nakon novih ratova novog milenijuma. Ona je va�an glas moje generacije u toj borbi.
U svetlu ove borbe, Biljana Srbljanovi� opisala je sebe kao osobu i umetnika s napuklim i nesigurnim identitetom: �Oduzet mi je identitet. Od njega je ostalo samo lice, fizionomija, grimasa. Kao na kubisti�kim slikama, jedna polovina mog lica je ratnik, druga polovina je �rtva.
U svetu u kojem ne �elim da budem ni ratnik ni �rtva, ja nemam identitet. Ono �to �elim jeste sloboda govora, i na taj na�in prisiljena sam da govorim i pi�em protiv rata, nasilja, nacionalisti�ke mr�nje... protiv pojednostavljenog mi�ljenja i predrasuda.
U ovom �ivotu, jedinom koji imam, volela bih da mogu da pi�em o drugim stvarima. Ipak, u ovom �ivotu koji se tako brzo tro�i, nemam prava da to u�inim. U svetu u kojem kontinent � ponosan na svoju kulturu i civilizaciju � dopu�ta da ljudi na njegovim periferijama gladuju i ubijaju jedni druge, i koji kao svoj jedini odgovor na to koristi nasilje, ne �elim da govorim ni o �emu drugom. I time ceo moj �ivot, sve moje misli, svaki dah mog dana, svaka izgovorena re� � sve je usmereno u pravcu jedne stvari i sve je prisutno u toj jednoj stvari: kao glas protiv svega �to nad nama upravlja.�