Poslednji od trojice filmskih velikana koji su obele�ili drugu polovinu XX veka � Ingmar Bergman � umro je samo petnaest dana po�to je napunio 89 godina. Druga dvojica � Felini i Kurosava � ve� dugo po�ivaju, nadajmo se, u miru. A dan nakon Bergmanove smrti, ovaj svet napustio je Mikelan�elo Antonioni.

Olovni vojnici

Ernst Ingmar Bergman ro�en je 14. jula 1918. u Upsali. Otac, luteranski pastor, nametnuo je porodici rigidni asketizam i strogu disciplinu, �to je, ne izostavljaju�i mu�ne detalje, Bergman opisao u autobiografskoj knjizi Laterna magika.
Taj naslov knjiga duguje upravo godinama Bergmanovog detinjstva: njegov brat je za Bo�i� dobio �laternu magiku�, prete�u slajd-projektora, �to je izazvalo ogromnu Ingmarovu ljubomoru, sve dok nije uspeo da ovu �udesnu spravu dobije u zamenu za stotinu olovnih vojnika. Ona je bila jedini izvor radosti njegovog prili�no okrutnog detinjstva, tokom kojeg je �esto bio ka�njavan zatvaranjem u mra�nu prostoriju ili poni�avan i primoravan da nosi suknju kad bi se pomokrio u pantalone.
U devetnaestoj se potpuno odvojio i udaljio od roditelja, ali u zrelijim godinama uspeo je da prona�e izvesno razumevanje za njih.
Umro je 30. jula, u svojoj ku�i na ostrvu Faro, mirno, u snu. Sahranjen je 18. avgusta,� tako�e na ostrvu Faro. Sahrani su, po Bergmanovoj izri�itoj �elji, prisustvovali samo �lanovi njegove porodice.

Film

Prvi scenario napisao je za film Mu�enje Alfa Sjeberga 1944, a godinu dana kasnije snimio je prvi film � Kriza. Do pre tri godine, kada je snimio poslednji film Saraband, potpisao je vi�e od 50 filmskih re�ija, a od 1940. intenzivno re�ira i u pozori�tu. Radio je na mnogim scenama, uklju�uju�i i Dramaten u Stokholmu, na �ijem se �elu nalazio od 1963. do 1967. Mada je uglavnom radio dela Ibzena i Strindberga (koji ga je posebno nadahnjivao i intrigirao), u njegovoj teatrografiji su i dela velikana svetske dramaturgije, od �ekspira i �ehova do Jud�ina O'Nila. Sticajem okolnosti � izbegavanje pla�anja poreza, �to ga je ko�talo najpre hap�enja, a potom i nervnog sloma i samoizgnanstva � odlazi u Minhen, gde tako�e re�ira u pozori�tu. Tu snima i film Zmijsko jaje, pri�u o fa�izmu u Nema�koj, koji li�no smatra neuspehom.
Svet ga zna kao prevashodno filmskog reditelja, ali za �vedsku kulturu on je figura od ogromnog formata i zna�aja. Iako ga smatraju strogim rediteljem koji pravi melanholi�ne filmove o smrti i sudbini, ironijom slu�aja, pa�nju svetskih filmskih krugova Bergman je skrenuo na sebe 1956, komedijom Osmesi letnje no�i, za koju je nagra�en specijalnom nagradom u Kanu i koja je mnogo godina kasnije inspirisala Vudija Alena, ina�e velikog poklonika Bergmana, za film Seks komedija letnje no�i. Uspeh tog filma omogu�io mu je da napravi najautenti�nije i naj�uvenije delo Sedmi pe�at, alegori�nu pri�u u kojoj se �sukobio� s temom smrti i religije. Film je lansirao i sjajnog �vedskog glumca Maksa fon Sidova, s kojim je Bergman najvi�e radio � �ak trinaest puta.
Manje je poznato da je Bergman, zbog haoti�nog privatnog �ivota, potpisao gomilu �sapunica� kako bi mogao da izdr�ava �ene, aktuelne i biv�e, i decu.
Njegova filmografija, koja je ve� tokom nastajanja izazivala mnoge rasprave i gotovo nepodeljeno divljenje, satkana je od brojnih remek-dela, kao �to su:
Krici i �aputanja, Persona, Sedmi pe�at, Devi�anski izvor, Divlje jagode, Vu�ije vreme, Ti�ina, Sram, �arobna frula, Leto sa Monikom, Jesenja sonata, Fani i Aleksander, �e�, Posle probe, Zmijsko jaje, Kriza, Prizori iz bra�nog �ivota, Licem u lice...
Inspiraciju za filmove nalazio je u esejima, romanima i u muzici, ili jednostavno u doga�ajima iz stvarnog �ivota koji mu nisu davali mira.
�Jata crnih ptica �esto bi sletela na mene i donosila mi ose�aje anksioznosti, besa, sramote, pokajanja i �amotinje�, zapisao je u autobiografiji.

Paralele i uzori

Felini, Kurosava i Bunjuel kre�u se istim prostorima kao i Tarkovski. Antonioni je bio na tom putu, ali je poginuo, ugu�en vlastitom dosadom...
Kad film nije dokument, onda je san. Zato je Tarkovski ve�i od svih. U prostoru sna kre�e se mese�arskom sigurno��u, on ne obja�njava, a �ta bi, uostalom, i trebalo da obja�njava? On je vidoviti osmatra� koji je u stanju da uprizori svoje vizije u najte�em, ali i najzahvalnijem od svih medija. �itav svoj �ivot kucao sam na vrata prostora u kojima se on kretao kao kod ku�e. Samo sam nekoliko puta uspeo da se prikradem u te prostore...

18

Tada bi Ingmar odlazio na ostrvo i pisao scenario. Slede�e godine bismo po�eli snimanje, obi�no oko 15. aprila. Na�a ekipa je brojala uglavnom nas osamnaestoro, istih ljudi, koji su, iz godine u godinu, jednom godi�nje, radili s njim, ka�e Sven Nikvist, legendarni majstor fotografije u Bergmanovim filmovima.

Liv

Jedna od Bergmanovih muza, glumica s kojom je snimio najvi�e filmova � Liv Ulman, pri�a:
Kada je napunio 60 godina, slavio je ro�endan na pla�i, na svom ostrvu. Do�la sam tamo s k�erkom; ona je tada imala pet godina. Na njegovo pitanje: ��ta �e� raditi kada bude� imala 60 godina�, ona mu je odgovorila: �Pa, priredi�u veliku zabavu. I moja mama �e do�i. Ona �e tada biti veoma stara, luda i budalasta, ali bi�e divno!� On ju je gledao i upitao: �A ja? Zar ja ne�u biti tamo?� Petogodi�nja devoj�ica ga je pogledala i rekla: �Pa, zna�, napusti�u zabavu i od�etati do pla�e i tamo �e� ti, ple�u�i na talasima, do�i do mene.�

Muze

Liv Ulman, Ula Jakobson, Bibi Anderson, Ingrid Tulin, Harijet Anderson, Eva Dalbek

Glumci

Maks fon Sidov, Erland Jozefson, Gunar Bjornstrand

Pozori�te

Bergman je pozori�tem po�eo da se bavi jo� tokom �etrdesetih godina minulog veka, najpre na malim, eksperimentalnim scenama u Stokholmu. Bio je (1944) na �elu gradskog teatra u Helsingbergu, re�irao na scenama u Geteborgu i Malmeu, godine 1961. postavljen je za reditelja Stokholmskog kraljevskog operskog teatra, a 1963. je na �elu Dramatena. O tome �ta zna�i voditi pozori�te, ka�e:
Rukovodilac pozori�ta treba da ima dobre saradnike koji bi mu omogu�avali da se bavi onim najva�nijim � da bude u srcu pozori�ta. A srce pozori�ta � to su glumci i upravo glumci na sceni, a ne glumci u kancelariji, kada dolaze zbog raznih svojih problema. Po meni, rukovodilac pozori�ta koji ne postavlja stalno komade, li�i na koko�ku koja ne ide petlu � na kraju krajeva ona prestaje da nosi jaja. (...) Da bi teatar funkcionisao, �iveo i razvijao se � na �elu treba da stoji umetnik... Pozori�te treba da se pro�iruje da ne bi umrlo, da ne bi postalo �divno pozori�tance�, nekakva kula od slonova�e koja slu�i odre�enoj, stalnoj publici. Va�no je vaspitavati mladu pozori�nu publiku. (...) �elim da pozori�te koje �u ja da predstavljam bude pravo pozori�te, u�asno �ivo pozori�te, u kome skup reditelja, glumaca i pisaca zajedno kreira stvarnost, koju nije mogu�e stvoriti ni na jedan drugi na�in osim uz pomo� pozori�ta.
Bergmanov, iako prinudni, rad na minhenskim pozori�nim scenama, smatra se mo�da i nakreativnijim periodom u njegovoj karijeri pozori�nog reditelja. Tada je mislio i govorio ovako:
Rezultat nije glavno, ve� je to atmosfera � atmosfera koja nastaje za vreme rada na pozori�noj predstavi. Ja sam mnogo vi�e �ovek pozori�ta nego filma, zato �to je pozori�te za mene uvek radost... Rad u pozori�tu za mene je ono sa �ime �ivim. Re�irati film � te�ak je posao. Ali odlaziti ujutro u pozori�te, ulaziti u salu za probe, biti s glumcima, stvarati zajedno sa njima, u�iti da zajedno slu�ate re�i i srce pisca drame... To je �ivot. Postoji li i�ta lep�e? I kad glumci dele tvoj na�in mi�ljenja, tvoj odnos prema delu, to je �udesno. Mislim da �u re�irati jo� jedan, dva ili tri filma i � ta�ka. A u pozori�tu �u, nadam se, raditi dok me ne iznesu.
Kad odlazi� na probe, mora� ose�ati apsolutnu samouverenost. Potrebno je pripremiti se pre prve probe; maksimalno precizno i nepokolebljivo verovati: ja radim upravo ono �to �elim. I od te spoznaje si sre�an. Neophodno je sa�iveti se s materijalom, u�initi ga sopstvenim iskustvom, sopstvenim duhovnim pre�ivljavanjem. I tada oseti� da njime vlada� � opu�ta� se. Vi�e nije potrebno nikakvo nasilje ni nad tekstom ni nad glumcima. Probe u pozori�tu moraju da proti�u u potpunoj bliskosti; da glumci slu�aju jedni druge, potrebna je ne�nost, ljubav, uzajamno poverenje. I ako ti, zajedno s glumcima, po�e za rukom da stvori� takvu atmosferu, a upravo je to stvarala�ka atmosfera � to je po�etak svega, to je svojevrsno �udo. Trenutak i ne�to je ro�eno. Ne�to kao �ivo bi�e. Ja tada ne�to dobijam od glumaca i ne�to im uzvra�am.

Ritam

Ritam je uvek najva�niji. Po�to je ritam u svemu. U svakom trenutku na�eg �ivota, ne razmi�ljaju�i o tome, mi �ivimo u ovom ili onom ritmu. Disanje, otkucaji srca, pokreti o�iju, smena dana i no�i, ru�enje i stvaranje: sve je na svetu ritam. I zato stvarala�ki rad mora biti izgra�en na toj �injenici � mi smo obavezni, stalno oslu�kuju�i, da kre�emo ka specifi�nom ritmu drame, ka neponovljivom ritmu teksta. A to je prili�no te�ko, kad tako mnogo radi� s prevedenim tekstovima, ako prevodilac nije uhvatio ritam originala � �to se �esto doga�a � tada mi, ako mogu tako da ka�em, tonemo u pakao, jer ose�amo da idemo protiv teksta, protiv komada. I to je u�asno.

Magi�na ta�ka

Ona ne zavisi od vrste dekora, ve� isklju�ivo od osobenosti pozori�ta. Ona se nalazi na svakoj sceni. Potrebno ju je tra�iti. I vi je morate na�i � tu ta�ku scene gde je najbolje, najefektnije postaviti glumce. Efekti odlaska glumca sa scene i njegovo pojavljivanje na njoj stvaraju se zavisno od te ta�ke. Upravo u vezi s tim pitanjem iskrsavaju te�ko�e kada dolazite na novu scenu: vi jo� ne znate gde se nalazi �magi�na ta�ka�. To sam osetio prvi put � svesno � u ogromnom pozori�tu u Malmeu. Trebalo je odrediti, na najracionalniji na�in, za gledaoce najpogodniju ta�ku scene. I vrlo dobro pamtim da je to bio pravougaonik, �est sa �etiri metra, na rastojanju pribli�no dva i po metra od prednje ivice scene. Kada sam prona�ao to mesto, svi problemi bili su re�eni.

�ekspir

...po�to je �ekspir pisao kao tridesetsedmogodi�njak o jednom tridesetogodi�njaku... Ili, bolje, ako se na to gleda ovako: Horacio s jedne, Laert s druge strane i sam Hamlet �ine jedinstveno trojstvo. Uveren sam da je bar �Hamlet� jedna u�asno li�na �ekspirova drama � najli�nija!

�ene

�ene? Ne bih mogao re�i. Stavovi, reakcije, pona�anje, psihologija �ena � sve to me op�injava. To je tako i � to je sve.
Ne pravim razliku izme�u �enskih i mu�kih uloga; mene zanimaju ljudska bi�a; da li je to mu�karac ili �ena, za mene je isto. Kao reditelj, me�utim, mnogo volim da radim sa glumicama i to je razlog �to tako �esto pi�em �enske uloge, upravo zato �to imam vi�e inspiracije kada radim sa �enama.

Smrt

Atmosfera i okvir �Sedmog pe�ata� su veoma osobeni jer sam u to vreme ose�ao jak strah od smrti. (...) Sada se vi�e ne bojim. �Sedmi pe�at� je upravo inspirisan strahom od smrti. Me�utim, po�to sam realizovao film, strah od smrti je nestao i sada se vi�e uop�te ne bojim. Verujem da je to kao ga�enje svetlosti.

�ivot

Ne bojim se za svoj li�ni �ivot jer sam ga organizovao na takav na�in da mogu da budem miran. Mogu sebi da dozvolim da �ivim jednostavno i bez briga. Ali ono �to me pla�i, to je sam �ivot oko mene. Mo�emo sagraditi tanani zid da za�titimo sebe, svoju porodicu i osobe koje volimo. Ali izvan tog zida, �ivot je okrutan i mislim da �e biti sve okrutniji i stra�niji. Za ljude �e postati sve te�e da �ive u svetu koji smo sami sebi izgradili.

Umetnost

(...) Umetnost kao samozadovoljstvo mo�e da ima zna�aja, pre svega za samog umetnika. Danas je situacija manje slo�ena, manje zanosna i, pre svega, manje zavodljiva. Kada bih bio potpuno iskren, rekao bih da je umetnost (i to ne samo kinematografska) bezna�ajna.
(...) Sve u svemu, umetnost je slobodna, drska, neodgovorna i, kako sam ve� rekao, pokret je �estok, skoro grozni�av, nagoni na razmi�ljanje. To mi li�i na zmijsku ko�u punu mrava. Zmija je davno mrtva, razderana, li�ena svog otrova, ali ko�a je jo� �iva i kre�e se ispunjena vitalnom snagom.
Sada, po�to sam konstatovao da sam jedan od tih mrava, prisiljen sam da se zapitam postoji li bilo kakav razlog da se moja aktivnost sledi i nastavi. Odgovor je potvrdan. Iako smatram da je teatar draga, stara moneta, �iji su lepi dani pro�li. Iako smatram, kao i mnogi drugi, vestern stimulativnijim od jednog Antonionija ili jednog Bergmana. Iako nova muzika stvara utisak da �eli da nas ugu�i u matemati�ki razre�enom vazduhu, iako se slikarstvo i skulptura sterilizuju, zakr�ljavaju kao �rtve svoje okamenjene slobode. Iako se knji�evnost pretvodila u ogromnu stenu re�i bez dubljeg zna�aja i ve�ih posledica.
�ovek (pod tim podrazumevam druge, kao i sebe) postao je slobodan, u�asno, vrtoglavo slobodan. Religija i umetnost postoje jo� jedino iz sentimentalnih razloga, kao �to je �isto konvencionalni obzir prema pro�losti. Blagonaklona bri�ljivost stalno govori vrlo subjektivno o ljudima koji su sve nervozniji, civilizovaniji, slobodniji. Nadam se i uveren sam da drugi imaju iznijansiranije mi�ljenje, objektivnije. Sada, kada posmatram �irinu te pusto�i, uprkos svemu, ustru�avam se da obnarodujem da ho�u da nastavim stvaranje svoje umetnosti, a razlog je vrlo jednostavan (od �isto materijalnih aspekata problema ja pravim apstrakciju). Taj razlog je radoznalost. Neutoljiva, bezgrani�na radoznalost, koja se stalno obnavlja, koja me gura napred, nikad mi ne da mira, koja u potpunosti utoljava onu potrebu za kontaktima s ljudima koju nosim jo� iz mladosti. Ose�am se kao kada bih, posle dugog zato�eni�tva, iznenada iza�ao iz zatvora i kro�io u ovaj uznemireni �ivot. Ja sam obuzet neukrotivom radoznalo��u da sve bele�im, opserviram, budno slu�am � sve je nerealno, fantasti�no, u�asno ili sme�no. Hvatam u letu zrno pra�ine, mo�da je to jedan film � kakvog to zna�aja ima � nikakvog. Ali to me zrno pra�ine interesuje. Dakle, to je film. �ivim s tim deli�em uhva�enim sopstvenim rukama, posmatram ga veselo ili melanholi�no. Probijem sebi put izme�u ostalih mrava. Mi svi doprinosimo stvaranju jednog ogromnog dela. Zmijska ko�a polako se kre�e.
To i ni�ta drugo je moja istina. Nikoga ne teram da u tome vidi svoju istinu, i to je nedovoljno izvesno kao uteha za ve�nost. Ali kao potpora za umetni�ku aktivnost, za nekoliko narednih godina, to je sasvim dovoljno, bar za mene.
Biti umetnik iz li�nog zadovoljstva nije uvek prijatno. Ipak, to je izuzetna prednost � umetnik deli sudbinu sa svakim �ivim bi�em, koje, sa svoje strane, �ivi samo za sopstveno zadovoljstvo. Rezultat je veliko bogatstvo koje postaje iz samo egoisti�nog kontakta na prljavoj i vreloj zemlji, pod jednim nebom, ledenim i praznim...