Bio je jedan od na�ih najevropskijih pisaca, ma �ta to zna�ilo, utopista koji sumnja u sopstvenu utopiju, idealista �iji su se ideali njemu samom obijali o glavu, imao je dva imena: jedno koje je dobio na ro�enju � Vasilije Popovi� � i pod kojim je zapam�en kao reditelj tri mitske predstave istog naslova: �ekaju�i Godoa, i drugo � Pavle Ugrinov � kojim je potpisivao svoja knji�evna dela. Imao je samo 28 godina kada je, zauvek, u�ao u istoriju (jugoslovenskog) pozori�ta. Naprosto, suo�io se s neodoljivim izazovom zvanim Samjuel Beket i njegovom prekretni�kom dramom �ekaju�i Godoa. Prva verzija predstave koju je, 1954, re�irao u Beogradskom dramskom pozori�tu, sa Ljubom Tadi�em, Batom Paskaljevi�em, Radetom Markovi�em i Mi�om Tomi�em � ��ivela� je samo do kontrolne probe i nikada nije javno izvedena. �ivot nastavlja u ilegali, u ateljeu Mi�e Popovi�a na Starom sajmi�tu, a potom, nakon dve godine subverzivnog bitisanja tokom kojeg ju uz ekipu Godoa stala napredna intelektualna elita (pre svega) Beograda, 17. decembra 1956, prelazi u slu�ajno otkrivenu malu salu stare zgrade �Borbe�, sa 212 stolica, �to je Borislavu Mihajlovi�u � Mihizu dalo ideju da novonastalo pozori�te nazove � Atelje 212. Bilo je to prvo izvo�enje Beketa u nekoj socijalisti�koj zemlji i � bilo je to osvajanje slobode.
Pod istim imenom � Vasilije Popovi�, godinama je, potom, u zlatnom periodu Televizije Beograd, ure�ivao njen Dramski program.
Vasilije Popovi�, alijas Pavle Ugrinov, ro�en je 15. aprila 1926. godine u Molu. Osnovnu �kolu poha�ao je po raznim mestima u Vojvodini, a srednju �kolu zavr�io je u Petrovgradu, dana�njem Zrenjaninu.
Godine 1946. upisao se na Ekonomski fakultet u Beogradu, ali je posle zavr�ene dve godine studija pre�ao na tek osnovanu Akademiju za pozori�te i film u Beogradu, gde je diplomirao 1952. godine, na odseku za re�iju, kod profesora Huga Klajna.
Napisao je dvadesetak romana i drugih knjiga pripovedne proze, drama i dramatizacija, eseja, studija i kritika.
Izme�u ostalog, objavio je zbirku poema �a�ka zapevka (1955), romane Odlazak u zoru (1957), Elementi (1968), Fascinacije (1976), Zadat �ivot, Carstvo zemaljsko (1982), Tople pedesete (1990), kao i mnogobrojne zbirke pri�a i drame.
Dobitnik je Brankove nagrade (1955), NIN-ove nagrade za najbolji roman (Zadat �ivot, 1979), Oktobarske nagrade Beograda (1983), Nolitove nagrade (1990), Andri�eve i Prosvetine nagrade 1996�
Dobitnik je i Ordena zasluga za narod sa srebrnim zracima (1976) i Ordena Republike sa srebrnim vencem (1988).
Bio je �lan Glavnog odbora Sterijinog pozorja, �lan Saveta Jugoslovenskog dramskog pozori�ta, �lan Predsedni�tva Udru�enja knji�evnika Srbije, �lan Saveta Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, �lan Saveta BITEF-a i brojnih drugih kulturnih ustanova i manifestacija. Bio je predsednik Saveta Letopisa Matice srpske i stalni �lan-saradnik te ustanove.
Za redovnog �lana SANU izabran je 29. maja 1991.
Umro je u Beogradu, 23. juna.
U jednom od poslednjih intervjua koje je dao, rekao je, izme�u ostalog: �Nekad, u mojoj mladosti, postojalo je vi�e kriterijuma, sada ne postoji nijedan. Brza slava, brza lova, eto to je sada sve! Kad je to bilo da se neko bogati na kulturi? Na knji�evnosti! Pa Mikelan�elo je spavao u ritama u svom ateljeu. Veliki Kra�un i slikarska bratija iz njegovog vremena radili su za koru hleba i par�e slanine. Ko to postavlja glupe zagonetke? Pitaju lovani. Ko jo� govori o kriterijumima?! Neke budale, �ta �e nam oni!�