Gluma�ki par Jasna �uri�i� i Boris Isakovi� prole�nu sezonu 2007. zavr�ili su Sterijinim nagradama: Jasna za ulogu Majke u Nahodu Simeonu Milene Markovi�, re�ija Tomi Jane�i�. Tako�e, dobila je i� Nagradu �Zoran Radmilovi� TV Novosti za bravuru u ulozi Majke u� predstavi Kokana Mladenovi�a Ja ili neko drugi, po tekstu Maje Pelevi�.
Boris Isakovi� je Sterijinu nagradu dobio za dve uloge: Trbuljinog mu�a u Nahodu Simeonu i Strahinju u Odumiranju Du�ana Spasojevi�a, u re�iji Egona Savina.
Na insistiranje oboje glumaca, razgovaramo utroje, a nakon jo� jednog uspeha i nagrade u Var�avi � Borisu Isakovi�u i njegovim diplomcima za predstavu Ku�i Ljudmile Razumovske.

Divan je letnji dan, poku�avamo da razgovaramo o pozori�tu, o svemu onome �to se de�avalo prethodne sezone, �to nam se sad �ini nestvarno, ili daleko, dok posmatramo mlad svet koji sti�e na Exit� U svakom slu�aju, bila je to izuzetno uspe�na sezona za oboje, oven�ana nagradama...
Jasna : Pa, jeste, i u svemu najlep�e je to �to smo ovaj put Sterijine nagrade dobili oboje, tako da je u na�oj ku�i bilo mnogo sre�e. A sada� ne samo �to se ti�e Pozorja ve�, u mom slu�aju, nagrada uop�te: mislim da sve to treba zaboraviti �to pre. Na kraju krajeva, priroda na�eg posla je takva da svaki put po�injemo iznova; to �to je ju�e premijera bila uspe�na i �to si briljirao, ne zna�i da �e i u slede�em projektu biti isto. Uvek je tu neizvesnost, nikad ne zna� �ta te �eka, da li �e to biti potpuni debakl ili uspeh. U tom smislu, nagrade su stvar trenutka. Kao �to je na�a umetnost efemerna, i nagrade koje prate na�u umetnost treba �to pre zaboraviti. Boris je jednom dobro rekao da ipak mora� prvo da ih dobije� kako bi mogao da ih zaboravi�. To mi se jako dopalo.
Boris : Evo, Jasna me je citirala, hvala. Ja sam sada najvi�e pod uticajem boravka u Var�avi i nagrade koju smo moji studenti i ja dobili i to je lep zavr�etak njihovog �kolovanja. Klasa je dobra, to su talentovani mladi ljudi koji imaju �ta da daju pozori�tu. Nadam se da �e se videti i njihov i moj trud. A to sa Sterijinim nagradama� naporna sezona. I stvarno mi je te�ko da govorim o pozori�tu u ovom trenutku, u ovom letu, i verujem, naravno, da se treba �to pre �o�istiti�, na neki na�in �dekontaminirati�, regenerisati po mogu�stvu, ali te�ko �emo to uspeti, jer ve� radimo za slede�u sezonu.

A �ta bi bila regeneracija?
Boris : Pa, oti�i na more, duboko udahnuti i zaroniti. Mislim, spustiti se �to dublje. To bi bila najbolja regeneracija. Ne�e je biti, na�alost, zbog obaveza koje predstoje.

Neka tajna ili�?
Boris : Nije tajna � treba da radim film, po�injem 24. jula� Posle toga, prijemni ispiti na Akademiji koje nastavljamo oboje, a onda sa Borisom Lije�evi�em zavr�etak projekta u Srpskom narodnom i nastavak rada sa Tomijem Jane�i�em.

�ta �ete raditi? To je, �ini mi se, u Ateljeu 212?
Boris : To se ve� ozbiljno radi, mesec dana su probe trajale, ceo jun: Putuju�e pozori�te �opalovi�. Po�to letnji odmor ne�emo iskoristiti, mislim da �u morati da uhvatim neku pauzu, da se malo odmorim. Najvi�e bih voleo kada bih mogao da se posvetim drugim poslovima, da tragam za nekim scenarijem ili da se vi�e bavim filmom� Pozori�te, koliko daje, toliko i uzima. Sve �to sam nau�io, verujem i da Jasna misli isto, nau�eno je u pozori�tu i to je ne�to �to bi na Zapadu, u njihovom sistemu vrednosti, zna�ilo mnogo. Me�utim, ovde, osim tih nagrada, za koje smo ve� rekli da su brzo zaboravljene, ne zna�i mnogo, dakle ne mo�e se ba� preterano dobro �iveti od toga, a iscrpljuje puno, zahteva ogroman trud i ulaganje. Zato je, �ini mi se, dobro s vremena na vreme proceniti i napraviti pauzu, mada pozivi i ponude pristi�u kao nikad pre.
Jasna : Neverovatno, sa svih strana, u raznoraznim pozori�nim projektima, shvatite da ne mo�ete sve da ispunite. Naravno, do�li smo do toga, i to je lepo i dobro, da sti�u ponude od najva�nijih ljudi u pozori�tu. Eto, recimo, Jane�i� i Atelje 212, to ne mo�e da se odbije, ali zato ima puno stvari zbog kojih treba praviti stro�u selekciju i malo stati na loptu, da ne bi sve oti�lo nizbrdo.

Dobro, ali uspeli ste ne�to �to nije lako posti�i u na�oj sredini. Mada postoje dva centra � Beograd i Novi Sad � nije to vi�e onaj veliki prostor. A vi ste se u njemu nametnuli kao kvalitet. Ne laskam vam; to je �injenica. Pri tom, ne znam kome je bilo te�e: da li Jasni kao glumici (na glumice se ipak druga�ije gleda) ili Borisu, o kome se trenutno govori kao o najboljem srpskom glumcu. Mislim da je to, u su�tini, veliki pritisak.
Jasna : Svakako da je biti �ena u pozori�tu jo� ve�i problem nego biti mu�karac u pozori�tu, da ne pri�amo o tome da je ovo Balkan i koja su o�ekivanja od �ene. Uop�te, mislim da je to danas �iri problem na ovom prostoru � �ene nisu vezane vi�e samo za ku�u, nego se o�ekuje da grade karijere i sve �to ide uz to. A �to se ti�e pozori�ta, oduvek je manje �enskih uloga, a mnogo je vi�e glumica, dobrih glumica, pogotovo na ovom podru�ju. To je sada, �ini mi se, stvar dokazivanja. �ena/glumica mora biti jo� �e��a, ja�a, i mora da se bori protiv mnogih vetrenja�a... Evo, opet se vra�am na po�etak: uvek mora� da se dokazuje�, uvek mora� da ide� od nule.
Boris : Uvek je vi�e �ena na prijemnom ispitu na Akademiji. Ve� na tim ispitima �ene, po pravilu, pogotovo one koje u�u u u�i izbor, koje su donekle svesne svog izbora zanimanja � jer ima ih puno koje apsolutno nemaju tu svest � dolaze ozbiljnije, temeljnije, spremnije. To kod mu�karaca nije slu�aj, mi kao da doista kasnije sazrevamo, a imamo vi�e �ansi. Odlaskom nekoliko bardova glume desio nam se prostor koji popunjava nekoliko generacija, uklju�uju�i i moju. Sad smo na Filmskom festivalu u Novom Sadu gledali Neboj�u Glogovca, potpuno druga�ijeg u Klopci nego u Hadersfildu. On je izrastao u gluma�ku veli�inu, �u�ljik tako�e, tu generaciju znam, mla�i su od mene tri, �etiri godine, tako da mi je drago �to su svi ostali u poslu i �to su bitno napredovali.

Za� va�e gluma�ko stasavanje bitni su mnogi ljudi i mislim da je prvi, pored profesora na Akademiji, verovatno Ljubi�a Risti�.
Jasna : Kako da ne, i u mom i u Borisovom slu�aju. Ljubi�a Risti� je mene primio u pozori�te, u SNP, i to igrom slu�aja. On je tada bio v. d. upravnika pozori�ta i otvorio je konkurs za sve glumce s diplomom u tom trenutku. Ina�e, posle Akademije, htela sam da odem u Beograd, ali on me je uputio u ovo pozori�te. Posle toga smo, naravno, radili i ovde neke predstave, i u Subotici, putovali na neke divne festivale, kao �to je festival u Meksiko Sitiju i u Petrogradu, i svakako da je Ljubi�a, i to �to smo mi radili kod njega u pozori�tu, nas odredilo kao glumice. Kad ste tako mladi, kad pravite prve korake, bitno je u kom pozori�tu to �inite. Ovo �to je do�lo posle toliko godina sa Jane�i�em, to je ne�to �to znam, ve� sam plivala u takvom pozori�tu... Mislim da je to moja prednost, rad u Ljubi�inom pozori�tu moj je umetni�ki kapital. Na�alost, za sve generacije koje su stasavale u me�uvremenu, nakon raspada Jugoslavije, za njih je to jedna nepoznanica.

Ljubi�a Risti� je tada imao veliku hrabrost, pravio je predstave koje su bile anga�ovane. Velike klasike prevodio je u na�e, tada trusno vreme, trusni trenutak na�e istorije.
Boris : Ljubi�a Risti�, to je jedna ozbiljna rediteljska misao, pre svega, i misija. �to je danas velika retkost. Tu misiju, na taj na�in, vi�e niko ne sprovodi. Daleko od toga da nema rediteljskih veli�ina koje bi mogle da mu pariraju, ali da se neko na taj na�in bavi re�ijom... To stalno napominjem: Lju�a se bavio re�ijom grada i re�ijom sveta. Nije to pretenciozno, nego je zaista tako.

A kako je radio sa glumcima, u �emu je tajna?
Boris : U logici. �ista misao u pozori�tu je logika, logika odre�enog postupka i radnji. Ne ka�em da je jednostavno do�i do toga, ali to je trening koji treba sprovoditi, to je �itava mudrost pozori�ta: u logi�nom, obrazlo�enom postupku i logi�noj radnji. Sad je sve mogu�e u pozori�tu, ali u situaciji kad se bavite odre�enom stvari, i prona�ete jednu logi�nu radnju, postupak, vi ste re�ili problem. To je danas �esto postalo nemogu�e ostvariti. �esto ste u sudaru s apsurdnim i potpuno nelogi�nim zahtevima, tako da se na neki na�in va�e gluma�ko bi�e organski buni protiv takvih stavova u pozori�tu, ali to je ne�to �to je meni bilo usa�eno, zapravo, kako to da nazovem, ne znam ni sam � sa�uvati zdrav razum i na njemu raditi. To je ne�to �to sam dobio od svog profesora Bore Dra�kovi�a i od reditelja Risti�a i, hvala bogu, kasnije, imao sam sre�e �to sam se sretao sa dobrim rediteljima. To je ne�to �to ocrtava va� put i jedino razmena s takvim li�nostima, koje su u odre�enim trenucima na nekom vi�em stepenu od mene, mogu da me pokrenu i da mi omogu�e da napredujem i da se razvijam kao glumac. Taj proces ne bi trebalo nikad da se zaustavi.

Pomenuli smo neka rediteljska imena. U �emu je tu �tos, ako uporedimo, na primer, Egona Savina ili Tomija Jane�i�a, mo�da je pitanje naivno, ali ko vi�e ceni glumca ili ideju glumca?
Jasna : To su sve reditelji koji beskrajno vole glumce. Spominjemo Egona i Tomija, to su reditelji koji bi rekli da je glumac osnova pozori�ta, da se bez svega mo�e, ali se bez glumca ne mo�e imati pozori�te. Kad smo pomenuli Ljubi�u... kad me je primio, moja prva uloga bila je u predstavi Ludi od ljubavi, u re�iji Egona Savina, dok je Ljubi�a bio upravnik. To je velika sre�a, posle sam radila jo� �etiri, pet predstava sa Savinom, to je, malo je re�i, dragoceno; kao da sam bila na postdiplomskim studijama, kao da sam magistraturu upisala.

Ali nemaju svi sre�u da po�nu u velikim pozori�tima u centrima, Beogradu ili Novom Sadu...
Boris : Jedna stvar je tu va�na. Mi smo sa Ljubi�om po�eli u Subotici. Mislim da su tad svi podjednako u�estvovali u gra�enju pozori�ta, i centri i takozvana provincija. Gledam mlade diplomce glume kako se natrpavaju u Beograd i �ekaju. Brik Krivokapi� je rekao: �Pozori�te je tamo gde sam ja.� To se u mom slu�aju zaista potvrdilo... To je i Pera Kralj govorio. Sva pozori�ta su njegova, jer on je glumac; sva pozori�ta sveta su njegova. Radio je svuda i svuda je bio veliki. Ho�u da ka�em da smo i mi, kao mladi, i�li u Suboticu da radimo i nismo o njoj razmi�ljali kao o provinciji... Tada, opet se vra�am na te godine, tamo je bila jedna takva zna�ajna li�nost, mada ne mogu re�i da sam imao pravu spoznaju o tome, u tom trenutku, kao mlad �ovek, ko je Ljubi�a Risti� i �ta on sve zna�i. Ali pohrlio sam tamo, zapravo oti�ao sam na poziv jednog mla�eg kolege, pa smo onda nas dvojica, o Sa�i Gabri�u govorim, dramatizovali roman Portret umetnika u mladosti, napravili predstavu pod patronatom, naravno, Ljubi�e Risti�a, koji je na najbolji na�in mogao da iska�e svoju superiornost i da nam pomogne savetima. Mislim da je pogre�no oti�i u Beograd i �ekati. Novi Sad, kakva god da je situacija u pozori�tu, treba da provocira mlade umetnike da ostanu tu i da prave svoje pozori�te.

Da li tako savetujete i svoje studente?
Jasna : Kako da ne! Apsolutno. Pozori�te je tamo gde si ti, to ne propu�tam priliku da ka�em, i ta snaga, koja se stvori na klasi �� to je� pozori�te. Kada se zavr�i scena na Akademiji, to �e postati vrlo zna�ajno mesto u gradu, ako ne i u regionu, jer se na Akademiji de�avaju bo�anstvene stvari koje ne mo�ete �esto da vidite ni u profesionalnim pozori�tima. Stav da ne treba hrliti ka centrima, da treba pe�i zanat, u malim pozori�tima, bilo gde, to je samo pitanje gladi za poslom. Mora� imati u svesti da to ne mo�e biti preko no�i, mora� da pre�e� neki put, mora� da u�i�... �esto listam pozori�ne almanahe teatara po provincijama, gde tako na�em neko ime, ne znam, Pera Peri�, pogledam spisak uloga koje je �ovek odigrao i vidim da je igrao sve �to se mo�e odigrati. O�igledno da je bio dobar i da je bio sre�an tu gde jeste, i da je pru�ao zadovoljstvo nekome. Zar to nije dovoljno? Tra�iti najvi�e od sebe tu gde jesi, pru�iti publici radost, nasmejati je, pota�i je na razmi�ljanje i... �ta ve� pozori�te nudi. Zar to nije veliko i zna�ajno za jedan mali �ivot?

Ne znam, vi niste od onih koji su se zadr�ali na jednom mestu. Vi ste istra�ivali, i�li ste dalje.
Jasna : Ali ovde sam izrasla, zna�i, sve �to sam napravila uradila sam ovde, kao i mnogo mojih kolega...
Boris : �ak i da nisi ovde... Govorili smo o efemernosti svega i o po�injanju ispo�etka, tako da, kad se sve to svede, nije bitno gde si. Ja zaista nisam imao misao o sticanju popularnosti, bogatstva i slave kada sam re�io da budem glumac i kada sam i�ao kod Lju�e u Suboticu.

Dobro, samo �to je u to vreme taj odlazak bio pobuna. Svi smo znali da je Subotica ne�to sasvim druga�ije od svega �to se de�avalo na scenskom prostoru tada�nje Jugoslavije.
Boris : Za mene je Subotica bila prilika da progovorim o aktuelnosti, �to mislim da je bitno i zato govorim o pozori�tima u koja treba da idu mladi ljudi i da se bave svojim poslom. U suprotnom, ako ne rade ve� samo �ekaju �ansu, proizvodi se mnogo ogor�enih, neprime�enih, a i na osnovu �ega da budu prime�eni? Seka Sabli� je dobro rekla: �U ovom poslu se ne pita da li si mlad ili star, mora� biti dobar.� I samo je to pitanje, mlad �ovek ima jo� ve�u potrebu da bude izuzetan, a to �e biti ako izuzetno radi svoj posao. To je jedino prepoznavanje. Me�utim, ja�a su danas nego ikad ova druga prepoznavanja � sedenja sa upravama, provo�enje vremena s njima po kafanama... Nemam ni�ta protiv toga, ja prvi volim � ba� sam kafanski �ovek � ali za sve postoji vreme. Mora prvo ne�to dobro da se poseje da bi to izraslo, i da bi neko primetio taj cvet.

Sad dolazimo na pitanje o medijima. Kao i va�a predstava �Ja ili neko drugi�, mislim da su mediji, ta komunikacija koja je sad bez granica, da upravo to tera ljude da su stalno negde, da se dokazuju i da nisu zadovoljni mestom na kojem su.
Boris : Jer su povr�ni.

Hajde da se vratimo tim predstavama o kojima smo toliko pri�ali, koje su� zavr�en posao, ali pitanje je da li su zavr�en posao. Da li je, na primer, sve ono o �emu je govorio �Nahod�� zavr�en posao? Mislim da se to nastavlja kroz neke druge tekstove u pozori�tu, taj krug se stalno prolazi.
Jasna : Kako da ne, naravno da se nastavlja. Pre svega, te predstave �e jo� da se igraju, a �to se mene ti�e, nikada ne prestajem da razmi�ljam o predstavama na repertoaru. Jednom predstavom mo�ete da se bavite ceo �ivot. To je uglavnom vezano za velike pisce i uglavnom pri�amo o takvim stvarima kad su u pitanju �ekspir ili �ehov... A u slu�aju Nahoda Simeona i Milene Markovi�, to je tako�e materijal koji mo�e da se radi do kraja �ivota. To �to je ona napisala je univerzalna tema. Pogotovo �to �e se predstava i dalje igrati vrlo retko, zbog ogromnih tehni�kih zahteva, i moja priprema �e svaki put biti kao za premijeru. �to ba� i nije zgodno, ali mo�da je to i dra�! Jer, vrlo �esto, igraju�i stare predstave pona�amo se kao da sve znamo, a tad stvar umire. Pozori�te je �iva stvar i svaki put mora� da je budi� i da je osve�ava� kao i ljubav.

�Nahod Simeon� je toliko slojevit, pri svakom izvo�enju, i kao gledalac, otkriva� ne�to novo, neki drugi sloj... Boris je bio u prilici da �Nahoda� prvo gleda, a onda i igra.
Boris : Bilo je posebno nezgodno... �esto se u pozori�tu de�avaju uskakanja, no ovde je bilo ono najgore, zbog odlaska glumca... Ja sam bez nekih velikih te�ko�a usko�io u to. To je samo pitanje smisla i logike stvari, i jasno�e radnje. Ovde je smisao izrazit i, iako se predstava ne igra �esto, tu su tekst i reditelj koji obavezuju na neprestano vra�anje tom smislu. �esto se kod nas dogodi da ima� sto puta prilike da igra� iste predstave, da se radi po mehanizmu navike, bez emocija i promi�ljanja i, kad bi se ceo ansambl postrojio, niko ne bi znao odgovor na pitanje: o �emu je zapravo u predstavi re�? To ubija glumca. Nahod je onaj veliki zadatak zbog kojeg se Jasna i ja i bavimo pozori�tem. Iscrpljuje, jer uvek morate da otvarate smisao i ba� se poslednjih godina trudim da bar svoje ulaske na scenu uvek na neki na�in obele�im sebi u se�anju, da bih lako mogao da evociram ceo smisao onoga �to mi se u odre�enoj ulozi de�ava.
Jasna : To je individualna stvar, mera koliko �ovek treba da se posveti ne�emu, ali� Nahod i sli�ne predstave zahtevaju kompletnu posve�enost, zato �to su to projekti, tekstovi i re�ije koje se bave smislom postojanja i velikim emocijama. To ih �ini i velikim predstavama.

Jedna predstava pru�ila vam je priliku da oboje igrate uloge koje su, mo�da samo na prvu loptu, monstruozne. Jasna, ti si za tu monstruoznu Majku i nagra�ena. Nagrada za bravuru, nagrada za monstruma, u �Ja ili neko drugi�.
Jasna : Ja ne znam za�to bi ta majka bila samo monstrum. Naravno da je polazi�te za sve tekst, i Maja Pelevi� je tu �enu napisala tako. Zapravo, nije mi bilo lako da pristanem na tu ulogu i tokom proba poku�avala sam da u tu �enu utisnem neke emocije, ali to je bilo kao divlje meso. Apsolutno se nije primalo. U jednom trenutku shvatila sam da to ne ide i onda sam odlu�ila da je to takva �ena. To je ona scena u baru kada je ona ve� ogrezla u alkohol, kada je pobegla od svega, od mu�a, od te nesre�e, od tog �ivota i krenula nekuda da tra�i ne�to drugo... Scena u baru bila je klju� za razre�enje tog lika, klju� za slom tog lika majke monstruma. U Ja ili neko drugi znala sam da moram da je opravdam. Ni�ta nije crno-belo. Nije bilo lako raditi ovaj tekst jer je replika Maje Pelevi� krajnje jednostavna, ogoljena, i ja sam, i svi mi, morali smo puno da nadogra�ujemo. To je vi�e bio predlo�ak za predstavu koji je podlegao uticaju svih nas, aktera. Jo� na �itaju�im probama, shvatili smo da je to otvoren tekst za svaku vrstu intervencije.
Boris : Na tekstu smo svi mnogo radili, moje i Marijine (Marija Medenica � Ona u predstavi) scene ra�ene su do samog kraja, do same premijere, ali jo� na po�etku dogovorio sam se sa Kokanom da moramo da na�emo opravdanje za�to to igramo. Ja uvek imam na umu da neko ko to gleda mo�e da se poistoveti s likom, i kada to pomislim, ja tu obavezu stavim na le�a i pitam se da li �emo nekog, time �to ovo igramo, povrediti, ili �emo nekom dati lo�u ideju? Ne �elim da bilo ko postavi pitanje: ��ta rade ovi na sceni, �ta rade ovi u pozori�tu?� i da vi�e nikad ne kro�e u pozori�te. Te stvari su veoma delikatne.

Vi ste ne samo umetni�ki ve� i �ivotni bra�ni par, ali uspeli ste da izgradite potpuno nezavisne karijere. Niste uslovljavali u�e��e u nekom projektu time da i �druga strana� dobije ulogu. Mo�da je to najve�i uspeh: da ne smetate jedno drugom?
Jasna : Ne �elim nikome da smetam u gra�enju karijere, a ponajmanje Borisu. Ja sam �etiri godine starija po �koli, ranije sam diplomirala. Ranije sam u�la u posao, on se meni �divio�. Napravila sam ve� neke uloge dok je on jo� bio student (smeh).

Da li zajedno odlu�ujete o ponudama?
Jasna : Savetujemo se, ali je odluka uvek individualna. Svako ima sopstvenu odgovornost. Mnogo pri�amo o poslu, o tome �ta treba raditi i kako to raditi, ali kona�na odluka je uvek samo moja ili samo njegova.

Da li razgovarate o Borisovoj �elji da se bavi re�ijom, jer imam utisak da je to slede�i potez?
Boris : Ta moja �elja nije od ju�e, dosta dugo se nosim tom mi�lju i, posebno sada kada radim sa studentima, u prilici sam i da re�iram i tu svoju �elju na neki na�in ostvarujem. Za �etiri godine rada sa studentima napravio sam puno predstava. Volim da i��itavam tekstove, da tragam za dobrim idejama...

Da li to prenosi� i u situaciji kada si glumac, ne smeta� li time rediteljima?
Boris : Zavisi s kojim rediteljima radim. Nekima i smetam, tj. oni misle da im smetam, a kada bi malo smanjili svoje sujete, shvatili bi da sam koristan za predstavu. Kada prihvatim da ne�to radim, ja sam u tome i nikada nisam destruktivan, uvek mi je stalo da� stvar uspe i dajem sve od sebe. Ako neki smisao nije do kraja iskazan ili prona�en, ostajemo mi glumci na vetrometini, obesmi�ljeni na sceni, a svaki glumac zna koliki je to u�as, te ja to sebi ne dopu�tam. Najpametniji i najve�tiji reditelji, zapravo, na divan na�in rade svoj posao, skoro se ne me�aju�i u gluma�ki deo posla. Uvek je va�no mnogo razgovarati s ekipom koja je u projektu, na�i logiku u svemu i onda nema proma�aja. Kod Egona u Odumiranju, Strahinja je potpuno samostalno ura�ena uloga, ili Trbuljin mu� kod Jane�i�a � ja sam ulogu radio u Novom Sadu, Jane�i� je bio u Sloveniji, i samo smo obavili par konsultacija.�

Gluma�ki posao je transparentan i oni koji se razumeju u pozori�te vrlo malo ili nimalo, ocenjuju i sude o odre�enoj kreaciji. Koliko vam ta mi�ljenja zna�e, koliko kritika ima uticaja na vas?
Jasna : Ja sam sebi najneprijatniji kriti�ar. Uvek znam kako sam �ta uradila. Nema nikog ko mo�e na mene tako strogo da gleda kao ja na sebe samu. Ponekad me neka nijansa mu�i danima i to je kod mene najve�i problem, samokriti�nost mo�e da me dovede gotovo do depresivnog stanja. Mo�e mene okolina da ube�uje da je ne�to dobro, ali ja u to verujem tek onda kada to i osetim.
Boris : Svi napadi na sujetu, svi lo�i poku�aji, pripadaju procesu proba. Ako predstava iza�e, ona mora da bude u najmanju ruku dobra. Sla�em se s Jasnom da je glumac sam sebi najbolji kriti�ar, jer ti zna� do koje si mere posegnuo i koju dubinu lika si dosegnuo i nema te kritike koja mo�e da te poljulja u tome.
Jasna : Tako je bilo i u slu�aju Nahoda Simeona na dan premijere, odnosno posle nje. Akteri predstave znali su sve njene manjkavosti, ali nijedno tu�e mi�ljenje nije moglo da uti�e na moje zadovoljstvo �to sam u toj predstavi, �to sam njen deo. Ni najgore mi�ljenje bilo kog autoriteta nije moglo da pokvari zadovoljstvo �to igram u Nahodu. Komentari spolja u slu�aju te predstave marginalni su za ono �to se u njoj izme�u svih nas zbiva dok je igramo. Postoje predstave �ije se vezivno tkivo raspadne, razglobi posle premijere, i zato je bitan tim koji radi na projektu, vera u to �to radite. Ne govorim o banalnom ba�-me-briga-�ta-drugi-misle, ve� o tome da fundamentalnu ta�ku timskog verovanja u ono �to radimo niko spolja ne mo�e da ugrozi ukoliko je ona izgra�ena tokom procesa proba. I kada se to dogodi, vi ste sre�an �ovek jer ste dosegnuli su�tinu pozori�ta i kolektivne igre. Zadovoljstvo je tada nemerljivo.

Ve� drugi republi�ki ministar za kulturu je glumac, prvo Le�i�, sada Voja Brajovi�. Imate li potrebu da se dru�tveno anga�ujete?
Jasna : Mene to ne zanima. Meni je dovoljno da o svim problemima ovoga sveta i vremena govorim sa scene i mislim da je to najvrednije od svega. To do ljudi vi�e dopire nego govori u Skup�tini.
Boris : Ja sam imao potrebu i da ne�to konkretno uradim i zato sam bio i u Upravnom odboru Sterijinog pozorja i bio sam direktor Drame SNP-a, a sada sam �ef Katedre za glumu na novosadskoj Akademiji. To nije bila ba� neka moja velika �elja, ali ne opirem se takvim poslovima. �iveli smo u tom ru�nom vremenu, bilo je puno nesre�a, hteli smo promene i ja sam bio ogor�en, nezadovoljan. I� predstava Greta, stranica 89 do�la je kao veliki prelomni trenutak. To je predstava o�i��enja, sazrevanja, dekontaminacije. Ta predstava izle�ila je moju ogor�enost prema raznim dru�tvenim pojavama, lo�im stvarima o koje sam se saplitao, posebno u pozori�tu, o te stare sisteme koji vas sputavaju, ukalupljuju, koji vas �ine mrzovoljnim i nezadovoljnim. �ivimo u zemlji gde sve treba menjati. Ne mogu ovim poslom da se bavim a da se pravim da ne postoji ta ru�na strana svakodnevice i ne mogu da budem samo negativan, ogor�en ovim ili onim a da ni�ta ne preduzimam. U toj meri to me je teralo da� prihvatim odre�ene funkcije. Godina kada sam bio direktor Drame uni�tila me je, to je bio moj li�ni horor. U�ao sam u taj posao sa �istim namerama, no to je proizvelo toliko negativnih reakcija. U svetu glumac mo�e da bude i producent i direktor i reditelj, a da to ljudima ne smeta. Glumci su na neki na�in elita jedne zemlje, neko ko puno promi�lja, ukazuje, konektujemo se sa spoljnim uticajima i tuma�imo vreme u kojem �ivimo i otuda se ra�a potreba da ga menjamo. Iz te potrebe prihvatao sam se tih zadataka. Na�alost, to je bilo veliko, uzaludno tro�enje� energije.��

Pomenuli ste �Gretu� i njen uticaj na va�e stavove, o �emu se radi?
Jasna : To je predstava u koju smo Boris i ja ugradili mnogo od na�eg pozori�nog iskustva. Ona usre�uje ljude, igrali smo je u raznim sredinama i imamo �iv kontakt s gledaocima, �to je novo iskustvo za nas, ta neposredna interakcija. To je mene odu�evilo i Greta nam je donela i donosi nam puno radosti i dobrih stvari.

�ivimo u vremenu festivala, gradovi u Srbiju nadme�u se u organizovanju razli�itih manifestacija. Ulice su postale velika pozornica, crveni tepih prostire se za sve i sva�ta. Kako na to gledate, u�estvujete li u nekima?
Jasna : Ulica nas prati od devedesetih. Jedno vreme bila je jedini prostor slobode. Svi�a mi se kada se u gradu ne�to de�ava, a da li je to dobro, vreme �e re�i. To mislim i za Filmski festival u Novom Sadu. Vreme �e pokazati da li �e on uticati da publika okrene le�a estradi i krene u bioskope i u pozori�ta. Lepo mi je �to toliko ljudi dolazi u Novi Sad koji je doskora bio zatvorena sredina i �to se grad otvara prema svetu. Mislim da bi trebalo dati �ansu svim tim poku�ajima i ne treba ih u startu ru�iti i govoriti o manjkavostima. Mislim da je Novi Sad idealan za Grad-Festival.
Boris : Bolje i�ta nego ni�ta. Dopalo mi se i ovogodi�nje reformisano Pozorje koje je dovelo puno sveta, bila je lepa atmosfera. Pozdravljam i Filmski festival i Exit, i bolje je biti na ulici nego uz televizor. To daje mogu�nost duhovne reanimacije i u�estvovanja u �ivotu. Va�no je da smo se pokrenuli. Ja sam promenio stav prema festivalima od pre pet, �est godina, kada su mi oni delovali besmisleno jer nam je i produkcija bila jadna. U�estvuju�i sa Gretom na nekim malim festivalima u Srbiji i Istri, shvatio sam koliko� oni donose malim gradovima, koliko ubrzavaju puls u nekim sredinama koje su daleko od kulturnih centara, koliko ima ljudi gladnih pozori�ta. Festivali imaju misionarsku ulogu u sredinama koje nemaju pozori�te. Ne mora biti nagrada ako se nema novca, neka budu smotre, ali neka film i pozori�te stignu i do tih ljudi koji nemaju veliku kulturnu ponudu. �to se ti�e Novog Sada, treba gajiti pozitivne stavove i gledati optimisti�ki, podr�ati novi poku�aj i dati mu �ansu da se razvije.

�Greta� je zaista promenila va�e stavove...
Boris : Uverila nas je u univerzalnost gluma�kog jezika. To je taj esperanto, jezik koji ru�i barijere i glumcu daje dostojanstvo.