Boris Kova� odavno je postao prorok u svetu, onom muzi�kom i istinski umetni�kom. Ovde kod nas, njegovu muziku prepoznaju, na�alost, tek retki. Otkriju je mahom stranci kad do�u u ovaj grad i izaberu najbolje u njemu. Zahvalju�i Tomiju Jane�i�u, slovena�kom reditelju, Boris Kova� dobio je mogu�nost da za predstavu Nahod Simeon u SNP-u napi�e originalnu muziku, za koju je dobio Sterijinu nagradu na ovogodi�njem Pozorju. To je povod za ovaj razgovor, za koji ga je �Scena� i��upala iz njegove simple life faze, u Bukovcu, gde je njegov �ivotni prostor, njegova ti�ina iz koje dolazi muzika, njegov komad neba i divna brda za �etnju...

�ta vas je privuklo dramskom tekstu Milene Markovi�? �ta vam je u njemu bilo upori�te za muziku? Koja je to poezija re�i prizvala note?
� Moram priznati da sam radu na toj predstavi pristupio isklju�ivo profesionalno, gotovo cini�no jer mi se u SNP nije i�lo. Dopao mi se Tomi Jane�i� koga sam znao vi�e po dobrim preporukama nego njega osobno i njegov rad. Nakon propalog (petooktobarskog) poku�aja sa Ivanom M. Lali�em i Piterom Grinvudom, kome sam dao solidan doprinos muzikom za balet Don Huan i jo� pone�em, odlu�io sam da �u u tu ku�u oti�i samo za dobru �ga�u�, ne daju�i od sebe ni�ta vi�e od profesionalnog anga�mana. Imao sam u to vreme i previ�e svojih poslova pa sam gotovo pri�eljkivao da moja cena ne�e odgovarati upravniku kao �to nije odgovarala pre par godina kada su me zvali da radim na Vojceku. Opet, golicala me je saradnja sa Tomijem i taj tekst koji me je na prvo �itanje i privla�io i odbijao. I, kako to �esto biva, prevario sam se: rad na ovoj predstavi najbolje je �to mi se ovde desilo u poslednjih deset godina a da nije vezano za samostalnu produkciju. Milenin tekst, koji je zaista �udesan, otkrivao sam tek s notama koje su se, rekao bih, same pisale. Tekstovi koje je Milena predvidela za songove i koji na to, po formi, veoma malo li�e, pa su mi, na prvi pogled, delovali gotovo diletantski, �im sam im se pribli�io, otvorili su u meni bezdan emocija kojima ne odolevam �ak ni sada kada po stoti put slu�am te songove. Imao sam malo vremena da napi�em puno muzike, ali kada se �ovek otvori za pravu kreaciju vreme vi�e ne postoji. Petnaest numera napisao sam u rekordnom roku i, bez la�ne skromnosti, svaka poga�a cilj direktno u centar. To se retko de�ava i to tuma�im emanacijom objektivne umetnosti. Svi smo, u ovom slu�aju, bili njeni savr�eni sprovodnici...

Kako ste sara�ivali sa Jane�i�em? Ka�u da veliki umetnici te�ko sara�uju? Imate li ne�to kao kontratezu?
� Tomi i ja smo se usaglasili oko bitnih stvari, to jest �ta ho�emo. Onda je on radio s glumcima a ja sam pisao muziku i nakon toga sam pripremao orkestar i glumce, to jest peva�e. Onda smo sve to spojili i videli da zajedno savr�eno funkcioni�u. Muzika se u toj predstavi bavi unutra�njim svetom tih tu�nih ljudskih sudbina, te galerije nesre�nih likova koji su svi redom �rtve neuzvra�ene, nerealizovane ljubavi. U balkanskom mraku istinski �iva, to jest poeti�na, jedino je patnja, to Milena jako dobro ose�a... Ja sam pak mislio da me taj balkanski bol vi�e ne mo�e pokrenuti, ali prevario sam se. Naravno, Milenina verzija balkanske tragedije radikalno je druga�ija od one uobi�ajene u kojoj dominiraju ep i narikanje. Ovo je poezija koja otvara veliki prostor muzici. Tomi je bio savr�eno precizan �koordinator� svega toga, upravo zato �to je Slovenac koji se nije dao zavesti i pasti u patetiku u kojoj se utapaju gotovo svi ovda�nji re�iseri. Jedan drugom nismo se me�ali u �posao�, imali smo svoje nezavisne prostore. Ne znam kako bi bilo da nije tako jer ja nisam naro�ito fleksibilan i, u biti, ne �elim da radim takozvanu �primenjenu muziku�. Ova predstava je primer da se na jednom umetni�kom projektu mogu sresti nekoliko individualnih � samim tim razli�itih � kreacija koje daju rezultantu.

Ovo je na neki na�in va� veliki povratak u pozori�te, kojem svojim radom oduvek i pripadate. Za�to ipak niste dugo radili za pozori�te? Od �ega to zavisi?
� Moj umetni�ki koncept oduvek se temeljio na onome �to nadilazi muziku. Iz tog razloga moji koncerti su, po mnogima, bolje pozori�te od ve�ine predstava a samo pozori�te je savr�eno prirodan ambijent za moj rad.�
Po povratku iz Italije, Slovenije i Austrije (1996), gde sam, tokom pet godina, uradio dvadeset i ne�to predstava, te�ko mi je bilo da se ponovo aktiviram u devastiranom pozori�nom �ivotu Srbije. Radio sam, dve hiljadite godine, jednu malu, delikatnu produkciju sa Jadrankom An�eli� iz �Dah teatra� i dvoje divnih �panskih glumaca. To je bilo vreme kada se ni�ta ve�e i nije moglo raditi � a u dr�avne institucije nisam i�ao ni po koju cenu. Me�utim, to je bilo i poslednje �to sam imao volje da radim u prostoru takozvanog alternativnog teatra, odnosno nezavisne produkcije. Jednostavno, s godinama, �oveka napusti bezuslovni entuzijazam a nakon velikih projekata koje sam radio napolju sve mi je to delovalo kao d�ja vu. Posle petog oktobra, umetni�ka alternativa izgubila je razlog za dru�tvenu misiju koju je na ovim prostorima imala devedesetih, pa i pre toga. Odlu�io sam da vi�e ne radim ni�ta sli�no, jer sam shvatio da nezavisno pozori�te u Srbiji nema perspektive. Podr�avam divne ljude koji su u tome i danas (�Dah�, �Plavo pozori�te�...), ali sve to zajedno ne zanima me. Posle propalog poku�aja reforme u SNP-u, gde su, nakon jednog �asnog i ozbiljnog pomaka prema svetskim standardima, stvari vra�ene na prethodno stanje, kada su prevladali inercija i mediokriteti kao i nemo� nove vlasti da podr�i reforme, shvatio sam da nemam vremena da �ekam promene. Okrenuo sam se sebi i svojim projektima, koncertima, od 2000. obi�ao sam pola sveta, snimanjima... I zaboravio na pozori�te. I tako je bilo do Nahoda.

Iako imate ozbiljan uspeh u svetu, jedan ste od retkih ovda�njih umetnika � a jedini u Novom Sadu � koji uvek reaguje na nepravdu u �ivotu, na banalno u umetnosti i na perverziju u politici. Po dana�njem kriterijumima, sasvim je normalno pitanje � da li ste vi normalni?
� To se ponekad i sam pitam a naj�e��e se ose�am kao magarac koji nja�e uprazno. Dobijem pokoju pohvalu za hrabrost �to govorim istinu ali da se neko s tom istinom javno solidari�e � to se ve� ne de�ava. Razumem da se od ne�ega mora �iveti, ali doma�i politi�ari i njihovi name�tenici upravo zato i jesu svemo�ne kabadahije jer �ive na ra�un oportunizma i konformizma intelektualne elite koja je ekonomski poni�ena a moralno preslaba. Pla�am visoku cenu svoje �slobode�, mnoga vrata su mi ovde, manje-vi�e, zatvorena ali mirno spavam. Jo� uspevam da opstanem i da kvalitetno radim, zahvaljuju�i, pre svega, mom plasmanu u svetu. �Svet� �e i ovde jednoga dana do�i, mislim tu na svetske standarde, a ne na komercijalne programe koje dr�ava i narod skupo pla�aju da bi turbo folk zamenili za MTV. Ako jo� budem mrdao, tada �u valjda dobiti neku satisfakciju, mada, ne gajim preveliku nadu: pravda i istina, u svojoj biti, nisu od ovoga sveta.

Koji je/kakav u va�em slu�aju proces pisanja muzike za predstave? Odlazite li na probe, radite li sa glumcima ili samo s rediteljima...?
� To zavisi od koncepta predstave i od toga kakva je uloga muzike u njoj. Nekada sam duboko u samom tkivu stvaranja mizanscena, pa �ak i na sceni, a ponekad donesem gotovu muziku u vidu partiture ili njen snimak. Naravno da me vi�e ispunjava kada u�estvujem u stvaranju predstave nego kada samo isporu�im gotovu muziku. S druge strane, imam �suvi�e� profilisanu poetiku, nisam prilagodljiv, pa je nekada bolje da se previ�e ne me�aju prostori kreacija, odnosno kompetencija.

�ta se u SNP-u promenilo od �Don Huana� do �Nahoda�?
� Nakon pada �reformske� garniture sa Lali�em na �elu, stvari se nisu menjale par godina. Promene nabolje postale su vidljive pro�le godine, aktuelno rukovodstvo (Mla�enovi�Milosavljevi�) napravilo je niz veoma dobrih poteza da pozori�te pokrene izvan njegovih provincijalnih okvira. To je pokrenulo izvo�a�e, pa se videlo da tu ima izuzetno kvalitetnih ljudi koji su, manje-vi�e, godinama tavorili. Naravno, bez prave reforme prevazi�enog sistema, su�tastvenih promena tamo ne mo�e biti. Nahod je napravljen zahvaljuju�i znanju, kreativnosti i entuzijazmu ljudi koji su ga radili, vi�e uprkos a manje zahvaljuju�i stanju u samoj ku�i.

Kad radite, koliko sati dnevno pi�ete, kako pi�ete � organizovano ili kampanjski...?
� Kada pi�em �za sebe� to radim samo ujutro, kada sam potpuno sve�. Ka�u da muzika nastaje ili iz buke ili iz ti�ine, moja svakako iz ovog drugog. Postoje periodi kada pi�em a �esto dugi periodi kada ne pi�em. Pi�em samo kada poverujem da imam �ta da ka�em, naj�e��e kada prepoznam obrise nove �ivotne i stvarala�ke faze to jest � nove Teme. Do muzike, same po sebi, mi nije stalo, ve� do toga da zabele�im svoj �ivot � notama i sviranjem. Ja sam profesionalni umetnik, ali u biti nisam ni kompozitor, ni muzi�ar. Izabrao sam taj jezik kao najadekvatniji za ono �to imam da saop�tim, tako da se tim ulogama �samo� slu�im.

Novi Sad ovog leta � bez imalo stida � izgleda kao ozbiljna praonica novca preko kulture. Osim da to vre�a na�u elementarnu inteligenciju, �ta se o tome jo� mo�e re�i? Koliko su mediji doprineli tome?
� Kvazikulturni populizam kojim se slu�i svaka vlast kada nema �ta kvalitetnije da ponudi stanovni�tvu, ovoga leta u Novom Sadu kulminirao je u pravi va�ar kojim se anesteziraju zdrav razum i �ulo ukusa. Pri tome se ogroman novac iz bud�eta tro�i za tu �arenu la�u, zvala se ona �Novi Sad s ljubavlju�, EXIT ili �Cinema city�. S tim novcem mogao bi se ozbiljno podsta�i doma�i kreativni potencijal, �to, o�ito, nije u interesu aktuelnih vlasti, bez ozbiljne razlike � da li je ona modernisti�ke ili tradicionalisti�ke orijentacije. Novi Sad, s radikalima na vlasti i ovim va�arom, neodoljivo podse�a na mnoga zloslutna doba, kada je zabava slu�ila kao paravan za mra�ne poslove koji se odvijaju ili pripremaju. Sasvim je u redu �to sam na crnoj listi takve vlasti i nisam pozvan da u�estvujem u bilo �emu od svega toga. Laska mi �to te provincijalne kreature ne opra�taju moj svetski uspeh i to �to javno govorim �ta o njima mislim. Ionako �emo im uskoro videti le�a... A mediji, oni, manje ili vi�e, samo u�estvuju u celoj toj igranci, umesto da aktivno u�estvuju u formiranju kriti�kog mi�ljenja i artikulaciji gra�anske savesti. I tu je ljudski materijal, uglavnom, prili�no tanak.

Imate li nekad utisak da oni koji nominalno brinu o kulturi imaju ponekad i nekakav koncept za nju?
� Zasad to nisam primetio, ni kao poku�aj, naro�ito nakon prili�no brzog kraha petooktobarskog poleta. Politi�ari uvek imaju va�nija posla nego da kreiraju i realizuju kulturnu politiku. To je veoma jasan pokazatelj njihove kratkovidosti. Na�alost, tranzicija ne�e kulturi doneti puno dobrog, tek osetnijim pribli�avanjem Evropi � posredno � po�e�e izvesne promene, hteli to ovda�nji politi�ari i njihovi puleni ili ne.

Ko bi �inio va�e umetni�ko bratstvo u Novom Sadu, a ko na nivou zemlje?
� Imam petnaestak divnih saradnika s kojima realizujem svoje projekte. To je moj najve�i kapital ovde i mo�e se re�i da to jeste nekakvo bratstvo, bazirano na principima a ne na sentimentu. Ina�e, ve�ina ljudi s kojima sam duhovno odrastao, vi�e ne �ive ovde. Cenim i volim nekolicinu �preostalih� umetnika: Miroslava Mandi�a, Slobu Ti�mu, �elimira �ilnika. I Aleksandar Ti�ma nas je napustio a njegova prisutnost bila je dragocena. Ima nekoliko izuzetnih mladih ljudi �iji dolazak me raduje. U zemlji, Milena Markovi� je moje najsve�ije otkri�e. Ina�e, �ivim prili�no usamljeno, u krugu porodice, moje vreme za duhovna bratstva je pro�lo. Sada me vi�e hrane elementi nego ljudi, bili oni i umetnici.

�ija vas umetnost zanima, a koja nervira?
� Zanima me umetnost iza koje prepoznajem autenti�nost osobe koja ju je stvorila, ravnodu�an sam prema zanatskoj umetnosti a iritira me pomodno izmotavanje.

Za�to je u Novom Sadu tako te�ko sklopiti ozbiljnu umetni�ku asocijaciju, sem neke ad hoc grupe i, nakratko, od nekog NGO novca?
� Novi Sad je savr�eno plodno tlo za odgajanje sujete. Tu svako misli da je najve�i (umetnik) a provincijalna �abokre�ina te iluzije �titi od ose�aja realnosti. Tu ne mo�e biti principijelne asocijativnosti. Uzaludnim poku�ajima da se naprave takve asocijacije dao sam nemali doprinos� Nemam vi�e vremena za gubljenje, �elim sre�u onima koji dolaze, ali ne gajim veliku nadu u tom smislu.

U ovom trenutku u Novom Sadu nema niti jedne alternativne pozori�ne trupe u pravom smislu te re�i. �ta to govori o na�em gradu?
� Ovaj grad je, na razne na�ine, temeljno dekonstruisan devedesetih godina. �injenica da su u njemu na vlasti oni koji se ponose onim �to je ceo normalan svet osudio, dovoljno govori o tom gradu danas. Kakvo alternativno pozori�te, to je preosetljiva biljka za ovakvo tlo. I tom sam uzaludnom poku�aju dao nemali doprinos.

�ta je vas, uprkos svemu, vratilo u Novi Sad, odnosno Bukovac?
� Pretpostavljam, karma. Konkretno, privatni razlozi, tu mi je �iveo sin, kome sam tada jo� zaista bio potreban. Iako je to bilo profesionalno samoubistvo, iz te nevolje rodile su se neke velike inspiracije.

Kako izgleda va� �ivot u Bukovcu? Zvu�i rusti�no i boemski, a kakav je zapravo?
� Tu imam sve �to mi treba: prostor za �ivot, studio za rad, svoj komad neba i okolo divna brda za �etnju. Svoju aktuelnu �ivotno-stvarala�ku fazu zovem simple life. Eto tako, �to jednostavnije tim bolje. Konkretno, sada sam potreban jednoj troipogodi�njoj devoj�ici i njenoj majci. Kako mi sada izgleda, to je i moja poslednja faza. Nadam se da �e potrajati�

Da li vam je Sterijna nagrada mo�da ve� otvorila neka nova pozori�na vrata, spojila vas s nekim novim pozori�nim ljudima s kojima �ete uskoro sara�ivati?
� Ima nekih poluponuda. A najverovatnije da �u raditi novi film Olega Novkovi�a po Mileninom scenariju. Svakako je �teta da me re�iseri iz ove sredine vi�e ne anga�uju� I poslednja dva puta to su u�inili stranci. To je i problem ove pozori�ne kulture u kojoj, na primer, dva najeksponiranija reditelja nemaju autorsku muziku u svojim predstavama. S jedne strane to razumem kao manifestaciju epskog balkanskog duha a s druge estetskog tradicionalizma. Nahod je, nadam se, zametak nove pozori�ne prakse na ovim prostorima. Nadam se, samim tim, i mom �e��em anga�manu u pozori�tu.