Program 49. Sterijinog pozorja koncepcijski se nadovezuje na principe i standarde koji su postavljeni na pro�logodi�njem Festivalu, a koji te�e da spoje dve, samo na prvi pogled suprotne tendencije: tradiciju i inovaciju. Da ukratko rekapituliramo: tradicija se ogleda u tome �to je Pozorje i dalje smotra najboljih predstava ra�enih po doma�im dramskim tekstovima, dok se inovacija ogleda u internacionalizaciji takmi�arske selekcije, uvo�enju paralelne selekcije koja dovodi u vezu nacionalnu dramu i teatar sa svetskim tendencijama, organizovanju brojnih i raznovrsnih prate�ih programa (izlo�be, tribine, prezentacije), koji podupiru osnovni koncept Festivala.
Glavna koncepcijska promena koju donosi 49. Sterijino pozorje prevashodno je terminolo�ke prirode. Naime, na prethodnom sastanku Upravnog odbora Pozorja prihva�en je na� predlog da se paralelna selekcija, koja je postala redovni program Festivala, ubudu�e zove Krugovi. Ovaj naziv ukazuje na potrebu da se nacionalni identitet u oblasti dramske i pozori�ne umetnosti preispituje u razli�itim kulturnim krugovima kojima pripada dr�avna zajednica Srbija i Crna Gora. Drugim re�ima, to zna�i da je svrha Krugova da se pronalaze veze izme�u na�e drame i pozori�ta i svetskih tendencija, da se prepoznaju one pojave koje uvode nacionalni teatar u internacionalni kontekst. Ovaj koncept zasniva se na stavu da je jedini relevantan oblik ispitivanja nacionalnog kulturnog identiteta onaj koji pronalazi veze i pravi pore�enja; suprotni princip - te�nja ka autohtonosti i samodovoljnosti - ve� je, na�alost, imao prilike na ovom prostoru da poka�e svoje domete.
Pro�le godine je predmet programa Krugovi (koji smo tada zvali OFF Pozorje) bila Nova evropska drama; ove godine jo� vi�e �irimo civilizacijski krug, te nam tema glasi Slike Amerike u savremenom pozori�tu. Povod za ovakvo tematsko koncipiranje pru�ila nam je nova drama Biljane Srbljanovi� Amerika, drugi deo, koja problematizuje jedan provokativni savremeni fenomen: ameri�ki stil �ivota i ameri�ki sistem vrednosti koji, svi�alo se to nama ili ne, bitno odre�uje dru�tva u kojima �ivimo, pa i na�e pojedina�ne sudbine. U svetu su umetnici iz razli�itih oblasti uo�ili ovaj fenomen; �to se teatra ti�e, pi�u se drame koje tematizuju rat u Iraku i 11. septembar, a dekonstrukcija klasike ukazuje na izazove ameri�kog sistema vrednosti. Krugovi �e mapirati neke od umetni�kih pojava koje tretiraju ovu temu.
Komad Biljane Srbljanovi� predstavlja kop�u izme�u Krugova i takmi�arske selekcije ili, kazano matemati�kim re�nikom, presek ta dva skupa. To, drugim re�ima, zna�i da se on izvorno javlja u takmi�arskoj selekciji, ali da virtuelno pripada i Krugovima. Kao takav, on sada pru�a �lagvort da se pre�e na elaboraciju glavne, takmi�arske selekcije 49. Sterijinog pozorja.
Ovoj selekciji nismo, kao ni pro�le godine, nametali nekakav zao�tren koncept, jer on podrazumeva situaciju izobilja: od velikog broja vrlo dobrih predstava biramo one koje se mogu dovesti u neku poeti�ku vezu. U na�em pozori�tu, na�alost, takva situacija jo� uvek ne postoji, tako da su kriterijumi izbora bili krajnje op�ti: tragalo se za predstavama koje imaju visoke profesionalne standarde, koje ne zalaze u zabavlja�ke vode, koje grade savremeni teatarski jezik, koje promi�ljaju svet u kome nastaju. U takmi�arsku selekciju su uvr�tene i dve strane predstave, jedna koja potvr�uje me�unarodni uspeh dramskog dela Du�ana Kova�evi�a i druga koja na odgovaraju�i (da ne ka�emo optimalan) scenski na�in artikuli�e spisateljski senzibilitet Milene Markovi�.
U okviru takmi�arske selekcije spontano se formirao jedan minijaturni podskup: re� je o dve postavke najpopularnijeg dela srpske dramske klasike, Nu�i�eve komedije Gospo�a ministarka. Pored toga �to dva scenska vi�enja istog teksta pru�aju mogu�nost za najdirektnije pore�enje - da ne ka�emo konfrontiranje - razli�itih pozori�nih poetika, �to doprinosi festivalskoj tenziji, ovakav izbor otvara mogu�nost da se, u razgovorima o predstavama, otvore neka bitna pitanja: �ta je razlog trajne popularnosti ovog komada, da li ta popularnost odgovara njegovoj umetni�koj vrednosti, za�to je ova komedija ponovo tako aktuelna?

Takmi�arski program 49. Sterijinog pozorja

1. Mirko Kova�, La�ni car; re�ija Branislav Mi�unovi�; Crnogorsko narodno pozori�te Podgorica
Radikalno dekonstrui�u�i novi komad Mirka Kova�a, koji obra�uje poznati motiv cara samozvanca, reditelj Branislav Mi�unovi� gradi jedan sveden i izrazito moderan teatarski jezik u kome dominira princip potpuno nesputane scenske igre. Me�utim, ta zaigranost nije sama sebi svrha jer se poklapa sa postavkom glavnog lika: la�ni car ovde nije ni beskrupulozni uzurpator ni bezazleni profiter, ve� osoba koja se superiorno igra i svojim okru�enjem i samim sobom, isku�avaju�i tako krajnje granice ljudske egzistencije.

2. Branislav Nu�i�, Gospo�a ministarka; re�ija Gor�in Stojanovi�; Narodno pozori�te Sombor
Za razliku od Markovi�a, reditelj Gor�in Stojanovi� se vrlo skrupulozno dr�i Nu�i�evog teksta, ali zato razvija, na planu kostima, scenografije, rekvizite i konkretnih scenskih situacija, prepoznatljiv i verodostojan savremeni milje. Su�tinsko rediteljsko pomeranje sastoji se u tome �to se �ivkina ambicija ne prikazuje kao groteskna mentalitetska devijacija, ve� kao logi�no isku�enje s kojim se suo�ava pojedinac u svakom dru�tvu obele�enom naglim, o�trim i velikim promenama.

3. Du�an Kova�evi�, Profesionalac; re�ija Lorans Kalam; koprodukcija T��tre Le poche, �eneva i T��tre Vidy, Lozana E.T.E. (�vajcarska)
Na planu teatarske forme, rediteljka Lorans Kalam bitno pro�iruje poeti�ke okvire ove Kova�evi�eve kamerne i realisti�ke drame, jer iz nje superiorno i��itava potencijal za dinami�nu i oniri�nu scensku igru, koja stvara blagu i nenametljivu asocijaciju na Kusturi�ine filmove. Ona pravi iskorak i na planu zna�enja, jer zavr�nim prizorom dovodi u vezu duboke, te�ke i nera��i��ene politi�ke probleme iz perioda komunizma sa ratnim stradanjima na teritoriji eks-Jugoslavije tokom devedesetih.

4. Branislav Nu�i�, Gospo�a ministarka; re�ija Jago� Markovi�; Narodno pozori�te Beograd
Reditelj Jago� Markovi� jo� jednom razvija svoj specifi�ni scenski univerzum u kome se, ma�tovito i razigrano, poetizuju najdublje dru�tvene zabiti i njihovi groteskni stanovnici. Vr�e�i radikalne dramatur�ke intervencije na poznatom Nu�i�evom delu, reditelj �eli da opravda �ivku-ministarku, da istakne njenu naivnost, neiskvarenost i vitalnost, da je prika�e kao osobu koja vi�e zazire od naglog uspona na dru�tvenoj lestvici nego �to u njemu u�iva.

5. Jelena �or�evi�, Kome verujete?; re�ija Darijan Mihajlovi�, Srpsko narodno pozori�te Novi Sad
Debitantski komad mlade spisateljice Jelene �or�evi� slu�i reditelju Darijanu Mihajlovi�u kao predlo�ak za komponovanje ma�tovite i dinami�ne predstave u kojoj se o�tro suo�ava ljubavna pri�a dvoje mladih s upe�atljivim slikama onog nakaznog polusveta koji je, svojim pravom glasa, vladao na�im �ivotima tokom nesre�nih devedesetih. Taj groteskni srpski karusel prikazan je pomo�u neobi�ne kombinacije bespo�tednog germanskog cinizma i tople slovenske saose�ajnosti.

6. Milena Markovi�, �ine; re�ija Rafal Sabara; Teatar Polski, Poznanj (Poljska)
Novi komad Milene Markovi� opisuje, u fragmentarnoj dramskoj formi, veliki vremenski i narativni luk - od prvih sukoba u biv�oj zemlji do perioda posle najnovijih ratova - da bi izdvojio i podvukao fenomen ve�itog, kauzalnog lanca nasilja u kome su najve�e �rtve �ene. Reditelj Sabara i grupa mladih glumaca ta�no su osetili senzibilitet ovog komada i, zahvaljuju�i tome, napravili dinami�nu i ubojitu generacijsku predstavu.

7. Biljana Srbljanovi�, Amerika, drugi deo; re�ija Dejan Mija�; Atelje 212 Beograd
Duhovito se pozivaju�i na Kafkinu pripovetku Amerika, Biljana Srbljanovi� pi�e komad u kome se fenomen savremene Amerike ispituje na intimisti�ki na�in, putem potresne pri�e o do�ljaku iz Evrope, �iji �ivot postepeno po�inje da gubi sve dru�tvene potpore (novac, posao, stan), �to u na�em kafkijanskom svetu neumitno vodi do potpunog rastakanja li�nosti. Reditelj Mija� je, ve�to orkestriraju�i igru glumaca, relativizovao konkretni ameri�ki milje i gradio univerzalnu pri�u o otu�enosti i usamljenosti.

U skladu sa standardom uspostavljenim pro�le godine, koji podrazumeva da se u �ast nagra�enih izvodi jedna od najboljih predstava koje nisu ra�ene po doma�em tekstu, 49. Sterijino pozorje zatvori�e �ekspirov Mleta�ki trgovac, re�ija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozori�te Beograd.