Ove godine Festival je bio obele�en anga�ovanim antiglobalisti�kim temama i pobunom protiv dr�avnih autoriteta i ekonomske presije. Novina na ovoj jedinstvenoj umetni�koj manifestaciji bila je odluka novih mladih direktora Festivala da spoje uloge umetni�kog direktora i producenta i zajedno osmisle ceo doga�aj, uz pomo� "pridru�enog umetnika", nema�kog reditelja Tomasa Ostermajera koji je izboru predstava ove godine dao svoj osoben pe�at

Ovogodi�nji pozori�ni festival u francuskom gradu Avinjonu, koji je trajao od 3. do 27. jula, obele�ile su anga�ovane teme, neobi�ne forme i raznolikost programa. Pored novih direktora festivala Ortanz Ar�ambo i Vensana Bodrijea, tome je znatno doprineo i nema�ki reditelj i upravnik �aubine u Berlinu Tomas Ostermajer, kojem je ove godine pripala uloga "pridru�enog umetnika". Njegov zadatak bio je da osmisli scenski program i prate�e aktivnosti i da tako celom festivalu da svoj, li�ni pe�at. Ove godine ceo doga�aj obele�ile su antiglobalisti�ke ideje, pobuna protiv dr�avnih autoriteta i pritisaka koje name�u novac i socijalni status.
Ortanz Ar�ambo i Vensan Bodrije proteklih deset godina u�estvovali su u organizaciji ovog umetni�kog doga�aja, kao desna ruka biv�eg direktora festivala Bernara Fevra D'Arsijea. Ove godine, odlu�ili su da zajedno rukovode jednim od najzna�ajnijih umetni�kih doga�aja u Francuskoj, te da tako objedine poslove producenta i umetni�kog direktora. Ovo dvoje mladih ljudi zajedno je u�estvovalo u odabiru programa, organizovali su dolazak u�esnika, brinuli se o finansijama. Novina na ovogodi�njem festivalu jeste i uloga "pridru�enog umetnika" koja �e od sada biti dodeljivana svake godine nekoj li�nosti zna�ajnoj u svetu pozori�ne umetnosti. Slede�e godine to �e biti Jan Fabr, nakon njega Jo�ef Na�, a 2007. Frederik Fizbah.
Mladi tandem koji od ove godine rukovodi Festivalom pro�eo je ceo doga�aj duhom pobune. Osim �to su se komadi mahom bavili osetljivim socijalnim i politi�kim temama, umetnici su bili pozvani da se predstave neobi�nim formama koje vi�e prostora daju samom izrazu i emocijama glumaca i publike.
"�elimo da preispitamo mesto umetnika. Oni nisu tu samo da bi igrali predstave, nego i da bi �irili svoj rad, svoje delo, obezbe�uju�i sebi vi�e mesta, vi�e vazduha i prostora za vlastite �elje", rekao je za francuski "Mond" Vensan Bodrije.
Od u�esnika Festivala, kao i od publike, dvoje mladih rukovodilaca dobilo je pohvale za sjajnu organizaciju i izuzetno kreativan pristup poslu. Svake ve�eri organizovali su i debate u kojima su u�estvovali ne samo umetnici nego i filozofi, mislioci, sociolozi i drugi. Smatraju�i da je razgovor osnova svakog re�enja, Ortanz i Vensan pozvali su u�esnike Festivala i publiku da razmene mi�ljenja i stavove o goru�im dru�tveno-politi�kim temama.
Tomas Ostermajer, u �ijem je znaku pro�ao 58. avinjonski festival, jedan je od najzna�ajnijih savremenih reditelja nema�ke pozori�ne scene. Odrastao je u Zapadnom Berlinu i, kako sam ka�e, nosi u sebi nasle�e Stare Evrope. Eksperimentalnim pozori�tem po�eo je da se bavi �im je zavr�io �kolovanje i dobio posao u Doj�es Teatru u Berlinu. Pored zgrade ovog pozori�ta nalazile su se barake, preostale od radnika koji su renovirali zgradu, i u tim prostorijama rodile su se ideje za njegove najbolje eksperimentalne komade. Biraju�i tekstove umetnika koji su �iveli davno pre njega, obra�uje ih tako da oni postaju bliski modernom �oveku. Spaja pro�lost i sada�njost. Socijalna i politi�ka pitanja, koja ni nakon mnogo vremena ne gube ni�ta od svoje aktuelnosti, isti�e kao najzna�ajnije teme umetnosti koja mora da bude anga�ovana, ako �eli da se stopi s ljudskom svakodnevicom, da uti�e na nju i da je promeni.
Na ovogodi�njem Avinjonskom festivalu Ostermajerova trupa odigrala je �etiri predstave i to na nema�kom jeziku. Francusko-nema�ki savez, srce Stare Evrope, u�vr��en pro�le godine u jedinstvenom suprotstavljanju ratu u Iraku, ovde je potvr�en u novom, suptilnom umetni�kom obliku.
"Prema mom mi�ljenju, sjajno je to �to je jedan nema�ki reditelj ove godine bio 'pridru�eni organizator' Festivala", ka�e Ostermajer. "To zna�i odgovornost prema istoriji. Po�eo sam da radim sa Ortanz i Vensanom ba� onda kad su Francuska i Nema�ka odlu�ile da ne u�estvuju u ratu u Iraku. Bilo nam je vi�e nego zadovoljstvo da potvrdimo taj francusko-nema�ki savez preko ovog umetni�kog doga�aja i da pozovemo reditelje stare Evrope na Festival. Pitali smo se i �ta bi u dana�nje vreme mogao da bude anga�ovani teatar. I kako opstati u vremenu u kojem ekonomski pritisak postaje sve brutalniji, u kojem se postavlja pitanje slobodnih umetnika, penzije, mondijalizacije? �eleli smo da avinjonska scena bude mesto otpora, slobode, humanosti i anarhije".
Me�u predstavama mladog nema�kog reditelja najzapa�eniji bio je VOJCEK Georga Bihnera. Glavni lik, mladi� s dru�tvene margine, koji strepi od samovolje jednog lokalnog razbojnika, suo�en s ludilom jednog lekara, i povre�en ljubavnom izdajom, tokom celog komada traga, kroz haos urbanog sveta, za ljudsko��u i dobrotom i sve to uz zvuke repa.
U predstavi LUTKINA KU�A Henrika Ibzena, reditelj na svoj na�in gradi lik Nore, �ene koja ne prihvata, kako ka�e sam autor, ulogu u dru�tvenoj komediji bra�ne sre�e. Ostermajer je izjavio u jednom intervjuu da mu je �elja bila da se u ovom komadu ogledaju sve mane bur�oazije, "dru�tvenog sloja koji postoji svuda u Evropi gde mu ekonomske prilike dozvoljavaju da nastane".
Predstava po �eljama Slu�alaca na neki na�in nastavlja pri�u o �eni koja je u ovom komadu usamljena, napu�tena od dru�tva, povu�ena u svoj svet. Autor ovog komada je Franc Ksaver Krec, jedan od najizvo�enijih autora u Nema�koj osamdesetih godina koga je Ostermajer nazvao ocem svih umetnika anga�ovanih na sceni �aubine.
Najzad, Ostermajerova trupa odigrala je i predstavu DISKO SVINJE Ende Vol�a, koja govori o odrastanju i prelasku iz detinjstva u period adolescencije. Ovaj performans podse�ao je vi�e na rok koncert, a na pozornici su kao jedini rekviziti stajali jedna stolica i bubnjevi.
Nema�ki reditelj je, pored ovih predstava, priredio ve�e �itanja odlomaka iz tekstova savremenih pisaca, zatim izlo�bu posve�enu njemu i njegovom stvaranju u �aubine, kao i emisiju u kojoj je prikazan njegov celokupan rad.
Suprotno Ostermajeru, reditelj Frank Kastorf ro�en je i odrastao s isto�ne strane Berlinskog zida gde i danas �ivi i ve� dvanaest godina radi kao upravnik pozori�ta Folksbine. Svojevremeno, re�im u Isto�noj Nema�koj proglasio ga je izopa�enim umetnikom, zbog �ega je bio prognan iz Berlina i poslat da �ivi u Anklamu gde je izgradio svoj vatreni, buntovni�ki stil koji je zadr�ao do danas. Kad se nakon pada Berlinskog zida vratio u prestonicu i postao upravnik Folksbine, svoje pozori�te odmah je nazvao "gnezdom otpora".
Na ovogodi�njem Festivalu Kastorfova trupa gostovala je s predstavom KOKAIN, nastalom prema romanu Pitigrilija. Kao �to se po naslovu mo�e zaklju�iti, komad govori o zavisniku od kokaina koji �ivi mondenskim �ivotom i prolazi kroz raj i pakao poroka.
Pozori�ni kriti�ari saglasni su da su Kastorfovi komadi puni kontradiktornosti.
"Ima u meni ne�to �to me tera da �im vidim ne�to belo, odmah ka�em da je to crno i obrnuto. Volim da budem kontradiktoran", ka�e Kastorf o sebi.
Ove godine na Festival je prvi put pozvan �vajcarski reditelj Kristof Martaler. On je postavio komad GRUNDINGS (prinudna sletanja), jedna varijanta nade za koji je imao dve inspiracije. Ideju za ovaj komad dobio je kad je bio smenjen s mesta upravnika �au�pilhausa u Cirihu, s obja�njenjem da nije dobro vodio ra�una o finansijama. Duboko povre�en ovim neosnovanim optu�bama, po�eleo je da postavi komad koji bi bio svojevrsna pobuna protiv administracije koja se me�a u sve sfere �ivota, pa i u umetnost. Osim toga, na stvaranje ovog komada podstakle su ga i reakcije uprave �vajcarske aviokompanije Sviser nakon bankrota.
"�eleo sam da prika�em tu �vajcarsku, tako sigurnu u sebe, koja se ogra�uje od �itavog sveta i veruje da se ni�ta ne menja i da se nikad ni�ta i ne�e menjati, �vajcarsku koja veruje da je neranjiva i kao takva sve vi�e tone u letargiju."
Ovaj �vajcarski reditelj nedavno je napustio Cirih i sada �ivi na relaciji Berlin-Pariz. Tvrdi da vi�e ne�e prihvatati upravljanje nekim ve�im pozori�tem i da bi, od sada, vodio smo neku manju trupu u kojoj bi se mogao posvetiti istra�ivanju.
Iz Italije, ove godine ponovo, do�ao je Pipo Delbono s predstavama HENRI V, Vilijama �ekspira i URLIK, nastalom prema motivima bit pesnika Alena Ginzberga i Pjera Paola Pazolinija. Delbonova glavna inspiracija jeste �elja za mo�i koja po�iva u svakom ljudskom bi�u, bilo da je re� o detetu koje rukovodi majkom iz utrobe, o diktatoru ili o reditelju u pozori�tu. U predstavi URLik, kako autor sam ka�e, nije �eleo direktno da govori o aktuelnom italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju, ali jasno je da mu je i on bio jedna od inspiracija. Ipak, Delbono ostavlja mesta nadi, jer u svojim komadima ne pri�a samo o mo�i i suverenoj vladavini ve� i o anarhiji, odnosno odlu�nosti �oveka da ne prihvati ulogu koja mu je nametnuta.
HENRI V je poema o hrabrosti. Bitka koja se odigrava na pozornici u stvari je bitka koju svaki �ovek vodi sam sa sobom, strepe�i da se u njoj ne izgubi.
�panski reditelj Rodrigo Garsija postavio je komad PRI�A O RONALDU, klovnu iz Mek Donaldsa koji je na ovom Festivalu do�iveo veliki uspeh. Za�titni znak brze hrane i jednog "nesvarljivog" sveta, klovn se ovde pojavljuje kao zavodljiv, ali istovremeno i opasan lik koji se smeje pri�aju�i o svojim zlodelima. Glumci u predstavi razgovaraju o raznim globalnim temama i komentari�u slike Margaret Ta�er i Toma i D�erija. Upitan jednom prilikom kako je odlu�io da postavi jedan, po formi tako "neteatarski" komad, Rodrigo Garsija je odgovorio:
"Tekstovi koji, naizgled, najmanje odgovaraju pozori�tu mogu na sceni da do�ive veliki uspeh. Nasuprot tome, komadi koji prilikom prvog izvo�enja odu�eve publiku i kriti�are sliju se vremenom u vodu koja konstantno pokre�e mlin konvencionalnog pozori�ta... Napisao sam ovaj komad imaju�i stalno na pameti glavnog glumca. Teme jesu moje i jesu intimne, ali energija i ritam smi�ljeni su tako da poslu�e, pre svega, glumcu. Recimo da pravim prsten od svog materijala, ali da ve� znam debljinu prsta koji �e ga nositi."
Rodrigo Garsija uglavnom u svojim komadima prikazuje potro�a�ko dru�tvo u svoj njegovoj izopa�enosti i la�nom sjaju. Pre PRI�E O RONALDU, postavio je i komad IKEA u kojem se, osim potro�a�kog mentaliteta, vrlo otvoreno kritikuje i porodica.
Na 58. avinjonskom festivalu Belgiju je plesom predstavljalo troje umetnika. "Flamanski trio", kako su ih kriti�ari nazivali, �inili su: Sidi Larbi �erkaui, Marokanac po ocu, a Belgijanac po majci, koji obo�ava Gan, grad u kome radi i stvara i koji za njega predstavlja simbol lepote i slobode, zatim tu je Jan Fabr koji svoje komade pro�ima ljubavlju prema Anveru, gradu u kome je odrastao i, najzad, ameri�ka umetnica Meg Stjuart koja poslednjih deset godina �ivi u Briselu.
Plesni spektakl Sidija Larbija �erkauija pod naslovom TEMPUS FUGIT posve�en je vremenu. Ovaj fenomen, me�utim, reditelj i koreograf ne posmatra samo kao univerzalni pojam ve� i kao li�ni do�ivljaj. �erkaui iz svojih izvo�a�a crpi uspomene na neke trenutke iz pro�losti, vadi ih na povr�inu i pokazuje koliki je zna�aj ovih malenih delova ve�nosti koji su, uprkos svojoj kratkotrajnosti, za �oveka neizbrisivi.
Jan Fabr postavio je sopstveni komad AN�EO SMRTI. Ovaj spektakl imao je posebnu formu. Bina je bila okru�ena platnima na kojima se prikazivao ples koreografa Vilijema Forsajta, a jedinu �ivu ulogu igra balerina iz Zagreba Ivana Jozi�, koja ve� dve godine radi s Janom Fabrom. Istovremeno, na pozornici se odigravao plesni spektakl koji je simboli�no predstavljao umiranje i �ivot koji se nastavlja posle smrti.
U komadima Jana Fabra jasno je da se autor u velikoj meri bavi materijom, telom i mirisima.
"Obo�avam mirise, kakvi god da su", rekao je Fabr u jednom intervjuu. "A mirisi polako nestaju u na�em dru�tvu koje �ivi u strahu od prljav�tine i hrane. Uzmimo za primer miris krvi koji sam nekad ose�ao kad god prolazim pored mesare. Danas, on vi�e ne postoji, nestao je."
Kao i kod �erkauija, u predstavama Fabra vidan je uticaj flamanskog slikarstva.
Meg Stjuart nastupila je u plesnom spektaklu za koji je sama uradila koreografiju, a partner joj je bio Benoa La�ambr. Muziku za komad, pod naslovom Krivotvorenje, ljubav i ostalo, napisao je Han Rov. Dvoje umetnika igraju ljubavnu igru na sceni i, zavode�i publiku, vode je u nemirne vode uzbudljivih ose�anja.
Ameri�ka umetnica u Briselu prona�la je, pre svega, materijalnu sigurnost, a zatim i po�tovanje i divljenje.
"Belgijsko okru�enje veoma stimulativno deluje na umetnika", rekla je Meg Stjuart u jednom intervjuu. "Komadi Alena Platela, Jana Fabra, trupe 'Nid kompani' pravi su rudnici ideja. Uskoro �u se preseliti u Berlin, ali nastavi�u da odr�avam kontakte s belgijskim umetnicima."
Belgijski reditelj Jan Lauvers do�ao je u Avinjon sa svojim komadom IZABELINA SOBA za koji je sam osmislio i scenografiju. Pri�a o �eni od 94 godine koja svedo�i o prelasku jednog veka u drugi, dobila je izrazito li�ni pe�at svog autora. Nakon smrti oca, koji mu je u nasle�e ostavio kolekciju od oko 4.000 raznih umetni�kih eksponata, ali i obi�nih, svakodnevnih predmeta sakupljenih na svim meridijanima, Lauvers je po�eleo da postavi komad u kojem �e ta bogata, egzoti�na kolekcija dobiti glavnu ulogu. Postavljeni na scenu, ti predmeti dobijaju vi�i smisao kao simboli razli�itosti i tolerancije. Ovaj reditelj posebno je optere�en ksenofobijom, jer je, zajedno sa suprugom Indone�ankom Grejs Elen Berki, balerinom i koreografkinjom, u Anveru gde je ranije �iveo, do�ivljavao brojne neprijatnosti, pa i napade ksenofoba. Pre deset godina umetni�ki par preselio se u Brisel, ali je u njima ostao duboko uvre�en strah od netrpeljivosti i mr�nje prema razli�itom.
"Postavljaju�i na scenu sve te predmete, �eleo sam da poka�em da sve �to je strano nije i neprijateljsko, da egzoti�nost drugoga ne treba da bude razlog za neprijateljstvo. Naprotiv, to je izvor iz koga mo�e da se crpi sloboda. Prihvatiti drugog, to je garancija na�e sopstvene slobode", objasnio je u jednom intervjuu francuskom "Mondu" Jan Lauvers. "Nadam se da bi ovi predmeti mogli da poslu�e da prona�emo humanost u ovom dru�tvu u kome je zlo prisutnije i ekstremnije nego ikad."
Osim tema okupacije, uzdizanja nacizma, doga�aja '68 i razo�arenja koja su usledila za njima, globalizacije, rata i krvoproli�a, jedno od najzna�ajnijih pitanja na koje su anga�ovani umetnici poku�ali da daju odgovor u Avinjonu jeste i socijalna beda, uslovljena nehumano��u savremenog dru�tva. Svi ovi umetnici pitali su se kako promeniti ne�to, kako uticati na svet i dru�tvo. Francuski pisac Fransoa Bon, autor komada DAEWOO u kome se govori o �etiri �ene koje ostaju bez posla kad se iznenada zatvore fabrike u kojima su radile, smatra da nije nimalo jednostavno na�i odgovor na to pitanje.
"Tvrditi da postoji anga�ovani pisac zna�i verovati da knjige mogu da promene svet. Ali, u stvarnosti, pitanja s kojima se susre�emo zaslu�uju mnogo op�irniji odgovor. Dakle, u komadu DAEWOO nismo hteli da opi�emo stvarne doga�aje, to je posao medija i sociologa. Ne, ideja je bila da poku�amo da doku�imo �ta pozori�te mo�e da uradi u jednoj te�koj situaciji, da li mo�e da odigra neku ulogu na mestu gde se doga�a zatvaranje fabrike, otpu�tanja radnika. Pozori�te mo�e da predstavi onu intimnu unutra�nju dramu �oveka koji do�ivljava jednu takvu nesre�u."
Veliku pa�nju gledalaca na ovom festivalu privukao je i plesni spektakl IMPROMPTUS, koreografkinje i rediteljke Sa�e Valc, na muziku Franca �uberta. Osnovna ideja nema�ke koreografkinje bila je da postavi na scenu ljudska ose�anja, u svim njihovim nijansama, od najobi�nijeg do najsna�nijeg. Ljubav, mr�nja, samo�a, radost, melanholija prepli�u se u igri sedam umetnika koji plesom, �as vatrenim, �as laganim i smiruju�im, do�aravaju prelaze iz jednog raspolo�enja u drugo.
Sa�a Valc bila je �etiri godine u upravi berlinskog �aubine, kao saradnik Tomasa Ostermajera. Danas ona tra�i sopstveni put, jer njen izraz poprimio je neke specifi�ne karakteristike, a umetnica se posvetila savremenim pitanjima, do sad retko obra�ivanim u pozori�tu. Kloniranje, trgovina organima, estetska hirurgija i seksualno vaspitanje neke su od njenih omiljenih tema.
Osim pomenutih reditelja, koreografa i pisaca, na ovogodi�njem Festivalu svojim ostvarenjima predstavili su se i Patrik Pino, Bernar Sobel, Rene Pole�, �ovana Marini, Johan Simons, Olivje Kadjo, Lidovik Lagard, Reza Baraheni, Tijeri Bedar, Konstanca Makras, Frederik Fizbah, Lik Perseval, Patrik Buve, Siril Teste i mnogi drugi. Gotovo svi komadi, a prikazano ih je �etrdesetak, pobrali su dobre kritike, a sami autori i izvo�a�i oti�li su zadovoljni s Festivala.
Ove godine de�avanja na sceni pratili su i brojni performansi, koncerti, knji�evne ve�eri, izlo�be i susreti s umetnicima. I publika je bila raznovrsna: od umetnika iz celog sveta do ljudi iz politi�kog �ivota koji su, verovatno, do�li da opipaju puls kulturnih de�avanja ne samo u Francuskoj nego i u celoj Evropi. Ra�una se da je oko 108.000 ljudi posetilo Festival. Kako su sami direktori Festivala rekli, umetnici, scenski istra�iva�i i autori komada pozvani su da, me�u kamenim zidinama avinjonskog dvorca, predstave jedni drugima bogatstvo svog sopstvenog sveta i da druge u taj svet puste, poma�u�i im da razumeju njihovo delo putem poruka koje su upu�ivane sa scene.
Pro�le godine Festival je bio otkazan zbog finansijskih pote�ko�a. To se dogodilo prvi put od 1947. godine, kad ga je osnovao �an Vilar. Ove godine u organizaciju je ulo�eno oko 9,6 miliona evra. Festival je protekao u znaku tra�enja prava slobodnih umetnika na socijalno osiguranje u periodima kad nisu anga�ovani. Pro�le godine �irom Francuske organizovani su protesti slobodnih umetnika koji su se ponegde zavr�avali i tu�ama s policijom, jer im je dr�ava, izme�u ostalog, ukinula neke olak�ice za ostvarivanje zdravstvenog osiguranja. Avinjonski festival uzdigao je ove umetnike na nivo simbola umetni�ke slobode koji ne smeju nestati, jer su neka vrsta garancije slobodnog izra�avanja i demokratije.
"Ma�tali smo o tome da novo poglavlje u istoriji Festivala otvorimo jednim op�tim slavljenjem umetnosti na sceni. U isto vreme, u istom gradu, sakupili smo sna�ne i jedinstvene ljude iz umetni�kog sveta koji se me�usobno sjajno uklapaju i od kojih svako na svoj na�in kr�i put do srca gledalaca", rekli su po zatvaranju Festivala Ortanz Ar�ambo i Vensan Bodrije.
Ovogodi�nji direktori koji su ton anga�ovanosti dali celom doga�aju u izjavi objavljenoj na zvani�nom sajtu Avinjonskog festivala zaklju�uju da ne mo�e umetnost sama promeniti svet. Ipak, svaki pojedinac koji na pravi na�in do�ivi neku umetni�ku poruku, uzbu�en i uzdrman njenim sadr�ajem dopusti�e svesno ili nesvesno da to uti�e na njegov na�in razmi�ljanja, da promeni neke stavove i da mu, mo�da, da malo hrabrosti da se suo�i sa stvarnim svetom u svoj njegovoj surovosti.
"Na�a ambicija", ka�u direktori Festivala, "jeste da omogu�imo taj susret gledaoca i umetni�kog dela i to tako da on zaista urodi plodom i unese neku zna�ajnu promenu... Pozvali smo umetnike, stvaraoce i inovatore da prosanjaju svoj Avinjon susre�u�i se s njegovim kamenjem i njegovom svetlo��u. Bogatstvo njihovog univerzuma podstaklo nas je da im pomognemo da ga jo� pro�ire. Zbog toga smo, pored samog prikazivanja dela, omogu�ili publici da se raznim putevima pribli�e umetnicima. Organizovali smo koncerte, ve�eri �itanja poezije i dramskih tekstova, filmove samih autora ili nekih njima srodnih umetnika, izlo�be, debate i susrete."
Organizatori se nadaju da se situacija od pro�le godine ne�e nikad vi�e ponoviti, kao i da �e slede�e godine dobiti vi�e novca za organizaciju. Uz Jana Fabra, koji �e slede�i festival za�initi sopstvenom notom, Ortanz Ar�ambo i Vensan Bodrije najavljuju jo� bolji program slede�e godine.