DRAMATURGIJA STERIJINIH KOMEDIJA (odlomak)

Navedene scenske konvencije Sterijin teatar otkrivaju nam kao primer izrazito literarnog pozori�ta, ne toliko zbog njegove verbalne prirode, koliko zbog izrazite potrebe da pisac �to vi�e pojednostavi i olak�a onaj deo posla koji obi�no pripada ostalim pozori�nim umetnicima - pre svega glumcima i rediteljima - a da pri tom ni njih ni svoju publiku ne li�i mogu�nosti i u�itka za predstavljanje jedne daleko slo�enije pozori�ne igre. Da je takav spoj ve�tine pisca i neve�tine "pozori�tnika", koji ne�e �tetiti celovitom do�ivljaju predstave zaista bio mogu�, otkrivaju nam najva�nije dramatur�ke osobenosti "veselih pozorja" kao autenti�nih primera jedne dramaturgije koju smo nazvali ambivalentnom. Iako se za scenske konvencije Sterijinog teatra pre mo�e re�i da su polivalentne, tj. da dozvoljavaju �itav raspon razli�itih izra�ajnih sredstava i tehnika od strane ostalih pozori�nih umetnika, ambivalencija je jedan od verovatno klju�nih, ako ne i klju�ni pojam za razumevanje ne samo dramaturgije Sterijinih "pozorja" ve� i njegovog �itavog knji�evnog dela u kojem naporedo i istrajno, na ivici odsudnog konflikta, kao parodije ili u nekom drugom obliku, "protuslove" i su�eljavaju se opre�na stilska usmerenja i postupci. Najranija Sterijina "vesela pozorja" ovaj ambivalentan odnos prikazuju u naj�irem smislu, po�ev od nedefinisanosti svoje tragikomi�ne forme, tj. �injenice da ona uvek mo�e da poslu�i za opre�na tematska tuma�enja, preko delikatne i �esto dvosmislene karakterizacije samih protagonista, pa najposle, do dramskih sukoba kao nedovr�enih i na razli�ite na�ine odgo�enih konflikata.
Ambivalentan tretman pozori�ne forme nalazimo i kod pisca s kojim je Sterija na�e��e pore�en, a re� je o Molijeru. Strukturalne analize An Ibersfeld pojedinih Molijerovih komedija ukazale su na postojanje vi�e dramskih subjekata u njima, uz pomo� kojih je mogu�e i razli�ito �itanje jednog istog komada, pri �emu se ambivalentnost dramskog teksta ukida njegovim pozori�nim izvo�enjem jer svaka inscenacija, sama po sebi, podrazumeva i jednu jedinu opti�ku ravan, ili, kako je Ibersfeldova naziva, samo jedan aktancijalni model.1
Ali, nemaju sve Molijerove komedije ovu formu, niti pokazuju istovetnu re�enost da se u njoj ide do detalja, kao �to to �esto biva u najranijim Sterijinim "pozorjima", gde smo svedoci protivure�nih postupaka likova i usled toga prevremenih raspleta ponekad �ak i u okvirima scenskog fragmenta. Ambivalentnost Sterijine dramaturgije u pozadini je ve�ine njenih elemenata, a vidimo je kao deo onih esteti�kih shvatanja i prakti�nih potreba za koje je dramska forma piscu poslu�ila kao najprikladniji izraz i sredstvo.

Dramska pri�a i dramsko vreme

Ve� smo nagovestili razlike izme�u pri�a "veselih" i "�alosnih pozorja", a sli�na razlika u �anrovskoj boji i strukturnoj slo�enosti uo�ljiva je i u prozi: na jednoj strani su Sterijini istorijski romani, s brojnim avanturisti�kim epizodama i sentimentalisti�kim detljima, a na drugoj ROMAN BEZ ROMANA, komi�ki, parodijski roman sa upadljivim odsustvom �vrste pri�e i dramatike pripovedanja. �anrovska sli�nost Sterijinih dramskih i proznih dela navodi nas da obratimo pa�nju i na jedan izuzetak u prozi: Sterija je, naime, u komi�kom �anru ostavio jednu pri�u sa zaokru�enom fabulom - milobruku objavljenu 1833. u satiri�nom kalendaru "Vinko Lozi�" pod naslovom "Kako je Vinko Lozi� postradao od zle �ene". Pri�a, navodno, sadr�i nekoliko autobiografskih detalja,2 ali i, �to je za nas jo� bitnije, nekoliko razvijenih dijalo�kih scena, pa je mo�emo �itati i kao dramski tekst u nastajanju, na osnovama svog proznog sinopsisa. U milobruci je, naime, ispri�ana pri�a o Vinku Lozi�u, naslovnom liku Sterijinog satiri�kog kalendara, a koji je zapao za oko dvema pakosnim i lenjim �enama - udovici Jelki i njenoj k�erki Juci. Pri�a se uglavnom sastoji u slede�em: ne bi li izbegla da se iseli iz ku�e koju mu je prethodno prodala, Jelka napravi tajni plan da Vinka Lozi�a o�eni Jucom i tako zadr�i ku�u za sebe. Ali, uprkos njenim nasrtljivim i sve manje dvosmislenim poku�ajima, Vinko se pokazuje ravnodu�an za Jucinu lepotu. Kada shvati da od svadbe ne�e biti ni�ta i da �e na kraju morati da se iseli sa svojom mnogobrojnom decom, Jelka la�no optu�i Vinka da ih je prevario prilikom prodaje. Otpo�inje pravi mali rat u kojem, najposle, Vinko skida sva vrata i prozore sa ku�e ne bi li isterao Jelku i njenu decu, nakon �ega ova zatra�i za�titu kod suda. Shvativ�i da niko, �ak ni sud ni sudije, nemaju na�ina da iza�u s Jelkom i njenom histerijom na kraj, Vinko uzme pu�ku da se ubije, ali u odsudnom �asu, kada ugleda Jelku kako mu dolazi neo�e�ljana, neuredna i sa haljinom "kao d�ak", on se, zga�en, predomisli i zauvek napusti dom koji mu zakonski pripada.
Ve� nao�igled, milobruka nalikuje na sinopsis za neku od nenapisanih Sterijinih komedija, ali i za komediju situacije kakvu Sterijin teatar retko prikazuje. Do�ivljaj Vinka Lozi�a opisan je kao niz epizoda i preokreta od nesumnjivog scenskog i komi�kog kvaliteta, poput scena izme�u nasrtljive udava�e i ravnodu�nog mladi�a, potom "osvajanja" ku�e u kojoj nijedna od sukobljenih strana ne �eli da popusti, pa do scene su�enja u kojoj Jelka svojom brbljivo��u i histerijom odnosi prevagu nad Vinkovim "crno-na-belo" dokazima. Ove, kao i brojne druge epizode, pru�aju materijal koji bi jedan klasicisti�ki komediograf te�ko propustio a da ih ne prika�e na sceni. U samoj pri�i, me�utim, nalazimo svega tri dramska odlomka, od kojih su dva veoma kratka, pri �emu je drugi, zapravo, uvod u tre�i, najdu�i, a koji zapo�inje Jelkinim optu�bama da je prevarena, potom pravdanjima Vinka Lozi�a da mu nije bilo ni na kraj pameti da o�eni Jucu, i najposle, sva�e u kojoj Jelka nare�uje Vinku Lozi�u da se iseli. Prva dva dramska odlomka su dijalozi Jelke i Juce, od kojih jedan �itaocima i gledaocima Sterijinih komedija izgleda veoma poznato:

JUCA: Mamo, je li istina da Vinko Lozi� ho�e na�u ku�u da kupi?
JELKA: Ti si sre�na; on je rad tebe da uzme. Za�to bi ina�e kupovao ku�u?
JUCA (�epi se na ogledalu): Hi, hi, hi, zato mi on onako �e�ir skida!
JELKA: Ti si sre�na, ka�em ti. Nego pazi na sebe.
JUCA (tr�i po sobi): Dok me samo u negli�e vidi! O samo to ne, frajla Juco! Ta on ne�e od mene ute�i. Moje o�i, moja brada. Pa jo� kad se smejem, itd.

U sli�nom obliku i na sli�nom mestu, u ekspoziciji pri�e, ovaj dijalog nalazimo razvijen u POKONDIRENOJ TIKVI izme�u Feme i Evice, potom u okviru jedne od najpoznatijih scena u Sterijinim komadima uop�te - u TVRDICI, izme�u Juce i njene pastorke Katice - pa �ak i u poslednjem Sterijinom "veselom pozorju", RODOLJUPCIMA, izme�u Nan�ike i Mil�ike. Svest o nepromenjivoj, duboko konzervativnoj prirodi mu�ko-�enskih odnosa za Steriju �esto je od ve�e va�nosti nego svi drugi psiholo�ki, satiri�ki ili ideolo�ki elementi motivacije likova. Kada se majka i k�erka na�u nasamo, stvari posle toga nikada ne slute na dobro, pa je takav slu�aj i ovde. Re� je o svojevrsnim scenama zavere koje zauzimaju vid op�teg mesta u pri�ama nekoliko "veselih pozorja", i obi�no prikazuju pomodnost i lakomislenost �enskih likova, ali i ne�to kada je o Steriji re� jo� va�nije - zapostavljen privatan �ivot koji se odvija iza le�a mu�kog protagoniste, nagove�tavaju�i njegove, kao i nevolje svih ostalih likova u komediji.
Primer milobruke "Kako je Vinko Lozi� postradao od zle �ene" otkriva nam nesumnjive mogu�nosti Sterije da i u komi�nom �anru predstavi komi�an zaplet, ali i o tome za�to iste mogu�nosti nisu bile iskori��ene. Pisca, o�igledno, nisu ni zanimale uobi�ajene, za klasicisti�kog komediografa potentne situacije, ve� pre svega konflikt u okrilju intime i porodi�ne svakodnevice. Time je nagove�teno i jedno od glavnih obele�ja Sterijinih "veselih pozorja", kao nastojanje da se dramski konflikt objasni - ne uz pomo� dramski napregnute situacije - ve� slikom jedne globalne krize �ije su trajanje i intezitet u stvarnosti dugotrajni i manje-vi�e ravnomerni.
Svakodnevica je, kao �to znamo, uglavnom svet jednoli�nosti i li�en tzv. velikih doga�anja. Ona je u Sterijinim komedijama, me�utim, jo� jednoli�nija i jo� dosadnija, i to u prili�no nemilosrdnoj meri. �rtve takvog �ivota uglavnom su �enski likovi, ophrvani brojnim ku�anskim poslovima i bespo�tednim du�nostima. U ZLOJ �ENI, na primer, posmatramo Sultanu kako se svim snagama opire da se u doma�instvu prihvati gazdovanja i napornih fizi�kih poslova, a kada na samom zavr�etku LA�E I PARALA�E Marko Vuji� saop�ti svojoj k�erki: "E, sad mo�e� biti Bati�eva supruga i dobra gazdarica - mi s jezom i nelagodom slutimo kakva sudbina o�ekuje Jelicu. A koliko takva sudbina mo�e biti surova naro�ito se vidi u POKONDIRENOJ TIKVI: detalj ispucane ko�e, naro�ito ruku, prisutan je tokom �itavog komada da uka�e na jedan fizi�ki naporan polo�aj, ali i na dugotrajnost takvog stanja. �itamo ga i u prvoj replici komada, kojom Fema prekoreva Evicu:
"Kakve su ti te ruke, kakav ti je obraz ispucan i izgr�en, kanda si od najgore paorske familije." (I,1)
Malo kasnije, sluga Jovan se ustru�ava pa poljubi Feminu ruku jer se gadi, a evo kako Mitar prigovara Femi, kada do�e u njenu ku�u, da na licu mesta ispita ogovaranja o provodad�isanju njegove sestre:
"MITAR: O, �avo ti odno tu modu! Kakva te moda sna�la, nesre�o, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi!" (III,3)
Dosada i monotonija, me�utim, nisu vidljivi samo u detaljima kakve tu i tamo zati�emo u gotovo svim Sterijinim "veselim pozorjima" vr�a�kog perioda. Jednoli�an �ivot je, izme�u ostalog, upravo ono �to junaci Sterijinih komedija dele s ve�inom u gledali�tu, kao sli�nost i vezivnu kop�u u poistove�enju s onim �to se likovima na sceni i ve�ini u gledali�tu de�ava ili, bolje re�eno, ne de�ava u svakodnevici. Osim poistove�enja, ovo izaziva i jo� jedan efekat, a to je utisak o vremenskom trajanju koje se prote�e neuporedivo �ire od trajanja same predstave. U vremenskom beskraju �amotinje, najobi�niji doga�aji iz �ivota prestaju da budu obi�ni, i kao pod lupom za uveli�avanje, poprimaju neslu�enu veli�inu: propala veridba ili obru�avanje jedne �upe dobijaju tragi�ke dimenzije, a svakida�nje cicija�enje ili tra�enje obi�nog �e�ira postaju svojevrsno mu�enje i za onog ko taj �e�ir tra�i i za onog od koga se on tra�i, ali i za onog ko to u publici gleda.
Dosada je za Sterijine likove psihi�ko, a ponekad, kao na navedenom primeru Feme i Evice, i fizi�ko mu�enje. Istovremeno, ona je motiv za likove da se postoje�a sredina promeni, ali i jo� �e��e, linija manjeg otpora koja ih dovodi u zavisnost od nedostojnih postupaka i kobnih li�nosti. Nailazak dvojice prevaranata, Mite i Alekse, u ku�u Marka Vuji�a posledica je slu�ajnosti, ali s obzirom na Jeli�ino nezadovoljstvo ku�nim prilikama, njen osuje�en privatan �ivot i sku�eno, palana�ko okru�enje, utisak je da bi ulogu njih dvojice, jednako uspe�no kad-tad mogli da odigraju i neki drugi prevaranti. U vremenski nepreglednoj �irini dosade, dramski zaplet je istovremeno slu�ajnost i neminovnost, a nailazak kobnih li�nosti i odavanje poroku podsvesna strategija. Varalice su upu�ene na svoje �rtve, i obrnuto - dramsko vreme koje ne odra�ava konflikt, ve� permanentnu krizu, ostavlja utisak da su Sterijini likovi sudbinski osu�eni na sve ono nesvakida�nje �to im se de�ava na sceni.
Koliko je kolote�ina �amotinje svet fatalnosti i sveop�te neminovnosti, gde je �ak i sama mogu�nost slu�ajnosti obesmi�ljena, mo�da najslikovitije u "veselim pozorjima" obja�njavaju epizode lutrije i takmi�enja. Obratimo pa�nju: lutrija i �rebanje svake vrste kod Sterije ne samo da ne ostavljaju utisak o slu�ajnosti koja je u stanju da promeni �alostan tok sudbine ve� naprotiv, oni nezavisno od rezultata, samo poja�avaju saznanje o jednoj �iroj neminovnosti i uveravaju nas u �injenicu da stvari nisu ni mogle da se dese druga�ije. U POKONDIRENOJ TIKVI, na primer, Vasilijev dobitak na lutriji i potraga za izgubljenom "re�kontom", kao naporedni tok radnje, ne unose nikakvu posebnu neizvesnost u glavnu radnju oko Feme, tim pre �to se ova dominantna linija odvija kao niz prizora �ija je dramska povezanost labava, bez izrazite gradacije i sa prevashodnom namerom da prika�e glavni lik u razli�itim situacijama u svakodnevici. Snaga kojom Evica i Vasilije kao dramski antagonisti ometaju Femine planove nije njihovo kockanje na lutriji, ve� ono �to ih je, u krajnju ruku, i potaklo na kocku, a to je njihova mladala�ka lakomislenost, obest i nesputana emotivnost, toliko opre�ni i superiorni u odnosu na Femin ose�aj frustriranosti.
Drugi, jo� vi�e dramski obesmi�ljen motiv kocke i �rebanja nalazimo u D�ANDRLJIVOM MU�U. Zavr�no takmi�enje u kojem Sofija odnosi pobedu kao najbolja �ena u varo�i, samo potvr�uje ono oko �ega se gledalac i �italac, sude�i po Sofijinom pona�anju i liku njene groteskne konkurentkinje Magde, tokom �itave komedije nijednog trenutka nije dvoumio. Sofijina pobeda na takmi�enju uop�te ne izgleda kao dobitak u jednoj neizvesnoj utakmici, ve� sasvim suprotno kao sudbinski rezime pojedinca nesposobnog da se izbavi iz kobne kolote�ine i nevesele svakodnevice, oli�ene u Sofijinom mrzovoljnom suprugu, "d�andrljivom" Maksimu koji na samom zavr�etku, umesto da se obraduje �eninoj pobedi, ozloje�eno uzvikuje: "Umrla je pravda."
Ve� iz ovog primera, vidljivo je da ne bismo bili sasvim u pravu ako zaklju�imo da su dosada i �amotinja koje okru�uju i iznutra ispunjavaju Sterijine likove uobi�ajeni. Oni su prikazani na sceni u drasti�nom vidu, ne samo zato �to drasti�nosti same po sebi izazivaju komi�ki efekat kod gledalaca, ve� nadasve zbog �elje da se iz stvarnosti na pozori�nu scenu prenesu doga�aji koje oli�avaju glavni predmet Sterijinih komedija, a to je ljudska destrukcija u svom patolo�kom, psiholo�ki uverljivom obliku. Za razliku od klasicisti�ke drame koja mu prethodi, a naro�ito od romanti�arske koja �e tek da usledi, Sterija svoje likove ne opisuje kao zlo�ince �ije je zlo nadli�no i dramski mistifikovano, ve� njihovu zlo�u on istra�uje u svakodnevnim prikra�enostima, u pogre�nom na�inu vaspitanja, naru�enim porodi�nim odnosima i kulturnim devijacijama nalik onima koje je Frojd nazivao "neurozama u kulturi". Ukratko: Sterija je zlo video kao psiholo�ku i dru�tvenu bolest, a pozori�te kao, kako �emo imati prilike da se uverimo, neku vrstu psihijatrijske ustanove za njegovo izle�enje.
Okolnost da je individualna patologija u sredi�tu prvih Sterijinih "veselih pozorja", diktirala je i oblik dramskog zapleta, i to da odmah naglasimo - mnogo vi�e od svih scenskih i gluma�kih ograni�enja onda�njeg teatra o kojima je pisao Jovan Hristi�. Ako nam ovi zapleti ponekad izgledaju jednostavno, stvaraju�i utisak da je Sterijina �elja bila pre svega da prika�e porok pa tek onda da sastavi pri�u, poku�ajmo da u nekoliko re�enica prepri�amo radnju LA�E I PARALA�E i TVRDICE, i to na na�in kako bi ih neki student dramaturgije prepri�ao u nastojanju da svojim prepri�avanjem zainteresuje slu�aoca. Da poku�amo:
U LA�I I PARALA�I, dva prijatelja-varalice, la�ni baron i zavodnik-�enomrzac Aleksa i njegov "bedinter" Mita su u bekstvu pred biv�om Aleksinom verenicom koju su materijalno i moralno upropastili. U potrazi za krovom i hranom, oni nailaze na dobrostoje�u ku�u Marka Vuji�a u kojoj doma�in upravo ugovara veridbu svoje k�erke Jelice i verenika koga joj je sam odabrao. Ali, obrazovanoj i emancipovanoj Jelici ne dopada se o�ev izbor i njena situacija izgleda beznade�no, sve dok ne upozna novoprido�log gosta - Aleksu, alias la�nog barona Goli�a. Glumljena otmenost i plemi�ko poreklo uspevaju da zavedu ne samo Jelicu ve� i njenog lakovernog oca koji, najposle, raskida k�erkinu veridbu i prstenuje novoga verenika - barona Goli�a! Ali, Aleksu vi�e ne zadovoljavaju samo napunjen stomak i osvojeno srce naivne devojke - on sada �eli materijalno, ali i psihi�ki, da do kraja upropasti svoje doma�ine...
U TVRDICI, sitni zelena� i tvrdica poku�ava da se otarasi notaro�a Mi�i�a koji poku�ava da u ime gradske op�tine od njega izmami zama�an prilog za bolnicu. Pri tom, Mi�i� bezobzirno poku�ava da iskoristi Janju, nalaze�i saveznika u njegovoj �eni i k�erki koje istovremeno zavodi. Ali, nevelike �tete, poput ru�enja tro�ne �upe koja u obru�avanju usmrti Janjine konje, Janji omogu�avaju da obe�anja Mi�i�u sve vi�e odga�a. Pri tom, on ne sluti da mu najve�a opasnost preti sa strane od koje to najmanje o�ekuje - od Kir Dime, osobe od najve�eg li�nog poverenja, kojoj je poklonio ruku svoje k�eri, ali i veliku pozajmicu...3
Ovako prepri�ana, o�ekujemo da Sterijina "vesela pozorja" nagoveste pregr�t dramati�nih scena i obrta, izazvanih namernim neizvesnostima i iznena�enjima u dramskoj naraciji. Ali, isto je toliko o�igledno da kada ih �itamo ili gledamo, ona to retko posti�u. Glavni razlog je sli�an onom koji smo ve� naveli na primeru milobruke "Kako je Vinko Lozi� postradao od zle �ene", a to je da Sterija opisuje prikra�enost obi�nih ljudi u kojima se va�nost i dramati�nost doga�aja mere okvirima njihove, i ne samo njihove �amotinje i banalne svakodnevice. O posledicama koje ovakav pristup ima na strukturu dramske pri�e najbolje govore navedene dramske pri�e "veselih pozorja": one poseduju elemente zapleta na�injene po svim merilima zapleta u klasicisti�koj komediji, da bi tek u pi��evoj realizaciji isti elementi bili pojednostavljeni u korist onoga do �ega je Steriji najvi�e stalo - uverljivog i psiholo�ki realisti�nog prikazivanja likova.
Ali u stati�noj, nedramati�noj stvarnosti "veselih pozorja", Sterija je prona�ao sna�nu ta�ku oslonca za otkri�a pozori�ne naracije: re� je o dramskom tretmanu vremena. Na ve� navedenim primerima drasti�nih fizi�kih detalja, uverili smo se da vreme igra vi�estruku, naj�e��e klju�nu ulogu u oblikovanju �itavog niza dramatur�kih elemenata. Ako uop�te i mo�e da se govori o tipizaciji komi�nih karaktera u Sterijinim komedijama, na primer, onda o njoj mo�emo razmi�ljati nadasve kao o temporalnoj kategoriji: glavni likovi "veselih pozorja" i njihovi karakteri prevashodno su primeri frustriraju�eg u�inka koje su na njih ostavili dugotrajni periodi vremena provedeni u stanju ponaosob razli�ite psihi�ke prikra�enosti, a tek potom demonstracije karakteristi�nog tipa pona�anja. Obrnut redosled nije ni mogu�: u beskrajno dosadnoj svakodnevici, premre�enoj banalnim detaljima, obesmi�ljenim navikama i prozai�nim prohtevima, svaka racionalna, makar i naj�vr��a volja postaje kad-tad neodr�iva, a pogotovo ona koju uz pomo� niza do krajnosti diferenciranih tipova karaktera preporu�uje klasicisti�ka komedija.
Svest o dramskom vremenu, me�utim, ne modeluje samo dramske karaktere. Ona je kod Sterije u pozadini ve�ine sukoba na sceni, kao i same teme "veselih pozorja" - ljudske destrukcije kao psiholo�kog fenomena na kojem je zasnovana ne samo dramska pri�a ve� i pretpostavljena reakcija publike. Isku�enja dramske upotrebe vremena, stoga, obele�avaju ve�inu dramatur�kih osobenosti "veselih pozorja", �ine�i ih istovremeno toliko druga�ijim od sveta klasicisti�ke komedije, ali i od svakog drugog pozori�ta koje je Sterija mogao da ima u svom gledala�kom i �itala�kom iskustvu.

(Odlomak iz magistarskog rada "Ideja teatra i komedije Jovana Sterije Popovi�a")

1 Ovu strukturnu ambivalenciju Ibersfeldova tuma�i na primeru MIZANTROPA: "Gledalac �ita i/ili konstrui�e dve pri�e (ili, ako ho�ete, dve fabule) koje se bore za prednost - jedne koja je Alcestova povest, druge koja je Selimenina povest... (...) Idimo jo� dalje: prisustvo dvaju aktancijalnih modela oko dveju osa subjekat-objekat, mo�e imati za posledicu, ne samo na nivou �itanja ve� i prakse, �to �e re�i predstave, ne mogu�nost izbora, ve� oscilacije. Ovde nije u pitanju jednozna�no �itanje, o kojem govori Zigfrid �mit, ve� dvostruko, dijalo�ko �itanje na koje pozori�nog gledaoca primorava to osciliranje �to le�i u osnovi pozori�nog posla. Predstava obezbe�uje ili ru�i ambivalentnost teksta, tu ambivalentnost koja se ne ti�e smisla ve� sukoba". (An Ibersfeld, �ITANJE POZORI�TA, Beograd, "Vuk Karad�i�", 1982, str. 74)
2 Po Miloradu Pavi�u, povod za ovu milobruku bila je parnica koju je Sterija vodio sa izvesnim Anastasijom Kolofonom (Milorad Pavi�, ISTORIJA SRPSKE KNJI�EVNOSTI-- KLASICIZAM, Beograd, Dosije/Nau�na knjiga, 1991, str. 170)
3 Na sli�an, "dramati�an" na�in mogu�e je prepri�ati i pri�u POKONDIRENE TIKVE, tre�eg najpoznatiijeg Sterijinog ranog dela, s tim �to bi ona, verujemo, zvu�ala jo� dramati�nije i sasvim nalik onoj iz LA�E I PARALA�E, da je Sterija sa�uvao prvu verziju ove komedije. O ovoj prvoj, nesa�uvanoj verziji, danas znamo samo po Sterijinom predgovoru za drugo izdanje, a u kojem se navodi da prvo izdanje nije moglo biti �tampano zato �to je u njemu "Ru�i�i� takvu rolu igrao, koja bi gdikom zazorna biti mogla". Do danas sa�uvana verzija POKONDIRENE TIKVE opisuje Femu, udovicu pokojnog opan�ara �est nedelja posle njegove smrti, kada ona re�ava da �ivot u svojoj ku�i organizuje na nov na�in, po otmenim uzorima inostrane mode. U komediji Fema raskida zaruke svoje k�erke s verenikom Vasilijem za koga smatra da je prost i nedovoljno imu�an, a u ku�u dovodi nove goste, �ankolizu Saru koja je u�i tajnama otmenosti i "noblesa", kao i Ru�i�i�a, pateti�nog poetu koga planira da o�eni svojom k�erkom. Ali, ni dobitak na lutriji koji nenadano popravlja Vasilijevo finansijsko stanje, kao i otkri�e da su Sara i Ru�i�i� obi�ne varalice, ne uspevaju da urazume Femu, sve dok njen brat Mitar ne posegne za lukavstvom, iznenada joj obe�av�i jedno krajnje neobi�no putovanje za Pariz...