U Highbrow/Lowbrow Lorens Levin se vajka nad �injenicom da je �ekspir izgubio svoje mesto u pop kulturi dvadesetog, nasuprot sveprisutnoj popularnosti koju je u�ivao u devetnaestom veku.
"Mada sredinom dvadesetog veka u na�oj kulturi nijedan dramski pisac nije bio poznatiji, po�tovaniji i �e��e citiran od �ekspira, priroda njegove veze s ameri�kom publikom se promenila: vi�e joj nije blizak i ne predstavlja deo njene kulture, vi�e ne stanuje u njenim pozori�tima ili na filmskim i televizijskim ekranima koji su postali ekvivalent dvadesetog veka za pozornicu... Pre�ao je u vlasni�tvo obrazovanih slojeva dru�tva koji su �irili njegove komade u cilju prosve�ivanja prose�nih ljudi, ali ne s namerom da ih zabave, ve� radi njihovog obrazovanja..."
U devetnaestom veku predstave Bardovih komada pose�ivali su svi dru�tveni slojevi, a �ak su i doseljenici na zapadu dr�ali �ekspirove komade na polici tik do Biblije. Deo razloga ove popularnosti, tvdi Levin, le�ao je u na�inu na koji su ovi komadi bili integrisani u druge vidove popularne kulture. Radije nego da ih igraju na ozbiljan na�in, kao primer reprezentativne ili elitne kulture koja se ne sre�e na svakom koraku, �ekspirove komade igrali su s plesa�ima, akrobatama, klovnovima, uz �este interludije i sli�no. Sami komadi mogli su se izvoditi i bez svega toga, ali su im ipak dodavani "laki" detalji, posebno osmi�ljeni da zabave. Kako se devetnaesti vek bli�io kraju, ova praksa po�ela je da odumire a komadi su se igrali u izvornom obliku, poput koncentrisane doze kulture koju treba uzimati kao lek - koristan, ali ne i prijatan.
Te�ko se mo�e re�i kako �ekspir u dvadesetom veku "vi�e ne predstavlja deo kulture". Uz �itavo mno�tvo filmovanih verzija njegovih komada i ponovno otvaranje pozori�ta Glob, �ekspir zapravo u�iva sve ve�u popularnost. Ipak postoji uverenje, naro�ito u akademskim krugovima, da je �ekspirova popularnost umnogome opala. Levin opisuje prepuna pozori�ta i istovremene postavke HAMLETA, doseljenike kako glasno iz zabave �itaju drame, ali i savremene nau�nike koji smatraju da su se ova le�erna bliskost i svakodnevni kontakt sa �ekspirom izgubili. Mnogi nau�nici okrivljuju za to promene u srednjem obrazovanju; po�to �ekspir vi�e nije obavezno �tivo, njegova popularnost je opala.
Me�utim, ovo vi�enje zasnovano je na uverenju da njegovi komadi predstavljaju nedeljive celine. Da bi se smatrao za "�ekspira" tekst se mora igrati u celosti (bez uobi�ajenih skra�enja). Levin govoto isklju�ivo ima u vidu predstave igrane na osnovu celovitog teksta; one mogu imati dodatke, ali sami komadi moraju se prikazivati u celosti da bi bili razmatrani kao pravi primer �ekspira. A u dvadesetom veku �ak i samozvani kriti�ar kao �to je Geri Tejlor u svojim raspravama o �ekspiru uzima u obzir samo potpuna izvo�enja. On �tavi�e tvrdi da je "�ekspir definisan kao neko ko se odupire definiciji. On ne komunicira nijednim posebnim zna�enjem; umesto toga obe�ava neiscrpno mno�tvo zna�enja" (Reinventing Shakespeare, 311); Tejlor se, zapravo, ipak zadovoljava definisanjem �ekspira u granicama njegovog teksta. Popularna kultura je, s druge strane, pro�dirala ove drame, pre�vakavala ih, gutala i inkorporirala u druge tekstove. Nasuprot devetnaestovekovnom metodu prikazivanja �ekspira, dvadeseti vek je raskomadao tekstove u fragmente (kao i legendu o samom njihovom tvorcu) i ubacivao njihove deli�e u druge oblike popularne kulture. Od reklama i filmova do rok'n' rola, scene iz najpoznatijih komada nalaze se u opticaju unutar drugih dela, ponekad integrisane, a nekad ne. Pitanje koje treba postaviti jeste kakva je svrha �ekspira u ovakvom, fragmentarnom obliku.
Popularna kultura �esto uzima �ekspira kao gest prihvatanja visoke kulture ili kao te�nju za srodstvom s njom. Nau�nici mo�da razmatraju �ekspira kao izvorno popularnog dramati�ara, i, u pore�enju s aluzivnim, knji�kim tekstovima kao �to su VILINSKA KRALJICA ili PUSTA ZEMLJA, vide njegova dela kao pristupa�na i popularna, ali u ve�ini popularnih kulturnih relacija �ekspir va�i za predstavnika visoke kulture. Zahvaljuju�i �injenici da je toliko poznat (kako usled zastupljenosti u srednjoj �koli tako i zbog one vrste heterogene i fragmentarne prisutnosti kojom se i bavi ovaj tekst), �ekspir omogu�ava uspostavljanje mosta izme�u takozvane visoke i popularne kulture. Upravo zbog ove poznatosti, veliki broj gledalaca s lako�om mo�e da shvati reference na njegova dela i sam mit o njegovom �ivotu, a time se stvara verovanje o bliskoj vezi koja postoji ili bi mogla da postoji (ukoliko postoji i �elja za tim) izme�u teksta i samih gledalaca, i visoke kulture. Tako �ekspir na vi�e na�ina predstavlja vezu izme�u efemernog, zabavi okrenutog sveta popularne kulture i (po op�tem uverenju) kulturno zna�ajnog sveta visoke kulture. Kako i kada je do�lo do toga?
�ekspirovi fragmenti naj�e��e se upotrebljavaju da bi se uspostavila veza publike i teksta popularne kulture. To mo�e biti ili veza publike i teksta nasuprot spolja�njem svetu, ili na�in odre�ivanja specifi�nih likova u tekstu popularne kulture, kako bi se publici prikazala srazmerna/prikladna/relativna njihova vrednost. Savr�en primer za to nalazimo u filmu PRI�A IZ LOS AN�ELESA (LA Story) Stiva Martina iz 1991. godine.
LA STORY je istovremeno i oma� i napad na kulturu Los An�elesa. Martin igra ulogu Harisa Telemahera koji, uprkos "doktoratu iz umetnosti i dru�tvenih nauka", radi kao otka�eni TV spiker vremenske prognoze, �iji zadatak nije izve�tavanje o teku�im vremenskim promenama (u Los An�elesu je uvek 35 stepeni i sun�ano) ve� da na komi�an na�in komentari�e uticaj vremena na telefone u kolima i perike. U jednoj od prvih scena �ef ka�e Harisu da nije u dovoljnoj meri otka�en: nare�eno mu je da bude "vi�e otka�en, a manje intelektualac". Istina zapravo le�i u �injenici da je Haris u dovoljnoj meri sklon razmi�ljanju da bi shvatio kako ga upravo apsurdnost njegovog posla i njegove nedoli�ne ironije u televizijskom nastupu predstavljaju kao "intelektualca". Haris zapo�inje film pozajmljuju�i govor D�ona Gonta iz RI�ARDA II, koji zavr�ava sa "ovaj Los An�eles" umesto "ova Engleska". On posebno nagla�ava da je re� o �ekspirovom tekstu, ali bez ikakvog po�tovanja tvrdi da je �ekspir pisao o Los An�elesu. Kasnije, dok �eka da se njegova devojka spremi za zajedni�ki izlazak na ru�ak, on ponovo pose�e za �ekspirom:
"Sede�i ovde, razmi�ljao sam o jo� jednoj stvari koju je �ekspir rekao. On je rekao: 'Hej, �ivot je tako glup. Na sve strane gu�va, a love nigde.' Naravno, to je parafraza. '�ivot je pri�a koju pri�a ludak./ Puna buke i besa/i ne zna�i ni�ta.'"
Ova dva na�ina upotrebe �ekspira ocrtavaju Harisa kao lik koji bolje poznaje visoku kulturu od svih svojih kolega u zabavlja�ko-informativnom poslu. S druge strane, parafraza �ini jezik neposredno razumljivim, dok izbor citata (naro�ito u drugom slu�aju) zvu�i poznato gotovo svakom ko je pro�ao kroz ameri�ki sistem �kolovanja. Dok je Haris na taj na�in uzdignut iznad povr�nosti svojih kolega, to ga istovremeno ne otu�uje od filmske publike. �tavi�e, sa referencama koje se odnose ne samo na �ekspira ve�, posredstvom �ekspira, na krupnija pitanja kao �to su zna�enje �ivota ili sre�a, Haris se u odnosu na ostale likove iz filma izdvaja kao neko ko poseduje izvesnu dubinu i razumevanje �ivota i kulture, kao i ironi�nu distancu prema apsurdnosti �ivota u Los An�elesu. Me�utim, humoran na�in na koji je visoka kultura predstavljena pokazuje da on nije odvojen od stvarnosti ili od uzbu�enja koja pru�a �ivot u gradu kao �to je Los An�eles. To postaje o�igledno u daljem toku filma, kada on prisustvuje zvani�noj ve�eri na kojoj mu�karac u smokingu neprekidno nagva�da o svom snu da osnuje muzej. Haris be�i od dosadnog monologa da bi vodio ljubav u vrtu. Sara MekDoud, �ena s kojom vodi ljubav, jedini je zna�ajan lik u filmu koji citira �ekspira. Ona je engleska novinarka koja pi�e reporta�u o Los An�elesu za londonski "Tajms". Haris se odmah zaljubljuje u nju i �itav zaplet filma razvija se oko trnovite staze njihove istinske ljubavi. Ubrzo �e gledaoci biti u prilici da se uvere kako je Sara Harisov duhovni srodnik u lakom premo��avanju jaza izme�u visoke i niske kulture. Dok odlaze s ru�ka gde su se upoznali, Sara pita Harisa u koje bi doba, tokom jutra, bilo najzgodnije da pravi veliku buku. On je pita o kakvoj buci je re�, a ona odgovara: "Te�ka, nepodno�ljiva buka". U narednoj sceni gledalac otkriva da "te�ka nepodno�ljiva buka" zna�i sviranje trube. Truba se mo�e posmatrati i kao deo visoke (simfonijski orkestar) ali i popularne (duva�ki opkestar) kulture. U ovom slu�aju, opis zvuka i �injenica da Sara svira "Sing Do Wa Diddy" a ne klasiku, pribli�ava je popularnoj kulturi. Ipak je zna�ajno da ona svira simfonijski instrument umesto, na primer, gitaru. Kao i Haris, koji vozi rolere kroz muzeje, Sara je u dovoljnoj meri bliska s artefaktima visoke kulture da bi se prema njima mogla odnositi bez po�tovanja. Drugi lik koji citira �ekspira je semafor na autoputu koji "razgovara" s Harisom i poma�e mu da promeni �ivot. U zavr�nici filma, kada semafor spaja Harisa i Saru tako �to prizemlji njen avion u zapanjuju�oj oluji, Haris pita: "Jesi li to ti uradio? Ili sam ja? �ta se ta�no dogodilo?" Semafor odgovara: "Na nebu i zemlji ima vi�e stvari, Harise, nego �to tvoja filozofija mo�e da zamisli." Semafor poseduje vi�e ljudskih osobina, kao i vi�e veza sa sada�njom kulturom Los An�elesa kao i �ekspirovskom kulturnom pro�lo��u, od ve�ine ljudskih likova. To pokazuje da je premostiti jaz izme�u visoke i popularne kulture mnogo zna�ajnije nego biti ljudsko bi�e.
Ovo kulturno povezivanje nagla�eno je u tre�oj sceni u kojoj se koristi �ekspir. Haris pristaje da povede Saru u razgledanje Los An�elesa. Po�to joj je pokazao ku�e koje su "stare gotovo dvadeset godina" i odveo je u muzej muzike koji ima ne samo Mocartovo pero ve� i Betovenove "loptice", oni okon�avaju �etnju na groblju. Tamo sre�u grobara i uklju�uju se u apdejtovanu verziju "Hamleta 5.1". Za razliku od �ekspirovog �tavioca ko�a, matronama s Beverli Hilsa je su�eno da traju du�e zato �to je "njihova ko�a tako potamnela i zategnuta... a pored toga ima jo� nekih prednosti. Nije biorazgradiva". Umesto dvorskoj ludi Joriku, lobanja pripada ma�ioni�aru po imenu Veliki Brljator. Kada Haris ka�e: "Poznavao sam ga. Bio je zanimljiv tip", Sara znala�ki i ironi�no po�inje da citira odgovaraju�e stihove: "Neiscrpna �aljiv�ina, domi�ljan da je te�ko na�i izvrsnijega; hiljadu puta me je nosao na krka�ama." Svaki stih dvojica mu�karaca propra�aju odobravaju�im klimanjem glavom. "Ona zna. Ba� ume." Sarina sposobnost da uz pomo� odgovaraju�ih stihova s lako�om zakora�i u �ekspirovsku parodiju nagra�ena je odobravanjem obojice mu�karaca, kao i publike. Zna�aj �injenice da je u ovom slu�aju �ekspir predo�en u fragmentima le�i u potrebi da se visoka kultura predstavi pre kao deo nego kao odvojena od postoje�e popularne kulture. U�inak povezivanja o�igledan je kada se uloga koju �ekspir igra u LA STORY uporedi s ulogom koju ima u filmu MOJ PRIVATNI AJDAHO, gde radnja odjednom i bez upozorenja prelazi u scenu iz HENRIKA IV, ne upozoravaju�i gledaoce �ta �e se dogoditi ili kakva je priroda uspostavljene relacije. U LA STORY, drame na koje se aludira su veoma poznate (MAGBET i HAMLET), tako da odmah biva jasno da se radi o navodima iz �ekspira. Zbog svega toga gledalac se mo�e ose�ati kulturno superiornijim u odnosu na likove iz filma koji nisu "na ti" sa �ekspirom, a da film ipak ne mora da vodi ra�una o otu�ivanju ili gubitku ma kog dela publike.
Mada je �ekspirovska fragmentacija kojom se ocrtavaju likovi i zadobijaju simpatije publike vrlo obi�na, verovatno najuobi�ajeniji rezultat ovakvog upu�ivanja jeste uzdizanje teksta iznad njegovog o�ekivanog �anrovskog nivoa. Drugim re�ima, to je na�in da se tekst koji pripada popularnoj kulturi deklari�e u ve�oj meri kao elitni nego kao popularni, ali da pri tom ne izgubi neophodnu ili po�eljnu masovnu publiku. Ta�nije, publika se bez napora uzdigla do nivoa �ekspirovskih citata. Napor koji bi gledaoci morali da u�ine da bi shvatili �ekspira ostvario je umesto njih sam tekst, koji razla�e visoku kulturu u lako svarljive fragmente.
Jedan od najve�ih potro�a�a �ekspira u popularnoj kulturi su ZVEZDANE STAZE u svim svojim razli�itim permutacijama. Kroz sve �etiri serije i sedam (uskoro �e biti osam) filmova, �ekspir je poslu�io kao sveprisutna i specifi�na kulturna referenca. Vizija D�ina Rodenberija - koji kontroli�e produkciju ZVEZDANIH STAZA �ak i posle svoje smrti - predstavlja slavljenje i ljudske prirode i beskrajnih mogu�nosti svemira. U ZVEZDANIM STAZAMA neprekidno se nagla�ava ljudsko �ovekoljublje, verovanje da su ljudska bi�a u su�tini dobra i da budu�nost neizbe�no mora biti svetlija od pro�losti i sada�njosti. U ovoj viziji, �ekspir istovremeno slu�i kao primer ovog stremljenja u visinu - na dramati�ara se upu�uje kao na nekog ko iscrpno opisuje ljudsku du�u i njenom stremljenje ka veli�ini - i kao na�in da se opi�e ono �to je zaista ljudsko i zaista vredno u ljudskom rodu. Kada vanzemaljac s ironijom citira Hamletov monolog "Kakva li je samo tvorevina �ovek..." obra�aju�i se kapetanu �an Lik-Pikaru (Zvezdane staze: Naredna generacija), kapetan (koga igra �ekspirovski glumac Patrik Stjuart) odvra�a da on taj citat uop�te ne smatra toliko ironi�nim, ve� pre istinitim. Ljudskost se nudi kao su�tinska i jedinstvena osobina koja �e omogu�iti na�oj vrsti da prevlada svoje ratoborne te�nje, a �ekspir predstavlja kulturnu pre�icu do onog �to �ove�anstvo stvarno jeste ili bi barem moglo da bude. �tavi�e, neprekidno pozivanje na �ekspira omogu�ava da se izvorna serija predstavi kao ne�to vi�e od jeftinog "nau�no-fantasti�nog" televizijskog programa. Rodenberi je od samog po�etka tra�io dovoljno novca za stvaranje realisti�nih specijalnih efekata i dovoljno stvarala�ke slobode da bi izrazio pitanja ili ideje koje su �esto smatrane suvi�e komplikovanim za televiziju. ZVEZDANE STAZE su prikazale prvi televizijski poljubac razli�itih planetarnih vrsta a tako�e su, na primer, emitovale epizode o rasizmu, mogu�oj opasnosti koju donose razvoj tehnologije i korupcija mo�i. En-Bi-Si je �esto zamerala Rodenberiju zbog njegovih scenarija; mre�a je �elela jednostavnu avanturisti�ku akciju koja bi privukla �irok krug gledalaca, a on je �eleo da istovremeno iskora�i izvan pretpostavljenih granica �anra i medija. �ekspir je bio (a i sada je) pomo� u ube�ivanju i gledalaca i televizijske mre�e da se ovaj serijal razlikuje od potro�ne i pojednostavljene popularne kulture. Jo� jedan specifi�an primer pomo�i �e da se ovo razjasni.
Tokom prvog prikazivanja izvorne serije, emitovana je epizoda pod nazivom KRALJEVA SAVEST. Deo radnje u njoj predstavljaju i Kirkova nastojanja da otkrije da li je vo�a gluma�ke trupe koja igra �ekspira - Anton Karidijan - zaista Kodos, �ovek odgovoran za ubistvo grupe ljudi pre dvadeset godina. Na kraju biva uverljivo dokazano da Karidijan jeste Kodos. Glumac/tiranin zatim umire pred Kirkovim o�ima dok Lenora Karidijan, njegova k�erka, poku�ava da usmrti Kirka. Ispostavlja se da je Lenora poludela, nakon �to je godinama �uvala o�evu tajnu. Nema razloga zbog kojeg bi preru�eni tiranin morao da postane glumac (naro�ito po�to je prepoznat po glasu!), a posebno nema razloga da on bude �lan �ekspirovske trupe. Zbog toga treba da razmotrimo kakvu funkciju ima oslanjanje na �ekspira u ovoj epizodi (i, u �irem smislu, u �itavoj seriji). Na po�etku pomenute epizode vidimo Karidijana kako glumi Magbeta u sceni ubijanja kralja (koja se, naravno, ne igra na pozornici). Ovo, naravno, ukazuje na njegovu skrivenu prirodu Kodosa Krvnika. Karidianova kasnija opravdanja sopstvenih postupaka na izvestan na�in tako�e razotkrivaju paralele s Magbetovim delima. Njegova tvrdnja da je u�inio samo ono �to je bilo neophodno i da te �inove treba posmatrati kao odva�ne poteze istinskog vo�e zvu�e sli�no naporima Ledi Magbet da podstakne svog mu�a na akciju. A Karidijanova izjava kako je umoran i da mu pro�lost izgleda poput izmaglice zapravo je odjek Magbetove usamljenosti u petom �inu. Kirk tokom ve�eg dela epizode nastoji da doka�e, van svake sumnje, da su dvojica mu�karaca zapravo ista li�nost. Na prvi pogled to deluje sme�no, po�to su otisci prstiju kao metod identifikacije u�li u upotrebu 1966, a DNA testiranje bilo je tek teoretska mogu�nost. Ali Kirkove neoumice i neprekidno propitivanje mogu se porediti s jo� jednim �ekspirovim likom - Hamletom; to je ujedno komad kojim Karidijanovi glumci poku�avaju da zavr�e epizodu (omelo ih je Kirkovo hap�enje Karidijana i Karidijanova slu�ajna pogibija koja je usledila). Hamletovo ludilo �ak je nagove�teno Kirkovim o�igledno iracionalnim pona�anjem, koje Spoka baca u brigu u tolikoj meri da on odlu�uje da se posavetuje sa dr MekKojem. Narednik Rajli, kao drugi svedok pogubljenja, preuzima ulogu Laerta koji, otkrivaju�i "istinu", odmah polazi u potragu za Karidijanom da bi ga ubio, ne �ekaju�i dokaz. Paralele se zasnivaju na romanti�arskom Hamletu, koji je uhva�en u klopku izme�u srednjovekovne osvete i renesansnog humanizma i prosve�enosti. Kada MekKoj pita Kirka da li on tra�i pravdu ili osvetu, Kirk je prinu�en da prizna kako ni sam nije na�isto s tim. U daljem toku epizode ovo poistove�enje s Hamletom �titi Kirka od Lenorinih optu�bi da je bezdu�na ma�ina, suvi�e tehnolo�ka i mo�na da bi razumela ose�anja kao �to su �aljenje, milost ili ljubav. Lenora, koja je zapravo bolesna i sistematski ubija preostale svedoke o�evog nedela, pose�e za jo� jednom �ekspirovskom referencom kada Kirka opisuje kao Julija Cezara. Na kraju epizode, neposredno pre poku�aja da ubije Kirka, ona citira �uveni stih "Cezare, seti se Martovskih Ida!". Me�utim, za poznavaoce �ekspira, ve�ina Cezarovih referenci odnosi se na drugi komad, ANTONIJA I KLEOPATRU. U jdnoj od prvih scena, Lenora opisuje Kirka kao Cezara a sebe kao Kleopatru. Kasnije ga naziva "mo�nim i ne ba� �ove�nim". Ovaj iskaz je parafraza opisa Oktavijana u ANTONIJU I KLEOPATRI, kao �oveka koji pobe�uje zato �to nema ljudskih slabosti. Ona tako�e optu�uje Kirka da je uni�titelj veli�ine i juna�tva koji su otelovljeni u liku Antonija/Karidijana. Mi naravno znamo da je Kirk zapravo pritisnut bremenom odluke, ali ova kona�na, u prili�noj meri posredna �ekspirovska referenca omogu�ava da se u seriji jo� jednom istakne kako najgora stvar koja se �oveku u budu�nosti mo�e dogoditi jeste da postane ne�ove�an. Jo� jednom je �ekspir vi�en kao genijalni prorok, koji je poznavao i opisao sve aspekte ljudske du�e. Postoji nekoliko nivoa na kojima �ekspirove reference deluju u ovoj epizodi. Na najjednostavnijem, one stvaraju poznato okru�enje u kome otkrivamo Kodosa. Po�to je za zaplet nu�no da on bude otkriven, nije se moglo desiti da emigrira na neki od kolonizovanih svetova sa svega par stotina naseljenika; �tavi�e, on mora da putuje galaksijom, kako bi imao priliku da se sretne s onima koji pate zbog njegovih zlodela. Samo je ovaj nivo stvarno neophodan za razumevanje epizode. Karidian je mogao da posegne za komadom Semjuela Beketa - o�ajanje i pomra�eni um koji dovode njegovu k�er do ubistva u podjednakoj meri bi opravdali ovaj izbor. �ekspir je ipak bio i ostao mnogo prepoznatljiviji od visoko-kulturnih artefakata. Veza sa Tenesijem Vilijamsom odbila bi znatan deo publike ili bi zahtevala vi�e dodatnih obja�njenja nego �to epizoda s lako�om mo�e da pru�i. Trupa je tako�e mogla da se opredeli za komade nekog izmi�ljenog pozori�nog pisca iz njihovog univerzuma. Ali to bi uklonilo i drugi nivo identifikacije. Da je Rodenberi napisao pozori�ni komad, Kirk ne bi bio shva�en kao odraz u ogledalu lika ili situacije iz jednog od komada. Kako stvari stoje, epizodu mo�e da shvati i onaj ko nije nikad �itao HAMLETA, dok oni kojima je blizak mogu da pohvataju referentne niti. Zanimljivo je da nau�nici, koji su neodlu�ni u pogledu �ekspirove trenutne popularnosti, �esto navode na pomisao da je �ekspir sam igrao na kartu takve dvostruke upotrebe kulture: trikovi i nepristojne radnje da bi se zadovoljila gomila, poezija za diskriminisanu manjinu.
Poslednji primer �ekspirove fragmentacije ne�e biti njegovi komadi, ve� legenda ili mit o samom �ekspiru. Vi�e od ma kog drugog pisca, �ekspir je postao zastupnik ideje o knji�evnosti kao riznici velikih istina koje odjekuju kroz vekove. Ova ideja sadr�i mnogo problemati�nog, ali ona je jedan od glavnih oslonaca �ekspirovog statusa jo� od njegovog preme�tanja u centar engleskog kanona po�etkom devetnaestog veka. Mi smo se do sada privikli na ideju o �ekspiru kao o geniju bez premca koju retko dovodimo u sumnju, upkos skora�njoj prirodi tog uverenja. Autori popularne kulture koji koriste �ekspira kao nosioca zna�ajnih istina visoke kulture ipak �esto projektuju status koji je stekao u devetnaestom i dvadesetom veku unazad, u ranija razdoblja.
Strip SENDMEN tako�e upotrebljava �ekspira kako bi se opravdao do sada potcenjivan oblik popularne kulture i povezao s tradicijom visoke kulture kao i samom tradicijom uop�te. Ali to se ne ostvaruje kroz predo�avanje njegovih drama kao sekundarnih slojeva visoke kulture ili referenci na nju, ve� prikazivanjem samog �ekspirovog lika. Strip koji je stvorio Nil Gejmen, bavi se istra�ivanjem Sna (Dream), jednog od "sedam" otelotvorenja onih su�tinskih osobina �ivota kao �to su Smrt, Bezna�e, �elja i sli�no. San (ili Morfej, ili Sendmen) u izvesnom smislu je proizvod svih snova, koje u budnom ili nesvesnom stanju sanjaju svi ljudi sveta. �tavi�e, on je mo�an vladar odgovoran za dr�anje nesvesnog sveta snova i svih njegovih mo�i pod kontrolom. U serijalu, koji predstavlja dugu meditaciju o prirodi i uticaju snova, prikazuju se njegovi susreti i s ljudskim, kao i s bi�ima iz drugih svetova. Strip, veoma eruditski koncipiran, crpi i pominje takve izvore kao �to su HILJADU I JEDNA NO�, Miltonov IZGUBLJENI RAJ, legende o Atlantidi i gr�ki mitovi. Ta�no je da Sendmen nije ni prvi, niti jedini strip koji ima knji�evnu pozadinu, ali je zato u njemu stalno prisutno interesovanje za filozofska pitanja: �ta je �ivot? kako snovi kreiraju stvarnost? �ta je vredno truda? Sam �ekspir pojavljuje se u tri epozode i postaje �ari�te za neprekidnu meditaciju o odnosu umetnosti i �ivota. San prvi put sre�e �ekspira u trinaestom nastavku serijala, jedinoj epizodi koja je izdvojena iz jedinstvene povesti. Na po�etku nastavka smo u 1389, a San zajedno sa sestrom Smr�u pose�uje londonsku kr�mu. Oni slu�aju profesionalnog vojnika Hoba Gedlinga kako tvrdi da niko ne mora da umre. Re� je o tome da �ovek jednostavno "pristaje na tu pomisao", po�to i svi drugi umiru. Smrt se slo�ila da ne dira Hoba dok on to zaista ne po�eli, a San mu prilazi i predla�e da se sre�u u kr�mi jednom u toku svakih sto godina. Prilikom njihovog drugog susreta, 1589, San �uje kako "Will Shakxberd" pri�a (Kristoferu) Marlou o svojoj �elji da pi�e, dok se Marlou ruga njegovom prvom poku�aju (HENRI VI). San prilazi piscu po�etniku i pita ga: "Da li bi �eleo da pi�e� velike komade? Da stvaranjem novih snova raspali� ljudsku ma�tu?" Po�to �ekspir odu�evljeno pristaje, San ga odvodi u stranu, ali mi ne znamo kakvu su pogodbu njih dvojica sklopili. Godine 1789. podrobnije saznajemo �ta je �ekspiru ponu�eno. Tokom ovog njihovog razgovora Hob ka�e Snu: "Ju�e sam gledao KRALJA LIRA. Gospo�a Sidons je igrala Gonerilu. Idioti su prikazali sre�an kraj." San odgovara: "To ne�e dugo trajati. Velike pri�e se uvek vra�aju svom izvornom obliku." San je u �ekspiru tako na�ao oblik u kome �e se o�uvati velike istine pred o�ima ljudskog roda. Nije samo pisanje utvrdilo �ekspirovu vrednost "ne za epohu ve� za sva vremena", ve� �injenica da je on nosilac "Velikih Pri�a". Nau�nici su naravno svesni da je �ekspir gotovo sve svoje zaplete pozajmio iz drugih izvora, ali u ve�ini slu�ajeva ti zapleti po�inju istinski da �ive tek sa njim. Ovo uverenje dobija na jasno�i u adaptacijama iz domena visoke kulture. Kurosavi, recimo, nikada ne bi palo na pamet da snimi film KRVAVI PRESTO samo na osnovu Holin�edovih HRONIKA.
Ideja univerzalnih kulturnih istina nagla�ena je i u devetnaestom nastavku SENDMENA, naslovljenom kao SAN LETNJE NO�I. U toj epizodi �ekspir i njegova trupa izvode tek napisan SAN LETNJE NO�I za publiku koju �ine San i Vile koji, u ovoj ta�ki pri�e, vi�e nisu ljudska bi�a. San je uprili�io izvo�enje komada da ljudi ne bi zaboravili bajke, "da smrtnici za ve�na vremena zapamte kralja Oberona i kraljicu Titaniju". Ideja o �ekspiru kao sredstvu za pam�enje gotovo jungovskih istina tako�e je nagla�ena time �to ga San naziva "uvek spremnim prenosiocem 'velikih pri�a'". U tom nastavku ima i nagove�taja da uloga prenosioca tako�e za sobom povla�i i veliki gubitak. �ekspirov sin Hamnet imao je obi�aj da se �ali kako njegovog oca, prilikom retkih poseta, vi�e zanimaju izmi�ljeni likovi nego njegova sopstvena porodica. Ovaj detalj je osvetljen u poslednjem �ekspirovom pojavljivanju, �to je i poslednji nastavak SENDMENA pod naslovom BURA. Vidimo �ekspira kako pi�e BURU, nestrpljiv da ispuni drugu polovinu nagodbe koju je postigao sa Snom, tako da mo�e da zbaci "breme re�i" i najzad otpo�ine. On ka�e Snu: "Dao sam ti dvadeset godina. Napisao sam tvoje komade." Umorio se od pro�ivljavanja �ivota kroz umetnost. Mada SENDMEN predstavlja izuzetno eruditski strip, njegova populisti�ka priroda otkriva se kroz uverenje da stvaranje velike umetnosti podrazumeva isklju�ivanje iz stvarnog �ivota. Ovaj stav je oli�en kroz prikaz egzistencije samog Sna, koji se u ovom serijalu predstavlja kao lik odvojen od strasti i �ivota ljudskog roda. U poslednjoj pri�i San kona�no dozvoljava da ga ubiju (mada njegovo mesto zauzima drugi aspekt snovi�enja) zato �to ose�a kako ne mo�e da pobegne od obaveza i du�nosti, a suvi�e je umoran da bi ih ispunjavao. On moli �ekspira da napi�e komad o "ljupkom kraju... o �arobnjaku koji se pretvorio u �oveka", jer je uveren da nikada ne�e mo�i da napusti svoje ostrvo. Me�utim, vekovima kasnije, on to uspeva da u�ini. Tako �ekspir postaje u ve�oj meri prorok i od samog kralja Snova.
Ovakva upotreba �ekspira zapravo protivre�i stavu iznesenom u LA STORY, gde se �ekspir sre�an povla�i u Los An�eles da bi napisao Hamlet, osmi deo: Osveta. Kontradiktornost ove dve upotrebe fragmentiranog �ekspira otkriva raznovrsnost i prilagodljivost �ekspirovskog mita u popularnoj kulturi. Mi�el Fuko opisuje autora kao funkciju koja obezbe�uje odre�en tip jedinstva, omogu�avaju�i nam da lak�e razvrstavamo i koristimo tekstove, kao i da defini�emo odnose izme�u njih. �ekspir kao autorska funkcija prevazilazi �ak i taj nivo i omogu�ava drugim tekstovima da sami sebe defini�u. Jedan od uo�ljivih motiva u SENDMENU (premda prisutan i u drugim tekstovima koje sam pominjala) jeste taj da sama �ekspirova dela nisu od klju�nog zna�aja za razumevanje ovog pisca. Kao �to ka�e San, �ekspir je prenosilac "velikih pri�a", kulturnih mitova, a mo�da i same ideje ljudskosti. U LA STORY, velike ideje mogu biti iskazane posredstvom parafraza isto onoliko uspe�no, kao i u izvornom obliku. U ZVEZDANIM STAZAMA, neophodne su samo aluzije na likove i zaplet. A u SENDMENU, premda su drame obilno citirane, zna�enje proishodi iz samog pi��evog lika, a ne iz citata. �ekspirove drame su predstavljene kao vredne ne same po sebi ili zbog njih samih, ve� stoga �to one otelovljuju istine o ljudskoj prirodi koje nam je stalo da razumemo, bilo da �ivimo u 1589. ili u 23. veku. U LA STORY, SENDMENU i ZVEZDANIM STAZAMA tuma�enje �ekspira ne ukazuje na �elju za elitisti�kim istinama koje su dostupne izabranoj manjini. Pre bi se moglo re�i kako je upotreba �ekspira u popularnoj kulturi poku�aj da se kultura iznova predo�i kao skup istina koje su uvek dostupne i univerzalno va�e�e, nasuprot masi nebitnog znanja koje se mo�e ste�i posredstvom napornih prou�avanja. Vrlo je indikativno da se, u eri multikulturnog relativizma, �ekspir pojavljuje kao simbol te�nji ka univerzalnim istinama i verovanjima, koja prevazilaze uske interese zatvorenih grupa i poma�u da se premosti rascep izme�u zabave i spoznaje.

S engleskog preveo Ljubomir PAVLOV

Navedena dela:
Foucault, Michel: "What is an Author?" The Foucault Reader. Paul Rabinow, ed. New York: Pantheon Books, 1984, 98-15.
Gaiman, Neil: "Men of Good Fortune" The Sandman #13. New York: DC Comics, 1989.
Levine, Lawrence: Highbrow/Lowbrow: The Emergence of Cultural Hierarchy in America. Cambridge: Harvard University Press, 1988.
Taylor, Gary: Reinventing Shakespeare: a Cultural History From the Restoration to the Present. New York: Oxford University Press, 1988.