| |
Na vrhuncu ekonomske depresije, Orson Vels i njegova crna�ka trupa upotrebili
federalni bud�et za novo tuma�enje "Magbeta" Stanovnici Harlema koji
su se �etali izme�u Leksington avenije i Brodveja, na potezu od 125. do 140. ulice,
danima su vi�ali natpis Magbet, ispisan svetlucavim bojama na svakom uglu. Njujor�ka
afroameri�ka zajednica mesecima je raspravljala o novoj produkciji Crna�kog odseka
Saveznog pozori�nog projekta (Federal Theater Project' Negro Unit) s pome�anim
ose�ajima ponosa i teskobe, a na dan premijere, 14. aprila 1936, o�ekivanja su
dovedena do usijanja. U �est i trideset posle podne, deset hiljada ljudi tiskalo
se oko Lafajet teatra na Sedmoj aveniji blizu 131. ulice, zakr�uju�i aveniju u
du�ini od deset blokova i zaustavljaju�i saobra�aj u smeru severa vi�e od sat
vremena.
Reflektori su �arali po gomili dok su se policajci na konjima trudili
da omogu�e pristup u pozori�te onima koji su imali ulaznice, ujedinjenoj grupi
"Harlemaca u hermelinu, s orhidejama i gardenijama, i Brodvejaca u ve�ernjim
odelima", kako je sutradan zabele�io New York World-Telegram. Svako od 1223
sedi�ta u Lafajetu bilo je zauzeto, a tapkaro�i su uzimali po tri dolara za par
ulaznica od 40 centi. Foaje je bio u toj meri nabijen da ljudi nisu mogli da dopru
do svojih sedi�ta; premda je po�etak bio zakazan za 20.45, zavesa se nije podigla
do 21.30. Kada je kona�no podignuta, otkrivaju�i na sceni d�unglu sa sve ve�ticama
i "vudu" bubnjevima, mahnito raspolo�enje izvan pozori�ta prenelo se
i na atmosferu unutar njega.
VUDU MAGBET - kako je ova, potpuno crna verzija,
sme�tena u milje Haitija u devetnaestom veku, kasnije nazvana - bio je zna�ajan
iz nekoliko razloga. To je, najpre, bila jedna od �etiri menhetenske premijere
s prole�a 1936, koje su u�vrstile klimavi ugled Saveznog Pozori�nog projekta (FTP),
najkontroverznijeg dela Works Progress Administration's art programs (program
je bio napadan jo� od svog utemeljenja u avgustu 1935, zbog tro�enja novca poreskih
obveznika na honorare, a bez vidljivog pove�anja broja predstava koje bi zainteresovale
publiku). MAGBET je lansirao meteorsku rediteljsku karijeru Orsona Velsa - u vreme
premijere jo� nije imao 21 godinu - koji �e uskoro zaprepastiti njujor�ke pozori�ne
gledaoce s nekoliko jo� smelijih scenskih poduhvata, pre odlaska u Holivud 1939.
Najzad, predstava je afroameri�kim izvo�a�ima, dotle obi�no ograni�enim na igranje
i pevanje pred bela�kim auditorijumom, pru�ila priliku da poka�u kako su sposobni
za predstavljanje klasika.
Pored svih svojih individualnih briljantnosti VUDU
MAGBET je bio i prili�no dobar predstavnik ameri�kog pozori�ta tridesetih godina,
u deceniji �ije su strasne politi�ke rasprave i op�ti ose�aj da su stvari u svetu
po�le naopako - bez obzira da li se smatralo da opasnost dolazi od fa�isti�ke
Nema�ke, komunisti�ke Rusije ili kapitalisti�kog Zapada - izgleda na�le svoj najpotpuniji
izraz u drami. Bu�na premijera MAGBETA predstavljala je stoga jedan od nekolicine
najpodsticajnijih pozori�nih doga�aja sredinom tridesetih. Zbog KOLEVKE KOJA SE
LJULJA (The Cradle Will Rock, tako�e u Velsovoj re�iji), novog FTP projekta koji
je u poslednjem trenutku obustavio zvani�nik koji je smatrao kako su ose�anja
ove radni�ke opere suvi�e radikalna, publika je pratila glumce dvadeset blokova
ka periferiji do drugog pozori�ta i urlicima izra�avala odobravanje, dok su glumci
(kojima je njihov sindikat zabranio da se pojave na sceni) pevali svoje role iz
gledali�ta. �EKAJU�I LEVAKA (Waiting for Lefty) Kliforda Odetsa, u produkciji
Group theatre, tako�e drama o radni�koj klasi, podstakla je premijersku publiku
(oko 1400 ljudi) da zavr�nicu predstave do�eka na nogama, skandiraju�i "�trajk!
�trajk!".
MAGBET je, me�utim, po�eo prili�no tiho u jesen 1935, kada je
D�on Hauzmen postao rukovodilac Crna�kog odseka Saveznog pozori�nog projekta u
Njujorku. Holi Flanagan, paradni �ef FTP na saveznom nivou, �elela je na tom mestu
afroameri�kog rukovodioca, ali su crni profesionalci koje je konsultovala smatrali
da bi belac na tom polo�aju pribavio Odseku dodatnu ubedljivost i ugled. Trideset
trogodi�nji Hauzmen re�irao je operu �ETIRI SVECA U TRI �INA (Four saints in Three
Acts) Vird�ila Tomsona i Gertrude Stajn, a njegov rad na predstavi s potpuno crnim
ansamblom uverio je Flanaganovu kako on poseduje senzibilitet i takt potrebne
belom operativcu koji vodi afroameri�ku trupu.
Inspirisan primerom �ETIRI SVECA
U TRI �INA, za koje su on i Vird�il Tompson odabrali crne peva�e koji �e tuma�iti
�pance iz �esnaestog veka isklju�ivo na osnovu glasa i fizi�kog izgleda, Hauzmen
je odlu�io da jedan deo Crna�kog odseka treba da igra klasi�ne komade "bez
ustupaka i obra�anja pa�nje na boju". On je ta�no znao koga �eli kao reditelja
ovog smelog poduhvata: "�udovi�nog momka" �ije ga je tuma�enje Tibalta
u ROMEU I JULIJI Ketrin Kornel fasciniralo godinu dana ranije, i s kojim je tokom
prole�a 1935. razgovarao o postavljanju savremenih verzija elizabetanskih drama.
Jedina rediteljska iskustva ovog glumca bila su studentska produkcija JULIJA CEZARA
i postavka TRILBIJA na letnjem festivalu u Ilinoisu.
Orson Vels je stekao reputaciju
�udljivog saradnika (�to je podrazumevalo i �ale na tu� ra�un kao i hroni�na zaka�njavanja)
tokom turneje ROMEA I JULIJE i nije bilo verovatno da poseduje zrelost potrebnu
za vo�enje veoma neiskusnog ansambla kroz gusti�e �ekspirovih stihova. Ali Hauzmen
je do kraja verovao u Velsov talenat i, s psiholo�kom prepredeno��u koja je odlikovala
�itavu njegovu karijeru, osetio je da �e samouvereni, protejski glumac pokazati
da je dorastao izazovu. Ponudio je Velsu re�iju prvog klasi�nog komada s njujor�kim
ansamblom i zatra�io od njega da sam predlo�i naslov.
Velsova �ena Vird�inija
do�la je na ideju da se MAGBET postavi u ambijent devetnaestovekovnog Haitija,
s ve�ticama pretvorenim u "vudu" sve�tenike, a Vels je to prihvatio
s odu�evljenjem. On je drasti�no preradio �ekspirov tekst da bi razvio uloge ve�tica,
a Hekatu je pretvorio u mu�kog predvodnika sila tame, koje su dominirale dramom
i kontrolisale Magbeta od samog po�etka. Po�to je njegova interpretacija ograni�ila
sredi�nji motiv drame o �oveku razdiranom ambicijama, to je omogu�ilo da upadljivi
vizuelni i zvu�ni efekti dobiju u predstavi bar isto toliko zna�aja koliko i gluma.
Te�nja vidljiva u svakoj predstavi i filmu koji je Vels posle toga re�irao.
...Probe
su otpo�ele uz ogromnu napetost koja se ose�ala u vazduhu. Harlemska zajednica
uop�te nije znala �ta da misli o "�ekspiru s crno obojenim licem" kojeg
re�ira belac. Neki Afroamerikanci su se pla�ili kako �e ova predstava u�initi
njihovu rasu sme�nom. Jedan lokalni fanatik, ube�en da reditelj MAGBETA namerno
ho�e da napravi travestiju koja bi ponizila crne, napao je Velsa brija�em u foajeu
pozori�ta Lafajet, o�igledno mu ne nanev�i nikakve povrede. U samom FTP (Saveznom
pozori�nom projektu) pojavio se memorandum u kome se prebacivalo kako MAGBET tro�i
nesrazmerno veliki deo bud�eta Crna�kog odseka, kao i vremena zaposlenih - komentar
koji su izgleda potvr�ivali slo�eni kostimi i �ivopisna scenografija pravljena
po zamisli Neta Karsona (u stvari, bud�et predstave iznosio je pukih dve hiljade
dolara, malo �ak i za tridesete, premda dare�ljivo sa stanovi�ta FTP-a).
...Kako
je produkcija dobijala kona�ni oblik tokom tehni�kih progona, postalo je jasno
da je Vels stvorio dinami�nu, vrtoglavo teatralnu verziju MAGBETA, koja je, istovremeno,
i nadokna�ivala slabosti glumaca, ali i u najve�oj mogu�oj meri iskoristila njihove
kvalitete. Glumci su izgovarali �ekspirove stihove na jednostavan, prirodan na�in,
savr�eno prilago�en surovo neposrednom stilu predstave. U najzna�ajnijim prizorima,
Vels je njihovim neuve�banim glasovima dao dodatnu upe�atljivost koriste�i bubnjeve,
�injele i zvu�ne efekte kao podlogu.
...Scene s ve�ticama delovale su istinski
zlokobno, s kostimima, scenerijom d�ungle i "vudu" bubnjanjima i napevima
koji su stvarali uverljivu atmosferu natprirodnog. U VE�TICAMA I JEZUITIMA, svojoj
provokativnoj knjizi posve�enoj MAGBETU, Geri Vils tvrdi da ve�ina psiholo�ki
orijentisanih modernih interpretacija nije uspela da stvori celovit duhovni okvir/kontekst,
bitan za razumevanje Magbetovog sloma. �ini se da je Vels instinktivno shvatio
kako "vudu" mo�e biti prikladna zamena za elizabetansko verovanje u
ve�tice kao sluge �avola; otuda smo kao kona�ni efekat dobili univerzum nasilja
u kome gospodari �avo. U Velsovoj preradi, zavr�nica komada ne upu�uje vi�e na
pomirenje niti preporod; umesto toga, sugeri�e se da �e Malkolm biti slede�a �rtva
ve�tica. I premda Velsova interpretacija nije bila otvoreno politi�ka, ova ko�marna
vizija imala je odjeka u svetu nad kojim se nadvijala opasnost od fa�izma i svetskog
rata. S engleskog preveo Ljubomir Pavlov |
