| |
STVARANJE POZORI�TA SUNCA 2003
Poslednje kona�i�te za karavane (Odiseje) I
Arijanin konac Dok, iz godine u godinu, u takozvanom slobodnom svetu, zemlje
koje primaju doseljenike postaju tesne kao �agrinska ko�a, ili se, jednostavno,
pretvaraju u izbegli�ke kampove, hermeti�ka re�eta u kojima se guraju oni koji
su do�li s namerom da "osvoje" na�e napredne demokratije, Pozori�te
Sunca otvorilo je vrata za re� ovih hiljada, miliona izbeglih koje ratovi i razni
oblici totalitarnih re�ima svakodnevno teraju na put. Svedo�iti, preneti se�anje,
prihvatiti �ivu re� �rtava politi�kih sporazuma, ratova, svih oblika nepravde,
bilo umetni�kim delom (Stra�na ali nedovr�ena pri�a Norodoma Sihanuka, kralja
Kambod�e, Indijada ili Indija njihovih snova, Grad izdajstva ili bu�enje Erinija,
Iznenada besane no�i, Dobo�i na nasipu), bilo politi�kim ili gra�anskim anga�ovanjem
(prihvatanje izbeglih Tibetanaca, podr�ka imigrantima bez papira, borba protiv
mondijalizacije kulture itd.), put Pozori�ta Sunca pro�iven je Arijaninim koncem.
U SUROVOJ RECI, prvom delu komada POSLEDNJE KONA�I�TE ZA KARAVANE (ODISEJE), prikazanom
3. aprila 2003. i u njegovom drugom delu, pod nazivom POREKLA I SUDBINE, postavljenom
u jesen 2003, prikazuje se zemlja azila, mesto kratkotrajnog boravka razli�itih
ljudi, prinudnih nomada: imigranata, iseljenika, ilegalnih izbeglica bez papira,
bez budu�nosti, koje lutaju svetom u potrazi za nekom obe�anom zemljom u kojoj
jo� ima slobode, po�tovanja ljudskih prava i gostoljubive demokratije. Ove izbeglice,
koje glumci Pozori�ta Sunca prihvataju telom i srcem, jesu pojedinci koji su do�li
sami ili s porodicom, "koji su dobili snagu, sre�u i neophodan novac da odu
iz logora u kojima se tiskaju gomile bednika izbeglih preko granice. To nije neka
anonimna gomila, niti gladna rulja koja je do�la da jede na� hleb - ka�e Arijana
Mnu�kina. To su vrlo �esto obrazovani ljudi koji su bili trgovci, profesori, informati�ari,
bilijarski asovi, bokserske nade, glumci, pozori�ni pisci, o�evi porodica, u�iteljice.
Danas, oni su niko i ni�ta. Tamo su ostavili svoja materijalna i duhovna dobra,
roditelje, prijatelje, ku�u, znanje, zanimanje, jer je u njihovim domovinama postalo
nemogu�e �iveti zbog re�ima koji u njima vlada".
Pobegli su iz: Irana,
Iraka, Avganistana, Kurdistana, Palestine, zemalja biv�eg Sovjetskog Saveza, putovali
su kamionima ili �amcima, jedni prema jugoistoku, prelaze�i Indoneziju na putu
ka Australiji gde �e se, na kraju, na�i iza re�etaka prihvatnih centara, drugi
prema zapadu, da bi zavr�ili, nakon vi�e meseci, �ak i godina potucanja, u hangaru
Sangat koji je 1999. uredio Crveni krst. Izbeglice, ilegalni putnici bez karte
za slobodu u obe�anoj zemlji. II Postupak Arijana Mnu�kina
je, zajedno sa �agjg Behe�ti, odlazila da se sretne s izbeglicama i da zabele�i
autenti�na svedo�enja vi�e desetina ljudi u Sangatu, od maja 2001. do decembra
2002, u prihvatnim centrima u Vilavudu (Australija) u januru 2002, u Oklendu (Novi
Zeland) i Mararamu na ostrvu Lombok (Indonezija) u februaru 2002. �ta je danas
s njima? Neki �ive u Francuskoj, neki su prihva�eni u Engleskoj i Australiji,
drugi, odbijeni, vratili su se u svoje zemlje ili borave jo� u australijskim i
novozelandskim logorima, mnogi su izgubljeni iz vida, trojica, jedan ira�ki Kurd,
Sarkav Gorani, Avganistanac Aizizulah Hamraj i Iranac Golam Reza Hoseini, �ive
i rade u Pozori�tu Sunca.
Od pamtiveka, istorija bele�i samo ratove, genocide,
progone, duge izbegli�ke kolone, masovne pogrome, egzile, lutanja, sve te u�ase
koji se danas, potpomognuti mondijalizacijom, umnogostru�avaju.
Arijana Mnu�kina
prenela je u svoje pozori�te tu stvarnost, u svoj njenoj aktuelnosti i autenti�nosti,
stvarnost koju su do�iveli pojedinci, ne uzimaju�i u obzir njeno istorijsko zna�enje,
nego mitsku vrednost, oslanjaju�i se na Odiseja, simbol lutanja, i na tradiciju
pri�e, stare koliko i svet, za koju je kona�i�te za karavane ovde bilo improvizovana
scena, dok su putnici, u trenucima predaha, postajali pripoveda�i.
Ali Arijani
Mnu�kinoj va�no je da stvori pozori�te sada�njosti.
"Poku�ali smo ve�
vi�e puta, a ovaj put mo�da smo u tome oti�li najdalje, da stvorimo pozori�te
sada�njosti, �to bi zna�ilo da se situacije koje gledalac prati na pozori�noj
sceni istovremeno odvijaju u stvarnom �ivotu. Taj poku�aj da se stvori pozori�te
sada�njosti ne name�e, ni u jednom trenutku, potiskivanje umetni�kog aspekta.
Upravo umetnost je ta koja saop�tava istinu. Transformacija, kao pozori�ni princip,
vi�e govori o stvarnosti nego njena doslovna reprodukcija. U suprotnom, umetnost
ne bi ni�emu slu�ila. Po mom mi�ljenju, u pozori�nom komadu mora da se po�ne od
posledice, da bi se pokazao uzrok. Treba voditi ra�una i da se ne prevarimo oko
uzroka. Kad je re� o izbeglicama, mi �esto ne vidimo spolja�nji uzrok situacije
u kojoj su se na�li, mi koji smo ga i pustili da stvori posledicu, a da nismo
reagovali."
Sakupljena svedo�enja i pri�e - vi�e od 100 sati snimljene
�ive re�i - glavni cilj Arijane Mnu�kine bio je da od toga napravi pozori�nu predstavu,
a ne dokumentarac.
"Ono �to u novinama ili televizijskoj emisiji ostaje
apstraktno, odnosno onaj ko pri�a, u pozori�tu je otelovljeno, sastoji se od krvi
i mesa, od ma�te i poezije. Pozori�te ima mo� podse�anja, mogu�nost da u nekoliko
sekundi do�ara prostor, bilo da je to Tihi ili Indijski okean, stepa, �uma u Srbiji
ili pustinja."
POSLEDNJE KONA�I�TE ZA KARAVANE ra�eno je iz dva dela.
"Na po�etku, hteli smo da napravimo jednu predstavu. Brzo smo uvideli
da je materija preobimna. Otuda dva dela ove predstave. Isto tako, najpre smo
mislili da napravimo predstavu punu prelaza, da bismo mogli, svake ve�eri, da
menjamo redosled scena, da ih raspore�ujemo na razli�ite na�ine. Odustala sam
od toga, jer u komadu, iako sastavljenom iz odvojenih pri�a, ise�aka iz �ivota
i tragova postojanja i, iako nije ura�en po logici hronologije, ipak postoji harmonija.
Muzika �an-�aka Lemetra koji je prisustvovao stvaranju predstave, njene spone
i veze, pletu dramatur�ku potku unutar koje ni�ta ne mo�e da se menja. Drugi deo
predstave koji je ra�en u jesen 2003. bio je br�e zavr�en, jer je ve� postojala
utabana staza, neke scene bile su ve� obra�ene. Iako na kraju, kad je proteklo
odre�eno vreme, nismo bili sasvim isti, a li�nosti �ije smo sudbine postavili
na scenu, nisu bile vi�e tamo gde su se nalazile kad smo po�eli da radimo. Ni
istorijska i politi�ka situacija u svetu vi�e nije bila ista: pogor�ala se. Tako
su se pojavile i druge scene tokom dva meseca pripremanja drugog dela POREKLA
I SUDBINA."
Cilj ovog postupka, istovremeno eti�ki i esteti�ki, bio je
da se prona�e forma predstave, a da ona ne li�i ni na dokumentarac, ni na suvo
preno�enje �injenica, nego da se u pozori�te prenese materija prikupljena tokom
susreta s izbeglicama, ali tako da se tim ljudima ne oduzme uloga u njihovim sopstvenim
pri�ama, nego, naprotiv, da se oni, preko svojih re�i, osete kao glumci, koautori
komada. Otuda izvestan broj pravila koja smo ponekad do�ivljavali i kao stege,
ali su nam poslu�ila kao osnova za stvaranje.
Tako smo odlu�ili i da sa�uvamo
direktan, grub govor izbeglica, njihov doslovan izraz onakav kakav je bio zabele�en,
autenti�na re� nije bila podre�ena re�i autora ili glumca, autenti�ni jezik nije
bio podre�en francuskom jeziku. III Kolektivno pisanje prirodno i neprirodno Arijana
Mnu�kina voli da istakne da je ova predstava zasnovana na kolektivnom pisanju.
"Kad ka�em 'kolektivno pisanje', to nije stilska figura. Nisam odmah
dala glumcima da saslu�aju zabele�ena svedo�enja. Najpre sam ih zamolila da zapo�nu
improvizacije inspirisani sopstvenim iskustvom, onim �to su oni �uli od ljudi
koje su sreli, izbeglica koje su dolazile kod nas u Pozori�te Sunca, od ljudi
kojima smo pomogli da, malo po malo, dobiju papire od kojih su neki u na�oj trupi
postali glumci, tehni�ari ili su u�estvovali u kolektivnom pisanju, prenose�i
svoje �ivotno iskustvo.
Uvek ka�em kolektivno pisanje zato �to, u su�tini,
niko ne pi�e, svi improvizuju. Ono �to smo probali bele�ili smo kamerom, da bismo
kasnije to gledali i dora�ivali.
Helena Siksu koja je u�estvovala u pisanju
ovaj put nije ni�ta prepravljala. Osim toga, bilo je vrlo malo teksta, naj�e��e
je pripovedanje bilo neprevedeno, pa smo uvrstili i strane jezike.
Moj rediteljski
posao bio je ovaj put druga�iji. Zasnivao se na tome da glumcima dam potpunu slobodu,
stavljaju�i im, u po�etku, na raspolaganje korisno oru�e. Kad su jednom uzeli
stvar u svoje ruke, po�eli su da mi daju predloge i za improvizacije, ure�enje
scenskog prostora, dekor. Oni su postali pravi pravcati autori. Ja sam samo gledala
kako se scene pojavljuju: mnoge su bile veoma bliske onome �to je stajalo u tekstu
komada, druge su eliminisane, na nekima je jo� bilo ra�eno."
Kolektivno
pisanje POSLEDNJEG KONA�I�TA ZA KARAVANE ne zasniva se samo na tekstu. Njega �ine
i slike, postupci, znaci, metafore, podse�anje, do�ivljaj u prostoru istovremeno
prirodnom i neprirodnom.
"Mislim da je to bio dobar na�in da se prika�e
sada�njost, savremeni svet, a da on na sceni ne bude li�en emocija, poezije, lepote,
ritma, harmonije, muzike.
�esto se uzdam u re�enicu koju je, mislim, rekao
Sezan: 'Ne slika se du�a, nego telo'. O�igledno je �eleo da ka�e da du�u vidimo
kroz telo. U pozori�tu se doga�a ista stvar, na sceni nema ideja, na sceni su
�iva tela. I ta tela podsti�u nas, gledaoce, da se pitamo, razmi�ljamo, diraju
nas u srce i imaju sposobnost da nas pokolebaju u na�im ube�enjima i neznanju."
Zadatak
glumca zasniva se na tome da prona�e na�in kako da ulogu ne glumi, kako da se
postavi �to je mogu�e vernije na mesto drugog, a da mu ga ne oduzme, da ne prisvoji
njegova ose�anja, i da, glume�i, ne stvori iluziju potpune spoznaje, da ne dozvoli
da bude zaveden dobrim namerama, "da se ne oklizne izme�u �iste i ne�iste
savesti". Ukratko, glumac ne treba da bude bilo �ije otelovljenje, niti ekran
na kome se o�itava istina i s koga se oda�ilje vizija koja bi mogla da bude zloupotrebljena.
Ostati
uvek izme�u "glume" i "svoga ja", glumiti znacima, metaforama,
stvoriti poetiku lutanja, to je bio put koji su glumci morali da slede.
"Rade�i,
neprekidno smo sebi postavljali pitanja: kako predstaviti nama dobro poznatu temu
publici koja je nije dobro poznavala, kako pokazati svu kompleksnost i vi�ezna�nost
razli�itih ta�ki gledi�ta, kako predstaviti one koji prihvataju, one koji odlaze
ili poku�avaju da odu, one koji im poma�u da odu, d�elate koji i dalje zara�uju
na �rtvama i nastavljaju da ih maltretiraju i ovde kod nas, ako ih mi pustimo
da to rade. Kako da probudimo savest, a da nikog ne optu�imo? Kako objasniti drugima
�ta zna�i oti�i, pre�i reku, videti kako na�u �erku odnosi voda, a ne mo�i ni�ta
u�initi? Kako objasniti da se to mo�e desiti svakom od nas? Cilj na�eg komada
nije da predstavimo sudbinu izbeglica, nego snagu njihove borbe." IV
Odiseje bezimenih Od sakupljenih svedo�anstava i poruka nastalo je 239
pri�a, naslovljenih sekvenci, koje se odigravaju na 17 razli�itih mesta, pozornica
izbegli�kih lutanja: grani�ni prelazi, �ume, Avganistan, Iran, Gr�ka, Bugarska,
Moskva, Afrika, Sangat, Roasi, Australija, London itd. U komadu polifone strukture,
sastavljenom kao mozaik sekvenci, uklapaju se putevi izbeglih koje glumi �etrdesetak
glumaca, uklju�uju�i i petoro dece.
Dramaturgija komada obele�ena je vremenskim
i prostornim diskontinuitetom, zbrkom pro�losti i sada�njosti. Scene, koje se
odigravaju pre, posle i na samom kraju putovanja, smenjuju se, ukr�taju i prepli�u.
Prelazi se neprekidno iz jednog prostora u drugi. Tako, na primer, s granice izme�u
Kirgistana i Kazahstana u sekvenci "Prelaz", prelazi se u Sangat, zatim
u Moskvu, Teheran, Avganistan, Kale itd.
Na praznoj pozornici, oblo�enoj sivim
�tofom, pojavljuje se i nekoliko predmeta (drvo, bicikl...) koje unose glumci.
Scenografski elementi u nekoliko scena (zaklon, koliba Crvenog krsta, delovi barake,
�un...) postavljeni su na pokretnu platformu koju guraju glumci, dok protagonisti,
kre�u�i se po pozornici na skejt bordovima, ne dodiruju nikad tlo. Kao da im je
to zabranjeno. U polutami naziru se siluete, no�ni fantomi, uznemireni, putnici
ko�mara. Iskrsavaju �ive slike, tragi�ne scene u�asa, varvarstva, bekstva, straha,
svakodnevne bede. Nada i bezna�e, raspr�eni snovi, kratkotrajni blesak �ove�nosti,
bi�a gurnuta u buku i bes elemenata, �oveka, istorije. To je slika na�eg sveta.
Arijana
Mnu�kina stvara predstavu pred o�ima gledalaca, razotkrivaju�i tako pozori�nu
iluziju. Svojim genijem ona podsti�e ma�tu gledalaca uz minimum scenskih sredstava,
vrlo jednostavnih, kao �to su, na primer, duga�ki velovi koje glumci slo�no mrdaju,
proizvode�i zvu�ni efekat oluje na jednoj reci koju izbeglice poku�avaju da pregaze
da bi pre�le granicu. Scene, razli�itog trajanja, ponekad �ak od jedva jednog
minuta, vezuju se neobi�no jasno: poruke, adresirana pisma, svedo�enja izbeglih
na njihovom maternjem jeziku smenjuju se s prikazanim situacijama. Govor izbeglica
i dijalozi protagonista, prevedeni na francuski, projektuju se na ekranima ili
elementima scenografije. Scene slede jedna za drugom, one su raspr�eni deli�i
lutanja ilegalnih Odiseja: nasilne, uznemiruju�e, ponekad nepodno�ljive i cini�ne:
represija talibana, zabrane, bedni �ivoti, smrtne kazne, prela�enje granice po
cenu �ivota, razdvojene porodice, menjanje dolara, trgovina �enama, decom, oru�jem,
dokumentima, pojam zagrobnog �ivota koji opravdava sve vrste nasilja i poni�enja,
iznenadno spasenje i pojedina�no odolevanje nesre�i.
Odlu�nost begunaca, poput
onog mladi�a koji se �urno udaljava u maloj barci na uzburkanoj reci govore�i:
"Vi�e volim da se udavim u reci, nego u suzama."
Cilj komada jo�
je jasnije prikazan u drugom delu POREKLA I SUDBINA preko tema odbijanja i prihvatanja
imigranata pristiglih u �amcima, vra�anja na silu avionom, te�ko�a izbeglica da
se suo�e sa �ivotom u logoru, sukobljavanja �rtava i d�elata u zemlji u koju su
zajedno stigli, itd.
Nema realizma u re�iji koja se zasniva na stilizaciji,
metafori slika i kinematografskoj tehnici, kori��enoj u monta�i scena, ritmu,
kadriranju unutra�njeg scenskog prostora, kao i u do�aravanju atmosfere van logora
(zvuci, buka, jedva nagove�teno ne�ije prisustvo). Snaga ove predstave le�i, istovremeno,
u igri glumaca, dinami�noj, jednostavnoj, preciznoj, li�enoj patetike, u emotivnoj
nagla�enosti i inteligenciji, savr�enom jedinstvu dramatur�ke strukture, kompleksne
i jasne, u prikazivanju fragmenata, direktnih, sa�etih, koji ukazuju na su�tinsko,
bez ikakvih komentara, opredeljuju�i se jedino za ljudsko dostojanstvo. Bez dogmatizma,
bez moralne prinude i senzibilizma, ovaj komad suo�ava nas s egzistencijom, haosom,
bolom i patnjom ljudi u bezizlaznom polo�aju koji ne tra�e ni�ta drugo osim prava
da �ive slobodno. Prevela Bojana JANJU�EVI� |
