Sticajem zanimljivih okolnosti - ruska administracija bila je sporija od na�e (!) - po�etkom aprila Novi Sad je imao �ast da bude jedna od destinacija Workcenter of Jerzy Grotowski and Thomas Richards1 iz Pontedere u Italiji, koji od 2003, pod pokroviteljstvom programa Evropske unije "Culture 2000", realizuje svoj trogodi�nji projekat "Tracing Roads Across"2 (www.tracingroadsacross.net). Zahvaljuju�i brzoj i odlu�noj reakciji starog, dobrog znanca Tomasa Ri�ardsa, izvo�a�a i umetni�kog direktora Centra za savremene izvo�a�ke umetnosti u Novom Sadu Branka Popovi�a, moskovsku �kolu dramske umetnosti Anatolija Vasiljeva zamenila je vojvo�anska prestonica i od 1. do 16. aprila, u sve�anim salonima na Petrovaradinskoj tvr�avi, odr�an je jedinstven umetni�ki doga�aj: prvi prakti�ni seminar "Eastern Meeting-place" tokom kojeg je pedesetak odabranih studenata, profesora, umetnika i �lanova dokumentacionog tima iz Italije, Austrije, Gr�ke, Kipra, Bugarske, Francuske, Turske, Velike Britanije, Poljske, Tunisa, Rusije i Srbije i Crne Gore, imalo jedinstvenu (sve tri godine u�esnici seminara se menjaju) priliku da usavr�i gluma�ku i peva�ku ve�tinu, rediteljske sposobnosti, tehnike monta�e, intelektualne analize i dramatur�ke elaboracije.
Koncentri�u�i sa na neke od od "poslednjih re�i" velikog maga teatra Je�ija Grotovskog iz spisa "Untitled text" objavljenog u �asopisu "The Drama Review" leta 1999: "What can one transmit? How and whom to transmit? These are questions that every person who has inherited from the tradition asks himself, because he inherits at the same time a kind of duty: to transmit that which he has himself received."3, Tomas Ri�ards i njegov verni kolega, najbli�i saradnik i asistent u Workcentre Mario Bja�ini krenuli su u misiju tour de force kreativnog promi�ljanja i podstreka prakti�ne ve�tine velikog broja mladih pozori�nih grupa i njihovih "sistemskih otaca", (van)institucionalizovanih teoreti�ara, nastavljaju�i tako ono �emu je Je�i Grotovski nesebi�no posvetio poslednjih trinaest godina �ivota.
Ovde je u stvari re� o dijalogu profesionalaca o ume�u. Nama je to va�no, jer se pla�imo opasnosti od izolacije, stanja u kojem se grupe boje za svoj �ivot, �to gu�i razvoj izvo�a�kog "zanata" - pri�ao je zainteresovanima na jednom od retkih otvorenih doga�aja u okviru "Eastern Meeting-place" Tomas Ri�ards. Mario Bja�ini je na tu temu dodao da je konzistentnost, kao glavni modalitet njihovog rada, uslovila da se novi program napravi iz potrebe za saradnjom "za dublje i dalje". O razlozima za programske odrednice "Eastern Meeting-place", Ri�ards i Bja�ini su rekli kako su do toga do�li prvenstveno zbog �injenice da se na istoku jo� mo�e na�i kakva-takva pozori�na kultura, dok je za drugu vrstu motiva zaslu�na �elja da se �to vi�e pribli�i svetu gde je zbog nagomilanih socijalnih i politi�kih problema bavljenje teatrom pravi rizik. Gde odva�ni ili nestaju, ili bivaju zauvek zapam�eni...
Tokom rada na Petrovaradinskoj tvr�avi, Workcentre, kao �to to naj�e��e i praktikuje, radio je iza zatvorenih vrata. "Na�aliv�i" se kako se o ve�ini najva�nijih stvari uvek odlu�uje u intimnim politi�kim krugovima, a ne pred svima, Bja�ini je objasnio kako �ivi u uverenju da teatar bitno uti�e na spolja�nji svet, iako ovaj ne zna ba� za sve �to se odigrava unutra. Ova filozofija Workcentre prati pod sloganom "Akcija se de�ava i kada je ne vidimo". Ri�ards je, pak, potrebu za vakuumom obrazlo�io funkcijom za�tite dijaloga od "teatarske pijace" na kojoj se radi bez dubljeg promi�ljanja i napora, gde se na scenu stavlja bilo �ta "moderno", slavno i komercijalno. Po njemu se tako �ak i istinska umetnost javlja pukim slu�ajem, odnosno zakonima teorija verovatno�e.
Ipak, osim navedene prilike da se pro�aska sa spiritus movensima Workcenter of Jerzy Grotowski and Thomas Richards, koji zaista odaju utisak pravih gurua, prvi "Eastern Meeting-place" projekta "Tracing Roads Across" imao je i dva otvoreno-javna doga�aja. Prvi je bio projekcija filmova "Art as Vehicle"4, dokumentarnog snimka dela "Downstairs Action" iz 1989, i dela "A film dokumentation of ACTION" koji je predstavio trenutni kreativni opus Radnog centra u okviru rada na "umetnosti kao sredstvu", dok je drugi bio finalna tribina ovogodi�njeg "Eastern Meeting-place".
"Art as vehicle", odnosno Akcija (Action - s velikim "a") prva je stvar koju je s grupom umetnika pokrenuo Je�i Grotovski kada su mu 1986. u Pontederi obezbe�eni uslovi za rad na "alternativnim potencijalima izvo�a�kih umetnosti", koje je on u cilju artikulisanja i razvijanja umetni�ke samorealizacije formulisao na osnovu univerzalnog jezika tela koje vibrira/peva. Izvori po�etka istra�ivanja bile su tradicionalne "partiture" afri�ko-karipskih kultura, kao i drevni tekstovi iz kolevke zapadne civilizacije - podru�ja Egipta, Sirije, Izraela i Gr�ke. Rad se zasnivao na dugogodi�njem ponavljanju i visokom struktuiranju performansa koji kao bitne karakteristike izdvaja �injenice da on ne pri�a pri�u, ne predstavlja improvizaciju, niti trans. U Workcentre ga radije porede s poezijom, arhai�nim modelima kretanja, ritma i izvorno-umetni�kom okrenuto��u ka unutra�njosti ljudskog bi�a. Iako nije bio namenjen prezentaciji i posmatra�u kao objektu, Grotovski je 1989. dozvolio da rad pod veoma specifi�no diktiranim uslovima snimi Mercedes Gregori i tako omogu�i ve�em broju gledalaca (uvek u malim grupama) da osvedo�e aspekte koji daju �ivot njihovom kreativnom opusu.
Drugi dokumentarni rad Workcenter of Jerzy Grotowski and Thomas Richards je nazvao "A film dokumentation of ACTION" i snimljen je 2000. godine u produkciji Atelier Cinema de Normandie i Centre Dramatique National de Normandie. Na njemu je ulogu spiritus movensa potpuno preuzeo Tomas Ri�ards koji je, kao "ovla��eni" naslednik Grotovskog, od 1996. istra�ivanja produbio i usmerio ka jo� �irem spektru mogu�ih uticaja. Novi opus je nazvan "The Twin: an Action in the creation" i konceptualno je pro�iren, ali ponovo iznutra. Nova forma odgovarala bi re�ima "Work-in-creation"5, a su�tina "izmene" je u tome da se pri�a uvek ponovo izvr�i, a ne da se ponovo izvede, �to je u potpunom skladu s putem izbora - "art as a vehicle" (puta kojim ne mora, ali se danas sve re�e ide). Dakle, u "A film dokumentation of ACTION" novost je, takore�i, pozori�ni aspekt naracije, samo �to ta "naracija" o putovanju, zaboravljenom pozivu, njegovom otkrivanju/ispunjenju, kao i u svim religijama, ima misti�no-mantri�ne intencije.
Posle usmerenja "art as a vehicle" jasno je otkud izranja projekat "The Bridge" koji je, u stvari, konceptualni okvir i za "Tracing Roads Across". "The Bridge"6 povezuje teatar u strogom smislu i "art as a vehicle", mada ono �to se razvija tokom rada Ri�ards i Bja�ini jo� ne hvataju u definicije. Upravo tome se bilo na tragu prilikom "fatalnog" susreta, i prvog pravog razgovora tokom "Eastern Meeting-place" u�itelja, u�enika, dramskih teoreti�ara iz Italije, Srbije i Crne Gore i izu�avalaca "lika i dela" Je�ija Grotovskog iz Poljske koji su, ujedno, predstavljali i dokumentacioni tim.
Dijalog je po�eo "provaljivanjem" tajne uspeha izvo�a�kog bogatstva i "stvarnosti ose�aja" koje posti�e Workcenter. Tom uspehu pripisano je "poja�avanje �ivota teatrom", za koje su zaslu�ni "avangardni sinkretizam Je�ija Grotovskog", "mnogo rada" i formula: "manje �kola, vi�e susreta". Mario Bja�ini je na to odgovorio da oni nisu zainteresovani za "novotarije" i da su veoma sre�ni �to �ive, mada ponekad ne znaju �ta da rade s tolikim vremenom, ilustruju�i to pri�om kako �elje jo� i mogu da se ostvare, ali pitanje je da li to mo�emo i mi. On je Grotovskog okarakterisao kao velikog fantasta koji je imao uho za pozadinske, stati�ne zvuke koji su odgovorni za "pikove" i vekovnu te�nju da se na�e tehnika za u�utkavanje nezadovoljstva. Tomas Ri�ards se osvrnuo na to da nije stvar koliko radi�, ve� kako radi�. Alati su uvek jednostavni, ali ih je te�ko upotrebiti za pravljenje korisnih i lepih stvari.
Nema izvinjenja!!! Ona su neprijatelj kvaliteta �ivota koji raste, proti�e... Kada se opravdavam, opravdavam se �to je deo mog srca skriven. Gospodar opravdanja mora postati gospodar bez opravdanja i ostvarenje svih potencijala! - re�i su Ri�ardsa.
Diskusija se kretala i u pravcu eventualne artoovske surovosti njihovog u�enja na �to je Ri�ards reagovao distanciranjem od toga da njegov �ivot treba da bude zakon. Do�av�i i do pitanja o snazi i slabosti savremene kulture, re� je ponovo preuzeo Bja�ini:
Jedan od na�ih problema je �to imamo sve, a razma�eno dete se igra s mnogo igra�aka odjednom. �ivot je kao dugotrajna "borba" Jakova sa an�elom, a borba sa/protiv savremene kulture nije bezazlena ako se �eli njena tajna, a takvo ne�to se ne tra�i u zabavi, ve� u radosti.
Uz dosta polarizovanja (�to je poput pravila u slu�ajevima su�eljavanja s radikalnim zahtevima), na kraju je pri�a dotekla i do pozori�ne vodenice, gde su se peva�ko-izvo�a�ki principi testirali na �rvnju pojmova kao �to su saspens, katarza, sukob... Ri�ards i Bja�ini sve njih u modernom teatru vide kao rediteljske trikove i pomo�ne postupke (svetlo, muzika, dramatizovanje...), jer po njima centralno mesto zauzima glumac kao ta�ka u kojoj se sve lomi, ta�ka u kojoj se pesmom priziva spoj sila svemira i sila sveta. A glumac je �ovek bez civilizacijskog o�aja i resentimana, koji se hrani i �ivi od onog �to izdela, a ne od onog na �to se poziva.

1 Nakon �to se povukao iz javnog teatarskog �ivota, Je�i Grotovski je na poziv "Centro per la Sperimentazione e la Ricerca Teatrale", danas "Fondazione Pontedera Teatro", 1986. osnovao Workcenter of Jerzy Grotowski koji je po njegovom nalogu 1996. preimenovan u Workcenter of Jerzy Grotowski and Thomas Richards po�to je upravljanje prakti�nim radom, u drevno-tradicionalnom smislu izme�u ta dva datuma, predato u ruke Tomasa Ri�ardsa.
2 U ovom projektu artikulisani su svi prakti�ni i teorijski elementi aktuelnog kreativnog rada Workcenter of Jerzy Grotowski and Thomas Richards, �ijom �e se realizacijom putem kulturolo�kog dijaloga (kroz otvorene prezentacije, performanse, filmove, razmene, susrete, seminare, predavanja...) tragati za vezama i razvojem "ume�a za �oveka i �oveka za ume�e". (Bukvalno) stalno rade�i i stalno sele�i, Workcenter je krenuo da za tri godine u svakoj od zemalja ispuni posebno programsko-ontolo�ko opredeljenje. Tako �e se u Italiji odvijati "Main Work", u Austriji "Frame Work", Turskoj, Gr�koj i Tunisu "Focal Points", "Impulses" �e se odr�avati u Bugarskoj, Francuskoj i Kipru, "Interventions" u Italiji, Poljskoj, Velikoj Britaniji i Bugarskoj, "Eastern Meeting-place" u SCG i Rusiji, dok �e na zavr�nom internacionalnom simpozijumu u Pontederi, verovatno, ve� svima biti jasno da je ovo provokacija najve�eg teatarskog doga�aja ikad.
3 "�ta mo�e pojedinac da prenese? Kako i kome da prenese? Ovo su pitanja koja sebi postavlja svaka osoba "zavisna" od tradicije, jer je u isto vreme nasledila i jednu vrstu du�nosti: da preneso to �to je i sama primila."- slob.prev.
4 Ovaj termin pod kojim se kasnije ustoli�ila karakterizacija istra�iva�kog rada Je�ija Gorotovskog prvi je uveo Piter Bruk 1987.
5 "Rad kreacije/Kreiranje radom" - slob. prev.
6 "The Bridge" reprezentuje performans "One breath left"