Kao centralni doga�aj Transevropskog foruma, u organizaciji Centra za nove medije "kuda.org", Gra�anskog pakta za jugoisto�nu Evropu, Kulturnog centra grada i Instituta za nestabilne medije "V2" iz Roterdama, koji je krajem aprila u Novom Sadu pretresao pitanja vezana za umetnost i medije u tranziciji, bila je vi�emedijalna pseudoopera KRALJ �UME u re�iji Andra�a Urbana, ra�ena po pri�i KRALJ �UME ILI POKU�AJ PRLJANJA Slobodana Ti�me. Pseudoopera je premijerno izvedena na Gradili�tu (EXIT) neposredno nakon pono�i i prijema deset zemalja biv�eg "isto�nog bloka" u Evropsku uniju, konteksta za koji se slobodno mo�e re�i da je u na�oj zemlji ponovo u prvi plan doveo pitanja o pripadnosti, identitetu i razlozima vekovne usamljenosti i neprihva�enosti.
S druge strane, pono�no osloba�anje Ti�minih daemona je po "manifestu" Centra za nove medije "kuda.org" ozna�io po�etnu ta�ku projekta "Trajni �as umetnosti" kao simboli�kog nastavka akcije "Javni �as umetnosti" koji su 1970. na Dunavskom keju realizovali gotovo svi protagonisti novosadske konceptualne scene okupljeni oko Tribine mladih. To je vreme kada je Vojvodina bila specifi�no vreme i prostor u kom se pojavilo i razvilo eksperimentalno pro�imanje vizuelne umetnosti, filozofski, sociolo�ki i knji�evni rad, razvoj koji je kao i sve drugo u na�oj sredini (ali i u domenima svetske kultivizacije civilizacijskih tekovina) spre�en i pose�en veoma efikasnim sredstvima dru�tveno-politi�ke (ne)podobnosti.
Ti�min KRALJ �UME ILI POKU�AJ PRLJANJA je, ukratko, pri�a o umetniku, operskom peva�u, koji nakon odlaska u penziju pati od nemogu�nosti pevanja omiljenih arija - njegove nasu�ne potrebe. Sku�en u stanu okru�enom kom�ijama uvek netrpeljivim prema svima koji su druga�iji, on u jednoj �etnji ipak nalazi raj za slobodno ispoljavanje unutra�njih (priro�enih) potreba, �umu pored Dunava, gde mo�e da peva do mile volje. Me�utim, spokoj za �ivota �oveku nije su�en i peva� shvata da u �umi ne �ive samo ptice. Ukazuje mu se �ovek-utvara, koji se s umetnikovom te�njom mo�e pomiriti samo kroz borbu - groteskni ples, shvatanje da su oni jedan drugom, u stvari, prijatelji i davno izgubljena bra�a.
Dakle, pri�a o kralju �ume ima neskrivenu potku u mitu o Virbiju, rimsko-anti�kom gospodaru Aricijskog gaja Peloponeskog ostrva u koji su se sklanjali odbegli robovi. Tako Virbis, da bi sa�uvao te�ko ste�enu slobodu, mora budan da stra�ari i stalno motri. Taj mit se direktno nadovezao na mit iz gr�ke antike o Hipolitu i Tezeju. Hipolitu je, po nalogu Posejdona, uzet �ivot padom pod ko�ije, a Artemida ga je uvila u pla�t i prenela u Aricijski gaj gde on, u stvari, �ivi zagrobni �ivot. Ven�an je sa Egerijom, rekom koja te�e kroz Ariciju...
Kroz Ti�minu vizuru, Hipolit/Virbije je anti-Edip, �to je omiljena tema moderne filozofije kojoj je svu njenu vulkansku snagu pro�epio Ni�e, a �to su jo� i Delez i Gatari iskoristili za uvo�enje paradigme o novoj subjektivnosti. Subjektivnosti koja je poku�avala da se oslobodi hri��anske pokornosti i sudbine Isusovih ov�ica. Tako�e, nova subjektivnost stoji nasuprot Frojdovim idejama psihoanalize oceubojstva. S kraljem �ume je obrnuto, njemu otac ne dozvoljava da �ivi spokojno. Kao �rtva bo�anske ljubomore, Hipolit/Virbije ne uspeva da savlada patrijarhalni princip i zli demijurg nastavlja da se poigrava s njim, dok on u zagrobno-�izofrenom stanju, pate�i od ontolo�ke rascepljenosti, zapada u stanja hibernacije i sna. Tu na scenu stupa "umetnik sa isukanim ma�em"...
Mit je u teatru kao na doma�em terenu, ali s ovako bogatom konceptualnom pozadinom evidentno je da se puni sjaj insceniranja mogao posti�i samo smelo��u i zahtevima temeljnijim od puke "repertoarsko-pozori�ne" namere. "Nasuprot" knji�evnoj "jednodimenzionalnosti", reditelj Andra� Urban, kompozitor Erne Verebe�, kostimografkinja Tinde Varga, re�iser filma Sabol� Tolnai i glumci Suzana Vukovi�, Peter Ferenc, Zoltan Molnar, Zoltan Pletl, Heni Varga i Sanja Morav�i�, upustili su se u neizvesnu avanturu da Ti�minu prozu i iskonsku mitologiju preto�e u vi�edimenzionalni teatarski izraz, koji je kompleksno��u u mnogo �emu prevazi�ao klasi�ne forme predstave (predstavljanja)1 i koji je plesno-ritualnim karakterom izazvao magiju da nastupi.
Bez ikakvog distanciranja, dramske pauze ili najave, �amor posetilaca prekinuo je po�etak spektakla. Mizanscensku dezorijentaciju bez "uputstva za upotrebu" zakuvala je fantasti�na iskori��enost prostora, a o pragovima percepcije, ba� kao i u stvarnosti, niko nije brinuo. Na samom ulazu susre�e se po�etak, praslika me�anja gradivnog materijala za sve �to �e do�i - zemlje i krvi. Autorski opus Ernea Verbe�a disonancom daje naznake potrage za harmonijom, a sa svih strana vrebaju kreature prekrivene granjem u bo�anski belim (i nevinim?) kostimima nagla�ene drevnosti.
U uglu, na� junak jecaju�i pati pribijen uz zid dok ga zavodljivo mame gradili�no-betonizirane projekcije trave. Nemilosrdnim zakonom prirode udahnut mu je �ivot, takav kakav je. Centralni deo ispunjen vodom, prostor je za Kralja �ume i popri�te visoko stilizovane borbe koja se naslu�uje u zraku i sve nemirnijem begu �umskih vila od lan�anih ulara njihovih lovaca. Igra se sve vi�e zahuktava i dinamikom vrtloga odvija se i ispred i iza. Levo i desno, i gore i dole. Jo� jedna rediteljska zamisao je ispunjena - publika po�inje da se ose�a kao kod svoje ku�e i deli se na one koji imaju pre�a posla od pra�enja (za)datog i one koji op�injeni motre �ta se to (do �avola) de�ava.
Kroz haos istraumatizirane i uvek bar pomalo paranoi�ne egzistencije, �ovek svim silama zapoma�e i tra�i - �ta, �ta, �ta? Pitanja i odgovore? Kako kad re�i samo talasaju na povr�ini? Kako kad nema tih me�unarodnih snaga koje �e nas spasiti?2 Kako kad proces koji je velikim praskom davno zapo�eo ne mo�emo vratiti unazad?
Tokom finalnog susreta na blatnjavo-vodenom podijumu, gde je stolica samo jedna, susre�u se sva bi�a, a na� junak s Kraljem �ume vodi divovsku borbu kojoj je ishod te�ko proceniti. Zatim svi oni rastr�ani obaraju kulise i be�e u prirodu, u okrilje no�i, trave i drve�a, a ostali ostaju tamo gde su i dovedeni. Na granici pseudoizbora. Mit se otkrio, a na nama je da ga tuma�imo...

1 Stariji poznavaoci doma�eg pozori�nog �ivota bili su prili�no slo�ni da ne�to sli�no nisu videli jo� iz zlatnog doba Ljubi�e Risti�a
2 U pseudooperi "Kralj �ume" kori��en je i tekst iz knjige "Blues diary" Slobodana Ti�me