| |
Akademie Schloss Solitude, Stuttgart, Nema�ka Bojan: Ovaj razgovor vodi
se povodom tvog nedavnog tromese�nog boravka na programu artist in residence u
Akademie Schloss Solitude u Nema�koj. Odakle �eli� da po�nemo?
Bojan: Prvo
�elim da objasnim oblik samointervjua (self-interview). Kada sam dobio ponudu
da napi�em tekst za "Scenu" o svom boravku u Solitudeu, bio sam zbunjen:
da li tome treba pristupiti kao profesionalnom dnevniku, ili pisati iz neutralne
pozicije kao objektivni posmatra� i u tre�em licu, ili napraviti manifest, ili...
U stvari, od samog po�etka znao sam da ni�ta pomenuto nije ba� opcija, a �ta god
da napi�em ima�e dozu narcizma. Tako sam odlu�io da taj narcizam ne ignori�em
ve� da ga eksplicitno sprovedem u formi samointervjua. Osim toga, samointervju
je u poslednje vreme popularna forma u krugovima izvo�a�kih umetnosti koje smatram
bliskim. Tako�e, s�m grafi�ki izgled intervjua vizuelno je blizak dijalo�kom dramskom
tekstu, �to je zanimljivo i odgovaraju�e s obzirom na to da sam ja reditelj i
da je ovo �asopis o pozori�tu. �ta si me ono pitao? b: Odakle da po�nemo.
Objasnio si startnu poziciju ovog teksta a sad malo o Solitudeu.
B: Akademie
Schloss Solitude (Stuttgart) nije edukativna ustanova kako bi moglo da se zaklju�i
iz imena. To je jedna od artist in residence institucija/programa relativno rasprostranjenih
u zemljama zapada - sistem ateljea/studija za umetnike kojima se omogu�ava rad
na projektu u odre�enom periodu. Institucija umetnicima obezbe�uje prostor za
stanovanje, rad, pokriva tro�kove boravka i produkcije. b: Kako si ti
dospeo tamo?
B: Mi - Sena �orovi�, glumica, Sini�a Ili� vizuelni umetnik
i ja, Bojan �or�ev, pozori�ni reditelj, prijavili smo se kao umetni�ka grupa za
stipendiju iz izvo�a�kih umetnosti. Sini�a i ja smo od 2000. �lanovi i suosniva�i
umetni�ko-teorijske grupe, a kasnije i �asopisa za teoriju izvo�a�kih umetnosti
"Teorija koja hoda" (TKH). Od 2002. sa Senom smo po�eli istra�ivanje
pozori�ne forme za tri izvo�a�a/autora - svako u svojoj disciplini, ali i svo
troje na sceni i svo troje kao jedini autori. Rezultati na�eg rada u Beogradu
su predstave FRIDA KAHLO una pierna y tres corezones iz 2002. i Arheologija/autopsija
predstave ''�ekaju�i'' iz 2003. i u inostranstvu The Dracula Project (Be�/Lyon
- grupa saradnika) i B-ing in the Desert of Pictures (Gent/Zagreb - Ili�&�or�ev).
Srpska kultura generalno je sumnji�ava prema eksperimentu, tako da je ovakav na�in
rada obi�no eksces u na�oj sredini i nije mogu�a podr�ka neke institucije. U tom
smislu, kada je prihva�ena na�a prijava za Solitude i kada smo dobili tromese�ni
rezidens, to je zna�ilo da �emo kona�no imati prilike da se posvetimo radu i istra�ivanju.
Mo�da je sad zanimljivo pro�itati ne�to �to smo Sini�a i ja pri�ali o Solitudeu
pre nego �to smo oti�li tamo, u intervjuu za Remont Review1 RR:
Recite nam ne�to o stipendiji koju ste dobili u vidu tromese�nog boravka u
zamku Schloss Solitude u prole�e 2004. Koliko je ona va�na za va�u karijeru?
BOJAN:
Kao �to je Sini�a pomenuo kad je pri�ao o New Moment Ideas Campusu, nama se mnogo
osladilo da dobijamo narud�bine i da radimo za inostranstvo, tako da smo u tom
smislu nekako uspeli da odr�imo kontinuitet, da od 2001. svake godine dobijamo
po jednu porud�binu. U tom smislu, taj residence koji smo dobili u �los Solitudu
kao performans grupa - dakle, Sena �orovi�, Sini�a i ja - odli�na je stvar, zato
�to se nadam da �emo tamo kona�no dobiti prostor i vreme da ovo �to smo uspeli
da, kad dobijemo priliku, kad uleti ne�to, ispipavamo, da tamo i elaboriramo.
Da se vratim na prethodno pitanje: pod te�kim uslovima i na kulturnoj sceni kakva
je u Beogradu, te�ko je mladim umetnicima... Mislim, Srbija generalno i kao dr�ava,
od najvi�eg mogu�eg nivoa pa do najni�eg ima problem s kontinuitetom. Po�imo od
istorije. Meni li�no treba kontinuitet. E, sad, da li �e ta tri meseca tamo da
mi obezbede bar neku vrstu kontinuiteta - da ja te stvari na koje nabasam, pa
ponekad napravim ne�to jako lepo, pa onda u slede�ih �est meseci ni�ta, zato �to
jednostavno nemam ni prostora ni vremena, ni finansija, ni podr�ku, moralnu, ni
bilo kakvu drugu (�ast izuzecima) da radim na sebi - ja, konkretno, samo to tra�im
od svega toga. A Akademie Schloss Solitude, koliko sam shvatio, jeste internacionalna
institucija u koju dolaze umetnici iz svih mogu�ih disciplina, po�ev�i od pisanja,
preko vizuelnih umetnosti, muzike, kompozicije i tako dalje. (RR: Jesu li mladi
?) Pravo da ti ka�em, ne znam, ne mogu da se setim ta�no da li postoji neki age
limit, ali ima i starijih - mi smo od mla�ih. Mislim, najmla�i smo dobitnici u
ovom krugu. SINI�A: Zanimljivo je, i mene interesuje, ako ima� neometana
tri meseca za neko svoje istra�ivanje ili bilo kakvu vrstu umetni�kog delovanja
- kako je sna�i se. Za tako ne�to to je dugo vreme - tri meseca nije puno, ali
ako su ta tri meseca stvarno namenjena samo tome - to je izazov. Stvarno je zanimljivo
koliko vremena ti, u stvari, u svakodnevnom �ivotu provodi� rade�i, koliko je
to produktivno vreme i kako se koristi ako je samo za to odvojeno. b: Koliko
su se ostvarile va�e pretpostavke?
B: Izgleda da smo u prili�noj meri bili
vidoviti. Ili je ne�to drugo u pitanju... U svakom slu�aju, u Solitudeu smo uspeli
da za tri meseca napravimo �ak dve produkcije i da u�estvujemo u koncertu 'fluksusovske'
muzike s tre�im mini-performansom.
U Solitudeovim ateljeima u svakom trenutku
cirkuli�e prose�no �etrdeset umetnika iz raznih disciplina, tako da je mesto zaista
stimulativno. Svaki umetnik ima stan i studio i sav potreban materijal za rad.
Solitude podr�ava projekte iako nisi obavezan da napravi� bilo kakav zavr�ni projekat.
Ali ako ho�e�, dobija� kompletnu infrastrukturu za realizaciju: od tro�kova za
materijal, pa do koprodukcije s institucijama kulture iz Stuttgarta ili �ak Evrope,
koje su zainteresovane i za 'distribuciju' i promociju rada. b: Iz perspektive
Beograda to zvu�i kao utopija. Kako se takav sistem odr�ava, gde je tu interes
finansijera?
B: Zaista ne znam. Ne razumem se mnogo u ekonomiju ali pretpostavljam
da su velike poreske olak�ice za korporacije koje podr�avaju umetnost. S druge
strane, Solitude kompletno finansira dr�ava Baden W�rtemberg �iji je Stuttgart
glavni grad. U Nema�koj svaka dr�ava/pokrajina ima ministarstvo kulture koja su
u me�usobnom nadmetanju - ko vi�e daje za kulturu. Baden W�rtemberg je najbogatija
dr�ava u sada�njoj Nema�koj, tako da ekstravaganciju kakva je dvorac Solitude
mo�e sebi da dozvoli. b: �ta ste vi tamo konkretno radili?
B:
Mi smo tamo bili samo tri meseca, tako da o ozbiljnijoj saradnji s nekom gradskom
institucijom kulture nismo ni razmi�ljali, bilo je premalo vremena za logistiku.
Po�to nam se stipendija nastavlja slede�e godine - jo� tri meseca s mogu�no��u
produ�etka u slu�aju koprodukcije, radi�emo na pozicioniranju. Nama je bilo bitno,
kao �to smo rekli u onom starom intervjuu, da imamo dovoljno vremena i prostora
za rad. U Beogradu smo imali puno poluprilika za izvo�enje koje smo sve iskoristili,
ali nismo imali prave uslove za rad.
Neke stvari koje smo radili u Solitudeu
bile su otvorene za javnost, dok su neke bile work-in-progress, prikazane u krugu
umetnika koji su tako�e bili na stipendiji. To se pokazalo jako korisno jer smo
imali priliku da nas posmatra izuzetno stru�na publika: umetnici razli�itih senzibiliteta
i iz razli�itih disciplina, s kojima je zaista bilo zadovoljstvo razgovarati o
radu.
Prvi performans koji smo pretpremijerno izveli u umetni�kom centru Vooruit
u Belgiji, na promociji zbornika radova jednog simpozijuma na kojem smo Sini�a
i ja u�estvovali 2002, a kasnije i u samom Solitudeu, bila je improvizacija na
temu naracije - Snow White Session. To je ikoni�ka analiza poznatog arhetipskog
narativa uobli�enog i definisanig po�etkom 19. veka u bajku "Sne�ana i sedam
patuljaka" bra�e Grimm. Re� je o pripoveda�kom (storytelling) performansu
gde se pri�a izvodi/�ita u integralnoj verziji bez izmena, dok se cela 'inscenacija'
(kritika i dekonstrukcija) de�ava u u�ivo/real time animiranom crtanom filmu koji
se emituje iznad glava izvo�a�a. Jedan od izvo�a�a (Sini�a) rukuje video-kamerom
povezanom s projektorom i on na licu mesta, na stolu za animaciju, manipuli�e
gomilom sli�ica - bazom podataka vizuelnih referenci koje se u samom izvo�enju
uspostavljaju kao likovi, tableauxi, scenografije i situacije iz poznate bajke.
Bazu podataka sa�injavaju sli�ice (koje nemaju nikakve eksplicitne veze s bajkom)
ise�ene iz ilustrovanih �asopisa, reklamnih bro�ura, slikovnica, pa �ak i inserti
iz poznatog Disneyevog filma. Izvo�a�i sinhronizuju tako nastali 'crtani film'
ili 'crtani film' inscenira radiodramsko izvo�enje kojem prisustvuje publika.
Rezultat je performans koji podse�a na �ivu slikovnicu, a bajku plasira kao ambivalentnu
pri�u o pasivnosti, lakomislenosti, odgovornosti i surovosti.
Drugi projekat,
mnogo manjih razmera (bar kad je u pitanju na�e u�e��e) jeste na�a saradnja s
irskom kompozitorkom Jennifer Walshe, koja je pravila celodnevni koncert Solitude
Sound Geography - a Walk in the Park. Ovaj koncert bio je svojevrsna digest istorija
muzi�ke avangarde 20. veka, po�ev�i od Ur Sonate Kurta Schwittersa, preko fluksusovskih
konceptualnih komada, pa sve do najrecentnijih komada irskih i britanskih kompozitora.
Specifi�nost ovih kompozicija je �to se ne izvode na tradicionalnim instrumentima
ili tradicionalnim kori��enjem instrumenata, tako da se zvuk proizvodi glasom,
govorom, povla�enjem violine po podu ili 'kuvanjem' violon�ela itd. Nas troje
izvodili smo Timetable Event Georga Brechta koji je deo njegove konceptualne kompozicije-rebusa
Water Yam �ija se partitura sastoji od kutije pune karton�i�a sa (na-prvi-pogled-kripti�nim)
uputstvima za izvo�enje. Ceo koncert savr�eno se uklapio u ambijent rokoko dvorca
Solitude jer je, izvo�en u nekada�njim lavirintskim ba�tama, jako podse�ao na
osamnaestovekovne fe�te koje je sebi verovatno prire�ivao Karl Emanuel Virtember�ki,
graditelj dvorca.
Tre�i performans je bio i na� finalni projekat: Actress (Work)
in Progress - an Intellectual Striptease. Re� je o predstavi koja direktno zavisi
od ukusa publike. Publici je unapred ponu�eno da na web-site-u www.akademie-solitude.de/actress
glasa za performans koji bi �elela da vidi. Na siteu se nalazi 10 fotografija,
tableauxa iz nepostoje�ih predstava na kojima je Sena �orovi� - glumica iz naslova.
Sve fotografije bave se stereotipima glumice 20. veka, prikazuju�i je u lako prepoznatiljivim
kontekstima zavodnice, heroine, raznim kombinacijama androginih i high-femme persona.
Posle glasanja, performans se pravi prema pobedni�koj fotografiji. Ona se na tipi�no
pozori�ni na�in 'verno' rekonstrui�e na sceni uz pomo� kulisa, kostima, svetla
muzike itd. Me�utim, nekoliko minuta po�to publika u�e i performans 'po�ne', glumica
'ustaje' iz 3D fotografije, skida svoj kostim, rastura scenografiju, potpuno ra��isti
scenu i po�ne svoj improvizovani monolog, obra�aju�i se direktno publici - o tome
kako su glasali, za�to su ba� to odabrali i kako njihov izbor projektuje njihove
�elje, stavove prema pozori�tu i figuri glumice uop�te kao objektu �elje. Performans
se nastavlja razgovorom s nama dvojicom koji sedimo iza publike na liniji brkanja/sukoba
privatnog i profesionalnog. Ceo performans se najvi�e igra s o�ekivanjima publike
i poku�ava da na neki na�in zamuti liniju koja razdvaja fiktivno-doslovno, privatno-profesionalno
razvla�e�i pri tom konvencije i definicije pozori�ta do krajnjih granica: ve�ina
teksta se �ita, dramaturgija performansa ide 'unazad' jer se po�inje 'zavr�enim
produktom' - scenskom slikom, a preko rasturanja scene, dijaloga i '�itaju�e probe'
sti�e se i do manifesta i koncepta performansa u kom se otkriva da je glasanje
bilo name�teno i da nije 'pobedila' fotografija koja je zaista dobila najvi�e
glasova ve� ona koju smo mi, autori, unapred odabrali. b: Dobro, posle
ovog iscrpnog izve�taja o va�im projektima, reci ne�to o atmosferi u Nema�koj
kad su izvo�a�ke umetnosti u pitanju. Da li ste videli ne�to zanimljivo i kako
stvari koje ste tamo izveli korespondiraju sa sredinom?
B: Na svu sre�u,
u trenutku kad smo mi bili na rezidensu, bilo je dosta prilike da vidimo gotove
projekte nekolicine stipendista koji se direktno mogu povezati s izvo�a�kim umetnostima.
Pre svega, nekoliko eksperimentalnih komada muzi�kog teatra/nove opere. Pored
toga, kulturna ponuda Stuttgarta, koji je po nema�kim kriterijumima ipak provincija,
nas je zaista prijatno iznenadila, posebno festival Stuttgartskog Staatstheatera
(Dr�avno pozori�te, karakteristi�no za svaki ve�i nema�ki grad) koji je ponudio
najrecentniju zapadnoevropsku produkciju uklju�uju�i i takve zvezde eksperimentalnog
teatra kakve su ameri�ko-belgijska koreografkinja Meg Stuart i nema�ki reditelj
Ren� Pollesch (ina�e biv�i stipendista Solitudea), kao i najnoviji projekat Bojane
Cveji� i Jana Ritseme Pipelines - a Construction. Okvirno re�eno, generalni trend
u izvo�a�kim umetnostima na Zapadu - najrelevantniji centri su svakako Nema�ka
i Belgija - jeste neka vrsta samorefleksivnosti. Ono �to je bilo karakteristi�no
za likovne umetnosti krajem �ezdesetih i po�etkom sedamdesetih, s pojavom i grananjem
konceptualne umetnosti, krajem devedestedih i po�etkom 2000. pojavljuje se u izvo�a�kim
umetnostima (pozori�tu, plesu, performansu operi�). Po toj analogiji, ako je cilj
konceptualne umetnosti bio da proizvede neobjektnu, cerebralnu umetnost propozicija,
koncepta, teorije, tako je i s novim izvo�a�kim praksama u kojima se izbegavaju
fiksne pozicije ve� se institucija teatra ili koncept izvo�enja svakim novim radom
iznova defini�e i dovodi u pitanje. Tako�e je tipi�an i problem reprezentacije
i problematizacija jednog medija kroz drugi. U tom smislu na� rad s "Teorijom
koja hoda", kao i u na�im nezavisnim projektima, specifi�na je varijanta
ovog generalnog pokreta s nekada manje, nekada vi�e prisutnim '�mekom' postsocijalisti�ke
jugoisto�ne Evrope. b: �ta to konkretno zna�i?
B: Recimo da je
dru�tveno-politi�ki kontekst u kom nastaju na�i radovi dosta druga�iji od onog
na Zapadu. U poslednjih nekoliko godina u zapadnoj Evropi postoji izvesni Balkan
vogue, pre svega izlo�be i festivali specijalizovani za umetnost s politi�ki nestabilnih
podru�ja jugoisto�ne Evrope. To je velika zamka za umetnike s Balkana, jer je
manevarski prostor jako mali. Na svu sre�u, mi se s tom vrstom postkolonijalnog
kolonijalizma ili strogo kontrolisane 'obrnute kolonizacije' nismo u tolikoj meri
susretali u Solitudeu ili drugim mestima gde smo ne�to izvodili ili u�estvovali
u radionicama (Vooruit, Gent, Belgija i Festival Theaterformen - RePUBLICaction
Braunschweig - Hannover, Nema�ka) i to je veliko olak�anje. b: Hvala
ti na ovom razgovoru.
B: Hvala tebi na pomo�i s pitanjima.
1
Razgovor za Remont Review vodila Irena �entevska.
|
