"U pedeset godina ja tako ne�to nisam video, ni pre, ni kasnije. Predstava je zaustavljena. Publika je vriskala, urlala, udarala nogama."
Doga�aj koji opisuje Karl Malden je premijera predstave TRAKLIN KAFE Maksvela Andersona, koju su na Brodveju, 1944, re�irali Harold Klurman i Elija Kazan, ta�nije, reakcija publike na monolog koji izgovara glumac debitant, po imenu - Marlon Brando.
Imao je tada dvadeset godina, za sobom "sumorno detinjstvo" s ocem koji nije prezao da ga, u svakoj "zgodnoj" prilici, poni�ava i majkom alkoholi�arkom, �to �e u velikoj meri obele�iti �itav njegov �ivot: kratak, nevoljan i stoga neuspeo poku�aj �kolovanja na vojnoj akademiji, presudan susret sa Stelom Adler ("... Stela Adler bila je prva �ena, prva kultivisana osoba koju sam upoznao. Bio sam tada tek provincijalac iz Nebraske... Stela, njena k�erka i njen mu� Harold Klurman omogu�ili su mi da sretnem mnogo ljudi u Njujorku i da shvatim stvari koje nikada sam ne bih razumeo") i samo tri godine delile su ga od trenutka kada �e postati mit, "sveto �udovi�te" i glumac koji je imao �itave generacije posve�enih sledbenika ali i nedostojnih imitatora, jer gluma od tada postoji kao ona pre i ona posle Branda!
Dogodilo se to 3. decembra 1947, na brodvejskoj premijeri komada Tenesija Vilijamsa TRAMVAJ ZVANI �ELJA. Bilo je tu sve ono po �emu prepoznajemo Stenlija Kovalskog: pocepana bela majica ispod koje se vrlo dobro naslu�uje neodoljivi torzo, sto koji je Brando, iz ve�eri u ve�e, a uvek razli�ito, prevrtao lome�i tanjire (Elija Kazan: "Ba� kao da su to bili tanjiri njegove majke...") i ne�to jo� bitnije: uni�tavaju�i magnetizam, "nepristojni" erotizam, duboko razumevanje lika, instinkt poete. Uspeh je trenutan! Brando ima 24 godine, publika ga uzdi�e, glumci po�inju da mrmljaju imitiraju�i njegov stil, a bele majice postaju modni hit. Brando, me�utim, s �udnim, ambivalentnim odnosom prema teatru i odricanjem da prihvati njegovu - po merilima tog anarhoidnog duha - krutu disciplinu, zauvek napu�ta scenu. Napu�ta i Aktors studio (Martin Balzam: "Brando je do�ao u Aktors studio s onim �to je nosio sobom i oti�ao iz njega gotovo nepromenjen") Lija Strazberga koga, zapravo, nikada nije priznavao za u�itelja i ismevao njegove metode, ostaju�i privr�en Steli Adler koja je u Ameriku, a iz Rusije, direktno od Stanislavskog, donela njegov "sistem". Strazberg je, me�utim, �itav svoj pedago�ki autoritet izgradio upravo na Brandovoj harizmi i la�i koja je i danas u opticaju: da je on stvorio glumca od njega!
Odlazak u Holivud doneo je Brandu svetsku slavu, nekoliko antologijskih uloga (TRAMVAJ ZVANI �ELJA, DIVLJAK, NA DOKOVIMA NJUJORKA - i prvog Oskara - ZMIJSKA KO�A, JULIJE CEZAR, KUM - i drugog Oskara kojeg odbija da primi li�no - POSLEDNJI TANGO U PARIZU - i nezaboravan, potresan, ka�u autobiografski, vrlo intimni monolog - APOKALIPSA SADA), uloge u veli�anstveno lo�im ili samo lo�im filmovima i mnogo intimne nesre�e koju, izme�u ostalog, duguje i svom autodestruktivnom karakteru. Holivud, kojem u su�tini nikada nije do kraja pripadao, mo�da �e mu, tek sada, oprostiti anga�man na strani Crnih pantera, Martina Lutera Kinga, Indijanaca, antinuklearnog pokreta...
"Verajeti", pod dramati�nim naslovom "Don je mrtav", pi�e da je Holivud, koji je Branda isklju�io iz svog establi�menta, iznenada postao svestan da je izgubio svog "kuma", a "Boston herald" pi�e: "Zaboravimo komplimente! Kad bi bilo pravde na zemlji, taj �ovek bi morao da dobije mesto na brdu Ra�mor."
Marlon Brando umro je od "plu�ne insuficijencije", 1. jula, u Los An�elesu. Imao je 80 godina. Njegov odlazak ozna�ava kraj mita, jedinstvenog u svetu glume.