Branko Stavrev, reditelj, ugledni je makedonski "teatard�ija" (to je skoro ta�an, ali neprevodiv izraz u srpskom jeziku za pozori�nog stvaraoca, svedenog do zanata, ali bez imalo podsme�ljivog i pogrdnog u ozna�avanju delatnosti!) koji je nedavno pozori�noj javnosti predo�io zbirku "teatropisa"- eseja ZATVORENIK U ORAHOVOJ LJUSCI, u kojima se na duhovit, britak, ponegde opor, pogdekad liri�an na�in osvetljava, analizira, opisuje ili kontemplira makedonski teatarski �ivot, ali i �ivot svakodnevni "ovde i sega".
Uo�ljiva je jednako prisutna te�nja autora da, ma koji problem razmatra u dvadeset �est tematski raznorodnih eseja, istovremeno odgovori i na pitanje "�ta mo�e teatar danas?". To je pitanje, u stvari, centralna nit koja povezuje ove eseje u koherentnu celinu. Druge organizacije u strukturi knjige i nema, ali se ipak razaznaju �anrovski oblici: �ivotvorni portreti "teatard�ija" (reditelja, glumaca, dramskih pisaca), pozori�ni putopisi, analize rediteljskih pristupa...
Uvodni esej govori o izli�nosti nastojanja da se teatar u�ini realisti�nim, �ivotvornim, jer na sceni se vidi ono �to se gleda i u �ivotu. Drugim re�ima, �ivot opasno konkuri�e teatru: "Izme�aj se sa narodom, sa horom nesre�nika, vidi!... �oveku danas jedino Crveni krst poma�e! Svi drugi mu kuju crn krst, kao Hristu..." Tu�na i opora povest o preplitanju teatarske i stvarne stvarnosti nastavlja se i u eseju koji sledi, "Muk ili Krvava makedonska svadba", gde se u formi dijaloga koji vode talenat i obo�avalac, aludiraju�i jasno na komad Nikolaja Ostrovskog, izri�e skoro vapiju�i prekor umetnicima: "Samo umetnici mogu da spasu dr�avu. Zemlju! Samo, vi �utite! Va�a blaga re� gvozdena vrata otvara. �ega se bojite? Znam da ste slabo pla�eni! Nema za nas, nema ni za vas! Ali to ne zna�i da �utite!" Autor podse�a i na nekada�nje slavne dane makedonskog teatra, na uspehe na Sterijinom pozorju i na paradoksalnu situaciju danas: "Mogu�e je da smo bili mo�ni. Sada, kada smo postali nezavisni, nismo u igri."
Stavrev razmatra i neke danas posve zapostavljene pozori�ne pojave. Takva je, na primer, "predstava korisnica". Autor prati njenu modifikaciju u savremenom makedonskom pozori�tu zaklju�uju�i da je talenat ostao talenat, a da su obo�avaoci evoluirali u sponzore, ali isto tako prime�uje da ljubavna ili dramati�na igra me�u njima i danas traje. U zna�ajne stranice ove knjige spadaju portreti Petra Prli�ka, Rista �i�kova, Ilije Mil�ina, te drugih pozori�nih i drugih stavaralaca u Makedoniji.
Sarkazmom, jetkom ironijom natopljeni su tekstovi koji se odnose na odnos dr�ave prema kulturi. Autor ne krije zebnju da se ne ukinu teatri u malim mestima, ili da se ne obistini i drasti�nija pretnja ("�ujem da �e i operu da zatvore"), ali istovremeno nastoji svim silama da bude objektivan, da razume zlehudost teatra na Balkanskom poluostrvu: "Op�tine nemaju para da plate uli�no osvetljenje, godinama su u mraku. Odakle im pare da izdr�avaju kulturu. To �to se doga�a nama danas, Englezima se doga�alo u �esnaestom veku."
Na �itaoca sna�an utisak naro�ito ostavlja uzbudljiva pozori�na pri�a "Gozba u vreme kuge ili Ti etava hatel, �or� Danden". To je dinami�na, upe�atljiva, delomice autobigrafska povest reditelja Stavreva o postavci Molijerovog dela �OR� DANDEN, u �uvenom moskovskom teatru "Mala Brona", u vreme dramati�nog raspada socijalizma, u ono sumorno doba kada je masa "poni�enih i uvre�enih boravila na dnu metro-stanica, kada je gomila naroda �ekala da se otvori zemlja da ga proguta". Reditelj Stavrev, stvaraju�i u to vreme velikih istorijskih promena bio je naro�ito ponosan �to je nad njegovom re�ijom predstave �OR� DANDEN, u kojoj se ogledala i moskovska i skopska realnost, lebdela senka velikog Anatolija Efrosa, kako je isticala moskovska kritika. Istu dramatsku snagu sadr�i putopis "Canadian-macedonian place ili duh slobode", pri�a o premijeri predstava DUH SLOBODE Vojdana �ernodrinskog, u Torontu - "Daleko od Makedonije u Makedoniji", me�u pe�albarima, u dijaspori. Dirljiva, tipi�no makedonska pri�a: "mala drama o velikoj istorijskoj, ilindenskoj epopeji. �estoka igra sudbine ocrtava se upe�atljivo na licima ovog naroda �to je do�ao da vidi istoriju na sceni, onu istoriju koja ga je dovela na obalu Ontarija".
Autor odbija da bude zatvorenik u orahovoj ljusci u �ivotu i u pozori�tu, odbija udobnost nezainteresovanosti umetnika za zemne stvari. On bira �estoki anga�man, u slu�bi je pozori�ta i �ivota. I zato, bilo o �emu da pi�e, Branko Stavrev pi�e o pozori�tu. A kad god pi�e o pozori�tu, Stavrev pi�e, u stvari, i o politici, dru�tvu, istoriji, kulturi, �ivotu. Ili kako on to duhovito bele�i: "�ta je to teatar? Mnogo �ivota. �ta je �ivot? Mnogo teatra." Autorovo poslanstvo je, uistinu, da deluje iskreno na svim planovima, �to je du�nost intelektualca. Iz ovih zapisa mogao bi se izvu�i i sastaviti priru�nik o rediteljskoj poetici i rediteljskom ume�u uop�te, pogledima na rediteljsku umetnost, pouke i svakodnevne rediteljske prakse ("Prezirem papagajska ponavljanja, '�tancovanja', kako ga nazivaju 'profesionalci'", "Za�to �e vama teatar. Gledajte televiziju sa golim �enama", "�ta dobija a �ta gubi stari tekst kada ga obla�imo u novi kostim?", "Lo�a proba, dobra premijera").
Jedna od osobenosti stila Branka Stavreva jeste �esta upotreba dijalo�ke forme. Taj dijalog te�e prirodno, nename�teno, ima svoj ritam, izvesnu protivte�u, ponekad te�e i u saglasju ili deluje monolo�ki, ponekad apartno, povremeno je sva�ala�ki zapenu�an, re�e liri�an, ispovedan... Prosto, odra�ava prirodu govorne komunikacije i daje tekstu gustinu dramskog.