Knjiga Jelice Stevanovi� Gospo�a ministarka 75 godina na sceni Narodnog pozori�ta u Beogradu je lepa, pitka pri�a, ponekad i dramati�no, potresno svedo�anstvo o prethodnih pet ministarki u dugom vremenskom periodu od 75 godina.
Publikacija je nastala povodom 140 godina od ro�enja Branislava �. Nu�i�a (1864-2004) i povodom nove postavke �ija je premijera odr�ana 10. marta, u re�iji Jago�a Markovi�a. Ovom prilikom, legendarnu �ivku Popovi� tuma�i Radmila �ivkovi�, ina�e �esta po redu "ministarka" od 1929, kada je komad izveden prvi put, na sceni beogradskog Narodnog pozori�ta.
Sem �to knjigu Jelice Stevanovi� mo�emo �itati kao pri�u, ona je komponovana po principima stru�no-teatrolo�ke literature, uz neophodnu nau�nu aparaturu. Time se preporu�uje i budu�im istra�iva�ima, ne samo dela Branislava Nu�i�a ve� i onima koji prou�avaju Narodno pozori�te u novom veku. Bogato je ilustrovana, s mnogo fotografija, dokumenata, arhivske i dokumentarne gra�e.
U uvodu Nu�i� i Gospo�a ministarka, autorka opisuje nastanak komada i, citiraju�i pisca, zaklju�uje: "A taj komad nastao na 'tako jednostavnom problemu', koji je kritika posle prve premijere napala kao povr�an, 'neliteraran' i 'jeftin' - ve� tri �etvrtine veka izaziva polemike stru�njaka."
Nakon svedo�anstva o prvoj premijeri 1929, slede podaci o piscu i ra�anju GOSPO�E MINISTARKE, jer komad je zapo�et jo� 1914, u Skoplju, u kome Nu�i�, posle Balkanskog rata, osniva i biva prvi upravnik skopskog Narodnog pozori�ta, 1913. Tek 1929. seti�e se nezavr�ene komedije. Poznato je da komad namenjuje �anki Stoki�. Prvobitno, predstavu je trebalo da re�ira Branko Gavela, ali sticajem okolnosti, prvi reditelj je Vitomir Bogi�.
Nastajanje predstave autorka detaljno opisuje, zavr�avaju�i re�ima Milutina �eki�a upu�enih Nu�i�u posle generalne probe: "Ostavite sve kako stoji. I ovako �e Va�a Ministarka imati velikog uspeha."
U poglavlju �anka Sroki� - prva �ivka ministarka, opisuje se avanturisti�ka gluma�ka biografija legendarne glumice do dolaska na scenu Narodnog pozori�ta u Beogradu, predstave u kojima je nastupala, svedo�anstva njenih savremenika. Legenda na�eg teatra Nevenka Urbanova, koja pamti neodoljivi �ankin smeh, se�a se da je sa scene taj smeh "prelazio u publiku i u talasima se, posle, prenosio i iz publike na scenu, i trajao, trajao... Zbog tog smeha, zbog te radosti nevi�ene, publika je dolazila u pozori�te kao na veliku ariju".
Jelica Stevanovi� pri�u ve�to vodi do �ankine smrti, do trenutka kada, poni�ena i uvre�ena, glumica napu�ta ovozemaljski �ivot, 21. jula 1947, na volujskim kolima i uz pesmu "Oj Moravo", put Top�iderskog groblja.
Pod naslovom Premijera u re�iji Vitomira A. Bogi�a saznajemo takore�i sve o re�iji, scenografiji, kompletnoj gluma�koj podeli u kojoj su sve sami velikani na�e pozori�ne scene. Tu su kra�e umetni�ke biografije u�esnika u prvoj GOSPO�I MINISTARKI. Podsetimo, u toj predstavi, kao Raka, nastupa i Ljubinka Bobi�. Stevanovi�eva zaklju�uje: "Tako je duga kolona tipova, stala pred sud kritike, publike i istorije."
Poglavlje Prvi sud kritike �ita se kao drama, kao triler zasnovan na paradoksu... Dok publika predstavu do�ekuje ovacijama, kriti�ari je do�ekuju "na no�". Me�u prvima kritiku pi�u Milan Dedinac, Du�an Kruni�, Dimirtije �ivaljevi� i drugi, dok je najdobronamerniji prema Nu�i�u i delu, u nekoliko navrata, bio Milutin �eki�.
Svedo�anstva iz kasnijih vremena govore o napisima drugih autora o prvoj predstavi MINISTARKE i glumcima iz podele. Sledi �ivot predstave iz 1929. na osnovu dokumentacije; tu su teatrografski podaci i raznovrsna gra�a, sve zamene, alternacije... (godine1934. �anka dobija alternaciju u glumici Jovanki Jovanovi� Dvornikovi� koja kao �lan pozori�ta u Zagrebu mora da napusti Hrvatsku "jer je kao Srpkinju progone u Zagrebu, i u pozori�tu, i u kritici") uskakanja, gostovanja, proslave itd.
Poglavlje Druga premijera 1945. obra�eno je po istom teatrolo�kom i teatrografskom principu. Nailazimo na potresno svedo�anstvo o stra�nim vremenima koja se prote�u do savremenog doba. To je pri�a o vremenu kada su ljudi i umetnici od veli�ine i kredibiliteta diskreditovani i poni�avani, odvo�eni na saslu�anja, osu�ivani, kao �anka Stoki�, na gubitak gra�anske �asti, ili na smrt, kao Aca Cvetkovi� ili kao Lazar Jovanovi�, operski umetnik koji je oti�ao u inostransvo itd. To je atmosfera u kojoj je pripremana premijera Ministarke 10. oktobra 1945, �iji je reditelj Dragoljub Go�i�. Naslovnu ulogu igra Nevenka Mikuli�. Slede Oskudna svedo�anstva o prvoj posleratnoj Ministarki. Radi ilustracije navedimo re�i autorke: "Jedan izve�taj Ministarstvu prosvete iz 1948. pominje da uprava Pozori�ta nije bila sasvim zadovoljna pra�enjem rada ove ku�e od strane dnevnih novina. A zanimljivo je i da je izdata zabrana davanja bilo kakvih izjava u �tampi bez znanja i odobrenja upravnika Velibora Gligori�a. To je verovatno jedan od razloga za�to nam je o ovoj premijeri ostalo tako malo novinskih napisa." O predstavi vi�e saznajemo prilikom obnove iz 1952. U ovoj obnovi Ljubinka Bobi� je prvi put zaigrala �ivku Popovi�, u re�iji Dragoljuba Go�i�a.
�ivot predstave u re�iji Dragoljuba Go�i�a sadr�i sve relevantne podatke po sezonama, datumima, promenama, gostovanjima itd. Poglavlje: Tre�a premijera 1955, sadr�i najavu premijere u re�iji Du�ana Vladisavljevi�a, kada je uloga �ivke dodeljena Ljubinki Bobi�, a tu je i alternacija Dare Vukoti� Plaovi�. U �ivotopisu i radnoj biografiji Ljubinke Bobi� zabele�eno je vi�e od tri stotine izvo�enja uloge Ministarke, tokom dugih trideset godina. Po re�ima autorke, bez Bobi�ke "ova se predstava ne bi mogla zamisliti izme�u 1964. i 1978 godine". Naravno, Beograd �e Ljubinku Bobi� pamtiti i po brojnim pri�ama i anegdotama. Kao veliki boem, ali i po mnogo �emu drugom, bila je sli�na �anki Stoki�. Zapravo, ona nikada nije ni skrivala �injenicu da joj je �anka bila uzor.
U detaljnoj pri�i o premijeri 20. maja 1955. i ocenama kritike navode se mi�ljenja Elija Fincija, Bore Gli�i�a, Vojina Dimitrijevi�a i drugih. Uglavnom, "kritika nije bila zadovoljna ni ovom, drugom posleratnom postavkom Ministarke, iako je pripremana sa mnogo vi�e ambicija od prethodne. Pa ipak, i ova predstava, ka�e Jelica Stevanovi�, je bila potrebna i zna�ajna".
Peto poglavlje �etvrta premijera 1964, govori o pripremama za premijeru u godini Nu�i�evih jubileja 1964, kada je poslavljano 100 godina od njegovog ro�enja. Tim povodom prire�ena je predstava u re�iji Braslava Borozana, tu je i tekst: Ljubinka Bobi� kao �ivka Popovi�. Glumica je od januara 1960. bila ve� penzionerka "po sili zakona". Bele�imo Ljubinkin komentar: "Koji mi je �avo kriv kad sam po�ela mlada da igram pa u najboljim godinama napunila sta�. Ali, ka�em, penzija ima i dobre strane. Svakome mo�e� da skre�e� �ta misli�." Premijerom iz 1964. svi su bili zadovoljni: i reditelj i glumci i glumica, ali najzad i kritika (a pi�u je Eli Finci, Vladimir Stamenkovi�, Slobodan Seleni�, Ivan Ivanji, Borivoje Stojkovi�, Milosav Buca Mirkovi�, Petar Volk, Jovan Vava Hristi�) a naro�ito je publika bila zadovoljna i to slede�ih punih �etrnaest godina, sve do smrti Ljubinke Bobi�, 3. decembra 1978. Tim povodom Jovan Hristi� konstatuje: "Ljubinka Bobi� bila je na�a poslednja velika nu�i�evska glumica i njenom smr�u zavr�ava se Nu�i�eva epoha u istoriji na�eg pozori�ta. Od sada, Nu�i� �e se morati igrati druga�ije, a �ivka ministarka Ljubinke Bobi� osta�e nezaboravna uloga na razme�u dveju epoha, jedna od onih pozori�nih legendi koje �ive �ak i kada nestanu svi oni koji su je videli."
�esto poglavlje posve�eno petoj premijeri 1982. u re�iji Milenka Misailovi�a sadr�i najavu, sud kritike i pri�u o intenzivnom ali kratkom veku GOSPO�E MINISTARKE u kojoj naslovnu ulogu tuma�i Olivera Markovi�. Predstava je spremana za Dan Narodnog pozori�ta 22. novembra 1982, a Olivera Markovi�, glumica na vrhuncu umetni�ke zrelosti i popularnosti, trebalo je da se suprotstavi mitu Ljubinke Bobi�, posle svega �etiri godine, i �anke Stoki� (posle vi�e od �etiri decenije). A da ova postavka MINISTARKE po kriti�arima nije imala sre�e, svedo�e osvrti iz pera Milutina Mi�i�a, Dragana Klai�a, Feliksa Pa�i�a, Du�ana Kova�evi�a, Avde Muj�inovi�a, Petra Volka, Buce Mirkovi�a, Jovana Hristi�a, koji prime�uje da se �ivkinoj sudbini u ovoj postavci niko nije smejao na kraju.
Iako je trajala samo dve sezone, predstava je imala intenzivan �ivot.
Knjiga Jelice Stevanovi� "Gospo�a ministarka" 75 godina na sceni Narodnog pozori�ta, nije samo dragoceno istoriografsko svedo�anstvo ve� i zanimljivo �tivo, obavezna literatura i dopuna postoje�im studijama o Branislavu Nu�i�u, �ije delo i duh traju i u dvadeset prvom veku. On je pisac za sva vremena a njegovi komadi izvo�eni su do danas kao realisti�ke komedije, ozbiljne drame, farse, surove satire, vestern stripovi, muzi�ke revije, mjuzikli i operete. Lepeza �anrova i rediteljskih re�enja dokazuju na putu kroz epohe Nu�i�evu veli�inu i genijalnost kao pisca pro�losti, sada�njosti i budu�nosti.