| |
Doma�a teatrolo�ka literatura raspola�e s veoma malo naslova o azijskom pozori�tu
koji bi detaljnije upu�ivali na jedan ne tako hermeti�an sistem pozori�nog predstavljanja,
�vr��e povezan s evropskom tradicijom nego �to nam se to obi�no �ini.
Jo� od
objavljivanja - krajem osamdesetih godina pro�log veka - dela Tvrtka Kulenovi�a
POZORI�TE AZIJE, nismo imali prilike da detaljnije pro�itamo o azijskom pozori�tu,
sve do pojave dva naslova, realizovana ure�iva�kim naporima profesora Radoslava
Lazi�a. Prva knjiga bila je prevod znamenitog FU�IKADENA (LAPIS, Beograd), Zeamijeve
rasprave o cvetu japanske umetnosti glume, a sada je pred nama NATJA�ASTRA, traktat
o indijskoj umetnosti pozori�ta, koji je prevela engleskog i protuma�ila dr Ileana
�osi�, a priredio za �tampu profesor Lazi�.
Ako kamen-temeljac evropskog pozori�ta
predstavlja Aristotelova POETIKA, �to u sa�uvanim i prevedenim, �to u naslu�enim
i na razli�ite na�ine tuma�enim delovima, onda je njen pandan u indijskom pozori�tu
znameniti spis NATJA�ASTRA, nastao u usmenoj verziji u tre�em veku pre nove ere,
a zabele�en i do evropskih izvora dospeo u drugom veku nove ere, ponovo zahvaljuju�i
jednom znamenitom Grku - istori�aru i piscu Lukijanu, do koga dolaze delovi teksta,
pre svega oni koji se odnose na molitvene igre, jutarnje obrede bramana koji simboli�no
pozdravljaju Sunce, odnosno bogove Vi�nu i �ivu.
Da su igra i predstavljanje
arhetipski utkani u osnovne postulate hindu religije, svedo�i i odlomak iz RIGVEDA,
bramanskih svetih knjiga, gde se u jednoj pesmi o postanju sveta ka�e: Bogovi
su stajali u pramoru...Uzeli su se za ruke i zaigrali tako burno kolo da se prah
kapljica svuda uskovitlao, pa je iz njega postao svet... Nije neva�no �to
su hindu bo�anstva zami�ljena kao igra�i, pre svega Brama, �iva i Vi�na i Vi�nine
�ene Parvati i Prajapati. U strogo podeljenom kastinskom dru�tvu kult igre bio
je jedan od retkih dru�tvenih fenomena koji je donekle omogu�avao pristup spektaklu
pripadnicima svih kasta. Tako je i kodeks Natja�astra propisivao pozori�nu zgradu
u koju svi imaju pristup, dodu�e podeljenu prema stranama sveta na �etiri osnovne
kaste. Postojanje pozori�ne zgrade, u�e��e i mu�karaca i �ena kao izvo�a�a, principi
dramaturgije pozori�nih komada, vreme odigravanja predstava, sve su to elementi
predstavlja�kog koje ovaj spis strogo propisuje, dodiruju�i se vrlo �esto s principima
evropskog pozori�ta, pre svega u odeljku o katarzi�nom koje na na�in sli�an Aristotelovom
obja�njava �ta se od publike o�ekuje: najbolji je onaj gledalac koji uspe da se
identifikuje s nekim od junaka.
Glavni elementi predstave su: prikazivanje
ose�anja (rasa), prikazivanje stanja (bhava), histrioni�ko izvo�enje (abhinaja),
koncepcija scenskog prizora (dharmi), stil scenskog izvo�enja, muzika (instrumentalna
i vokalna), uspeh predstave kao glavni cilj i pozornica kao obavezno mesto odigravanja
scenskog doga�aja.
Iz navedenog jasno se uo�ava sinkreti�ki karakter prikazivanja
koji sre�emo i u evropskim muzi�ko-scenskim �anrovima. Obuka glumca istovremeno
i kao peva�a i igra�a, a povremeno i instrumentalnog muzi�ara deo je edukacije
koja se i danas smatra najkompletnijom i najpo�eljnijom. Poseban deo odnosi se
na fizi�ku spremnost, na dovo�enje tela do najvi�eg mogu�eg stepena artikulacije
pokreta od kojih svaki ima sopstveno zna�enje, bez koga se zapravo predstava i
ne mo�e shvatiti i "pro�itati" do kraja. Upravo taj vizuelni deo uslovljavao
je da drevni hindu-pozori�tnici svoja dela vide isklju�ivo kao pozori�ni �in,
a ne kao pisani tekst.
Ples kao deo predstave jo� jedan je vizuelni deo koji
omogu�ava puno�u scenskog efekta. Klasi�ni plesovi opisani u NATJA�ASTRI podeljeni
su na �enske (baratanatjam, manipuri i odisi) i mu�ke (najpoznatiji je purulija
�au, ritual ratnika pod maskama1 koji ima
i odre�eni si�e).
Katakali, najreprezentativniji oblik klasi�nog indijskog
pozori�ta koji najvi�e odgovara drevnim principima Natja�astre nastao je u kasnom
sedamnaestom veku, na temama iz Ramajane. Sam izraz katakali zna�i plesanje pri�a.
Prvi komadi nastali izme�u 1655. i 1661. pripisuju se raxi od Kotarakare, a njegovo
ime vezano je i za nastanak kostima. Prema legendi, raxa je sanjao glumce odevene
u kostime samo do pojasa, dok je donji deo tela bio obavijen bezobli�nom tkaninom.
Dolazak sluge koji je javio da se u blizini nasukao evropski trgova�ki brod, prekinuo
je ovaj san, a more je izbacilo sanduke i sanduke krinolina, evropske �enske ode�e
toga doba. Smatraju�i sve ovo voljom bogova, raxa je stilizovani oblik krinolione
pretvorio u donji deo kostima glumca katakalija.
Ovaj pozori�ni oblik bio
je veoma omiljen sve do po�etka dvadesetog veka me�u plemstvom koje ga je i finansiralo.
Kad to interesovanje po�inje da zamire, pesnik Valatol, autor brojnih komada katakalija,
osniva reprezentativnu �kolu za glumce, poznatu kao Kerala kalamandalam, i ona
se izdr�ava prihodima od nastupa svojih diplomiranih u�enika koji na taj na�in
ostaju njeni du�nici tokom �itave karijere. Vremenom se iskristalisalo da uloge
u katakaliju igraju uglavnom mu�karci, dok se devoj�ice obu�avaju za ples, izuzetno
slo�en i zahtevan u smislu velikog broja varijacija pokreta svakog dela tela ponaosob.
Telesni izraz u katakaliju zahteva od glumca maksimalnu fizi�ku spremnost
i vi�egodi�nju strpljivu i napornu pripremu (zbog �ega polaznik ne sme biti stariji
od deset godina). Glum�evom izrazu doprinosi i izra�ajna �minka �ija boja, sli�no
kao u Pekin�koj operi, ozna�ava karakter lika. Scenografija i rekviziti svedeni
su na najmanju mogu�u meru, a sve donedavno jedini izvor svetlosti bila je visoka
uljana lampa na sredini scene.
Svi navedeni elementi indijskog klasi�nog pozori�ta
ukazuju na njegov sinkreti�ki karakter, poku�aj prikazivanja Univerzuma u kome
se odvija stalna borba dobra i zla, shva�ena kao osnov neprekidnog kretanja koje
se u hindu religiji smatra razlogom ljudskog boravka na Zemlji. Zato je
kona�na dostupnost prevoda NATJA�ASTRE na na� jezik zna�ajan doprinos teatrolo�koj
literaturi i otvara mogu�nost izlaska iz evropocentri�nog pozori�nog sistema na
koji smo, prirodno, upu�eni. Pa�ljivim �itanjem uo�ava se veliki broj sli�nosti
sa principima evropskog pozori�ta, �to nas ponovo vra�a na po�etnu tezu da su
principi predstavlja�kog u celom svetu sli�ni, stvoreni da izazovu ose�anja gledalaca,
reakciju i identifikaciju. I bez obzira da li se predstava kreira preoptere�ena
svim dostupnim umetni�kim i tehni�kim sredstvima, ili, kao �to je rekao Silvio
D'Amiko u svojoj znamenitoj pozori�noj istoriji, imamo samo glumca, gledaoca i
jednu prostirku koja ozna�ava scenski prostor, ose�anja koja predstavlja�ko treba
da izazove u gledaocu presudna su da bi se ne�to �to gledamo moglo nazvati - pozori�tem.
1 Op�irnije videti u knjizi TAJNA UMETNOST
GLUMCA Eu�enija Barbe i Nikola Savarezija, Beograd, Institut FDU, 1996, prevod
Al. Jovi�evi� i I. Vuji� |
