"Ni�ta mi ne nedostaje - osim mene samog.�
     Franc Kafka ..

Ameri�ki stil �ivota, ameri�ki sistem vrednosti, Amerika kao utopija - bili su osnovni postulati paralelnog programa pod nazivom Krugovi na 49. Sterijinom pozorju, koji su se ostvarivali simultano, kroz scensko izvo�enje i kroz prezentacije na velikom platnu. Tako su predstave i filmovi iz ovogodi�nje selekcije, manje ili vi�e uspe�no, iznele svoj stav o pojmu amerikanizacije, koje se kolektivno svakako mo�emo odricati, ali koju zbog sveobuhvatnosti sfera u kojima se ose�a, nikako ne mo�emo zaobi�i.
Uvod u kolektivno se�anje na ameri�ku istoriju napravila je video instalacija Zorana Naskovskog, pod nazivom Smrt u Dalasu, koja na gotovo idealan na�in sukobljava lokalno s globalnim. Iz samog naslova jasno je o �emu je re�. Sedamnaestominutni video materijal koji se od 29. maja do 3. juna prikazivao u gornjem foajeu Scene "Pera Dobrinovi�", bavi se ubistvom D�ona F. Kenedija, atentatom koji i dan danas intrigira ameri�ku i svetsku javnost. Pra�eni guslarskim pojanjem Joza Karamati�a, snimci ovog doga�aja kombinovani su s dokumentarnim materijalom iz �ivota porodice Kenedi, jedine aristokratije koju Amerika priznaje kao svoju, kao i s delovima iz intimnog predsedni�kog video-dnevnika, javnim, u kojima mu je pratilja bila prva dama (kasnije jo� �uvenija D�eki O.), ali i onim privatnim, u kojem je preko Merilin Monro osen�en �ivot prvog �oveka jedne nacije, bogat skandalima i vo�en daleko od o�iju javnosti.Ovim radom, istina na jedan tragi�an, traumatizovan na�in, spojena su dva udaljena dru�tvena modela, ameri�ki i srpski, koji mo�da nemaju mnogo toga zajedni�kog, izuzev �injenice da nijedna sredina, ma koliko razvijena, nije spremna da prihvati reformatore i ljude koji �tr�e van proseka, a da to neko ne plati glavom. Zajedni�ko ostaje i retorsko pitanje kako bi sve izgledalo da se pucnji u novo nikada nisu dogodili.
Prva predstava koja je otvorila pozori�nu selekciju ovogodi�njih Krugova bila je TRGOVINA, drama Alberta Ostermajera, koju je u Beogradskom dramskom pozori�tu re�irala Anja Su�a. Posmatraju�i savremenog �oveka �ije se amplitude u pona�anju mere usponima i padovima na berzi, rediteljka je prikazala sliku sveta gde se �ovek, poput nemo�nog insekta, nalazi zarobljen u (globalnoj) mre�i koju je sam ispleo, a njegova jedina vrednost svodi se na vrednost novca kojim raspola�e na bankovnom ra�unu. Tu religijske ikone ostaju u domenu rafinirane kulturne ba�tine, dok mala, plasti�na kreditna kartica, ikona savremenog sveta, postaje ne�to �emu se valja pobo�no klanjati. Trgovac iz Ostermajerove drame upravo to i radi. Naravno, niko za sebe ne misli da je lo�, pa tako ni glavni junak, koji shvata da je socijalno obogaljen, prihvata tu �injenicu i miri se njome, da bi kao takav, na kraju, bio lako odvu�en na drugu, mra�nu stranu svoje praznine koja sva gori od �elje za priznanjem. Prikazuju�i raspolu�enost li�nosti paranoidnog trejdera koji sav �udi od �elje za uspehom, kroz igru jednog glumca i jednog plesa�a, razbijaju�i na taj na�in monolo�ku formu drame, Anja Su�a ne govori o otu�enju kao problemu modernog potro�a�kog dru�tva, ve� o otu�enju kao op�teprihva�enom modelu �ivljenja.
Dakle, tu smo. Po principu loguj se - resetuj se, pri�aju�i o izolaciji i usamljenosti koje izaziva prora�unatost, potvr�uje se da sve ono �to �elite da budete, uklju�uju�i tu i otu�enost, mora imati cenu koja se pla�a. Novcem, ili ako vam nedostaje ke�, �ivotom.
Razmatranje fenomena Amerike dalje je nastavljeno na me�unarodnoj tribini pod nazivom "Slike i refleksije Amerike u savremenom pozori�tu". Ukazuju�i na razlike koje postoje izme�u evropskog i ameri�kog teatra, jednog koji je optere�en istorijom i nasle�em koje stari kontinent nosi sa sobom, i drugog, prekookeanskog, koji je sastavljen od me�avine razli�itih evropskih tekovina, okupljeni u�esnici diskutovali su o temama koje su od planetarnog zna�aja, a koje svoj odraz imaju i u pozori�tu: Izja�njavanje protiv rata, nasilja, diskriminacije, dijagnostikovanje otu�enja kao najpoznatije savremene boljke, medijska glad za informacijama, Amerika kao nametnuti ili Amerika kao svojevoljno prihva�eni kulturolo�ki model i mesto koje zauzima ameri�ka dramska klasika u savremenom pozori�tu. Pored toga, na primeru filma DOGVIL, danskog reditelja Larsa fon Trira, koji je filmskom kamerom ra��lanio pozori�te na sitne �initelje, razmatrana je zna�enjska i kriti�ka recepcija onoga �to nosi ukorenjenost u jednu sredinu, ameri�ku ili bilo koju drugu, u kojoj se preispituju osnovne op�teljudske vrednosti. To je putanja kojom se pozori�te kre�e od svog postanka: ispoljavanje kroz jezik kao izraz misli, ose�anja, strahova i opsesija, prema kona�nom cilju multikulturne komunikacije kojom defini�emo sebe i svoje mesto u teatru, ali i izvan njega, u umetnosti uop�te.
Kao odli�na ilustracija de�avanja na ameri�kom kontinentu koji se reflektuju na ostatak sveta, poslu�ila je drama DAN MILOSTI, koju je u minhenskom pozori�tu Bayerisches Staatsschauspiel re�irao Peter Vitenberg, a koja je na insistiranje nema�ke glumice Sibil Kanonika izvedena dva puta zaredom iste ve�eri na hinter bini scene "Jovan �or�evi�". Ina�e Nil Labjut, pisac drame, poslednjih godina podjednako uspe�no radi i u pozori�tu i na filmu (U dru�tvu mu�karaca, Prijatelji i susedi, Sestra Beti), a predstava DAN MILOSTI prvi je susret sterijanske publike s Labjutom kao pozori�nim stvaraocem. Centralni doga�aj na koji se oslanja ova duo-drama jeste "majka svih doga�aja", kako je to slikovito opisao �an Bodrijar, iznose�i svoje vi�enje napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. Op�ta panika koja je zavladala po�to su se Bliznakinje sru�ile kao kule od karata, predstavlja okru�enje iz kojeg je dvoje preljubnika izme�teno kako bi se suo�ili sa sterilno��u sopstvene veze. U scenskoj postavci, to je bila �ista, sne�nobela povr�ina po kojoj su se kretale ljudske jedinke pred kojima se odjednom, sticajem (ne)sre�nih okolnosti, otvorila mogu�nost da zapo�nu potpuno nov �ivot. Ideja zvu�i jednostavno, fantasti�no lako, ali nedoumice koje oboje nose iz prethodnih �ivota u�ini�e da njihova ljubav, stavljena na test izdr�ljivosti, poklekne pred stvarno��u. Zatvoreni u ljubavno gnezdo, nekada�nji sladostrasnici postaju gladijatori koji, vrte�i se u krug, vrebaju slabosti svog protivnika. Oklevanje kojim se okru�uju otvara bolno ali istinito pitanje: da li su ve�e �rtve nastradali iz WTC-a koji su prestankom fizi�kog postojanja prerasli u heroje, ili dvoje slu�ajno pre�ivelih koji �e samo�ivo nastaviti dalje, bez jasne predstave o tome ko su zapravo i �ta ih je, osim animalne po�ude, u�inilo tako posebnim da ostanu u �ivotu.
Slede�i dan pozabavio se Amerikom u filmovanoj varijanti. Posledice drugog doga�aja, tako�e s ameri�kog tla, koji bi po katastrofalnosti mogao da se meri s teroristi�kim napadom u Njujorku, prikazane su na velikom platnu Kulturnog centra. Re� je o vi�estruko, �ak i Oskarom nagra�enom dokumentarcu Majkla Mura �E� ZA NASILJEM, u kojem je kontroverzni reditelj potresnim svedo�enjima i o�trom kritikom ameri�ke politike pokazao da Franc Kafka nije mnogo pogre�io kada je, pi�u�i pripovetku AMERIKA, u visoko podignutu ruku Kipa slobode smestio ma� umesto baklje. �ta je dovelo do toga da dva tinejd�era iz gradi�a Kolombajn, naoru�ani do zuba, u�u u prostorije srednje �kole i pobiju "nekolicinu" svojih drugara, kako funkcioni�e prodaja oru�ja i gde su koreni sveop�te paranoje koja vlada u Americi danas, samo su neke od tema koje su potvrdile da je ratna industrija, pored filmske, kamen temeljac ameri�ke dominacije.
Najve�e razo�aranje, verovatno zbog dobre zamisli koja nije adekvatno uverljivo sprovedena u delo, na ovogodi�njem Sterijinom pozorju bila je hrvatska predstava KAKO UBITI PREDSJEDNIKA koju je izveo ansambl Teatra &TD iz Zagreba, u re�iji Zorana Mu�i�a, a po tekstu Mira Gavrana, jednog od najizvo�enijih hrvatskih dramskih pisaca. U �emu je problem? Ma koliko da se o globalizaciji govori kao o problemu od op�teg zna�aja (sveop�tem, sveukupnom, sveobuhvatnom), lo�e je kada on u dramskoj postavci bude tretiran kao op�te mesto. Upravo zbog toga, Gavranovi junaci, koji jesu duhovito zami�ljeni, ispadaju neubedljivi kada izgovaraju tirade teksta koji podse�aju na novinske naslove sa kojima se svakodnevno susre�emo, �ime se apriori predvi�aju negativne posledice globalnih procesa. Realisti�na igra glumaca nije odgovarala apsurdnosti sredi�njeg zapleta u kojem jedan emigrant povratnik planira da izvr�i atentat na ameri�kog predsednika koji dolazi u zvani�nu posetu Zagrebu. Pored toga, pisac se deklarisano stavlja na stranu antiglobalista pretvaraju�i monologe svojih junaka u pamflete koji imaju za cilj da ubede publiku koja �ivi u tranziciji da to nije pravi put kojim �e se povratiti izgubljene vrednosti. Kao druga opcija, koju Miro Gavran izgleda smatra prihvatljivijom, nudi se verski fanatizam (jedna od junakinja se na kraju, be�e�i od globalizovanog sveta, zamona�i), i konformizam najni�e vrste (jedan junak se odri�e svog brata da bi spasao svoju uredno postavljenu dru�tvenu poziciju). U takvom aran�manu, rediteljska postavka nije ni mogla da ponudi ni�ta inventivno: scene su se smenjivale po principu filmskih kadrova, �to je naru�avalo ritam predstave, a nerazgovetni scenski znaci u�inili su da se za likove ne mo�e sa sigurno��u re�i da li je re� o revolucionarima, novope�enim demokratama, vernicima ili najobi�nijim demagozima. Drugim re�ima, postigao se sasvim suprotan efekat od onog koji je pisac o�ito �eleo da ostvari - posle odgledane predstave KAKO UBITI PREDSJEDNIKA, umesto da prezirete "brzu hranu" do�e vam da uz "junk food" naru�ite i koka-kolu.
A dok je publika podignuta na noge radosno pljeskala GOSPO�I MINISTARKI u re�iji Jago�a Markovi�a, u sali Kulturnog centra Novog Sada odr�ana je jo� jedna filmska projekcija, na kojoj se pojavilo svega 9 (i slovima, devet) posetilaca. Re� je o filmu DOGVIL Larsa fon Trira, prvom iz njegove trilogije koji se bavi Amerikom, gde je po uzoru na dramu Torntona Vajldera NA� GRAD prikazana jedna mala, hermeti�no zatvorena sredina, po svim svojim spolja�njim obele�jima ameri�ka, ali po onome �to nosi u sebi, toliko univerzalna da se mo�e bez muke prona�i i u najudaljenijem delu sveta. A ono �to se nalazi unutar nje, ne pru�a mnogo nade za boljitak. Stanovnici gradi�a Dogvil ubedi�e svakoga ko ih bolje upozna da nema nade za milost, pra�tanje i pokajanje, u svetu kojim gospodari fa�izam bilo koje vrste. Sme�taju�i svoje likove u imaginarni prostor imaginarnog grada, u kojem je sve �to postoji (ulice, ograde, ku�e) ozna�eno obi�nim belim linijama, fon Trir je jasno preneo poruku da svaka mo�, posebno ona koja nije dovoljno kontrolisana, neophodno sobom donosi i propast. Preuzimanje odre�enih akcija zahteva odgovornost kojoj se ni zloba ne podsmeva, posebno kada se uzme u obzir dono�enje odluka koje dovode u pitanje �ivote ljudi. Zbog toga u velikoj zavr�nici DOGVILA reditelj iza sebe ostavlja zgari�te, iznose�i zlokobnu tvrdnju da �ivimo u svetu gde �ak i psi ponekada umeju da budu humaniji od ljudi.
Jo� jedan film na ovogodi�njem Pozorju prikazao je u najmanju ruku tmurnu sliku unutra�njosti ameri�kog kontinenta. Re� je o filmu KEN PARK, u re�iji Lerija Klarka, koji bespo�tedno kritikuje zaparlo�enost ogromnog prostora ameri�kog kontinenta zaglavljenog izme�u megalopolisa na isto�noj i zapadnoj obali. Klarkove tinejd�ere, kao i uvek u njegovim filmovima, malo �ta zanima, ali oni �ude da budu zainteresovani, pa makar to bilo i nasiljem, patnjama ili surovostima, koje postaju neodoljivo privla�ne kada se odrasta u okru�enju gde ne postoje ljudskost i toplota, ve� samo razli�iti stepeni hladno�e. U tako postavljenim okolnostima nema nijednog jedinog tra�ka nade da �ovek pre�ivi i pritom ostane ljudsko bi�e. Porodica, odnosno nepostojanje porodice kao institucije, jeste jo� jedna od tema kojima se bavi Leri Klark u svom filmu. Disfunkcionalnost izme�u roditelja i dece vi�e nije adekvatna re� kojom se mo�e opisati realno stanje stvari. Kada su roditelji, vi�eni Klarkovim o�ima, prikazani kao pedofili ili sadiste, a njihova deca �ude za sveop�tom propa��u, bludni�enjem i samopovre�ivanjem kako bi uop�te osetili da su �ivi, jasno je da takvo dru�tvo ne zaslu�uje jo� jednu priliku. Me�utim, u filmu KEN PARK, nazvanom tako prema jednom od junaka koji je sebi prosvirao mozak kada je shvatio da je svet u kojem �ivi zarobljen u dosadnom loopu, Leri Klark nikoga ne osu�uje. Svestan da je pri�a o uni�tenju sveta stara koliko i sam svet, on jednostavno rezimira stvarnost koja ga okru�uje, stvarnost koju je susreo, i koja ukazuje da napretka zapravo nema, jer se na ameri�kom tlu, generacije koje dolaze indikuju kao zombiji.
Pored predstava koje su bile prikazane na ovogodi�njem Pozorju, zainteresovana publika je, u jednom od ve�ernjih termina, imala priliku da vidi i kako izgleda proces rada na jednom pozori�nom projektu. Re� je o prezentaciji POSLEDNJE JAVNO POGUBLJENJE / PET KADROVA O KA�NJAVANJU, pripremanoj u zajedni�koj produkciji DAH Teatra iz Beograda koji ve� osam godina uspe�no ostvaruje saradnju s pozori�tem 7 Stages iz Atlante. Njihova nova predstava, u kojoj �e kao lajt-motiv biti kori��eni podaci o poslednjem javnom pogubljenju na teritoriji SAD u prvoj polovini 20. veka, bila je tema razgovora koji je vo�en na Kamernoj sceni SNP-a izme�u publike i glumaca. Fenomen pogubljenja pojedinca od strane dr�ave, fizi�kom eliminacijom kao najstro�ijim vidom represije kojim dru�tvo mo�e reagovati na u�injeni zlo�in, pokrenuo je umetnike da istra�e najrazli�itija pitanja koja se nalaze u tesnoj vezi sa izvr�avanjem smrtne kazne, kao �to su teatralizacija samog �ina, razlozi koji do toga dovode, medijska eksploatacija i senzacionalizam koji prati doga�aj, mehanizmi kontrole i ka�njavanja u savremenom svetu. Uz tonove pesme Strange fruits, koja je i sama nastala kao direktna reakcija na tela obe�enih crnaca na ameri�kom jugu, glumci su izveli tri scene koje �e biti uvr�tene u predstavu �ija se premijera o�ekuje tokom 2005. godine u Atlanti.
I onda je do�lo red na Pozori�te "Maksim Gorki" iz Berlina, koje je u re�iji �tefana Milera predstavilo svoju ve�to ura�enu dramatizaciju Kafkine pripovetke AMERIKA. Pri�a o mladom Evropljaninu Karlu Rosmanu koji napu�ta "stari kontinent" i odlazi u Ameriku, predstavljenu u nema�kom vi�enju kao simbol birokratizovane, pomalo zagu�ljive atmosfere kakav je na� svet u su�tini, u potrazi za pravdom koja ostaje nedosti�na, na prvom mestu zbog toga �to nije namenjena smrtnicima, na najbolji na�in je pokazala za�to se nema�ko pozori�te smatra jednim od vode�ih na evropskom podneblju. S obzirom na to koliko je te�ko dramatizovati ezoteri�nost Kafkinog pisanja, nema�ki ansambl postavio je sebi izuzetno komplikovan zadatak, da iz slike kapitalisti�kog haosa, u kome su li�nosti prepu�tene sebi i optere�ene ose�anjima straha i krivice, izvuku svu potrebnu sr�. Koriste�i se nemalo zastra�uju�im slikama sveta, onakvog kakvog ga je Kafka video, prepunog uzbudljivih drasti�nosti, do�lo se do rezultata koji �ini da posle odgledane predstave jednostavno po�elite da budete Nemac. Veoma plasti�no do�aravaju�i destrukciju ljudske li�nosti, svo�enjem na najosnovnije postupke koji su svojim minimalizmom ispunili ogromnu scenu "Jovan �or�evi�", disciplinovana ali prodorna gluma�ka ekipa je s intuitivnom lucidno��u uspela da uhvati sve bitne komponente Kafkinog dela i da se na taj na�in uzdigne visoko iznad puke deskripcije. �itava hijerarhija degradiranih li�nosti u paklu kapitalisti�kog sveta prodefilovala je te ve�eri izme�u vapaja izgubljenog �oveka, Karla Rosmana, usamljenog u dru�tvu koje ga svojim pravilima ubija.
I mada je Amerika kao epicentar dekomponovanja individue bila dovoljan razlog za vode�u temu Krugova, postojala je �vrsta karika koja je prate�i program povezivala s takmi�arskom selekcijom. Re� je o drami Biljane Srbljanovi� AMERIKA - DRUGI DEO, koju je u Ateljeu 212 re�irao Dejan Mija�. Kroz me�usobno pro�imanje dva programa nametnula se glavna tema 49. Sterijinog pozorja: preispitivanje razli�itih nivoa samo�e koji savremenog �oveka nipoda�tavaju i �ine alijeniranom li�no��u. Nadovezuju�i se na Kafkino delo, Biljana Srbljanovi� tako�e govori o nepotpunom �oveku, osobi koju je ugu�io grad, revoltiranom tu�incu koji se stidi svoje li�nosti i bedne egzistencije i kojem ni�ta ne izlazi u susret, ve� je sve okrenuto protiv njega. Ova drama stoji poput ispovesti usamljenika koji �ivi pod prismotrom i koji odlu�uje da raskrsti s ljudima kako se ne bi izgubio u nekom drugom bi�u. Zbog toga savremeni Karl (Rosman) �eli pre svega da se oseti prisutnim, iako nema svoj integritet, jer je poput sveta u kom �ivi, razjedinjen, podeljen, u stalnoj potrazi za uto�i�tem, ali ne i za sre�om koju savremeni �ovek vi�e i ne o�ekuje da prona�e. Ekstremni pesimizam.
Tako je jedan svojevrstan dru�tveni, politi�ki i kulturolo�ki fenomen, zapo�et idejom o ostvarenju ameri�kog sna, koji se krajem 20 veka, polako ali sigurno u svojim pojedinim segmentima pretvorio u pravi pravcati ko�mar, zauzeo centralno mesto na ovogodi�njem Pozorju. United States. Sjedinje Dr�ave. Amerika. Ostvareni ili neostvareni snovi svakako imaju veze s ljudima, te tako ne �udi �to se svuda javljao polo�aj �oveka u stalnoj te�nji da se oslobodi i da se uzdigne iznad stihije, odstrani samo�u, motiv koji tako�e svuda figurira, tra�e�i kapitalnu gre�ku u �ivotu, ne�to �to je spojeno s najdubljim korenom �ove�ije egzistencije, �to �e �oveka odr�ati i onda kada se ceo svet stropo�ta. Iza svega toga ostao je smisao ljudskih traganja za ponosom izgubljenim neposredno po ro�enju, kao i borba za �oveka i njegovo dostojanstvo. To je ujedno i osnovni zadatak koji je ovogodi�nje Sterijino pozorje postavilo pred teatar - povratak dostojanstva borbom koja mo�e da urodi plodom samo ako bude bila istrajnija od straha na pomisao �ta se sve de�ava u svetu oko nas.