ANGA�OVANA GROTESKA

Da je "�oek, �ivina najve�a", znamo odavno. I zaludu bi bilo ovde nabrajati gde je sve i na koji na�in u literaturi ova istina dokazivana, a uvek opet s istom te�njom, e da se �ovek u�ini boljim no �to uistinu jeste. Ili kako bi to pojasnila Sara Kejn: "Ponekad moramo da si�emo u pakao u ma�ti, da ne bismo tamo stigli u stvarnosti." I makar se �inilo da parada smrti u drami KOM�ILUK NAGLAVA�KE Nine Mitrovi� biva razvijena do apsurda, do groteske (�ovek koji je izazvao saobra�ajnu nesre�u, dolazi kod �rtve kao akviziter �ivotnog osiguranja, na primer!), ona sadr�i vrlo nagla�enu svest o savremenosti ("A onda �emo bljuvat, dok ne pobljujemo sve"). Teatar apsurda Nine Martinovi� samo je prividno apsurdan. On, u stvari, ima svoj koren duboko u realnosti, u �estokom naturalizmu, �ak. Ljudi su nesre�ni, bespomo�ni i �ine jedni drugima zlo. Ali junaci Nine Martinovi� nanose nesvesno zlo, preuzimaju�i na sebe bo�anska "ovla��enja", oni u stvari te�e da se iskupe, da isperu posledice zla. I tako se igra smrti nastavlja.
Poni�eni, uvre�eni, obespravljeni, prevareni, sukobljeni, osaka�eni, prizivaju Boga. Ideja Boga vi�e nije spasonosna. Junaci Nine Mitrovi� sumnjaju:
�UKA: Mala, ako misli� na onu pri�u sve se vra�a, sve se pla�a, vjeruj mi, toga nema.
JELENA: A �eg ima?
HUKLIJA: Boga?
JELENA: Ima ga?
HUKLIJA: Jel ga vidi� �e? De, pogledaj da se nije sakrio.
Ideja o Bogu je prizemljena, sa nebeskih visina Bog je svu�en, sme�ten u svet zemni, me�u ljude, on je, tako govori Huklija, "na� kom�ija".
HUKLIJA: �uli ste da je re�eno: Prvi je �oek pao. A ja vam ka�em: Nije jedini. Jo� �e ih gomila stizati. Samo �ta nisu krenili. Sve �ete ih vidjeti. O, da, Bog �e vam ih pokazati. Bog �e vas do�ekati. Jer Bog je kom�ija. Svakome. I kad zatreba �ta, pokuca na tvoja vrata. A ti mu otvori. Jer Bog je kom�ija i mi smo njegova djeca. O, da, Bog je kom�ija, isti onaj kojeg molite malo �e�era. A on vam da soli. Na ranu. O, da, Bog je kom�ija. Kom�ija �ta vam pred nosom zalupi vratima.
A zla na svetu se i doga�aju kada se pome�aju ljudi i bogovi, tako otprilike govori Nina Mitrovi�. Tako govori i anti�ka drama. I taj glas, opominju�i, ta ve�ta dramatur�ka igra uvr��uje KOM�ILUK NAGLAVA�KE u krug dela koja jezikom gorke ironije i satire kriti�ke govore o na�oj stvarnosti. KOM�ILUK NAGLAVA�KE je dramska pri�a o ideji o Bogu postavljenom naglavce.
Me�utim, krije se tu jo� jedna ve�ta jezi�ka zamka. Za�to je Bog ba� kom�ija? Zato �to, prema sublimisanom narodnom iskustvu sa Balkanskog poluostrva: "Bog, pa kom�ija", ili "kom�ija pa Bog", bi�e svejedno, tek odra�ava praiskonsku te�nju obogotvorenja �oveka ili po�tovanja �oveka kao Boga, me�usobno uva�avanje dostojanstva ljudskog i bo�anskog. A kad su nastala sva zla na ovom balkanskom prostoru? Onog �asa kada je �ovek prestao da po�tuje kom�iju, suseda, ljudsku jedinku nastanjenu pod istim krovom. Zlo ima dublje korene nego dobro, dobro pou�ava Pol Riker. I Nina Mitrovi� to dobro zna. Zato njena dramska pri�a o kom�ijama koji se samoubijaju ili ubijaju, u zavr�nici dobija zna�enje univerzalne slike po�injenih zala u ime (nacionalnog) dobra. I neboder Babel s �ijih se spratova sunovra�uju stanari postaje simbolom kule Vavilonske ili kule njujor�kog Trgovinskog centra, ili vukovarskih ili sarajevskih nebodera, svejedno, simbolom poreme�ene komunikacije i time prouzrokovanom Smr�u. Jer, �ta je Smrt? Tek, prestanak svih komunikacija u sistemu jednog ljudskog organizma... KOM�ILUK NAGLAVA�KE Nine Mitrovi� je moderna, polifona, nekonvencionalna, izo�trena, anga�ovana i �estoka dramska struktura grotesknog smera, u kojoj ne bi trebalo zanemariti i sociografski sloj.
Dramatur�ka ve�tina Nine Mitrovi� otkriva se u nesvakida�njoj arhitektonici drame. Zahvaljuju�i tome mogu�e je bilo ujediniti razli�ite tematske planove, povezati razli�ite sudbine. Okvir ova drame jeste pri�a koju pri�a propovedni�kim tonom, zahuktalo vodi Huklija (kojeg je Bog kaznio, otac prokleo, domovina izdala, gazda s posla "o�ero") koji, kao u anti�koj drami, ima i ulogu prologa i saop�tava epilog. Tako drama KOM�ILUK NAGLAVA�KE u sebi sjedinjuje osobine modernog i tradicionalnog. Takozvana fragmentarna dramaturgija ima vezivno tkivo u okvirnoj pri�i Naratora koji je pretvara u konvencionalnu, realisti�ku dramsku strukturu, �to tematski tretira stanare jednog nebodera koji suo�eni s licemerjem epohe ili zbog surovih susreta sa stvarno��u i ljudima, iz okru�enja brutalno sunova�uju jedni druge kroz prozore.
�UKA: Razmi�ljo sam. O �ivotu i tako to. I zna� do �eg sam do�o? �ta sam zaklju�io? Da jebe� sve, trebo sam sko�it kad sam jo� mali bio. Sje�am se, naganjala nas neka ekipa, sve stariji momci i do�li smo od zida i samo sam trebo sko�it. Ni�ta vi�e. Raspo bi se ko pi�ka. Al bi umro sretan. Tad sam imo �est godina. I ba� sam bio sretan. Ne sje�am se da mi je ikad poslje bilo tako dobro. Nikad vi�e.
HUKLIJA: A sve misli� da �e bit bolje.
�UKA: Nada� se.
HUKLIJA: A ono...
�UKA: �ipak.
HUKLIJA: Malo sutra.
Po�tuju�i zakonitosti klasi�nog dramskog ustrojstva, Nina Martinovi� nam u nesvakida�nje duhovitim a metafori�ki ozna�enim slikama ili scenama ("Pad prvog �ovjeka", "Negde oko 11. kata" itd.) saop�tava �ta je prethodilo dramati�nom �inu a potom se sve te sudbine susti�u u jednoj ta�ki, u trenu koji prethodi padu. Ono �to ovu dramu uzdi�e do univerzalnog jeste povezanost sudbina svih likova u op�tu pri�u o zlu, krivici i iskupljenju.
Stil i jezik junaka drame KOM�ILUK NAGLAVA�KE (kao u �INAMA Milene Markovi�, recimo) postaje jednim od najbitnijih obele�ja, jer u prepoznatljivosti lokalnih govora nekada�njeg srpskohrvatskog jezika (bosanski, kajkavski) i izraza tipi�nih za jednu poratnu epohu (delo�acija, izbeglica, povratak raseljenih lica "i kaj je op�e odlazio, mamu mu j...") dramu mo�emo locirati u prostor i vreme a ona time dobija i na "te�ini" aktuelnosti teme, a po interesovanju za balkansku savremenost mo�e biti delomice svrstana u politi�ki teatar za koji interesovanje nikada u potpunosti nije, i ne bi trebalo da prestane.

Milivoje MLA�ENOVI�

PAD PRVOG �OVJEKA
(Huklija pada s vrha zgrade)
HUKLIJA:
Moje je ime Huklija, Huklija me mati nazvala. Ovu sam zgradu gradio, s nje sam se i strovalio. Do�o sam o�e, gore i sad padam dolje. Bio sam jednom jak, mrcina, Bo�ja ov�ica. Uzo me gazda da mu gradim, da mu budem radnik. Slabo me platio, puno sam radio. Podigo katove, podigo stanove, osto bez noge. O da, pao sam sa skele. Pa �epo malo, pio vi�e i znao nisam ni kako mi se ime pi�e. I �ta sam drugo mogo, neg ljepo vratit se o�e i bacit se da mi �ivot pro�e.
�uli ste da je re�eno: Huklija je sko�io! Al ja vam ka�em: Hukliju je Bog gurnio. Pri�o mi s le�a, ja se nageo, on me sru�io. �uli ste da je re�eno: Huklija se propio. A ja vam ka�em: naprotiv, Hukliju je Bog �astio. Bog mu to�io, Bog mu preto�io. Kap �a�u prelila, Hukliju rakija krenila.
Moje je ime Huklija, Hukliju otac prokleo. Iz ku�e ga bacio, da luta zemljom ga osudio. A nije znao da je re�eno: Ne sudite, bit �e vam su�eno. I tako me se otac odreko. Na rad me mladog poslo. Krenio ja isto�no od sela, do grada do�o.
�uli ste da je re�eno: Ne sudite, bit �e vam su�eno. A ja vam ka�em: Bog se �alio. Nije nam sudove za badava darovo. Al i tu nas je zajebo. Sudove podigo, suce u mito obuko. Dao nam zakone, al nema prava do prava ja�ega. Meni su sudili, bajbuk mi nudili. Drugi su gore �inili i zato su imali pa to �ta su imali fino dali da bi se izvukli. Da, oni su krali da bi sucu dali. Bog je tako uredio. I zato vam ka�em, Bog je svaka re�etka, a mi smo tek ono malo jada iznutra.
Moje je ime Huklija, Hukliju gazda s posla o�ero. Reko mu: sori matori, al �ta �e� nam taki? Da si pao, pao si. Da si �epav, �epav si. I �ta �e� nam ti? I tako bez posla osto. Te�i za, �ta? Dest kila. U ki�mi �eljezo. Ni sageti se nisam mogo. A dobro sam radio. Za �ta? Da budem sirotinja. Nisam skupljo blaga na zemlji �e lopovi prokopavaju zidove i kradu ga! Slu�o sam Boga. I zato vam ka�em, Bog je velik, velik ko skela, a mi smo tek ono malo tjela �ta pada s nje. U provalije.
�uli ste da je re�eno: Ne skupljaj blaga na zemlji. Al ja vam ka�em: to je krivo. Ne bi nam Bog na svakom uglu bankomat darivo. I to �to nam je marku oteo, to nas je samo ku�ao. I zato vam ka�em: Bog je banka, a mi smo tek �tedi�e. Di�emo vjeru na kredit. Uz kamate.
Moje je ime Huklija, Hukliju domovina izdala. Poso mu dala, poso mu uzela. Hukliju po obrazu udarila. Huklija drugi okrenio. Nije se svetio. Je li pogrije�io?
�uli ste da je re�eno: Ne opirite se zlotvoru! A ja vam ka�em, Bog mi u uho �apnio: Oko za oko. Pred spavanje mi pjevao: Zub za zub. Al ja sam prekasno svatio. I zato vam ka�em, ne �inite gre�ke moje, ve� pjevajte da se sela i gradovi ore (skandira): Oko za oko, zub za zub!
Moje je ime Huklija, Hukliji Bog kraj navje�ta. Evo ga, zadnji me put upozorava. Al ne sva�am ja, budala blesava. Iz �ista mira pri�la mi psina. Stala od mene na metar, dva pa me gleda. Pa se primi�e polako i vu�e me za rukav ne bi li se i ja mako. Al nisam ja od ju�e, znam �ta o�e ovo ku�e. Il da ga ranim il da ga mazim, e pa nisam na to spao, svetinje svoje psetu ne bi dao! I zato sam d�ukelu nogom opalio, onom �epavom je raspalio. D�ukela rep podvila pa pobjegla. Al �ta se ovo doga�a? �opor se okuplja. Otvaraju se kapije, naviru d�ukele. Iz svake ku�e, ba��e, sa svakog sokaka izlaze ko slo�na bra�a. Eno ih nasred �ora, prava gomila. Laju, zavijaju, sve u dalj nestaju.
�uli ste da je re�eno: ne dajte svetinje psima! Al ja vam ka�em: ne dajte svetinje ljudima. Mi smo ko svinje, ne bacajte nama biserje. Ne vidimo �ta nam je pred o�ima, �ta �inimo jedni drugima, �ta nam se doga�a. I jest, istina, okupio se �opor d�ukela, al i dalje niko ne sva�a da nam to Bog neko zlo navje�ta. Bog ih je nahu�ko, sebi ih pozvo pa ih nekud daleko poslo. Reko im bri�te odavde, spa�avajte �ive glave. A �oek, �ivina najve�a, ne sva�a ni kad mu se Bog direktno obra�a. Mjesto put pod noge, mi ravno usred katastrofe. Glavom o zid. Al prvo puca glava pa tek onda zid. Kad Bog odlu�i da je vrjeme za raskid saveza sa �oekom pa mu razdrma sve �ta ga okru�uje. Kad mu tlo pod nogama izmakne i svjet �to mu dade rastavi na komade.
Moje je ime Huklija, Hukliju sebi Bog doziva. Ka�e: do�i �to prije, bez tebe, nekako, prazno mi je. A ja se odazvo, sa nebodera sko�io. O da, Boga sam poslu�o. Prvi sam �oek koji je pao. I sad dok letim ka betonu, cjeli mi grad ko na dlanu. To�kice male jure, vidim ih kako Bogu na gozbu �ure. Bog dernek pravi i vi�e: �to vi�e, to veselije.
�uli ste da je re�eno: Prvi je �oek pao. A ja vam ka�em: Nije jedini. Jo� �e ih gomila stizati. Samo �ta nisu krenili. Sve �ete ih vidjeti. O da, Bog �e vam ih pokazati. Bog �e vas do�ekati. Jer Bog je kom�ija. Svakome. I kad zatreba �ta, pokuca na tvoja vrata. A ti mu otvori. Jer Bog je kom�ija i mi smo njegova djeca. O da, Bog je kom�ija, isti onaj kojeg molite malo �e�era. A on vam da soli. Na ranu. O da, Bog je kom�ija. Kom�ija �ta vam pred nosom zalupi vratima.
Moje je ime Huklija, Bog mi je kom�ija. Ova je zgrada njegova. U njoj hiljade du�a prebiva. I Bog ih sve k sebi poziva.

20. KAT
OD STAROGA SIN
(Dnevna soba. Otac STARI i njegov sin DADO sjede i piju. Oboje su policajci.)
STARI: Pa daj se sjeti, sam se sjeti!
DADO: Kaj?
STARI: Kaj kaj? Ko te doveo u murju?
DADO: Ti?
STARI: Ja. A kog si ti izbacio iz murje?
DADO: Nisam te izbacio.
STARI: Kog si �utnuo?
DADO: Tebe.
STARI: A ko sam ti ja?
DADO: Zna� ko si mi.
STARI: Podsjeti me.
DADO: Stari si mi.
STARI: Stari. I tak mi vra�a�? Za sve kaj sam napravio za tebe. Ja sam te odgojio. Jebemu, kaj odgojio? Ja sam te stvorio! S kim si i�o na prvi slu�aj? Sa mnom si i�o. Ko te nau�io pucat? Ja sam te nau�io. Ko te predlo�io za inspektora? Ja. Sve ja! I ja najebo. Sam to
zaslu�io?
DADO: Nisi.
STARI: Reci, se sla�e� s njima? Misli� da sam za kurac? Da ne mrem vi�e radit?
DADO: Ne mislim.
STARI: Pogodim muhu u letu.
DADO: Pogodi�.
STARI: Ne vjeruje� mi? Poka�em ti.
(Stari izvu�e pi�tolj)
DADO: Ej, spremi to.
STARI: Kaj, to naredba?
DADO: Nije, sam...
STARI: E, onda mogu malo vje�bat.
(Stari nacilja lampu)
STARI: Vi� onu lampu?
DADO: Ne budi lud.
(Dado stane izme�u Starog i lampe)
STARI: Smetate mi, inspektore.
DADO: Zakaj me sad tak zove�?
STARI: Si inspektor il nisi?
DADO: Jesam. Al me ne mora� tak zvat.
STARI: Jebem ti mater, tak te zovem zadnje tri godine!
DADO: Drugo je to. Na terenu.
STARI: Tri godine te gledam kak si uspio. I sretan sam zbog tebe. Kaj sretan? Ponosan! Jebemu, moj mali doguro do inspektora. A stari? Kaj je bio prvi dan, to je i sad. Pozornik. Al ne smeta starog. Nije mu krivo. Voli radit s malim. Ne smeta kaj ga mora slu�at. Sam vi�e nema ni tog. Odjebo sin starog. Al nekaj nije znao, ne voli stari da ga se zajebava.
(Stari otko�i pi�tolj)
DADO: Daj, kaj ti je?
(Stari drugom rukom dohvati vazu sa stola i baci je o pod. Vaza se razbije. Dado odsko�i prepla�eno)
STARI: Sam te skaro? A?
DADO: Jesi. Fakat jesi.
STARI: Al ne ko ti mene.
(Stari razbije �a�u o pod)
DADO: Ej, kaj ti je!
STARI: Nisi to o�ekivo?
DADO: Nisam.
STARI: Nisam ni ja ono od tebe.
(Stari razbije jo� jednu �a�u)
STARI: Kak si, sine? Si iznena�en?
DADO: Kaj o�e� da ti ka�em? Da jesam? Jesam!
STARI: I ja sam bio. Pa jebemti, kolko se znamo?
DADO: Kakvo ti je to pitanje?
STARI: Kolko se znamo? Godinu? Dve? Tri? Kolko, Dado?
DADO: Dvajst osam.
STARI: Tak je. Dvajst osam jebenih godina. A to je puno, fakat je. Znam ja. Imam duplo tolko.
DADO: Znam kolko ima�.
STARI: Zna�, al ne zna� postupit kak treba.
DADO: A kaj sam trebo? Re�: ne fala, ak on leti, odo i ja.
STARI: Tak bi ja.
DADO: Aha, i kaj bi onda bilo? Ti i ja bi doma hladili jaja. A ko bi radio? Pa od ne�eg moramo �ivjet!
STARI: Je, lako je tebi govorit. Ti si osto. Inspektor. Velka faca.
DADO: Izvu�emo se.
STARI: Ti o�e�.
DADO: Jebemu stari, na�e� si neki poso.
STARI: Kaj �u si na�? Mogu sam �icat. Me tak vidi�?
DADO: Ne mora� to radit.
STARI: Koje? Ovo?
(Stari razbije jo� jednu �a�u)
DADO: Zakaj to radi�?
STARI: Pojma nemam. Brijem da sam u �oku. Dogodi se. Grom iz vedra neba. Ni ne okrene� se, a sin te nabije nogom u dupe. Sam tak, stari vi�e ne �ljaka�. I kak da ne bude� u �oku, pitam te? Kak? Pa vi� me, pojma nemam kaj radim.
(Stari razbije pepeljaru)
DADO: Pa dobro, kaj �e� sve porazbijat?
STARI: Ne�u.
(Stari sjedne. Zapali cigaretu. Smiren je.)
STARI: Al ima ne� kaj bi fakat htio razbit.
DADO: Kaj?
STARI: Jednog inspektora. Govnar mali. Zna� ga?
DADO: Znam.
STARI: I kak ti se �ini? Pizda, a?
DADO: Ne mora bit.
STARI: Brijem da mora.
DADO: Pritisli su ga. Moro je to napravit.
STARI: Onda je pi�kica. Radi sve kaj mu ka�u.
DADO: To fakat misli�?
STARI: A ti ne?
DADO: Daj me udari.
STARI: Sad je kasno.
DADO: Ne, sad je trenutak.
STARI: Kasno je.
DADO: Udari me!
STARI: A kaj, �e� mi vratit?
DADO: Ne�u.
STARI: Onda ni�. Ne tu�em curice.
DADO: Onda �u se sam.
STARI: Sam izvoli. Ne�u te branit.
(Dado lupi glavom o zid)
STARI: Te boli?
DADO: Boli.
(Dado opet udari glavom o zid)
STARI: Jako?
DADO: Jako.
(Dado opet udari glavom o zid. Padne.)
STARI: Kaj, ti je vratio?
DADO: A-ha. Nokautiro me.
(Stari do�e do Dade. Stane iznad njega.)
STARI: Fakat si u kurcu. Ni zid ne mre� razvalit.
DADO: Ne mrem.
STARI: Pa kaj ti op�e mo�e�?
DADO: Ni�.
STARI: Pa kaj si ti onda?
DADO: Pi�kica.
STARI: Nisi.
DADO: Jesam.
(Stari poma�e Dadi da ustane.)
STARI: Ne. Ti si pi�ka. A ja sam pi�kica. Zna� zakaj? Zato kaj sam te napravio.
(Stari lupi glavom o zid. Padne. Dr�i se za glavu. Dado mu pomogne da ustane. Gledaju se.)
STARI: Pa kaj �u ja s tobom?
(Stari ra�iri ruke)
STARI: O� do�?
(Dado pri�e Starom i oni se zagrle.)
DADO: Daj mi zna�ku.
STARI (naglo se odmakne od sina): Kaj?
DADO: I pi�tolj. Odma sad.
STARI: Pa jebemu, kaj izvodi�? Sam te zagrlio? Sam te prihvatio?
DADO: Jesi.
STARI: I kaj sad sere�? (imitira Dadu) Vrati zna�ku, vrati zna�ku.
DADO: I pi�tolj.
STARI: Me jebe�?
DADO: Ne, sam ti ka�em kaj mora� napravit.
STARI: E pa, ne dam ti.
DADO: Kak to misli�?
STARI: Tak kak sam ti reko. Mora�e� je sam uzet.
DADO: Pa jebemu, kaj ne vidi� da ti radim uslugu?
STARI: Uslugu? Kakvu jebenu uslugu? Oduzima� mi sve kaj imam. Ta zna�ka, to sam ja! Ku�i�?
DADO: Ku�im. Al ti ne ku�i� kolko sam napravio za tebe. Sredio sam da ne mora� i� u stanicu, neg da mi mo� tu doma predat kaj treba.
STARI: Nije mi bed. Mogu ja i� u stanicu.
DADO: Mo�, a? I kaj �e�, pred svima mi dat zna�ku? To ti nije bed?
STARI: Nek svi vide kog sam im doveo za kolegu.
DADO: Zakaj to radi�? Zakaj uvjek sve komplicira�?
STARI (izvadi pi�tolj): A zakaj ti o�e� ovo? Kaj, misli� da �e� bit ve�a faca s dva pi�tolja? Jel to? Si posto kauboj?
DADO: Kak o�e�. Sam odlu�i. Mo�emo to doma obavit. A mo� i� u stanicu.
STARI: Ne�u. Doma �emo.
DADO: Vi�, mo�emo se nas dva dogovorit.
STARI: Neg kaj? O�e� pi�tolj, do�i po njega.
DADO: Ne�u.
STARI: Kaj, sad ga ne�e�?
DADO: O�u.
STARI: O� il ne�? Odlu�i se.
DADO: O�u, al ne�u do� po njega.
STARI: Neg kaj �u ti ga ja po�tom slat? O� ga preporu�eno?
DADO: O�u ga na ruke.
STARI: Ak ga o�e�, mora� i do�.
(Dado pri�e Starom)
STARI: Sam pazi, mo�e slu�ajno opalit.
DADO (stane): Ja sam do�o do pol. Sad ti do�i.
STARI: Ne�emo tak.
DADO: Neg kak �emo?
(Stari skine zna�ku s uniforme i sad ma�e i zna�kom i pi�toljem, sa svakim u jednoj ruci)
STARI: Gle, nudim ti ovak. Odlu�i se, o� pi�tolj il zna�ku. Ak mi uzme� zna�ku, nisam murjak. Al mogu bit kriminalac. A ak mi uzme� pi�tolj, spasio si, kaj, kolko tu stane?
DADO: �est metaka.
STARI: E, tolko si �ivota spasio. Onda, kaj �e bit?
DADO: O�u oboje i ti to zna�.
STARI: Ne, ne, reko sam ti kak �emo. Al ak si ti ne mre� odlu�it, gle... (stavi iza le�a i pi�tolj i zna�ku) O� ljevu il desnu? Ajde, reci.
DADO: Ne�u ni jednu.
STARI: Ma daj, Dadek! Kad si bio mali, smo se tak igrali. Kaj se ne sje�a�? Tad ti je bilo ok. Volio si poga�at.
DADO: Nisam. Nikad nisam dobio ono kaj sam htio. Uvjek neko sranje. To sam radio sam zbog tebe.
STARI: Eto, vi�. Onda mo� i sad. Ajde Dadek, kaj �eka�? Razveseli starog. Gle, svati to ko uslugu. Ti voli� radit usluge, kaj ne? Ono, �esto si uslu�an. I vi�e neg treba.
(Dado se zaleti i obori Starog, sjedne mu na prsa)
DADO: Mater ti tvoju! Jebe� me, sam me jebe� i ja te pu�tam. I ne sam da te pu�tam, neg ti i poma�em. Al ne, ti ne� stat. A sve ti sredim. Sve. I kak mi vrati�?
(Stari se po�ne smijati)
DADO: Kaj se ceri�? Se meni ceri�? O� odgovorit?
(Stari prevrne Dadu i sad on njemu sjedi na prsima)
STARI: Sebi se cerim, majmune mali. Sebi. Ve� se vidim. Sjedi�u tu doma, sam ko kurac, i kaj �u radit? �ekat mu�a da se vrati s posla. Sam ti �enica posto? A, sam to? Ma da te ljubi, �ena tvoja! (poljubi Dadu u usta pa rukavom obri�e slinu) E, i kad do�e�, ja ti ljepo uvalim ru�ak. Pa te zagrlim pa mi ti pri�a� kak je bilo na poslu, kog si sredio, frajeru. E, a zna� kaj je jo� bolje? (ustane) To kaj �u te morat �icat pare za pljuge. Kak se okrenulo, a? Sad sam ja ko kak si ti bio s petnajst, sam ja nemam petnajst. Ne, ja sam mator, a moram sina �icat d�eparac. Pa di to ima? Pitam te?
(Stanka. Dado ustane.)
DADO: Ja moram i�.
STARI: Kam? A da, ti �ljaka�. Zaboravljam. To valjda kaj sam star. E, sine, mi mo� ne� u�init?
DADO: Kaj?
STARI: Daj povedi starog sa sobom. Ono, ko u stara vremena, ti i ja skupa rje�avamo zlo�ine.
DADO: Ne mrem te povest.
STARI: Kak ne mre�?
DADO: Pa kaj ti misli� da ja ne bi htio s tobom radit? Pa kaj ti misli� da je meni drago kaj �e mi uvalit nekog kretena? Kaj �u sam i� do stanice? Kaj �u se cjelo vrjeme pitat kaj ti radi�, si ok?
STARI: A kaj, se boji� da si ne prosviram bulju?
DADO: Zakaj si me to pito?
STARI: Palo mi na pamet. Se boji� da ti se stari ne upuca?
DADO: Ak ba� o�e� znat, mo�da. Mo�da se i bojim.
(Stari do�e do Dade, izvadi pi�tolj, uzme Dadin dlan, otvori ga i stavi mu pi�tolj u ruku) STARI: Na, nosi i to. Nisam pi�ka. Ja sam ti dao prvi pi�tolj, pa ti mogu dat i drugi. To ok?
DADO: Sad fakat moram i�.
(Dado krene.)
STARI: E sine, remen mi ne� uzet?
DADO: Zakaj bi ti ga uzeo?
STARI: A kaj ja znam, mogo bi se objesit.
DADO: Jebemu, ne seri. Zakaj to govori�?
STARI: Pojam nemam. Brijem da sam opet u �oku.
DADO: Ak si u �oku, bolje razbi ne�.
STARI: Ma kaj ti je, ne�u se objesit. Nisam lud. E, moro bi se obrijat. Sam, ne znam o�u bradu il �ile? Kaj ti misli�?
DADO: O� prestat?
STARI: �ile, a?
DADO: Ne seri.
STARI: U pravu si. Zasro bi pol stana. A i glupo je ne iskoristit tak dobru priliku. Ipak �ivimo na, kaj, dvadesetom katu?
DADO: Kaj to ima zna�it?
STARI: Da� dobit zadatak, inspektore.
(Stari sko�i kroz prozor)

OKO 18. KATA
PO(NI)�TENJE
(Huklija i Stari lete zrakom.)
STARI: Je, skaro me. Al i ja sam njega. (izvu�e zna�ku iz d�epa) A, kaj sad ka�e�?
HUKLIJA: Zna�ka.
STARI: Murja�ka.
HUKLIJA: Tvoja?
STARI: Neg �ija?
HUKLIJA: A �ta ja znam. Mo�da si je ukro.
STARI: Ma daj, ne seri! Pa ko jo� danas krade zna�ke? I kaj bi imo od tog?
HUKLIJA: A �ta ima� sad?
STARI: Imam, kak bi ti reko, imam sebe. Ku�, ak sam ve� sko�io, sko�io sam ko murjak, a ne ko ti.
HUKLIJA: Ja nisam sko�io.
STARI: Je, je, sve ok.
HUKLIJA: I �ta ti to zna�i, ko ja?
STARI: Ko niko, ne? Ja ipak ne� zna�im.
HUKLIJA: I �ta ima� od tog? Nema� ni�ta. Jo� malo pa �emo se razbit o beton, ko pi�ke. Ko dve lubenice. Ruke, noge, prsti, glave, o�i, obrve, na sve strane.
STARI: Al �e zna�ka ostat.
HUKLIJA: Osta�e.
STARI: Zna�, kad sam je prvi put vidio, zna�ku ne, nisam bio sretan.
HUKLIJA: Nisi?
STARI: Ne. A zna� zakaj? Zato kaj tad jo� nisam bio murjak. Nisam bio ni�. Uhapsili me za bezveze. Kaj sam piso neka sranja po zidu.
HUKLIJA: Kaka sranja?
STARI: Ko bi se tog sje�o. Davno je bilo. Mene su uhapsili zbog jedne pizdarije, poslje sam im ja svima vratio. Sam sam hapsio zbog nekih drugih pizdarija. Kad razmislim, op�e nije bitno kaj pi�e�, dok god ne� pi�e�.
HUKLIJA: O� sad pisat? Dam ti olovku, samo reci.
STARI: Kaj �e mi? Ne slu�im se tim ot kad imam pi�tolj.
HUKLIJA: De, poka�i ga.
STARI: Ne�u.
HUKILJA: Nema� ga.
STARI: Al sam ga imo. I kad sam ga imo, sam se kur�io. Zato mi se ovo i desilo. Kazna. Ne od boga, jebe se bogu za mene. Jebe mu se i za tebe. Al je i dalje kazna. Zbog kur�enja. S pi�toljem. Spremim ga u d�ep i odma sam kur�evit. A kak ne�u bit? Taj je uvjek tvrd. I radi kad o�e�, di o�e�.
(stanka)
Zna�, nisam bio ok. Ko murjak.
HUKLIJA: Kur�io si se?
STARI: Se ti to sad kur�i�? Bolje nemoj. Ne preporu�am ti. Pa jebemu, ja sam znao zaustavit tipa u sred bjela dana i jebat mu sve po spisku sam zato kaj me krivo pogledo. I zato kaj sam mogo. Jednom sam zaustavio nekog klinca. Ne, la�em. Od sina frenda. Uvaljivo mu se curi pa me zamolio da ga malo spustim na zemlju. I spustio sam ga. To si trebo vidjet! Ki�a lije ko iz kabla, a ja �ekam pod strehom. I �im sam ga ugledo, opa! Zaustavim ti ja njega. Pa ga malo maltretiram pa mu ka�em da skine hla�e. Mali skine. Pa stavim pendrek na pod i najebem ga da ska�e prek pendreka. I mali ska�e.
HUKLIJA: Ja ne bi skako.
STARI: Zato nisam tebe zaustavio, neg njega.
HUKLIJA: A da nis ti to izmislio?
STARI: Ne vjeruje� mi?
HUKLIJA: Ne previ�e.
STARI (potap�e Hukliju po ramenu): To mi je drago �ut. Brije� da sam ok, da ne mrem ne� tak napravit. Al napravio sam. I zato sam ka�njen. Zato kaj sam jebo ljude iz fore.
HUKLIJA: Tako to ide.
STARI: Ide, al ne bi smjelo tak i�.
HUKLIJA: Al ide. I i�e tako dovjeka. I�e tako i nakon �ta nas dva poljubimo beton.
(stanka)
STARI: E, mi u�ini� uslugu?
HUKLIJA: Reci.
STARI: Maltretiraj me.
HUKLIJA: �ta?
STARI: Da se poni�ti. Da mogu umrjet ko �ovjek. Nije to da ja ne� brijem na pakao i ta sranja, sam... O�u se iskupit.
HUKLIJA: Pa iskupi se. �ta �u ti ja?
STARI: Gle, daj me izjebi ko kak sam ja onog malog.
HUKLIJA: To ba� o�e�?
STARI: O�u.
HUKLIJA: To �e ti ba� zna�it?
STARI: Pa jebemu, kaj �eka�? Daj mi reci da skinem hla�e!
HUKLIJA: A skini ih.
STARI: Ne tak. Ja�e. (pokazuje Hukliji kako treba narediti) Skini hla�e!
(Huklija krene skidati hla�e)
STARI: Ma, ne ti. Meni reci.
HUKLIJA: Skini hla�e.
STARI: Ja�e!
HUKLIJA (zadere se): Skini hla�e!
(Stari skida hla�e)
HUKLIJA: Skini sad i ga�e.
STARI: Ej, je, tog nije bilo.
HUKLIJA: Jel se o� iskupit?
STARI: O�u.
HUKLIJA: Pa �ta �eka�?
(Stari skine ga�e)
STARI: Sad me izjebi.
(Huklija do�e Starom iza le�a. Da �e ga naguziti)
STARI: Ej, kaj ti je?
HUKLIJA: Pa reko si da te izjebem.
STARI: Pa jem ti ma, nisam peder!
HUKLIJA: Nisam ni ja.
STARI: Gle, izjebi me. (odmakne se instinktivno od Huklije) Ko kak sam ja onog malog. Onda, da ska�em?
HUKLIJA: Ve� jesi.

16. KAT
BUDALE SE VRA�AJU
(Zvono na vratima. Ana ustaje i odlazi otvoriti. Na vratima je �uka. U ruci dr�i kofer koji odlo�i na pod. I prije nego je ugleda, �uka ra�iri ruke za do�ek)
�UKA: �eno moja!
ANA: Molim?
�UKA (spusti ruke): Koja s ti?
ANA: A ko ste vi?
�UKA: Ja sam do�o ku�i.
ANA: Pogrije�ili ste.
�UKA: Nije mogu�e. Pa ja �ivim o�e.
ANA: Ne, ja �ivim ovdje.
�UKA: Jeste sigurni?
ANA: Pi�e vam na vratima.
�UKA: Mo�e pisat �ta o�e.
ANA: Ja bi vas molila da odete.
(�uka uzme kofer u ruku i da �e krenuti. Zatim se naglo okrene.)
�UKA: Brune Bu�i�a osam.
ANA: Osam.
�UKA: �esnajsti kat.
ANA: �esnaesti.
�UKA: Pa to je to.
(�uka zakora�i da �e u�i, ali mu se Ana isprije�i)
ANA: Ma gdje �ete vi?
�UKA: Otu�iro bi se. Ako mogu. Dugo sam putovo.
ANA: Gledajte, ja vam ne mogu pomo�i. Ovo je moj stan i molim vas da odete.
�UKA: Va�?
ANA: Moj.
�UKA: A �e je moj?
ANA: Otkud bi ja znala.
�UKA: Au! Dugo me nije bilo. Valjda sam pogrije�io.
ANA: Bi�e da je tako.
�UKA: Oprostite.
(�uka uzme kofer i ode. Ana zatvori vrata. Tek �to je sjela, a zvono se opet oglasi. Ana pogleda kroz �pijunku, a zatim otvori vrata)
ANA: �ta sad ho�ete?
(�uka uleti u stan bez odgovora. Ana u�e za njim. �uka se ogleda po stanu)
�UKA: Ma to je to! Nisam ja lud! Eno, ljevo, kuhinja, jel tako?
ANA: Je.
�UKA: Desno, kupaona. Znam ja. Moj stan. Nego, �e je Marica?
ANA: Ko?
�UKA: Ej, �ta ti je, nisam ja od ju�er. Ti s neka njena. Dobra vam je �ala, al sad je dosta. Aj, nek se poka�e.
ANA: Nema ovdje nikoga.
�UKA: Kako nema?
ANA: Ja sam kupila ovaj stan od gospo�e.
�UKA: Gospo�e?
ANA: I gospodina.
�UKA (sjedne): A ne, nije mene bilo petnajst godina. �ljako ja po �vabiji.
ANA: Nisam ni rekla da ste bili vi.
�UKA (sko�i na noge): Niste?
ANA: Nisam.
�UKA: Nego ko je bio?
ANA: Gospo�in mu�.
�UKA: Ja sam mu�.
(stanka)
�UKA: Nisam?
ANA: O�igledno ne. �ao mi je.
(�uka se strovali na kau�.)
�UKA: Ima� �ta za grlo okvasit?
ANA: Mogu kavicu stavit.
�UKA: Bolje ti otvori rakiju.
ANA: Nemam.
�UKA (dohvati kofer): Al ima budala. Daj neke �a�e.
(Ana ode po �a�e)
�UKA: Najve�e �ta ima�.
(Ana se vrati sa dvije �a�e. �uka izvadi iz kofera bocu pi�a. Razdere omot. Nato�i si. Otpije pola �a�e.)
�UKA: Al je slatko! Sranje. Ne pijem ja to, nego, eto, Marica, ma moja Marica, voli. Naru�ila ona. A budala donjela. (poka�e na bocu) O� malo?
ANA: Ne bi, hvala.
�UKA: Ma, tako je. I bolje da ne pije�. Ne valja to.
(�uka si nato�i jo� jednu �a�u. Otpije.)
�UKA: A je slatko.
(stanka)
�UKA: Pa kad ga prije prodala?
ANA: Ima godinu. Skoro.
�UKA: Godinu. Mater joj njenu. A ja se �udim �ta mi ne pi�e.
(stanka)
�UKA (ponudi Anu pi�em): Jes sigurna da ne�?
ANA: A i mogla bi. Al malo.
�UKA: Ma navali.
(�uka nato�i Ani i sebi pi�e.)
ANA: A kako je vama ime?
�UKA: �uka.
ANA: Ana, drago mi je.
(Stanka. Svako pije svoje pi�e.)
�UKA: E moja Ana, ja sam ti budala. Tamo jeo kruva s pekmezom samo da njoj po�aljem �ta vi�e mogu. Mesa okusio nisam. Sve joj slao. Da imaju. Ona i mala.
ANA: A je, krasna su vam djeca.
�UKA: Cura.
ANA: I de�ki�.
�UKA: Ma koji de�ki�?
ANA: Mali Robert.
�UKA: Ne, ne, Ana, to s ti ne�ta smje�ala.
ANA: Nisam. Upoznala sam maloga.
�UKA: A jel? Pa kakav je?
ANA: Divan vam je sin. Ima va�e o�i.
�UKA: Ne mo� bit moj.
ANA: Pa mo�da je zatrudnila kad ste odlazili, a nije vam rekla.
�UKA: A kolko je staro to malo kopile?
ANA: Molim?
�UKA: Kolko?
ANA: Tri godine.
�UKA: Pa kako �e onda bit moj? Mater joj njenu! A i ti s blesava. Pa �ta misli� da sam ga telefonski pravio?
ANA: Ne znam ja.
�UKA: Ne znam ni ja. Do�o ku�i da vidim familiju, a osto i bez �ene i bez stana. I jo� sina dobio. A jesam sretan. Ko govno.
ANA: �ao mi je.
�UKA: Je, ba�.
ANA: Zaista je.
�UKA: O� me primit?
ANA: Molim?
�UKA: Eto, kolko ti je �ao. Pa �ta �u ja sad? Ku �u?
ANA: Imate koga?
�UKA: Ima� ti?
ANA: Sama sam. Majka mi umrla.
�UKA: �ao mi je.
ANA: Prije deset godina. Otad �ivim sama.
�UKA: Nisi se udavala?
ANA: Nisam.
�UKA: I �ta, nije ti dosadno?
ANA: Nije.
�UKA: Kako nije kad si sama?
ANA: Imam Kikija.
�UKA: �ta, i ti se vucara� po haustorima?
ANA: Kiki je ptica.
�UKA: Tica, a?
ANA: Da.
�UKA (ustane): E, pa ovo nema ni�e. Da mi je ko pri�o, neb mu vjerovo. Reko bi da to nemo� bit. Da ja �ljakam po �vabiji, ko konj da radim, varim od jutra do mraka dab me na kraju jedna ti�urina izbacila iz stana!
ANA: Nije vas niko izbacio.
�UKA: Je, je. Sve ste vi krive. Ti i ta tvoja klepetu�a.
(�uka do�e do kaveza koji je prekriven plahtom.)
�UKA: Kuc! Kuc!
ANA: Spava.
�UKA: Je li? Odmara? A ko mene pita o�u odmorit? O�u sjest i popit? O�u prile�? Niko. Niko mene ne pita. Al glavno da se �ivina odmara.
ANA: Molim vas, maknite se od krletke i sti�ajte se.
�UKA: E, bogami, nisam dovle dolazio da mi tica usta zatvara.
(�uka se nagne i zapjeva u krletku. Za�uje se lepet krila i kre�tanje.)
�UKA: A vidi�, Ana moja, ni�ta ti to ne�e pomo�. �ovjek je sam i to�ka. Sam se rodi, sam radi i sam crkava. Ko pa��e. A ova tvoja �ivina, �ta ti vrijedi?
ANA: Volim je.
�UKA: A jel ona voli tebe?
ANA: Voli.
�UKA: Ma ne seri! Jebe se njoj za tebe. Nit zna ko si, nit je zanima. Jebemu, mene moja �ena ostavila nakon dvajst godina braka, a tebe da ne�e ova pti�urina.
ANA: Ne�e.
�UKA: O� da provjerimo?
ANA: Ne.
�UKA: Zna� �ta, olak�a�u ja tebi.
(�uka otvori krletku i gurne ruku unutra)
ANA: �ta to radite?
(�uka izvadi ruku i otrese par pera s nje)
�UKA: Gotovo. Sad si ko i ja. Sama.
(Ana dojuri do krletke. Pogleda unutra)
ANA: Ubili ste je.
�UKA: Nemoj mi samo plakat. (izvadi nov�anik) Na, kolko to �udo ko�ta? (gura joj novce u ruke) Sto? Dvjesta? Trista? Na, kupi si drugu. Ma �ta jednu, kupi dest ti�urina! Al vjeruj mi, ni�ta ti to ne�e pomo� i dalje �e� bit sama.
(Ana si nato�i rakiju i iskapi)
ANA: Istina.
�UKA: Ma, samo se budale vra�aju. Pametni ostaju. Trebo sam i ja tako. Jezik znam. Danke, guten tag. Trebo sam. Na� neku �vabicu. Nije da nisam mogo. Mogo sam. Al nisam tio. Zbog Marice. A, nudile mi se. Bila jedna dobra, �iroka i plodna. A ja, budala, spakiro kofere pa ku�i. Mjesto da pravim djecu gore, po �vabiji. Bolje neg da ih meni prave tude, po mojoj zemlji.
ANA: Pa vratite se.
�UKA: Ma �ta �u se vra�at? Neb vi�e mogo radit. Nemam motivacije.
ANA: Pa �ta �ete?
�UKA: A �ta mi preostaje?
(�uka otvori prozor i sko�i s koferom)

OKO 14. KATA
ZLATNA �AKA OTVARA SVA VRATA
(Huklija i Stari padaju. �uka projuri pored njih. I dalje dr�i kofer u ruci.)
STARI: Gle ovog kak se po�urio.
HUKLIJA: Pa �ta �eka�? Zaustavi ga.
STARI: Brije� da bi trebo?
HUKLIJA: Ja da imam zna�ku, ja bi ga zaustavio.
STARI: Kaj fakat?
HUKLIJA (�uki): Ej ti, dis krenuo?
�UKA: Ko pita?
HUKLIJA (poka�e na Starog): Ovaj o�e.
�UKA: A ko je on?
HUKLIJA: Ajde, reci mu. Reci mu sve ono �ta si meni rekao. Kako si se kur�io, kako si jebao majke. Kako ti nije bilo ravnog. Bio glavni had�ija u selu. Bojalo te se i staro i mlado. Tresle se ga�e svakom ko ti i je i nije stao na �ulj.
(Stari �uti)
HUKLIJA: �ta je? Sad �uti�? Sad kad treba� lajat, ti �uti�. Pa �e to ima?
STARI (pru�i ruku �uki): Dobro do�o u ekipu.
HUKLIJA: Pa �ta je to? Tako policija sre�uje sranja? Onda nije ni �udo da sve ode u kurac.
STARI: A kaj �u mu? Pa vi� da je na�.
HUKLIJA: Na�?
STARI: Pa jebemu, u kurcu je ko i mi. Kaj nisi?
�UKA: Bio sam. Dok nisam sko�io. (grli Hukliju) Pa jebemu, da sam znao da je vako dobro, davno bi jo� to napravio.
HUKLIJA (makne �ukinu ruku sa svog ramena): Gle, stari, u redu s ti meni, al me molim te ne diraj. A, jel dogovor?
�UKA: Sve u redu, prijatelju.
(�uka sad zagrli Starog koji se do kraja opire, ali nedovoljo jako da bi to �uka registrirao i da bi ga pustio)
�UKA: Razmi�ljo sam. O �ivotu i tako to. I zna� do �eg sam do�o? �ta sam zaklju�io? Da jebe� sve, trebo sam sko�it kad sam jo� mali bio. Sje�am se, naganjala nas neka ekipa, sve stariji momci i do�li smo zida i samo sam trebo sko�it. Ni�ta vi�e. Raspo bi se ko pi�ka. Al bi umro sretan. Tad sam imo �est godina. I ba� sam bio sretan. Ne sje�am se da mi je ikad poslje bilo tako dobro. Nikad vi�e.
HUKLIJA: A sve misli� da �e bit bolje.
�UKA: Nada� se.
HUKLIJA: A ono...
�UKA: �ipak.
HUKLIJA: Malo sutra.
(stanka)
HUKLIJA: Zna� �ta bi trebalo? Trebalo bi uvest zakon da se siroma�ne trudnice moraju ubit prije neg rode. Organizirat im grupne skokove. Ko ovi s padobranima samo, bez padobrana. Nek ska�u, mater im njihovu, bolje to neg da ra�aju ovake ko �ta smo!
(stanka)
Samo, neb ni to valjalo. (poka�e na Starog koji se bezuspje�no poku�ava osloboditi �ukinog zagrljaja) �ta bi onda ovaj radio? Kom bi se kur�io? Niko ne bi krao, klao, silovo. Ostali bi samo bogati i s kim bi se uspore�ivali? Ne, njima treba �ljam. Mi smo potrebni ovima �ta su sretni da ih podsje�amo kako im dobro ide.
(Stari odjednom udari �uku �akom u glavu. �uka se onesvijesti.)
HUKLIJA: Pa dobro �ta ti bi?
STARI: Ot kad je do�o, nije me presto pipat.
HUKLIJA: Pa �ta mu nis ne�to reko?
STARI: A kaj �u mu govorit? Od tog nema ni�. Sam sila ima efekta. Rje� ti vi�e niko ne jebe. Zlatna �aka otvara sva vrata.

13. KAT
OD SINA �A�A
(Momo sjedi za stolom. Na sebi ima fino odijelo. Pije viski i pu�i cigaru. Svaku ugasi na pola pa pali novu. Njegov sin Sike je upravo do�ao sa svojim prijateljem Miljcem.)
MOMO: Paz sad ovo! Do�e moj sin, jedini moj, oko moje okano, do�e on ku�i nakon �ta se ko konj naradio u fabrici, e do�e ti taj momak meni, babi svom, nakon �ta je osam sati slago fla�e u kutije, nakon �ta je osam sati noso te iste kutije tamo vamo, nakon svega toga, crknut ko pa��e, do�e ti moje djete ku�i. Do�u on i njegov, �ta s mu ti?
MILJAC: Frend.
MOMO: �uj, jaran. Neki dobar jaran?
MILJAC: Najbolji, stri�ek Momo.
MOMO: Ej, bolan, mani mi se s otim stri�ek, nisam ti ja nikaki stri�ek. E, di sam ono bio? E, ja, do�e ti taj moj sin i njegov jaran, najbolji jaran... a kako je tebi ime, jarane?
MILJAC: Miljac.
MOMO: E vidi�, �udno je to, najbolji ste jarani, a ja te nikad vidio nisam.
SIKE: Ma jesi, stari.
MOMO: Nisam. Sje�o bi se. Al ajde. Do�u ti njih dva i �ta na�u? (Miljcu) Na�u babu od tvog super jarana u, kako s ovo �ita?
MILJAC: Hugo Boss.
MOMO: E, u tom odjelu ti na�u oni njega kako pije viski, strani viski i pu�i cigare, kake cigare?
MILJAC: Strane.
MOMO: E, tako je. I pitaju se sad njih dva otkle starom pare za take fine pizdarije? Jel se pita�, sine, oko moje okano?
SIKE: Ne pitam se.
MOMO: �uj, nije ga briga. Ma kako te ne�e bit briga kad ti babo �ivi ko bubreg u loju, a ti se drka� tamo po fabrici ko zadnji crnac u Africi?
MILJAC: Pa kaj, mo�da ste zaradili.
MOMO: Te�ko. Al zna� �ta je jo� bolje? Nema babo samo jedno vako. A, ne. U babe, eno u sobi, sto komada ovakih boss jaknica. Jel sad konta� otkle mi?
SIKE: Aj, stari, ne davi, �urimo.
MOMO: Ne zanima te, a? Ima� ti posla. Bi�e druga smjena zove. Pa odmori malo. Na, popi, ajde.
(Momo im nato�i viski. Piju sva trojica.)
MOMO: Jel prija?
SIKE: Prija.
MOMO: A ma kako ne�e prijat. I treba da prija kad je po�teno zara�eno, jel tako?
MILJAC: Tak je.
MOMO: Neg �ta neg da je tako. Aj zapalte, Momo �asti.
(Momo ih ponudi cigarama. Miljac prihvati i zapali. Momo ponudi sina)
SIKE: Ne pu�im ja.
(Momo sko�i na sina i ugura mu cigaru u usta. Gura mu jednu, pa drugu. Sike ih pljuje, a Momo ga ne pu�ta)
MOMO: A ma, sa�e� se ti meni napu�it! Ima da popu�i� sve ove cigare i da popije� sav onaj viski �ta si ga nakotio meni iza le�a, sve misle� da ja ne vidim. Da sam glup. Da kurca ne kontam. Al konta matori. Konta.
(Momo pusti sina.)
MOMO: Jel zna� ti �ta konta?
MILJAC: Nemam pojma.
MOMO: Konta da mu je sin �ubre lopovsko �ta krade okolo. Ma mater ti tvoju, jesam te ja tome u�io? Jesam ti reko da krade�? Jel to moja �kola bila? Jes tu �kolu pro�o?
(Momo opet dohvati sina i stegne ga)
SIKE: Bolan, stari, pusti me.
MOMO: Ma kad te ja dovatim, �ali�e� �ta nisam ono pseto, kako li se zove?
MILJAC: Pit bul.
MOMO: E, taj. Po�ali�e�, sine moj jedini.
(Momo pusti sina i on zatetura. Momo digne ruku da �e ga udariti, ali spusti ruku. Odmah zatim izvu�e remen iz hla�a. Krene prema Siketu)
SIKE: Nemoj.
MOMO: �ta ne�u?
SIKE: Nije moje.
(Momo spusti remen. Klima glavom. Vra�a remen u hla�e. Primijeti marku na remenu)
MOMO: A ovo, kako s to �ita?
SIKE: Versace.
MOMO: Versa�e. Fino. I tako, ka�e�, nije tvoje.
SIKE: Nije.
MOMO: A ne�ije mora bit.
SIKE (poka�e na Miljca): Njegovo je.
MILJAC: Ej, ej, Sike, kaj brije� to?
MOMO: Jel tvoje?
MILJAC: Ak ka�em da je....
MOMO: Zna�i je.
MILJAC: Mo�da.
MOMO: A �ta to onda radi kod nas?
SIKE: Ja mu �uvam.
MOMO: �uva�, a?
SIKE: Aha.
MOMO: Jel ti �uva?
MILJAC: A ono, mo�e se i tak re�.
(Momo uhvati Miljca za ruku i iskrene mu je)
MOMO: A ovako?
MILJAC: Ne ba�. Aaa, to boli!
MOMO: A zna� ti kako oca boli kad vidi da mu sina mangupi navla�e? Pa jel tebi znaju roditelji �ta im djete radi?
MILJAC: Zaboli ih.
(Momo mu opet iskrene ruku)
MOMO: Ovako?
MILJAC (Siketu): Ej, daj mu reci ne�. Pa ne mre me tak.
MOMO (Siketu): �ta? O� mi re� ne�ta?
SIKE: Ne�u.
MOMO: �uo si. A reci, �ime ti se bave roditelji?
MILJAC: Stara radi u pekari. A stari je taksist.
MOMO: Vidi�, sve fina raja. A ti vaki ispo.
MILJAC: Je, ba�. Stara u svaku kiflu pljune dva puta i opsuje joj mater kapitalisti�ku, a stari sam �eka neke papke kaj nisu odtud da im zara�una pet put vi�e. I zakaj bi ja onda bio po�ten?
MOMO: �ta s ono reko? Papke, kake papke?
MILJAC: Nisam tak mislio.
MOMO: �ta nisu odavde. Neke ko ja. Jel take �eka tvoj matori?
MILJAC: Ne. Ne takve.
MOMO: Pa dobro, mali majmune, jel konta� ti da se za ovo vani, u bjelom svjetu, re�u ruke?
MILJAC: Kaj brijete?
MOMO: Jest, vala, istina. Kod Arapa nema ovakih pizdarija. Uzme� �ta nije tvoje, odma, cap! Ode desnica pa ljevica.
MILJAC: Je, al mi ne �ivimo tam.
MOMO: Istina. Al tu kod mene su ti ista pravila. I sa�e ljepo tebi moj sin odsje� to malo ruke �ta ima� pa� ti nama bolji bit. Ajde sine, uzmi tu sataru.
SIKE: Bolan, stari, �ta ti je? Da nis poludio?
MOMO (gurne sinu sataru u ruku): Re�i, jedini!
MILJAC: Ej, ej, pa kaj je vama? Pa ne mrete tak.
MOMO: A ti mo� od moje ku�e cirkus radit? (sinu) Re�i.
MILJAC: Nemoj, Sike!
MOMO: Ajde, Sike!
SIKE (udari satarom o stol): Ne mogu.
MOMO: O� da ja?
SIKE: Nemoj. Jaran mi je.
MOMO (Miljcu): Ima� sre�e. Al sa�emo mi druga�ije razgovarat. Sine, jel me prati�?
SIKE: Pratim.
(Momo baci bocu viskija kroz prozor)
MOMO: Aj sad ti.
MILJAC (sinu): Daj, kaj ti je? Kaj �e� fakat?
MOMO: O�e. (sinu) Bacaj.
(Momo baci jo� jednu)
SIKE: Ne mogu.
MOMO: �ta? Ovo ne mo�?
(Momo baci tre�u bocu)
MOMO: Pa jel ti i�ta mo�e�? Il si skroz nesposoban?
SIKE: Stani.
MOMO: Sad tek kre�em.
(Momo uzme bocu u ruku, ali ga Sike zaustavi)
SIKE: Nemoj.
MOMO: A �to?
SIKE: Moje je.
MOMO: Tvoje?
SIKE: Moje.
MOMO: Jel to istina?
MILJAC: A ono, zajedni�ko je.
MOMO: A jeli?
MILJAC: Kaj, da uzmem ja sad onu sataru?
MOMO: Pa jebemu, ja te ranim, a ti vako. Vako mi vra�a�. A sve ti dao. I �ta vi�e o�e�? �ta ti fali?
SIKE: �ta mi fali? Pa jebemu, bolan stari, jel ti konta� od �eg mi �ivimo? Pa �ta ti stvarno vjeruje� da od te tvoje penzije pla�amo ra�une, da od to malo para jedemo? Ne jedemo. Ja nas ranim. Ovaj viski, �ta ga baca�, nas rani. I ove cigare. I ovo �ta si na sebe navuko. E, to nas rani. Jel konta� sad?
MOMO: Kontam da si lopov�ina jalijska.
SIKE: A reci, �ta ti ne voli� imat? Voli�. Svi volimo. Samo, kako � imat ako ne� krast? Aj mi reci.
MOMO: Ne, rec ti meni da ne misli� stvarno tako.
MILJAC: �ujte, bi ja mogo i�?
MOMO: Reci, jel te ovaj navuko?
(Momo krene prema Miljcu, Miljac uzmi�e)
MILJAC: Ej, gle, jesam mu ponudio, al ono, nije da nije puko od sre�e.
MOMO: Rec mi, jedini, jel nas on zajebo?
(Momo stjera Miljca u kut, pored prozora)
SIKE: Nije nas on zajebo, stari. �ta ne konta�? Svi su nas zajebali i zato i je tako.
MOMO: E, ja to ne mogu gledat.
MILJAC: Daj, stari, kaj ti je, pa��u!
MOMO: To si dobro reko.
(Momo gurne Miljca i on padne kroz prozor)
MOMO: A sa�emo pit. Dok ne popijemo sve. A onda �emo bljuvat. Dok ne pobljujemo sve. �itavu ovu jebenu kuglu.

OKO 11. KATA
PROPU�TENA �ANSA
(U zraku. Huklija, Stari i �uka piju viski, svaki iz svoje boce i pu�e cigare. Miljac ih gleda bijesan.)
HUKLIJA: �ta je, mali?
MILJAC: To je moje.
�UKA: Koje?
MILJAC: To kaj cugate.
�UKA (poka�e bocu): Ovo?
MILJAC: Je, to.
�UKA: Da ti dam?
MILJAC: Neg kaj?
�UKA: Na, hvataj!
(�uka baci bocu Miljcu preko glave i Huklija je ulovi)
HUKLIJA: O� i moju?
MILJAC: O�u.
HUKLIJA: E, o� kurac!
MILJAC: Jebem vam mater lopovsku!
HUKLIJA: �ta s reko?
MILJAC: �uo si me.
HUKLIJA: Bolje ti meni ponovi.
MILJAC: Gle, stari, ne�u se sva�at. Sam o�u da mi vratite ono kaj mi pripada.
HUKLIJA: Po zakonu?
STARI: A kak to tebi pripada?
MILJAC: Nabavio sam si.
STARI: Nabavio?
MILJAC: Aha.
STARI: A kak si ti to nabavio?
MILJAC: A kaj misli�?
STARI: Bolje da ti ne ka�em kaj mislim. Jer to kaj ja mislim zna�i da si u frci.
MILJAC: Je, ba�. Ne znam ko je ovdje u frci. Ja il vi, starci?
(Stari �u�ne Miljca po glavi)
MILJAC: Ej, kaj ti je?
�UKA: �ta bi?
MILJAC: Jo� pita�? Udario me.
(�uka lagano �u�ne Miljca)
�UKA: �ta, vako?
MILJAC: Ne, ja�e me.
(Huklija opali Miljca i on padne na pod)
HUKLIJA: Vako?
MILJAC: A! Pa dobro kaj je vama?
STARI: A kaj je tebi da krade�?
MILJAC: A kaj vi serete? Ja sam u kurcu kaj kradem, a vi ste ko ok kaj cugate to kaj sam ja ukro.
STARI: To�no tak.
MILJAC: A fakat ste u kurcu. Fakat jeste.
STARI: Ma ko je u kurcu?
MILJAC: Ti prvi. Ono, ok i ja sam. Priznam. Al sam zato kaj me onaj Bosanac skaro. Hitio me ba� sad kad mi je krenulo. Biznis se uhodo, rulja kupuje ko luda. Para ko dreka. I on me hiti. A ti, ti si tek kreten. Pa zna� ti kaj smo nas dva mogli?
STARI: Ko? Ti i ja?
MILJAC: Neg ko? Sigurno ne ovi panjevi. Al ti, ti si mi ok. Ku�i� spiku.
HUKLIJA: Pa jel ti zna� ko je on? De, poka�i mu zna�ku.
(Stari poka�e zna�ku Miljcu)
STARI: A, kaj sad ima� za re�?
MILJAC: Jo� bolje. Jebemu, stari, ti zna� ljude. Pa kolko si ih sam pohapsio?
STARI: Pun kurac.
MILJAC: E vi�, a da si ih pustio, mogli smo sura�ivat. Ti me spoji� s ekipom, ja ti dam dio. Ono, deset posto.
�UKA: Ej, ej, ne daj se zajebat, to je premalo!
MILJAC: Ok, petnajst. Al vi�e ne dam. Imam i ja principe.
STARI: Jebemu, ima mali pravo. Mogo sam dobro �ivit. Al ne, ja sve zasro. Pa sko�io.
(stanka)
STARI (Miljcu): I zakaj si mi sad to sve ispri�o? Pa jel tebi jasno da sam tek sad u kurcu? Pa mali, jeba�u ti majku!
MILJAC: Ej, ej, kaj ti je sad?
STARI: Mr�! Padaj tam i ne obra�aj mi se vi�e.
(Miljac se malo udalji od njih i sam pada)
STARI: Jebemu, koji sam biznis propustio.
�UKA (Hukliji): E, stari, a da vrati� fla�u?
HUKLIJA: �ta o�e�?
�UKA: Fla�u �ta sam ti je dodo.
HUKLIJA: Nema takve.
(Huklija nategne prvo iz jedne, pa iz druge boce)
�UKA: �ta sere�, dr�i� je ruci!
HUKLIJA: A, ovo!
�UKA: Jes, to.
HUKLIJA: Lovi!
(Huklija baci bocu i Stari je ulovi. Oni se nabacuju s bocom, a �uka bezuspje�no lovi)

10. KAT
OPERACIJA BEZ DOKTORA
(Ukusno namje�ten stan. Roda stoji naspurot Goranu, doktoru. Ivana, medicinska sestra, zakop�ava gumbe na uniformi i popravlja kosu.)
RODA: Zna�, doktore, tra�io sam te.
GORAN: Trebali ste do�i u bolnicu.
RODA: Pusti bolnicu, doktore. Ovako je bolje. (ogleda se oko sebe) Bogami, ljepo je vama ovdje. (uzme vazu sa stola) Vidi ovo. To ne�to novo?
IVANA: Aha. To smo kupili sad kad smo bili u Veneciji.
RODA: Fino. Puno putujete?
IVANA: Da.
GORAN: Ne.
RODA: Da il ne?
IVANA: Skoro svaki vikend.
RODA (Goranu): A �ta �eni ka�e�? Da ide� na seminare?
GORAN: �ta ho�ete?
RODA: Da me pregleda�, doktore.
GORAN: Gledajte, ja sad ne radim, pa ako ne�to trebate...
RODA: Da se javim u bolnicu?
GORAN: Tako je najbolje.
RODA: A �ta sam je tebi reko za bolnicu?
GORAN: Da je pustim.
RODA: Tako je, jebo bolnicu, doktore. A mene i dalje boli.
IVANA: Pa, Gorane, pregledaj ga i gotovo.
GORAN: Dobro. �ta vas boli?
RODA: Noga. Ova o�e.
(Roda ispru�i nogu. Goran mu pri�e)
RODA: O�te pogledati?
(Goran se sagne i u taj tren ga Roda udari ispru�enom nogom u trbuh. Goran zajau�e i padne)
RODA: E, sad je ve� bolje.
GORAN: Pa �ta ti je, �ovje�e?
RODA: Meni? A �ta je tebi? Samo se tako strovali.
(Ivana pritr�i Goranu)
IVANA: Vi ste ga udarili!
RODA: Ma, ajde, juna�ina je on. Nego, doktore, da zovem hitnu?
IVANA: Ja �u zvat policiju.
GORAN: Nazovi ih, Ivana.
(Ivana krene prema telefonu)
RODA: Samo ti zovi, sestrice. Al �e onda oni zvat Goranovu �enicu. A ne znam o�e �enici bit drago �ta s ti tu.
(Ivana digne slu�alicu)
GORAN: Nemoj ih zvat!
IVANA: Pa sad si reko...
GORAN: Znam �ta sam rekao. Al ti sad ka�em da ih ne zove�.
IVANA: Zbog nje, jel da?
(Ivana tresne slu�alicom o aparat i uvrije�eno sjedne na kau�. Roda �u�ne pored Gorana)
RODA: Pa �ta ima, doktore?
GORAN: A �ta misli�, majmune?
RODA: Nemoj tako. Evo ruke, prijatelju.
(Roda mu pru�i ruku, ali ga Goran odbije i sam ustane)
GORAN: Sad idite.
RODA: Ne mogu, jo� me boli.
GORAN: I mene boli.
RODA: Al mene ja�e. O�e. (primi se za prsa) Ste�e me ov�e. U grudima. Bi�e srce.
IVANA: La�e, Gorane.
RODA: Ne la�em, majke mi. Srce mi se kida kad se samo sjetim da sam ti dao zadnje pare. Tri iljade maraka sam ja tebi predo na ruke. Bez kuverte, na ruke.
IVANA: Gorane, o �em on to pri�a?
GORAN: Ne znam, stvarno.
RODA: Ma zna�, doktore. Ja ti pla�am one tamo vaze. I gondole.
IVANA: Kakve novce si uzeo?
GORAN: Nisam ni�ta uzeo.
RODA: Nisi, nisi, doktore. (pri�e Ivani) A vid lan�i�a! Jel to od mojih maraka?
IVANA (odmakne se od Rode): Nije.
RODA: Jes joj ti ovo kupio, doktore?
IVANA: Je ak ba� o�ete znat.
GORAN: Nisam.
IVANA: Jesi. Kaj la�e� sad?
RODA: Ne la�e. Nije on. A zna� ko je?
IVANA: Kak nije kad mi je on dao?
RODA: Nije, ja sam. �ta je to, srebro?
IVANA: Zlato. Bjelo.
RODA: A, jeli? Fino. Ima� stila, doktore. Kurvu obla�i� za moje pare.
IVANA: Kaj �e� ga pustit da mi to govori?
GORAN: �uti, Ivana.
IVANA: Kaj? Ja �u �utit, a on �e me vrije�at?
RODA: Ne�u. Samo �u uzet �ta je moje.
(Roda otrgne lan�i� s Ivaninog vrata)
IVANA: Reci mu nek mi vrati.
RODA: �ta �e bit, doktore?
GORAN: Recite �ta ho�ete od mene. Pa da to rje�imo.
RODA: E moj doktore, pa kaki s'ti �oek?
IVANA: A kakvi ste vi?
RODA: Pa, doktore, kako ti je to pona�anje, di su maniri? �oek ti do�o u ku�u, a ti ga nis ponudio da sjedne.
GORAN: Pa sjednite.
RODA: Ne�u.
GORAN: �ta, sad ne�ete?
RODA: Bi ja, rado. Al ne mogu. �im sjednem, odma mi se sere. A, to ne valja. Zna�, ljepotice, Roda nosi pelene. A o�e mu nekako blesavo do�e da ih presvla�i. Pa se tako usmrdi.
IVANA: Pa kaj vam je?
RODA: Nek ti doktor ka�e �ta mi je.
GORAN: Vjerojatno je �ivac presje�en.
RODA: Vidi�, doktor zna. Tako valja, nije d�aba studiro. A opet, kako ne�e znat kad mi ga je on sredio. Cap, samo ga odrezo. Valjda je mislio na tebe ljepotice pa se malo zanio. A doktore, jel to?
GORAN: O �emu vi govorite? Kakvo rezanje?
RODA: E, moj doktore, pa nisam ja tebi one pare badava dao. Tis me operiro. Ki�ma me jebala. I�ijas. Bolilo ko sam vrag. A ja sve mislio bi�e dobro, sredi�e to moj doktor. I �ta se desi?
IVANA: Kaj si mu napravio?
RODA: Sjebo me. A, jel ti �ao, doktore?
(Roda dohvati Gorana i na njegovoj ki�mi pokazuje)
RODA: Ovaj mi je kralje�ak operiro. Osmi. �e to ono do�e? Jel o�e?
(Roda ga udari po le�ima)
RODA: Il malo ni�e?
IVANA: Nemojte ga.
RODA: A jeli ljepotice, �to da ne?
IVANA: Pa nije vas namjerno. Sigurno nije.
RODA: Ne serem ni ja namjerno u ga�e, al i dalje sam posran od glave do pete. I �ta �u ja taki?
IVANA: Pa nije sve gotovo. Ima �ivot i druge...
RODA: Nemoj mi samo o �ivotu po�et! Onda �u ga stvarno polomit. Pa �ta ti zna� o i�emu? Pa pogledaj se samo. Kupuje� usrane gondole i misli� da je �ivot �vr�kanje s doktorima. Al nije svima. Mo�e bit gadno. Evo, recimo, da ga ja sad malo preorem, bi ga njegovala poslje?
(Ivana ne odgovori)
RODA: Tolko o �ivotu.
(Roda krene da �e opet udariti Gorana)
GORAN: Molim vas, pustite me. Evo, vrati�u vam novce.
RODA: Jebo novce! �ta �e meni novci vakome? Za pelene?
IVANA: Mo�da se ne� mo�e u�init?
RODA: Jel mo�e, doktore?
GORAN: Ako je �ivac...
RODA: A je.
GORAN: Onda, �ao mi je, ali ne mo�e.
RODA: E, vidi�, nisi u pravu, doktore. Mo�e. Ja ti mogu razbit bubrege. Pa �emo skupa na wc-e.
(Roda udari Gorana, Goran padne)
RODA: Pa �ta ima, doktore?
(Goran se po�ne smijati)
RODA: A �ta se ti smije�?
GORAN: Krivog si opalio, majmune.
RODA: �tas reko?
GORAN: Nisam te ja operiro.
RODA: Jesi.
GORAN: Trebo sam. Al nisam. Dao sam �ar�evi�u da to obavi.
RODA: Kome?
IVANA: On sta�ira na odjelu za kirurgiju.
RODA: Misli�, djete neko?
GORAN: Recimo.
RODA: Recimo da si uzo pare, al me nisi operiro.
GORAN: Recimo.
RODA: I recimo da sam ja te pare posudio. Od kamatara. I da me oni sad jebu da im vratim, mjesto tri, �etri soma maraka. I recimo da ja ne samo da nemam otkle da im vratim, neg trebam jo� tolko posudit jel mi, recimo, operacija nije uspjela i ova me ki�ma boli gore neg prije bolnice. I recimo da sad serem u ga�e. I recimo da me se djeca srame. A ja bi im trebo bit autoritet. A �e 's ti vidio autoriteta u pelenama? I recimo da mi �ena ne daje. A i kako �e? I recimo da ti zato ide� na izlete, mjenja� sestre ko �arape, ko ja pempersice. Recimo. Recimo sve to da je istina.
GORAN: Recimo.
RODA (zagrli ga): Pa �ta �u ja s tobom, doktore?
GORAN: Mo�ete me tu�iti.
RODA: Recimo da mogu. Al recimo da ne�u. Da o�u ne�to drugo.
GORAN: �ta?
IVANA: Vrati mu lovu, Gorane.
RODA: Ne, fala, pokloni se ne vra�aju, jel tako? Samo me zanima, �ta s' ih op�e uzimo?
GORAN: A �ta sam trebao? Re�i ne hvala, ne treba.
RODA: Recimo.
GORAN: Ma kog ti jebe�? Pa jel bi ti odbio tri tisu�e maraka?
RODA: Bi.
GORAN: Ne bi, vjeruj mi.
RODA: Da ti vjerujem? Tebi? Ne mogu. Al mogu ne�to drugo. Au, al je vru�e ovdje.
IVANA: Da otvorim prozor?
GORAN: Otvori.
(Ivana otvori prozor)
RODA: Vidi�, doktore, mogu ti pri�i (pri�e mu), udarit te vako �akom, posred te tvoje la�ljive glave (udari ga) i onda te stisnut vako (nabije se na njega) i gurnut te dolje.
(Roda gurne Gorana kroz prozor. Ivana krikne.)
RODA: A, u kurac! Opet sam se usro.

OKO 8. KATA
KOM�ILUK
(Huklija, Stari, �uka i Miljac lete. Goran padne na Miljca)
MILJAC: E, jebemu, stari, daj pazi malo. Mogo si mi glavu razbit. Ubit me na licu mjesta.
HUKLIJA: Ne bi bila neka �teta.
(Stari pri�e Goranu. Pomogne mu da ustane)
STARI: Pa sused, kaj ima?
HUKLIJA: To ti kom�ija?
STARI: Aha. Znamo se.
GORAN: Pa ba� i ne.
STARI: A je, kad razmislim nismo se nikad ni upoznali. Al se znamo. Iz vi�enja. Kaj ne?
GORAN: Te�ko.
STARI: A je, u pravu si. Ja znam tebe. I pozdravljo sam te. Pol godine. Sve dok nisam sku�io da si umi�ljena mrcina. Doktor. A ja, kaj, murjak. To je za klasu ispod njega.
HUKLIJA: Doktor, a?
GORAN: Da.
MILJAC: E, daj me skrpaj kad sletimo. Imam neki dogovor za lapo sata. Mala me �eka.
GORAN: Skrpao bi prvo sebe da mogu.
�UKA: A reci, kom�ija, �to si sko�io?
GORAN: Nisam.
�UKA: Neg �ta bi?
GORAN: Izbacio me neki lu�ak. Roda.
�UKA: Roda? Visok? Krupan? Samo ne�to sjeban pod zadnje?
(Goran klima glavom)
�UKA: Pa znam ga ja! Iz mog sela. Samo, neb taj baco bezveze. A ne! Mora da s' mu ne�to napravio. Ne�to gadno.
GORAN: Nisam ni�ta.
�UKA: A la�e�, kom�ija. Pa Roda je po�ten �oek. Kolkima je samo pomogo.
GORAN: Je, meni posebno.
�UKA: A jebiga, kom�ija. Garant si ga ne�to zajebo.
GORAN: A slu�aj ti mene sad malo. Kao prvo, nisam ti ja kom�ija. Ja sam za tebe gospodin doktor. I dosta mi je vas baraba da me jebete u zdrav mozak. Ma ko ste vi? �ta ste postigli? Ja sam zato fakultet zavr�io, specijalizirao kirurgiju.
MILJAC: Tis' neka faca, a?
GORAN: Za tebe jesam. I nisam valjda sve to radio da me sad grupa idiota zajebava.
MILJAC: A nekak mi se �ini da jesi.
GORAN: Ma �ta ja op�e s vama razgovaram. Trebao sam ljepo odselit. Bila je prilika. Urbana vila. Fin stan. Gomila kvadrata. Kuhinja, ultra moderna. To sam trebao. Oti�i iz ovog u�asa od naselja i nebodera. Sve sami �ljam. Al sam zato bar jednu stvar napravio kako treba. Onog dolje, njega sam eliminirao.
STARI: Mi�u s prvog kata?
GORAN: E, njega. Ljepo sam ga prijavio. I dobro da jesam. Jer ako ja selim, seli i on.
STARI: Pa delo�ira�e ga.
GORAN: I neka.
(Svi se polako skupljaju oko Gorana)
STARI: A jel, ti ba� voli� jebat ekipu?
HUKLIJA: Kur�i se.
STARI: A ko se kur�i...
�UKA: Taj dokur�i.
(Cipelare Gorana. Miljac se odmakne na stranu. Dr�i u ruci sat. Razgledava ga)
MILJAC: Rolex. Fina stvar�ica. To se da utopit. Sam ne znam kom �u ga.
(Stari mu se do�ulja iza le�a. Uhvati ga za uho)
STARI: Kaj to ima�?
MILJAC: Ni�.
STARI: Ne la�i. Daj to simo. To je dokaz.
MILJAC: Ak me pusti�.
STARI: Daj.
MILJAC: A na, pederu.
(Miljac da sat Starom. Stari ga pusti. Stari stavi sat na ruku. Pokazuje Miljcu)
STARI: Tak. Kak mi stoji?

5. KAT
PILA BEZ VOZA�KE
(Miro i �iga sjede za stolom. Miro iz aktovke vadi papire. Sla�e ih.)
MIRO: Mo�emo po�et?
�IGA: Sam ti daj.
MIRO: Dakle, zanima vas osiguranje. E sad, da li je to �ivotno ili...
�IGA (ustane): O� kaj popit?
MIRO: Ne bi, hvala.
(�iga ode do vitrine s pi�em)
�IGA: Kaj �e�?
MIRO: Dajte da ovo obavimo jer, znate, imam ja jo� stranaka.
�IGA: Stranaka, pa kak se to razgovara�? Ostari�e� prerano.
MIRO: Ma znate, tak moramo zbog firme.
�IGA: Rakija, ne?
(�iga donese bocu rakije za stol. Nato�i im obojici i pritom baci formulare na praznu stolicu)
�IGA: E pa, �ivio ti meni!
(�iga iskapi svoju �a�icu i nato�i si novu.)
�IGA: O�emo po jo� jednu?
MIRO: Dosta je i ovo.
�IGA: Ma daj, opusti se. (nagla�eno) Miro.
MIRO: Kak znate da sam Miro?
�IGA: Kad sam nazvo, su mi rekli da �e poslat Miru. To si ti, ne?
MIRO: Jesam. Ina�e to ne rade.
(�iga digne svoju �a�icu u zrak. Kucne Mirinu)
�IGA: �ivio! (otpije) Peri�, ne?
MIRO: Je.
�IGA: Ro�en devetnajstog petog osamdest prve. U Zagrebu. Otac Robert, majka Jasna. Ima voza�ku, al je ne bi smio imat. Vozi megane coupe. Od starog Roberta auto. Skupa pila. �etrdest tisu�a na cestu. Za devet sekundi do�e do stotke. To Robijevom sinu odgovara. Jer kaj, Robijev sin voli nagazit. Sam kaj se desi? Naleti mali Miro na malu Jelenu. I kaj napravi? Opet nagari. Do stotke. Zbri�e s mjesta nesre�e. A Jelena? Te�ko da je ona zbrisala. I vi�e neg te�ko.
MIRO: Otkud vam to?
�IGA: I tak ti vozi� coupe, a Jelena kolica. A za kolica ti ne treba voza�ka, si znao to? Sam treba� bit kripl. A Jelena je kripl.
MIRO (kupi svoje papire): Gledajte, ja....
�IGA: Kaj, nema� pojma o �em pri�am?
MIRO: Zamjenili ste me.
(�iga istrgne Miri papire iz ruke i podere ih.)
�IGA: Te�ko. Al kaj ja serem, pa pozva�emo Jelenu. Kladim se da te zanima kak je. Ono, kad je ve� nisi stigo obi� dok je bila u bolnici. Jelena!
(Miro ustane, �iga ga jednom rukom vrati nazad na stolicu)
�IGA: Bolje ti je - sjedi.
(Ulazi Jelena u kolicima)
JELENA: Reci, �iga.
�IGA: Neko te o�e pozdaravit.
JELENA: Kaj on radi tu?
�IGA: Do�o se ispri�at. Jel tak, Miro?
MIRO: Tak je.
JELENA: Kasno je za isprike. Nek ode.
(Miro opet ustane, ali ga �iga opet sru�i na stolicu)
�IGA: Nejde on nikam. E pa Mirek, ovo je Jelena. Kaj, nemoj mi sam re� da se srami�? Pa daj, budi mu�ko, pru�i curi ruku!
(Miro ustane i pru�i ruku)
�IGA: Je, al mora� pri�i bli�e. Il �eka� da ona do�e tebi? Jel, ak to �eka�, na�eka�e� se.
(Miro pri�e Jeleni i pru�i joj ruku)
MIRO: Ja sam Miro.
(Jelena ga pljune)
MIRO (bri�e slinu): Oprosti.
�IGA: Ma �ek, �ek! Za kaj se ti sad ispri�ava�? Zato kaj si zbriso? Il zato kaj ima� starog kaj voli pravo? I suce kaj vole dobit lovu sa strane? A, za kaj se ispri�ava�?
MIRO: Slu�ajno je bilo.
�IGA: Kaj, slu�ajno suci vole tvog starog pa mu srede da se neke stvari zaborave? Jel to?
MIRO: Ne.
�IGA: Ne. Al ti nisi u buksi. Daj reci, kaj ti treba� napravit da te zatvore? A, kaj? Ubit nekog? Kolko njih? Dest? Dvajst?
JELENA: I da ubije, pustili bi ga. Nema smisla, �iga. Ne trudi se.
�IGA: A ne, trudi�u se. Pa nisam ga iz fore tra�io. Sigurno ne da bi ga sad tek tak pustio. A zna�, Miro, trebalo mi je. Pun kurac vremena. Sam kaj, i ja znam neke ljude. Ima tu jedan murjak. Iznad mene �ivi. On mi je pomogo. Malo se raspito. Pa mi je reko da moj Mirek radi kod starog u firmi. Prodaje osiguranje. Sam ne ku�im od �eg. Kaj, nudi� ekipi da se osigura od tebe? Vi�, s nama si malo zakasnio. Al ne mora� zato oti�. Gle, Jeleni se svi�a�.
JELENA: Govori u svoje ime. Ja sam ti rekla, ne �elim ga ovdje.
�IGA: Je, al Miro ne�e oti� jer je Miri super kod nas. A, Miro, ti ok kod mene?
MIRO: U redu je.
�IGA: �uj, gle kak sam u kurcu. Nisam se ni predstavio. �iga, drago mi je.
(Miro pru�i ruku. �iga mu je stisne jako. Miro iskrivi lice)
�IGA: Sam te jako? Sori. Neg, kaj si ono reko, ti se svi�a moja seka?
MIRO: Ne znam �ta da vam ka�em.
�IGA: Ma zna�, sam se srami�. Opusti se. (stavi svoju ruku preko Mirinog ramena) O� je �enit? Il kaj, ne svi�a ti se tak sjebana?
JELENA: �iga!
�IGA: Pa sjebana si, kaj ne? Onda Miro, kaj �e bit?
MIRO: Molim?
�IGA: Nema� kaj molit, sam treba� tra�it i ja ti je dam. Za �enu.
MIRO: Ja ve� imam curu.
�IGA: Ma da? Kakva je mala? Ima dve noge?
(Miro �uti)
�IGA (zadere se): A? Kolko nogu ima?
MIRO: Dvije.
�IGA: Kaj, nisi je jo� pregazio?
MIRO: Nisam. Ja to nisam namjerno.
�IGA: Daj, pomozi mi.
MIRO: �ta?
(�iga odvede Miru do Jelene.)
�IGA: Primi je.
MIRO: Bolje ne.
�IGA: Nek me ne dira!
(�iga ga prijete�i pogleda i Miro uhvati Jelenu za noge, a �iga za gornji dio tijela. Prebace je na kau� i �iga gurne Miru na Jelenu.)
�IGA: Jebi je! Ajde! Jebi! Jebi!
(�iga nabija Miru o Jelenu. Jelena po�ne plakati)
�IGA: Ni� prije braka. To je ok, tak treba. (Jeleni) Sori, fakat sori.
JELENA: Pizdo jedna! Boli te kurac za mene! Sam brine� kaj �e� s njim? A ja? Kaj �e� sa mnom?
(stanka)
�IGA (Miri): A vi�, trebo sam je odvest pred oltar. I odjelo sam si kupio. Sam za to. Zna�, ja ti ina�e ne pu�im sakoe. To mi je nekak vi�e za konobara. Al kaj, kupio sam ga. O� vidjet? Ne�? Nema veze. Sam, desi se ovo i ni� od sakoa. Tip odusto. A ne mrem ga krivit, jebiga, ne bi ni ja htio �enu kaj je ko kip. (namje�ta Jeleni jastuke) Ti ok? Treba� kaj?
JELENA: Sok. Ak ti se da.
�IGA: Da mi se. (Miri) Ti se ne mi�i.
(�iga polegne Miru na kau� pored Jelene. �iga iza�e iz sobe. Miro krene da �e ustati, kad �iga promoli glavu kroz vrata. Miro brzo legne pored Jelene)
�IGA: Borovnica. To ok?
JELENA: Mo�e i voda. Sam donesi.
(�iga nestane s vrata i Miro brzo isko�i iz kreveta.)
MIRO: Sori.
(Miro otr�i do ulaznih vrata koja su zaklju�ana. Brzo se vrati nazad)
MIRO: Gel, sori. Jel ima� klju�?
JELENA: Ne.
MIRO: Molim te, klju�.
JELENA: Pitaj �igu. Kod njega je.
(Miro ne znaju�i �to �e krene opet prema vratima. U taj tren u sobu u�e �iga sa sokom u jednoj i �eki�em u drugoj ruci. Miro ustukne i hodaju�i unatra�ke udari o kolica. Zastane i u tom trenutku ga �iga gurne u kolica. Miro poku�a ustati, ali ga �iga gurne nazad)
�IGA: Pa daj se sjedi!
MIRO: �ta o�ete?
�IGA: Ja �u jo� jednu, za tebe ne znam.
(�iga si nato�i jo� jednu rakiju)
MIRO: Ako je novac u pitanju, moj otac...
�IGA: Gle, Miro, ne zanima mene tvoj stari. Ti me zanima�. Jako me zanima�. �ivio.
(�iga kucne Miri �a�u i oni popiju. Miro se namr�ti)
�IGA: Pe�e, a? Al to je jo� dobro. Dok ne� osje�a�. E, da te provozam?
MIRO: Nemojte, molim vas.
�IGA: Pa kaj ti je? Ne�u ti ni�. Sam �emo napravit krug.
(�iga vozi Miru po sobi)
�IGA: Ti fora? Ni� ne mora� radit. Ni brzine mjenjat. Ni stiskat gas. Jedino, kaj ova pila ima, su ko�nice. Al to ti ne koristi�, jel tak?
MIRO: Nisam imo kad zako�it. Nisam je vidio. Sam se na�la tamo.
(�iga zabije Miru u zid. Miro jau�e)
�IGA (pokazuje na zid): Nisam vidio. Sam se na�o tu.
MIRO: Za�to mi to radite?
(�iga opet zabije Miru u zid)
�IGA: Pa ko�i!
(�iga opet zabije Miru u zid)
MIRO: Prestanite! Boli me!
�IGA: Je, vi�, to je ok, dok te boli. Jelenu mo� �eki�em spi�it po nozi, ni� ne�e osjetit. Ni�. O� probat?
MIRO: Ne�u.
�IGA (nudi mu �eki�): Ma daj, kaj ti je? Probaj.
MIRO: Ne�u.
�IGA: Pa jebemu, ak si je jednom spi�io, mo� opet.
MIRO: Nisam namjerno.
�IGA: Al si je spi�io.
MIRO: Nisam namjerno! Nisam! Nisam htio! Nisam htio!
JELENA: �iga, pusti ga.
�IGA: Pustio bi ga ja. Al ne mrem. Da znam da �e odgovarat za ono kaj ti je napravio, pustio bi ga. Al ovak, kad znam da ga dolje �eka njegova pila i da �e opet sjest u nju i sam tak se odvest, jednostavno ga ne mrem pustiti. Ne mrem.
JELENA: A kaj ima� od tog? To mi ne�e pomo�i.
�IGA: Znam. Al je meni gu�t. A tebi, Miro? Ti se svi�a nova pila?
MIRO: Svi�a.
�IGA: Bi i ti htio jednu takvu?
MIRO: Ne bi.
�IGA: Kak ne? Svi�a ti se, al se ne bi furo u tom? Ne ku�im.
MIRO: Mu�ite me.
�IGA: To ti se ne svi�a?
MIRO: Ne.
�IGA: Ok, onda te ne�u mu�it.
MIRO: Ne�ete?
�IGA: Ne.
MIRO: Mogu i�?
JELENA: Nek ide.
�IGA: Ko mu brani? Mu ja branim?
(Miro krene prema vratima.)
�IGA: Ej, kam �e�? Nisu ti tam vrata!
JELENA: Jesu.
(�iga ode do Mire i dovu�e ga do prozora.)
�IGA: Tu su ti vrata!
(�iga otvori prozor i baci Miru van)

OKO 3. KATA
JEBENO SRETNA FAMILIJA
(Huklija, Stari, �uka, Miljac, Goran i Miro lete zrakom)
�UKA: De�ko, jes se bacio il si sko�io?
MIRO: Ne�u vam re�.
MILJAC: E, daj ne seri, mora�.
MIRO: Za�to bi moro?
(Stari poka�e zna�ku)
STARI: Zato kaj sam ti ja naredio.
MIRO: Bacio me.
HUKLIJA: Jebiga, narode, dobio sam okladu.
MILJAC: Kak? (Miri) Pa daj reci da si sko�io.
MIRO: Kad nisam.
MILJAC: Al si mogo re� da jesi.
HUKLIJA: Ajmo, di je ta lova?
(Svi daju Hukliji novac, osim Gorana)
�UKA: A ti, doktore, �ta �eka�?
GORAN: Gle, nemam.
STARI: Kak to misli�, nema�? Doktor pa da nema love.
�UKA: O� da ti posudim?
GORAN: Ne�u.
HUKLIJA: Aj, doktore, posudi cenera od �ljakera.
GORAN: Ne�u.
MILJAC: Gle, stari, mora� platit. Svi smo dali lovu.
GORAN: Plati�u sutra.
HUKLIJA (potap�e Gorana po ramenu): Ta ti je dobra! Samo nema za nas sutra!
(Doleti Jelena me�u njih. Miljac je poku�ava zaustaviti da ne padne, ali ne uspije)
MILJAC (Jeleni): Ej, ej, pa kaj je tebi? Kaj nisi mogla pri�ekat?
JELENA: Morala sam sko�it.
MILJAC: Pa zakaj si rekla? Nisi morala re�. Sad se fakat ne mremo kladit.
GORAN: Jelena, jesi dobro?
STARI: A ti ne skre�i s teme.
JELENA (odgurne Gorana): Mr� od mene, mrcino! Ide mi na �ivce. Bio mi je doktor. A svaki put kad bi okrenula glavu, on me pipo po nogama. Sam, ja ni� ne osje�am pa nisam ku�ila. Sve dok jednom nisam vidla u ogledalu kaj radi.
STARI (udari Gorana nogom u guzicu): Mater ti pedofilsku! Kak te nije stid?
MILJAC: A kaj, ak ja navalim, to ok? Ono, istih smo godina.
STARI: Nemoj da ja na tebe navalim.
(Miljac ustukne)
GORAN: Nisam joj ni�ta uradio.
MIRO: Nisam ni ja. Nisam namjerno.
MILJAC (Goranu): Sam si je pregledo, a? Sistematski, ku�im. To ti je spika za lovit �enske?
JELENA: Ubio ga je. Prije, dok sam o tom razmi�ljala, mislila sam, bi�e mi drago. Nek mu obje noge odre�e. Treba ga kaznit. A sad, vidim da je to krivo.
STARI: Nije, Jelena. Zaslu�io je.
JELENA: Je, zaslu�io je. Al ne tak. Ne od �ige.
MIRO: Vi to o meni?
JELENA: Kaj on radi tu?
HUKLIJA: A jebiga, svi smo u istim govnima.
JELENA: Nije to trebalo tak. Stiglo bi ga ve�.
�UKA: Mala, ako misli� na onu pri�u sve se vra�a, sve se pla�a, vjeruj mi, toga nema.
JELENA: A �eg ima?
HUKLIJA: Boga?
JELENA: Ima ga?
HUKLIJA: Jel ga vidi� �e? De, pogledaj da se nije sakrio. Da nije nekom u d�ep usko�io. Pa �ta ti je, mala, �ta ne vidi� da si nepokretna?
JELENA: Vidim.
HUKLIJA: E, vidi�, i ako ti stvarno vjeruje� u boga, onda se mora� pomirit s �injenicom da je taj tvoj bog sjeo za volan i spi�io po gasu samo da b' te oborio. (poka�e na Starog) A ovaj tu ga nije zaustavio. Nije mu ni kaznu naplatio.
STARI: Kaj ja? Ja sam pomogo. Kolko sam mogo. Na�o sam pizdu. Njen me buraz molio i ja sam ga na�o. Da mene nije bilo...
MIRO: Ja bi bio �iv.
GORAN (poka�e na Jelenu): I ona bi bila.
STARI: E, sam malo ekipa, nisam ja kriv. A, ne. (Miri) To te �iga sredio. Ja sam mu sam pomogo. I nije mi �ao.
HUKLIJA: Ma nije niko kriv osim boga. Bog je kriv. Nije ko�io. Bog ne ko�i. Ni�ta on ne ko�i. Ne zaustavlja sva ova govna �ta teku ko rjeka. Bez prestanka. I uzvodno i nizvodno.
(Jelena zapla�e)
�UKA: E, mala, aj ne pla�i. Imam ja ne�ta za tebe.
(�uka otvori kofer i izvadi haljinu)
MILJAC: A pito sam se kaj nosi u tom. Sam sam brijo da je neki ke� u igri.
�UKA (pru�i Jeleni haljinu): Na, probaj.
MILJAC: Je, i sa�e oti� s njim.
(Jelena navu�e haljinu preko odje�e)
�UKA: Kupio za �er. Ona je tvojih godina. �teta da se baci.
JELENA: Sko�ila sam. Da ne gledam brata kak ga odvode. Zvao je murju. Sve im je reko. Ja, ja to nisam mogla gledat. Pa kaj bi ja da su ga odveli? A odve��e ga. Di bi �ivila? S kim? Do kad?
�UKA: Ma dobro je to �ta si sko�ila. Meni je samo �ao �ta to nisam napravio u tvojim godinama.
JELENA: �iga �e u zatvor. Tamo �e umrjet. A poslje...
HUKLIJA: Nema poslje.
STARI: Mo�da ima.
HUKLIJA: Mi �emo prvi saznat. Svi skupa. Ko velika, sretna familija.
(stanka)
�UKA: Jebo taku familiju!

1. KAT
IGRA
(San. Kafana. Dana je obu�ena kao pevaljka. Pjeva srpski narodnjak. Mi�o igra oko nje. San prestane. Dana vadi kofer iz ormara. Okolo su kutije pune stvari. Mi�o le�i na krevetu. Budi se iz no�ne more.)
MI�O: Jebo te!
DANA: Mi�o?
(Dana odlo�i kofer. Prilazi Mi�i. Poku�a ga zagrliti, ali je on grubo odgurne.)
MI�O: Mar�!!!
DANA: Koji ti je?
MI�O (dolazi sebi): Kaj, koji mi je? (gleda Danu, trlja o�i) Sanjo sam da sam Srbin, pi�ka ti.... Sanjo sam da sam Srbin. Ja!
DANA: Kakav Srbin?
MI�O: Pravi. Jebem ti.... Srbin, e!
(Dana odmahne rukama)
MI�O: A, ti... (prijete�i) Kaj si ono pjevala? Glupa�o jedna tupa! Srpska!
DANA: Kaj sad mene jebe�?
MI�O: Kaj pjeva� ona sranja, sunce ti jebem?
(Mi�o nategne gutljaj rakije iz boce)
MI�O: E, tak. Sad je bolje. (zapjeva) Evo zore, evo dana... (zastane na trenutak) ...evo tre�njeva�kih maligana! (po�ne se smijati) Ku�i�? Tre�njeva�kih maligana! (smije se)
DANA: Da manje cuga�, ne bi sanjo ta sranja.
MI�O (prestane se smijati): Da manje cugam ne bi ni rata bilo, jel da? Pi�ka ti materina!
DANA: Gotov je rat.
MI�O: �ini ti se. (nategne rakiju iz boce) Kaj se mene ti�e, tek po�inje.
(Stanka. Mi�o pije. Dana se pakira.)
MI�O: A daj mi, molim te, reci kaj ti sad radi�?
DANA: Ni�.
MI�O: Kak ni� kad da ne� radi�? Nisam sljep.
DANA: Radim... Kaj se mora napravit. Eto, to radim.
MI�O: Kaj se mora, jel?
DANA: Smeta� mi.
MI�O: Smetam joj. Ja njoj smetam. Pa ona nema pojma kak izgleda kad ti neko fakat smeta.
(Mi�o uzme kofer i sve porazbaca)
MI�O: Eto, zato ja sanjam sranja, pi�ka ti materina! Kaj se mora, a?
(Dana skuplja stvari.)
MI�O: I ove kutije �e najebat.
DANA: Znam da ne �eli� i�. Ko ka�e da ja �elim?
MI�O (smireno): I te kutije... To sve ljepo povadi iz njih i spremi... I vrati kutije di si ih i na�la. Kaj mi od stana pravi� skladi�te, pi�ka ti materina selja�ka!
DANA: Nije ovo ni tvoj ni moj stan.
MI�O: A neg �iji je?
DANA: Zna� ti dobro.
MI�O: Nemoj me karat.
DANA: �ovjek se danas vra�a i...
MI�O: �ovjek je Srbin! Gle i mene kaj pri�am gluposti. On je Sr... Ne. To je Srbin. Kakav �ovjek! To! Srbin!
DANA: Da, dobro. To se vra�a u ovaj stan jer je to vlasnik.
MI�O: Ma kaj se to ima vra�at?
DANA: Njegov je stan.
MI�O (prene se naglo): A di je na�?
(Dana slegne ramenima)
MI�O: Ko �e nama dat gajbu? A, ko?
DANA: Ne znam.
MI�O: Pito sam te ne�. Odgovori.
DANA: Niko.
MI�O: Niko, a? Pa kaj smo mi, govna? Su Hrvati govna?
DANA: On se vra�a.
MI�O: To se vra�a. (zapjeva) Ustani, Srbine, Hrvatska te zove, zove! (popizdi) Kaj smo do tud do�li, a? I kaj je op�e odlazio, mamu mu jebem! Kaj? Malo ode�, deset godina, pa se vrati� i sve po starom, a? A gajba da stoji prazna deset godina? Pa nije ovo �vedska, pi�ka mu materina!
DANA: Daj, molim te, smiri se.
MI�O: Ma kak da se smirim?
DANA: Gle, i druge su delo�irali.
MI�O: Boli me kurac za druge.
DANA: Pa sna�i �emo se.
(Mi�o se malo primiri)
DANA: Ja sam dogovorila. Mara �e nas primit. Dok ne� ne smislimo.
MI�O: Mara, a?
DANA: Da.
MI�O: E, onda super, ak �e nas Mara primit. Pa da, ima Mara pun kurac, trispet kvadrata gajbe, jebote! Pa to �e bit za poludit od sre�e! Kad se ra�irimo, a? Sam me malo jebe da se ne otu�imo, zna�, u tom luksuzu!
(stanka)
MI�O: Mara. Jebala te Mara da te jebala. Pa kaj ti ja li�im na izbjeglicu? A, ti li�im?
DANA: Ne.
MI�O: E, pa kaj me onda ima neko primat?
DANA: A kaj �e�, na cesti spavat?
MI�O: Ja da spavam na cesti?
DANA: A nego di?
MI�O: Nek to spava na cesti! Nek spava tam, na onoj Be�anijskoj cesti! Nek... nek spava na Ibarskoj magistrali, pizda mu materina!
DANA: Da, dobro, al ti zna� da to ne�e tak bit.
(stanka)
MI�O: Ne�e, da.
DANA: Eto, vidi�.
MI�O: A zna� zakaj ne�e?
DANA (umorno): Zakaj?
MI�O: Zato kaj je sve u kurcu!
DANA: Dobro, i kaj s tim?
MI�O: Kaj kaj? Kaj mi kajka�? U kurcu je! Kaj tu nije jasno?
DANA: Sve je jasno. Al to ne zna�i da i mi moramo bit u kurcu. Ak je sve u kurcu.
MI�O: Ne, ne moramo.
DANA: Hajde sa mnom, molim te.
MI�O: Ti ide�, a? To to?
DANA: Ide� i ti sa mnom. Ajde.
MI�O: Mogo bi i ja, da.
(Dana uzme kofer u ruku)
MI�O: Mogo bi, al ne mrem. Ku�i�?
(Dana ga gleda. Odlo�i kofer.)
DANA: Ne, ne ku�im. Ne ku�im vi�e ni�ta. Samo ku�im da ja vi�e ne mogu.
MI�O: Ni ne treba� ti, ja �u.
DANA: Ma kaj �e� ti?
MI�O: Sam ti idi. Ja �u sve rje�it pa se vidimo... Kaj, kroz par dana. Ajde, idi sad.
(Mi�o uzme kofer i pru�i ga Dani. Vodi je prema vratima. Ona se odupre.)
DANA: Ma ne mo�e� ti ni�ta rje�it! Tebe se ni�ta vi�e ne pita. Sve je rje�eno! Gotovo je.
MI�O: Ne deri se na mene! Ni�ta nije gotovo. Dok ja ne ka�em da je gotovo.
DANA: Je, gotovo je. Priznaj da si zajebo.
MI�O: Ma kaj sam ja zajebo?
DANA: Sebe. Sve. Evo, uzo si stan krivom Srbinu. Na primjer. Mo�da da si uzo nekom drugom, mo�da se taj ne bi vra�o i bok. A ovako, jebi ga. Ne znam. Mo�da nisi zajebo, al nema� sre�e u pi�ku materinu.
MI�O: Da, mogo sam. Bilo je stanova. Nudili su mi jedan drugi. Bolji od ovog. Al zna� kaj je bio problem?
(Dana �uti i gleda ga)
MI�O: Bila baba u njemu. Zna� da su pizde to radile. Mu�ki zbri�u, a babe ostave. A-a. Evo ti stan, vele mi, al rje�i babu. A ovaj je bio prazan. I kaj sam ja tu zajebo?
DANA: Ma nije to sad...
MI�O: Zajebo sam, da! Zajebo sam! Onaj kaj je rje�io babu, sigurno nema tonu kutija po stanu.
(Mi�o �utne prvu kutiju koja mu se na�e na putu. Do�e do prozora.)
MI�O: I zna� kaj sam jo� zajebo? Uzo sam ovaj, kaj je na prvom katu, pa se ne mrem ni bacit. (gleda kroz prozor, dere se susjedima koji padaju) Kaj je pap�ine, kaj �ekate? Srbina s gibanicom?... Ma mr� u pizdu materinu!
(Mi�o zatvori prozor uz tresak)
MI�O (za sebe): Fino. Doktor nas prijavio. Mogo sam si i mislit.
(Dana mu pri�e. Ho�e ga pomilovati po licu.)
DANA: Mi�o...
(Mi�o je �vrsto prigrli i vu�e je sa sobom)
MI�O: I zna� kaj sam jo� zajebo?
DANA: Pusti me. Kaj ti je?
MI�O: Zajebo sam kaj sam razdu�io pi�tolj. Mislim, koji �e mi kurac oru�je u miru. Mogu sam neko sranje napravit. E, to sam se najvi�e zajebo.
DANA: Daj me pusti!
MI�O: Sad bi fino do�eko Srbina, rje�io njega, rje�io sebe i bog! I onaj doktor bi dobio svoje.
DANA: Daj, kaj pri�a�? Pusti me!
(Mi�o je odvu�e sa sobom i odnekud izvu�e bombu)
DANA: Mi�o!!!
MI�O: A ja si ovo ostavim.
(Dana pla�e.)
MI�O: Je malo, al radi velko sranje. Brijem da je to jedino kaj nisam zajebo.
(Mi�o lagano baca bombu u zrak i lovi je)
DANA (vri�ti kroz pla�): Mi�o!!! (poku�ava smireno govoriti) Ne igraj se s tim, to nije igra�ka.
MI�O: Kak nije? Ak je �ivot igra, onda ovo mora bit igra�ka. Nema kaj drugo bit. Gle sad. (da �e baciti bombu prema Dani) Lovi!
DANA: Mi�o!
MI�O: Ne bi ti je ni dodo. (uozbilji se) I vidi�, ja sam tolko stvari zajebo, a ti si sam zajebala to kaj si sa mnom. I opet si u istim govnima ko i ja.
(Mi�o otko�i bombu i ispusti je. Prigrli Danu �vrsto uza sebe. Neko vrijeme stoje tako. Mi�o lagano pu�ta Danu. Dana pobjegne u kut. Mi�o podigne bombu i gleda je. Opet je baci na pod. To ponovi nekoliko puta. Dana to vidi i shvati da bomba ne�e eksplodirati. Malo se smiri, ali opet po�ne plakati.)
DANA: Ubit si nas htio, pizdo jedna glupa!
MI�O (za sebe): Zamisli da sam ovo bacio kad je bila frka. Zamisli to, e.
(Mi�o se po�ne smijati. Dana i dalje pla�e. Po�ne zemljotres.)

BETON
PAD NEBODERA BABEL
(Potres. Huklija je ostao sam. Poku�ava stajati na nogama, ali ne uspijeva. Tlo podrhtava i zgrada se uru�ava.)
HUKLIJA:
Trese mi se tlo pod nogama, �ini mi se, popio sam i previ�e. Pa pitam: kom�ija, �ta se ovo doga�a?
A on mi ka�e:
Djete Huklija, nije ti to rakija.
Neg �ta je, kom�ija?
A evo, uzo ja da se igram picigina.
Jest, uzo kom�ija ovo malo na�e kugle pa je ljulja.
I slika se polako sla�e. Sjetim se one d�ukele s po�etka pri�e kako sokakom odmi�e. Jer ka�em vam, kom�ija je lupio �akom o stol i poslo d�ukle da bje�e kud ih noge nose, �to dalje odavde, �e ljudi ne valjaju, �e ljudi samo sebe gledaju. �ak je i Kerber podvio rep, pa napustio posjed. Ostali samo mi, ljudi prokleti, pa kom�ija opi�io zemlju iz sve snage i udario posred ove zgrade.
Dao sam vam cementa, reko vam gradite od temelja. A vi?
Bili pametniji.
Naslagali cigle, ko da gradite piramide.
Nismo radili kako spada.
I evo vam ga sada, zemlja se otvara, sve u nju propada.
�to nas trese�, kom�ija?
Sjeti se, sine Huklija.
�to uradi to?
Razloga ima mnogo, o�te poga�at? Ajmo kolko? Jel ja to �ujem sto?
Jest, sto.
Prvi put, drugi put, ma vraga, nije prodano. La�em, nema ih mnogo, ni hiljadu ni sto ni triest ni dest, neg sedam.
Kolko?
Jest, ba� tolko. Ko �ta je prstiju na ruci i po.
Kako sedam? �ta je, kom�ija, da nisi Snjeguljica?
E, da sam Snjeguljica, dobro bi bilo, sedam patuljaka, lako bi se to rje�ilo, vako, nema vam spasa, to ti je sedam divova, velikih grjeha. I kaki su oni? Smrtni ko i vi ljudi.
Jer mi smo ljudi ljeni, zavidni, ta�ti, pohlepni, to smo mi - ispi�uture pro�drljive, la�emo �im zinemo, ubijamo, ni ne trepnemo.
Kom�ija sudio, kom�ija presudio. Poslo potres, da traje, da ne prestaje.
Jest, piso mi kom�ija, po�eo:
Dragi Huklija, gledo ja malo �ta radi ova moja zemlja, a kad ono sva se iskvarila. Nepravdom se napunila.
Ma kako?
Eto tako, ka�e mi kom�ija, sva se bi�a izopa�ila.
A �ta �e zemlja, neg da se otvara. Pa nas guta.
Jel se smirila? Ma kaki, plesa�e no�ima i danima, igra�e dok sve sa zemlje ne nestane. I ne�e bit ni ove zgrade, ni one pored, ni sljede�e, ni grada ni sela, ni stana ni ku�e.
I jo� mi reko kom�ija:
Niste prvi koji su gradili do neba. Njima sam jezike pobrko, vas ni to nije zaustavilo. I vid sad kom�iluka, ru�i se ko kula od karata.
Padam, izmaklo mi tlo pod nogama, zemlja se otvara, samo �ta me ne proguta. A kom�ija se smije i nogom udara.
Gledam o�u l' �e kom�iluka ugledat, al nema ni�ta, samo vrpa katova. Gleda i kom�ija odzgora, gomila ljudi ko poko�ena crkava. Guta ih maj�ica zemlja.
I ni�ta nam drugo ne preostaje, neg �ekat da kom�ija presudu povu�e.
A bojim se, kasno je za molitve.

* * *

Bog daje, Bog uzima.
Bog dao starom sina. A stari sinu poso. �ive sretno, dobro im, ne treba im mnogo. Al nemao vrag mira, sin starog s posla nogiro. Pa se stari na beton katapultiro. Bog dao, Bog uzeo.
Bog �uki �enu dao. I �er �ivu i zdravu. Pa ga poslo na rad u �vabiju. Da ne vidi kako mu �enu drugome daje. Da ne vidi kako mu �ena sina ra�a i stan prodaje. Da ne vidi, on se bacio. Bog dao, Bog uzeo.
Bog dao Momi sina. Momo sretan. Sretniji ne mo� bit. Pa mu Bog, br�e bolje, poslo rat. Momo nesretan. A Bog ko Bog, dao mu drugu priliku. Pru�io mu ruku. I Momo sretan. Al mu zato sina u kriminal bacio. Momo nesretan, �oeka ubio. Bog dao, Bog uzeo.
Bog dao Rodi zdravlje. Pa bolest. Pa mu poslo doktora. I kamatare da posudi pare. Roda Boga poslu�o. Al ga doktor zajebo. �ivac mu jedan sjebo. Ostale Roda izgubio. Pa doktora Bogu preporu�io. Bog dao, Bog uzeo.
Bog dao �igi �er. A �eri kolica. Da se voza ko �ta se mali Miro provozo prek nje. A �iga na�o Miru pa ga poslo da leti bez krila. Bog dao, Bog uzeo.
Bog dao Jeleni da �ivi. Tr�i mala Jelena preko livada. Al eto Boga, ode noga. A i �a�u samo �to nije uhapsilo. Jelenu �ivot pregazio. Sko�ila s petog kata. Jo� traje kriminalisti�ka obrada. Bog dao, Bog uzeo.
Bog dao Mi�i kom�iju doktora. Doktor ga prijavio, sa�e do�i policija. Da ga delo�ira. Al Bog je �iroke ruke, dao Mi�i bombu da se igra, a ovaj je vrti ko da je �igra. Samo, tio bi Mi�o vi�e, da je aktivira, al eto, nije svaka sre�ka dobitna. Bog dao, Bog uzeo.
Bog dao nama ljudima kom�iluk. A mi si odma umislili da smo Boga za bradu uvatili. Pa se izopa�ili. Al nema brige, ima kom�ija i za to ljek. Poslo nam potres, izokreno nam svjet. Kom�iluk rastavio ko da ga nikad nije ni sastavio. Bog dao, Bog uzeo.

* * *

A ja te pitam Bo�e, �ta s to uradio? A kom�ija, �ta ti do�e?
A on mi re�e:
Pokazat �u vam komu je sli�an onaj koji �u moje rije�i, a ne izvr�i ih. Sli�an je �oeku koji sagradi ku�u na zemlji bez temelja. Taka je i ova va�a, kula babilonska.
Ja sam vam kom�ija, a ne �ujete me. Ko ne razumijete.
Jezike si nam pobrko, kom�ija.
Previ�e ste htjeli, sine Huklija. Gradit kulu do neba. Ko je to vidio?
I �to si nas po zemlji rasuo, kom�ija?
Da nisam ja, onaj bi majmun s prvog kata bombu bacio.
Al ti si mu je dao.
Ka�em ti: Bog daje, Bog uzima.
Dao si nam cigle.
Da�u i drugima. I oni �e gradit kule do neba.
Zna�i sve ispo�etka?
Dok ne nau�ite. I malo je dovoljno.
A kad nau�imo?
Ne zanosi se, Huklija. Nema tog vremena.
Tako mi re�e. I ode kom�ija.

* * *

Bog dao. O, da Bog nam je dao kom�iluk! I reko nam: Bi�u vam prvi kom�ija. To je reko. I reko je Bog: Ako vam �ta ustreba, javite se. Da se javimo. Jesmo se javili? Jesmo li?
Ko to kima glavom? Eno, jednoga. Vidim ga. Al la�e. Vrag ga poma�e. I zato ka�em, �ta ka�em, priznajem: nismo se javili. Sami smo sebi bili dovoljni. I ne klimaj mi vi�e tom glavom! E, da. Bog je dao.
A mi? Kom�iluk uzeli. Zgrabili. Kom�iluk pravi. Od betona, cigli, cementa. Al �ta je, je, beton se mo�e razru�it i cigla se mo�e prepolovit i cement se mo�e slomit. O, da, nisu beton, cigla, cement vje�ni! Prah su bili, prah �e postati.
O, da, nismo kom�iluk zabadava dobili. O, ne, ne da se bacamo naglava�ke. A, ne. Ne zato. Da je to znao, ne bi nam ga dao.
Bog dao, Bog uzeo.
Nama je dao. Bog je dao. Kom�iluk. Da �ivimo, jedemo, pijemo, ra�amo se i veselimo. Da ple�emo, tr�imo, hodamo. A ne da padamo. Ne, ne zato. Re�i �ete, Jelena ne hoda. Istina. Istina.
I ja ti to zamjeram, kom�ija. Evo, reko sam mu. �uo me. Uvjek me �uje.
A vi? Jel me vi �ujete? Il �ta, ne razumijete? Jezika moga ne razumijete? Jel to?
Ko kima glavom? Da ga vidim? Niko. Dobro.
Ko? Niko! Dobro!
I zato vam ka�em nije nam dao da padamo. A mi to radimo. Posr�emo. Pa �ta smo? An�eli? Ej, �ta smo si umislili?
I ka�em vam �ta mi je reko. Reko mi da padamo. Ko s kru�ke se strovaljujemo. A nije kula kru�ka da svake godine nova izraste. �ta? Da, nije kula kru�ka. Zapamtite.
Jeste zapamtili? Ko ne zna, nek se javi.
Jel dao? Dao, kom�ija. I �ta se �udite �ta uzima? Uzima jer ne valja. Ove ruke, ove dve ruke, ruke moje, ruke tvoje, ruke njegove, ruke one �ene, one majke, jel to valja? Pitam vas, jel valja?
Ne valja.
Da valja, ne bi kom�ija uzeo.
Jel pogrije�io?
O, da je pogrije�io. O, da je.

* * *

Kolko nas je? Jel mnogo? Mnogo. A Bog jedan. Jedini. I �ta vam to govori? O, ljudi! On jedan bolji od nas sviju. I �ta �'te na to kazat?
Ni�ta. Ti�ina. �utite, povili repove, sakrili vra�je rogove i ne javljate se. Sramota. Kom�ija se zgra�a.
A vi i dalje �utite. Mjesto da vi�ete, da vri�tite, da se derete. Pa kolko vas je? Dignite ruke. Da vidim, kolko vas ima? Jel mnogo? Eno ruke. Eno druge. Jel mnogo? Je! I da se derete, �ulo bi vas se. Ne vidim ruke.
Ajmo, glasnije vi�ite! Jer on je bog i zauzet je. Il ima kaka posla, il je na putu. Mo�da spava pa ga treba probudit.
I �to vas se ne �uje?
Re�u vam �to. Poslu�ajte me. O da, sad �utite. Znajte: vi niste glas, vi ste �amor. Re�i �ete: i rjeka �amori i �ta joj fali? A ja vam ka�em: rjeka te�e, a vi ne. A �to te�e, pitate me. A ja vam ka�em: te�e jer svaka kap s drugom slo�na je. Sve ka istom u��u hrle, a vi, svak na svoju stranu krenili. Svak svojim jezikom govori. Jedan drugoga ne �uje. Ne razumije.
Jel me razumijete? Il i moje rje�i uzalud vama lete?
Ko �ta su sletili ovi s dvadesetog, �esnajstog, trinajstog, destog, petog kata! Mislili da su Ikar, da su krila dobili. Al nisu se sjetili da se Ikar opr�io, Ikar piroman popu�io, sunce ga pojelo, pro�drlo.
Ko vi �unku na Uskrs.
O da, to radite, �unku na Uskrs jedete, to �tujete, a kom�iju ne �ujete!
I �ta se onda �udite kad vam kom�ija sve oduzme?
Reko sam vam: vjeru na kredit di�ete. Al do�lo doba naplate. Hipoteku na kom�iluk stavili, bez kom�iluka ostali. Vjeru niste otplatili.
Vjeru ste prihvatili, ugovor s kom�ijom potpisali, a prvi �lanak niste pro�itali. A taj ka�e: Sve �ta o�'te da ljudi vama �ine, �inte i vi njima! To vam je sav zakon, to su vam svi proroci.
I vi to niste upamtili.
(Huklija tresne o beton i propadne u zemlju.)

K R A J

NA NEKOM KATU NEKE DRUGE ZGRADE U KOM�ILUKU
PAD PRVE �ENE ili FAMILIJA U PRAHU
(Poslije po�etka, a prije kraja. Druga zgrada. Na jednom od prozora sjedi Juli�ka, klati se i pije rakiju. Preko puta nje su na stolu dvije urne. Jedna ve�a - mu� njezin, druga manja - sin. Osim po veli�ini, uop�e se ne razlikuju. Juli�ka �itavo vrijeme razgovara s njima.)
JULI�KA: Juli�ka, Juli�ka, obla si ko kru�ka. Tako s' ti meni tepo, moj matori. Sje�a� se, a? Juli�ka, Juli�ka.
A Juli�ka, budala naivna, odma se udala. Prsten navukla, misli boga za bradu uvatila. A u mog matorog ni brade ni kose. �elav ko jaje. Ni ljubit se nisi znao.
Nisi. Ma mo� ti govorit �ta o�e�, al ja sam te nau�ila ljubit.
Ma ko? Jel ja? Ja tebe da sam naganjala? Al ti voli� lagat. Tr�o si za mnom, sve si se nogom u guzicu udaro. I sad ka�e� da nije bilo tako. U o�i me la�e�, kako te nije stid?
Mene? Da me bude stid? A �to?
A je li? To ti smeta? �ta pijem? A ti �ta si pio, to nikom ni�ta, a?
Pa �ta? Otkad to samo mu�ki mogu pit?
E sa�u, tebi u inat, jo� jednu nato�it. Ina�e ne bi.
(odlazi po pi�e)
Kome? Jel ti to meni prjeti�? Ma nemoj? Tuko bi me, a? �enu svoju? Stidi se.
(Kako se vra�a, tako pogladi manju urnu)
�ta je, sine? Jesi gladan? Nisi. A kako '� i bit kad te nema?
(Vrati se. Sjedne na prozor)
A jeste me zajebali. Stvarno jeste.
Ko? Ko? Pa vas dvojica. Mene samu ostavili. Ni�ta nemam. Svako jutro isto. Sjedim tu na pend�eru pa se klatim. A jest, od rakije. Nego od �ega? I �ekam da me bogo sebi pozove. Ma, samo da se surginjam. Ni�ta vi�e ne tra�im. Ama ba� ni�ta.
A �ta sad pla�e�, sine? Nije majka kriva �ta joj se ne �ivi. Ma nisam tako mislila, nis ni ti, sine, kriv. (pokazuje prstom na ve�u urnu) Kriv je ovaj �ta te odvuko... Dobro nije te on odvuko, al ko vas je �ero?
E, �to vas nema.
(stanka)
�ta je? �ta me gleda�? O� pi�ke?
(stanka)
Kurac! Ni�ta pred malim.
Dobro, nisi mali.
A ti, ne gledaj me tako. Ma vid ga, al me gleda. Ma jel bi ti to mene pipo?
Jesam, priznajem, popila sam, al nisam luda. Vidim ja, pipo bi me. Aj priznaj.
Pijandura, a? Fino ti meni. Ja ti sina rodim, a ti meni vako. Svaka �ast. Tako se sa �enom razgovara. Neka, neka, nek �uje sin kaki mu je �a�a.
On da je pravu? Jo� ga i brani�. Tako mi vra�a� �ta sam te odgojila. I sve ove godine ranila. Fino. Urotio se s njime.
Uvjek ste vi tako. Vas dvojica protiv mene. I ono kad ste odlazili, i to ste kri�om. Sve ste �aputali. �aputat znate, a meni �estitat ne znate?
Kako �ta? E pa matori, danas nam je godi�njica.
Braka, nego �ega? Dvajst i peta.
Bila bi. Da te nisu u ovo o�e zapakirali.... Jest, nazdravljam. Zato. Al i zato �ta mi se pije. Ma koga briga za uspomene!
Sve to rakija sapere.
(stanka)
Izdali me. Vlastiti. Ko vas je �ero da idete?
�ta me briga za druge! Trebali ste ostat ku�i. Barem si malog mogo ostavit.
Nis ga ti? Dobro, neka, sam je oti�o, al trebo si ga onda vratit ku�i.
Ti, sine, �uti. Niko te ni�ta nije pito. Jo� si djete. Vid ga kaki je, malecan sav.
(Pri�e manjoj urni i poljubi je)
�ta je, ne voli� kad te mama ljubi? Ih, ko da iko vidi. Pa mo�e valjda mater sina poljubit.
Ti se, matori, ne mje�aj. Dovoljno si se umje�o kad si malog za sobom povuko. A niste mi nikad rekli �ta se desilo. Oni �ta su vas donjeli, samo pokucali, ja otvorila, oni meni: jesu ovo va�i, ja se ni sna�la nisam, a oni mi vas ve� uvalili, dve saksije mi pru�ili pa oti�li. Matori, aj mi reci, �ta se to tamo desilo?
A ne�to je. Da nije, ne bi vi ovaki bili.
Izgori? �ta ? Kako?
To je sve �ta zna� re�? Izgori! Pa nisam guska, znam da je gorilo, ne bi vi u prahu bili da nije gorilo! Samo �ta? �to mi niko ne ka�e? (za sebe) A �ta je najgore, otkle da znam jeste to vas dvojica. Da nisu neki drugi?
A znam, sine, da ste vi, samo b' htjela da niste.
(Krene da �e opet po pi�e, ali se zaustavi pored stola.)
�ta je sad?
I treba da te krivi. Jest sine, pijem zbog tvog �a�e. On �e me i u grob o�erat.
�ta je? Da se ne�te tu�? E, pa sad je dosta.
Ma sa vama �oek nikako na zelenu granu! (rastavi urne) Tako, svak na svoju stranu. Nego, �e sam ono stala? A da, prazna mi �a�a.
(To�i si rakiju.)
A moram vam re�, htjela sam i ja ko vas dva. Pa gurnula glavu u pe�nicu, odvrnula ono malo dugme, naslonila �elo na tepsiju i �ekam. �ekam ja tako. Pola sata �ekam. A ono ni�ta. Plina ni za ljek. Kad li, zvoni neko na vratima. Sti�e opomena. Nisam plin platila. Nikako �udo da sam �iva ostala.
(stanka)
Je li? Sad bi da �utim? Da ne pri�am? Ne mogu vi�e re� ni �ta mi je na du�i?
(imitira mu�a) Nije �to pri�a�, neg �to pije�. (bijesno) E, pi�u dok ne crknem!
Aj i to da vidim, kako '� mi do�? Pa pogledaj se samo kaki si. Nekad ljudina bio, te�ak ko Trep�a, a vid se sad, lak ko pero. E, �ta ti je re�, �ivot.
(izaziva ve�u urnu) Aj, do�i. Ma, aj da te vidim kako '� mi do�! �ta, uze�e� mi fla�u? Aj, do�i pa uzmi! Ako mo�e�.
Do�i i uzmi. Aj matori, ne daj mi vi�e da pijem. Jel mo�e�? Ne mo�e�? Ne mo�e�. Znam da ne mo�e�. A �ta bi dala da mi sad do�e� i priljepi� jednu preko u�iju, samo da te osjetim.
(Zamukne i zajeca. Obri�e suze rukavom. Vedro)
Al ja mogu. Mogu �ta o�u. Mogu oti� po jo�. Mogu pit do jutra. I sutra opet tako.
(Nagne se na krivu stranu i sleti kroz prozor.)

/p r i j e...k r a j a/