1975. ro�en u Ni�u, 9. avgusta, lav u horoskopu (podznak: devica)
1984. zahvaljuju�i ocu, vojnom licu, pute�estvija po Srbiji kona�no okon�ana preseljenjem u Beograd. Novi.
1992. upoznao svoju prvu devojku, Sanju.
1993. od decembra radio na tezgi, na Bulevaru. Prodavao knji�arski materijal i igra�ke. Omiljena zabava mi je bila da mu�terijama cene govorim u poljskim zlotima.
1996. u novembru po�eo da radim na Radiju B92 kao muzi�ki saradnik.
u januaru po�eo da pi�em za muzi�ki mese�nik "Ukus nesta�nih", sve dok se novine nisu ugasile 2002. godine.
1997. upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, smer Dramaturgija.
na Radiju B92 osmislio muzi�ku emisiju "Slu�aj sad ovo", koja se bavila ekstremnim i marginalizovanim izvo�a�ima tzv. nezavisne muzike. Emisija je, u me�uvremenu, promenila i termin i ime, i sada ide sredom od pono�i kao "Mo� ve�tica". Ime nema nikakve veze sa sektama, kako mnogi misle, ve� se referi�e na McCarthyjev (ne)slavni lov na ve�tice. Autor sam svih d�inglova, �pica i najava emitovanih u emisiji.
2000. u januaru po�eo redovno da pi�em za nedeljnik "Vreme" recenzije albuma i koncerata, kao i tematskih tekstova, i vremenom, uz Dragana Kremera, postao de�urni kriti�ar muzi�kih de�avanja.
2001. od aprila na TV B92 radio sam kao muzi�ki saradnik, a potom i kao ko-urednik i voditelj dve emisije serijala MTB (Muzi�ka televizija Balkan): "Lolipop"- koja se bavila kontroverznim i ki� video spotovima i "Black Market"- koja se bavila crnom muzikom (hip hopom i r'n'b-ijem)
2002. upoznao Ma�u.
u septembru sam se odazvao na srda�an poziv Vojske Jugoslavije da im se pridru�im tokom devet meseci. Naju�asniji period moga �ivota ikada!
2003. u aprilu diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, smer Dramaturgija, sa prose�nom ocenom 9,19.
u maju, u pozori�tu "Du�ko Radovi�", na Ve�ernjoj sceni, premijerno je izvedena moja diplomska predstava "Poslednja smrt Frenkija Suzice". Pozori�ni kriti�ar Ivan Medenica uprkos obe�anjima i pozitivnim komentarima nikada nije napisao kritiku. Komad se jo� igra u istom pozori�tu.
u septembru po�eo da radim za kompaniju "MASCOM", kao label manager za tzv. nezavisni repertoar.
u oktobru po�eo da radim kao copy writer za marketin�ku agenciju "Afirma". Radio sam na ATL/BTL kampanjama svih klijenata agencije (SCJ, Nivea, Samsung, mineralna voda Kara�or�e, Austrian Tabak, Baby King...)
u oktobru po�eo da pi�em za mese�nik "Time Out Teen" koji je vremenom iz tinejd�erskog �asopisa izrastao u jedinu �anrovski neprofilisanu muzi�ku novinu na tr�i�tu Srbije.

METAFORA O ZLOSTAVLJANJU

�ANR: bulevarska komedija
BROJ LICA: �est (�etiri mu�ka+jedno �ensko+dete)
VREME DE�AVANJA: devedesete godine upravo minulog veka
MESTO DE�AVANJA: Srbija, mada i bilo koja druga siroma�na zemlja u tranziciji, ili bilo kakvom drugom �lajfovanju.

Ovo je lokalna, so�na i bespo�tedna drama o vremenu koje smo �iveli i koje, na�alost, jo� �ivimo. Stilizovana i nesentimentalna ispovest jednog nadarenog mladog autora koji, koriste�i banalni, dnevni problem - nemogu�nost obi�nog �oveka u Srbiji devedesetih (i, evo, dvehiljaditih) da ostvari najosnovnije potrebe sebe i svoje porodice, �to ga dovodi i do nepla�anja struje i kirije, gradi metafori�nu pri�u o univerzalnom zlostavljanju, sistemu koji drobi pojedinca, svetu u kojem su pravila va�nija od ljudskog �ivota.
Dramu otvara scena u kojoj trojica pravednika u crnom fizi�ki maltretiraju bra�ni par i njihovo dete zbog nepla�enog ra�una, sa namerom da ih prvo nau�e pameti, a potom polako ubiju.
U slede�oj sceni, beskrupulozni tarantinovski mu�itelji (surovost heklana humorom podse�a na Reservoir Dogs) bespomo�ni su slepci kojima su bukavci iskopali o�i, zato �to su zli (ovaj gotski motiv kopanja o�iju inspirisan je pripovetkom NO� BUKAVACA Gabrijela Garsije Markesa), a maltretirana porodica s po�etka je sad njihov mu�itelj i sudija.
Na taj na�in Slobodan Vujanovi�, naizmeni�no menjaju�i ulogu d�elata i �rtava, posti�e, pored vrlo sceni�nog pumpanja dinamike pri�e, i filozofsku superiornost onog ko preuzima odgovornost. Jer, ruku na srce, na� je narod koliko trpan, toliko i nedisciplinovan, nezahvalan i nedokazan, pa su pozicije kolja�a i �rtava odvajkada konfuzno izme�ane. A u pore�enju sa osamdesetim, devedesete su vapile za preuzimanjem ogovornosti.
Autor se u replikama svoja tri proroka vrlo duhovito igra i kosovskom mitomanijom, tako karakte-risti�nom za na�e narodsko bitisanje i danas, �ime poja�ava svoju �anrovsku odrednicu za NO� BUKAVACA - bulevarska komedija, a tome pridodaje i cini�an odabir muzi�ke numere koju preporu�uje u jednoj didaskaliji - Madonna "Like a Prayer"...
Dragi �itaoci, pred vama je pametan i duhovit ot-klon od svakodnevnog, dragi reditelji, pred vama - sve� i originalan teatarski izazov!

Ksenija KRNAJSKI

LICA:

Milan, Zoran, Igor
mu�karac, �ena, dete (imaju dvostruke uloge)

Izme�u scena �uje se zvuk uli�nih protesta. On je iz scene u scenu sve glasniji, ali poslednji put kada se �uje jasno je da on ide s neke stare plo�e, koja po�inje da preska�e pre poslednje scene.

1.

Spava�a soba. Veliki krevet na sredini scene. Na njemu le�i mu�karac, preko njegovih nogu �ena, njoj naslonjeno na stomak le�i dete. Svima su im ruke na le�ima, a usta zavezana maramom. Zoran, Igor i Milan obu�eni su u crne mantile, ispod kojih imaju crne pantalone. Jedan sedi na ivici kreveta i miluje �enu po kosi, drugi sedi desno od kreveta na stolici, a levo od kreveta stoji Milan.

MILAN (Uzima mobilni telefon iz d�epa i pritiska brojeve. Neko vreme �eka. Par trenutaka kasnije Igor koji sedi na stolici, uzima svoj telefon, ali nastavlja da �a�ka ne�to na cipelama.): Alo! E! De si, care?
IGOR (Iznena�eno.): Brate!
MILAN: Radi�?!
IGOR: Nema zezanja.
MILAN: Ja sam se ne�to umorio.
IGOR (Pogleda ga.): Pa �to ne sedne�?
MILAN: Kako zna� da stojim?
IGOR: Brate, pa ti sedi� jedino kad kara�.
MILAN: Brate, imam te na ni�anu. (Hvata se za me�uno�je i skaku�e ka Igoru.) �pric! �pric! �pric! Sav si isprskan.
ZORAN (Prestaje da miluje �enu.): Trebalo bi da se jave.
IGOR (Ustaje.): Oni se uvek jave. Mi uvek �ekamo. Ali (Nagla�ava.) oni se uvek jave.
MILAN: Ja sam se ne�to umorio. (Zoranu.) Ba� sam se javio Igoru i ka�em mu - Brate, ja sam se ne�to umorio.
ZORAN: Nisi rekao - brate.
MILAN: Kako zna�? Opet prislu�kuje�!
IGOR: Mali ne�to mrda nogama! (Detetu.) O�e� u ve-ce? (Dete odmahuje glavom.) Ima ne�to u ovom klincu... �to me tera da ga otvorim i vidim �ta je to. (Vadi no� iza le�a i prilazi detetu. Dete se strese od straha, mu�karac i �ena se trzaju. Zoran ih udari da legnu i mahne Igoru da se udalji. Ovaj se vra�a na stolicu. Igor se smeje.)
MILAN (Mu�karcu i �eni.): Mi smo iz elektrodistribucije. Mi smo fini ljudi. Va� ra�un od sedam hiljada dvesta tri dinara za mesec april nije pla�en u zakonskom roku. Mi smo prinu�eni da vam isklju�imo struju, pa se vi javite.
IGOR (Vi�e.): Ne pla�ati struju! Pa to je protivno svakoj zakonitosti. (Zajuri se ka krevetu.) Vi spre�avate elektrone da se slobodno kre�u. Ej!
MILAN: A to vas automatski pravi neprijateljima ovog naroda!
ZORAN (Ustaje.): �udi me da se ne javljaju!
IGOR: Ja sam za to da ih pobijemo bez pitanja, jer ih svaki put pobijemo.
MILAN: Nije bilo svaki put.
ZORAN: Jeste, svaki put.
MILAN: A, nije. Jednom smo ih gurnuli u onu rupu ispod lifta.
IGOR: To je bio slobodan pad.
MILAN: A �to smo se onda spustili liftom do podruma i skakali po podu?!
ZORAN (Hvata se za telefon.): Alo?! Da. Da. Da. (Vra�a telefon u mantil. Ova dvojica ga gledaju nestrpljivo. Zoran se vra�a ka krevetu i seda uz uzglavlje mu�karca.) Ti si, brate, ne�to mnogo kriv. (Pauza.) Toliko si kriv da �e� uskoro tako nakrivljen glavom da dodirne� zemlju.
MILAN (Smeje se.): E, jebem ti filozofa!
IGOR: Ja rokam �ene. Radim to brzo i ekonomi�no. Takore�i, kao Supersecko. Gospo�o, pratite �ta radim. (Prilazi �eni.)
MILAN: Pa, ne mogu ja stalno decu! Imajte malo du�e.
IGOR: �ta je sad?
MILAN: Pa ne mogu, bre. �to je manje to me vi�e izlu�uje! Te - �iko, a je l' to va� pi�tolj, a i moj tata ima isti, a �ta to stavljate na vrh. A �ta je to prigu�iva�? I svaki put ja moram da im poka�em kako radi?
IGOR (Za�u�eno.): I?!
MILAN: Je l' ovaj mu�ko? (Prilazi krevetu i gleda.) Ajde dobro -
jo� samo ovaj! Ali curice! To vi�e ne�u!
ZORAN: Di�e ti se na klinke?!
IGOR (Vadi pi�tolj.): Bu�i ih gde stigne!
MILAN: Poslednji put... stojim ja pred njom... To je bilo, bre, kod onih �to nisu platili infostan sedam meseci, jer su "kao" sve pare dali za sahranu one babe �to je "kao" umrla od gladi - se�a� se, bre?! (Igor klima glavom). Ja stojim, a ona ispred mene, u nekoj maji�ici, i suzice joj kaplju, pa sve na onu majicu, po�ele sisice da joj se vide. (Hvata se za srce.) A mene blam da joj ka�em...
IGOR: Nego ti se digo pa je bocka po stomaku...
MILAN (Ignori�e ga.): Stojim ja, stoji ona. Ja vadim pi�tolj, ka�em joj ono �to uvek ka�em. Kako je to vi�a sila, u nekim zemljama ljudi stradaju, u drugima ne. U nekim ginu, jer se voze na krovu autobusa, a kod nas iz nekih drugih razloga. Mislim, gde da zamaram dete u odsudnom �asu.
IGOR (Seda na stolicu.): I?!
MILAN: Stojim ja, stoji ona.
ZORAN: Brate, nije ni �udo �to si umoran!
MILAN: I ja uperim pi�tolj u nju. A ona pla�e... A meni nekako neprijatno. Ladno u onom kupatilu. Smrzava se dete, a ja razvla�im. Uperim ja onaj pi�tolj, kad ono ispod nje po�elo ne�to da kaplje. Ja gledam dole, a ono krv. Ni�ta mi nije jasno. Gledam u pi�tolj, nisam opalio. Gledam u dete, a ono se trese, a ovo dole kaplje. (�ena na krevetu po�inje da se trese, i �eli da ustane.) Sad �e kraj, gospo�o, polako! (Zoran je udari u stomak i ova se smiri.) Ja joj skinem onaj povez, a ona samo stenje. Ja joj ka�em - pa gde sam te pogodio, curice?!
IGOR: Brate, �to nisi do�ao do kuhinje, ja bi ti dao kevin ulo�ak?
MILAN: �uti, toliko sam se iznervirao kad sam shvatio �ta je posredi - da sam izrokao ceo �ar�er u nju.
ZORAN: Pa nek curi na sve strane!
IGOR: Jeste, i ja ka�em!
MILAN: Digni mi de�ka. (Igor ga podi�e i odvede do Milana. Mu�karac ho�e da se podigne, Zoran naglo izvadi pi�tolj i pritisne ga �oveku na grudi, a ovaj se samo trzne. Mrtav je.)
ZORAN: Ja sam gotov.
IGOR (Prilazi �eni koja se rita.): Gospo�o, polako! (Ona krene da ga udari me�u noge. On je uhvati za nogu.) Gospo�o, ima ovde (Pokazuje rukom na me�uno�je.) male dece! Kako vas nije sramota?! (Prilazi i pritisne joj pi�tolj na grlo. �ena se trzne i padne na krevet. Milan za to vreme pritiska de�aka uz sebe i grli ga, ovaj je sve vreme okrenut le�ima i ne vidi �ta se de�ava. Nakon toga Zoran seda na krevet i nastavlja da mazi �enu, i s vremena na vreme bri�e ruke o mu�karca kao da se umazao krvlju. Igor se vra�a na stolicu i gleda u Milana.)
MILAN (De�aku.): Sine, zna� li ti kad sam ja prvi put saznao za svog oca? (Pauza) Pre pet dana.
IGOR: Pa ne mora� da ga lo�i�. Mislim, ne�e mu biti lak�e od toga...
MILAN: Ne, stvarno. (Klekne i stavi de�aka u krilo.) Ja sam mislio da sam siro�e. Moja keva i kad je trezna pije, tako da ne mo�e� da zamisli� ko je meni sve bio �ale po njoj - od kom�ije Joksima do Diznija - na sve sam li�io.
ZORAN (Gleda na sat.): Po�uri zbog de�aka, treba da legne posle crtanog.
MILAN: I javlja ti se meni moja keva pre neki dan. Trezna. Ka�e umro ti tata. Poginuo.
IGOR: A ti njoj, nije, mama, umro, nego je zale�en. (Smeje se.)
MILAN: Ja ka�em - kako, mama? A ona meni, kom�ija Jozo ga skenjao dok je kenjao.
ZORAN: Stoka selja�ka!
MILAN: Ka�em mami - mama, ma je l' mogu�e? (Imitira je.) Mogu�e je, kad je mrtav. Ja mu ka�em, �ubre matoro, ne kenjaj nad septi�kom nego idi u klozet, ali on navik'o. Kako ga je pogodilo tako je pao unutra, tri dana smo ga prali. Ka�e, morali su toliko tamjana da zapale da se pop skoro ugu�io.
IGOR (De�aku.): Slu�aj �ta pri�a �ika, a vidi kako si ti imao sre�no detinjstvo. Upoznao si oca.
MILAN: Pitam - mama, a ko je to bio? Ka�e - �ika Joksim, pa on ti je otac. (Ti�ina.)
IGOR: I?!
MILAN: Ovo je bilo prvi put da je nekoga dvaput spomenula kao mog oca. (Ti�ina.) Toliko mi je te�ko bilo. (Igor mu prilazi i zagrli ga. �ute tako nekoliko trenutaka, zatim Milan povi�e.) Toliko mi je te�ko bilo! (Uperi pi�tolj detetu u stomak.) A mogao je �ale Volt Dizni da mi bude! (Drugom rukom prigrli dete i nabije ga na pi�tolj. Dete se zatrese i on ga ne�no spusti na pod. Igor mu pri�e i stavi mu ruku na rame.)
IGOR: Jebi ga, ti si za svog barem saznao.
ZORAN (Prilazi im i zagrli ih obojicu.): Al kukate! Mene je moj toliko �ibao da su mi dvaput �ivali ko�u na le�ima. Kad ga je pregazio tramvaj, �est dana sam pla�ao kartu u tramvaju.
MILAN (Bri�e o�i.): Da krenemo?!
IGOR: Oni nas �ekaju.
(Svi izlaze.)

2.

Slabo svetlo u svim parnim scenama, uglavnom fokusirano samo na aktere. Troja vrata postavljena su na oko metar od tri stolice. Ispred srednjih i desnih sedi �ena, koja ima crnu pun�u, i ljulja se u stolici za ljuljanje. Milan, Zoran i Igor u parnim scenama su slepi i pona�aju se tako. U ovoj sceni stoje ispred rampe, okrenuti le�ima �eni i mlate�i glavama gledaju u publiku. Svaka parna scena po�inje izlaskom de�aka iz vrata levo koji pu�ta plo�u koja je na gramofonu ispred njih. Zatim se vra�a u sobu. Muzika svira neko vreme, zatim prestane.

MILAN: Idemo!
ZORAN: Daj ruku! (Milan ga hvata ispod ruke, i Igora s druge strane. Okre�u se sva trojica i kre�u ka srednjim vratima, sapli�u se o stolice, zatim ih ispravljaju i kre�u ka vratima, guraju se koji �e pre da iza�e.)
SVA TROJICA: Odlazimo. (Svi iza�u, zatim nakon nekoliko trenutaka u�u. Jedan dohvati �eninu ruku u prolazu, ali ga ona odmah udari drugom, tako da on vrlo brzo povu�e svoju ruku. Stoje ispred vrata. Zatim se srednja vrata otvaraju i iza njih se pojavljuje mu�karac.)
MU�KARAC: Sklonite se da pro�em. (Oni se pomere malo napred, jo� ovaj desno nagazi �enu, a ova ga drugom nogom �utne.)
MU�KARAC: Jo� se niste pomerili. (Oni se opet pomeraju malo napred.) Jo� ste pred vratima. (�utne ih nogom, oni padnu preko stolica.)
SVA TROJICA: Ne mo�emo oti�i odavde. Bukavci su nam iskopali o�i.
(Ti�ina. Mu�karac prolazi pored njih i donosi jo� jednu stolicu koju postavlja ispred levih vrata i gleda ih dok oni uspevaju da postave sve tri stolice, bli�e njemu, tako da �ena iza nije u potpunosti zaklonjena.)
�ENA: Bukavci?!
MU�KARAC: Bukavci! (Uzdahne kao da razmi�lja �ta je to.) Bukavci! (Iza njega otvaraju se vrata. Ulazi de�ak koji prolaze�i iza ove trojice svakom udara �vrgu, nakon �ega svaki od ovih krikne. De�ak iza�e na vrata desno.)
�ENA: Mi smo bili jasni. Oni koji ne �ele da �ive ne treba da �ive.
MU�KARAC: A �iveti treba po svaku cenu! (�ena klima glavom.)
MILAN (U sredini.): To je i moj otac govorio.
IGOR: La�e, on nije ni znao ko mu je otac!
ZORAN: Ja sam jedini imao oca! Pravog oca!
MILAN: Ja samo ho�u da ka�em da se sla�em.
IGOR: I ja.
ZORAN: I ja.
�ENA: Jednostavno, ko ne �eli da u�iva u prole�nim jutrima punim sitne magle i lakog mraza i ne treba da u�iva u njima.
MU�KARAC: A Srbija je dovoljno lepa da svi u njoj mogu da u�ivaju!
MILAN: Jeste.
IGOR (Milanu): Ti si iz Bosne.
ZORAN: Ja sam jedini odavde. I mogu samo da se slo�im.
MILAN: I ja.
IGOR: I ja.
�ENA: Bukavci, a?!
MILAN: Mi smo sve uradili kako treba.
IGOR (�eli da ustane, ali ga ova dvojica povuku nadole.) Mi smo sedeli u kafani.
ZORAN: Bila je no�...
MILAN: I doletelo je �est-sedam njih i iskopalo nam o�i.
(�ena naglo ustaje i prilazi im iza le�a. Zagrli ih.)
�ENA: Lepo.
MU�KARAC: Lepo. Ba� tako. (Obilaze ih i ponavljaju to, ova trojica se vrte, sudaraju glavama u �elji da prate odakle dolazi glas.)
MILAN: Mi smo sve uradili!
IGOR: Ko ne�e da �ivi taj vi�e ne �ivi!
ZORAN: Da! Imao je uslove, a ako ne�e - ne�e!
MILAN: Mi smo sve uradili!
IGOR: Kako ste vi hteli!
ZORAN: Ba� sve!
�ENA (Mu�karcu): Bukavci �ive na �umovitim planinama. (Ovaj klima glavom.) Otkud onda bukavci u gradu? Otkud? (Udara jednog po jednog po glavi.) Otkud?
MU�KARAC: Ja mislim da oni nas la�u.
�ENA: Nas svi la�u.
MU�KARAC: I niko nas ne voli.
MILAN: Mi vas volimo.
IGOR: I ja.
ZORAN: I ja.
�ENA: A voleli smo vas kao da ste na�a deca!
MU�KARAC: I ja sam vas voleo.
MILAN (Ustaje.): Mi moramo da idemo.
IGOR: Bukavci su nam iskopali o�i.
ZORAN: Treba da se le�imo. (Mu�karac im pri�e i gurne Zorana da sedne, ova druga dvojica u talasu i sami posedaju. U tom trenutku iz desnih vrata prilazi de�ak i ma�e rukama kao ptica, kada pro�e pored svakoga uspeva da ga udari rukom kao u letu. Ovi opet redom kriknu prepla�eni. Skoro padnu na pod.)
MILAN: Mi smo sve uradili.
IGOR: Ne se�amo se samo �ta je bilo pre toga.
ZORAN: Sedeli smo u kafani, i bukavci su sleteli i iskopali nam o�i.
�ENA (Vra�a se u stolicu.): Bukavci!
MU�KARAC: To su njihovi!
�ENA: Svi su protiv nas!
MU�KARAC: Svi!
�ENA: Ne umeju ni da se dive!
MU�KARAC: U drugim zemljama ljudi ginu jer se voze na krovu autobusa...
ZORAN (Prekida ga.): To i ja ka�em.
MU�KARAC: Ne�e da �ive, to je! Ne�e!!!
�ENA: A kako je ovde lepo! Sneno ujutro, pirgavo uve�e.
MU�KARAC (Prilazi �eni.) Mo�da ako opet �ujemo...
�ENA: Mo�da... (Oboje izlaze kroz srednja vrata. Ova trojica neko vreme sede, zatim ustaju i po�inju da bauljaju izlaze�i i ulaze�i kroz vrata. Nakon nekog vremena sva trojica se vra�aju i sedaju na stolice, zatim se �ena i mu�karac vra�aju i svako seda na svoju stolicu s po�etka. Milan ustaje i po�inje da govori.)
MILAN: Ti kod kojih smo te ve�eri prvo bili skroz su siroma�ni...
(Zavesa)

3.

Kuhinja. Levo je fri�ider. Na sredini je sto. Na stolici u dnu stola sedi mu�karac kome je glava priljubljena za sto, a ruke mu vise sa strane. �ena le�i s desne strane, jedna noga preba�ena joj je preko stolice kao da je gurnuta nakon �to je ubijena. Dete le�i na stomaku ispod stola i jedna ruka mu je pru�ena ka majci. Zoran gleda ne�to u fri�ideru, Igor sedi i ljulja se na stolici, dok Milan naslonjen na sudoper s desne strane bri�e pi�tolj.

ZORAN: E, jebem ti ku�u u kojoj nemaju "dobro jutro"! Nego ovo �ubre! (Uzima neki drugi margarin i baca ga na pod.) Samo nek je jeftino!
IGOR: A nisu samo siti bili na Kosovu polju, pa kako smo ih sredili!
MILAN: Bili su to bolji ljudi! A ne ko ovi danas!
ZORAN (Pretura.): A, jebote, al smrdi!!! (Vadi neku salamu i baca je na pod.)
IGOR: Mo�da im je tu hrana za ku�e stajala! (Smeje se.)
ZORAN: Je l' zna neko da pr�i jaja, ogladneo sam! (Gleda ih.)
IGOR (Podi�e glavu mu�karcu hvataju�i ga za kosu i vi�e kao da zna da ga ovaj ne�e �uti.): E, brate, aj ka�i �eni da nam spremi kajganu!
MILAN (Prilazi �eni i drma je nogom.): 'Ajde, len�tino, na noge! Do�li gosti, a ti tako!
ZORAN: Stoka jedna! Al' znaju da kukaju! Te im smeta �to ne radi saobra�aj, te im smeta �to kad radi moraju da plate karte! A �to im smrdi iz usta od ovih govana �to jedu, nikom ni�ta! (Opet baca ne�to iz fri�idera.) Stoka!
MILAN: A jesi gledo film Kosovska bitka?! Jesi video kako su Srbi jurili?! Ma ne mo�e Tur�in ni danas mirno da protera cisternu od Subotice do Sofije koliko je prepla�en!
IGOR: Nego spavaju dok voze!
MILAN: Bolji ti je Srbin u snu, brate, nego u realnosti!
ZORAN (Sve pobaca iz fri�idera i re�etke, samo u ruci dr�i tri jajeta.): E, pa sad ne�ete ni�ta ni da jedete! Kad ne umete da kupite �ta valja, bolje da ste gladni! (Gleda u ovu dvojicu.) Ko zna jaja da napravi? (Ovi ga zbunjeno gledaju.) E, jebi ga! Ni�ta od kajgane! (Baci i jaja na pod. Prilazi �eni, nogom gurne njenu nogu, izvu�e stolicu i sedne na nju. Neko vreme sva trojica �ute.)
MILAN (Hvata se za telefon.): Alo?! Alo?! 'De si, Lazare?! �a ima?! Ma, bolje ti je da se ne vra�a�! Ni�ta od ovih! Stoka! To i ja ka�em. Ma, umetnuli se svi na Brankovi�e! (Smeje se.)
IGOR (Prilazi mu.) Lazar, jebote! (Gleda u Zorana.) Lazar!
MILAN: A kako je Milica?! Godine su to... Znam. Re�i �u mu. (Vra�a telefon u d�ep.) Pozdravio te Lazar, Igore.
IGOR: Lazar!
MILAN: Ka�e da ti je bio s �aletom!
IGOR: Lazar?!
MILAN: Najebo mu se keve!
IGOR: Je l' zbog Kosova?
MILAN: Ma ne, tek onako. Lazar krati sve �ivo. (Smeje se.)
IGOR: Ti mene zajebava�?
MILAN (Odgurne ga.): Idi, bre!
IGOR (Izvadi pi�tolj.): Ti mene zajebava�? A?!
MILAN: Igore, re�i �u te mami!
IGOR: Paf! I gotov si!
ZORAN (Ustaje.): Momci, ako biste mogli da se strpite jo� pola sata da skenjamo i ove ostale za danas, pa da se u miru razi�emo.
MILAN (Seda na Igorovu stolicu. Ovaj do�e do njega, a Milan gurne mu�karca sa stolice, i poka�e Igoru da sedne na nju.): A ko je bio ovaj? (Pokazuje na mu�karca.)
ZORAN: Neki rudar.
IGOR: Pa ti ginu i sami.
MILAN: Da, kad su lepo vaspitani. A ne kao ovaj! Celom selu je rastrubio kako umire od gladi i kako �e da se ubije, i sebe i �enu i decu!
IGOR: Baksuz!
ZORAN: A mogao je da po�ivi jo� par godina, pa da ga sna�e neka fina nesre�ica, jer kvarova uvek ima. Fala Bogu, ko radi taj i gre�i. Mogao je da zbrine svoje samo tako.
MILAN: Ima finih ljudi uvek. Mogli su decu lepo da mu �koluju o dr�avnom tro�ku, samo da se strpeo malo. Ali ne mo�e on!
ZORAN: Stoka jedna! (Milan �utne mu�karca nogom.) Petsto godina �ive lepo pod Turcima, a sad malo-malo pa im ne�to smeta.
IGOR: Sto godina da �ivim nikada ne�u razumeti ljude!
ZORAN (Milanu): Kako ti je majka? Ne�to si mi pri�ao da se �alila na bubrege.
MILAN (Kuca u drvo.): Da kucnem u drvo, sad joj je bolje! Bilo je steglo da je jedva govorila, a i kad je progovorila samo je psovala. Jedva sam joj lekove na�ao!
IGOR: Nisi ti, nego ja!
MILAN: Ja sam �uo prvi!
IGOR: A ko se setio?
MILAN: Dobro, ti si se setio! (Zoran ih zbunjeno gleda.) Igor je bio sa mnom da kupimo lek. Kad su nam rekli da nema, on je kao toliko zajaukao, da se neka baba sa�alila i rekla nam da krenemo kod nje, da �e nam ona dati taj lek.
ZORAN: I?!
IGOR: Ja roknuo babu.
ZORAN: E, jebem ti ne�oveka. �ena 'o�e da pomogne, a ti tako.
IGOR (Milanu.): Ka�i mu ti kako je bilo! Ka�i!
MILAN: Baba je na gajbi imala osamnaest kila lekova. Igor i ja smo merili kutiju po kutiju na vagi.
IGOR: Za sve �to mo�e da te zaboli! Svaki dan ode u drugu apoteku i po�to joj je �erka lekarka samo joj pi�e recepte, a ova podi�e!
MILAN: Ali nije to �to je ona toliko lekova kupila da posle po�ten narod nema, nego �to je htela i nama da proda.
IGOR: Za devize!
ZORAN (Pljune.): E, kakvih ljudi ima! (�utne �enu pored sebe.): E, Lazare, Lazare, koga si za sobom ostavio. Brankovi�i prokleti, trag vam se utro! (Opet je �utne.) Trebalo je da je rokne� tu. (Pokazuje na mesto spajanja ki�menog stuba i vratnog dela.) Dva sata da umire, kao �to sam ja ovu narika�u skenjao!
MILAN: Prvo, Igor je roknuo babu dva'esdva puta u to mesto, ali je zbog izliva krvi u mozak umrla ne�to ranije, a drugo, nisi ti izrokao ovu (pokazuje na �enu) nego ja.
ZORAN (Sko�i.) Ti je izrokao?!
MILAN: Ja!
ZORAN: Ti?
MILAN: Ja!
ZORAN (Igoru.): On?!
IGOR: On!
MILAN: Ja!
ZORAN: Zna�i, ja la�em! (Ovi klimaju glavom.) Zna�i, tako! (Prilazi Igoru i gurne ga sa stolice, zatim vra�a mu�karca na stolicu. Potom di�e �enu i poku�ava da joj podbo�i glavu rukom, ali po�to mu ne uspeva i njenu glavu spu�ta na sto.) Nije ba� kao da pri�aju, ali poslu�i�e... (Zatim hvata dete za nogu i vu�e ga do fri�idera.) Milane, gde si ga skenjao! (Di�e ga kao plen.)
MILAN: Tamo, malo dalje.
ZORAN: Ovde?!
(Milan klima glavom.)
ZORAN: Kako si ga to skenjao kad je odanda dopuzao pod sto?
MILAN: Nije dopuzao sam, nego sam ga ja gurkao u dupe dok je cvileo ka mami, ako ba� ho�e� da zna�!
ZORAN: I mi smo u�li kroz ona tamo vrata (Pokazuje na prostor izme�u sudopere i rampe). Dobar dan - dobar dan! Mi smo iz stambene komisije, ovde nije pla�eno sve �to treba da bude pla�eno. I tu sam ja pri�ao �eni (Prilazi joj.) i pokazao joj ra�une. Komunalije tri' iljade osamsto, telefon ako ne�ete vi�e da koristite da drugome date, vodu sad mo�ete i u prodavnici da kupite, zato vam je ne�e vi�e ni uklju�ivati.
IGOR: Tu sam ja pri�ao gazdi. (Prilazi mu�karcu.) Dobar dan - dobar dan. Kako je u jami? A? Bolje nego partizanima! (Smeje se.) Tu se i on nasmejao! (Poku�ava da mu ra�iri usne u osmeh.) Pitao je da l' smo mi s televizije?
MILAN: I ti si mu rekao da smo iz ekipe "Srbija danas", zatim si ga zagrlio i rekao mu da ni�ta ne brine... i paf!
ZORAN: Onda je ova sko�ila! Ja sam joj na brzinu rekao da ne�e biti padavina u ju�noj Srbiji i paf! Ona se lagano spustila.
MILAN: Ja sam oti�ao po klinca. Roknuo sam ga u sobi, ali sam ga doneo tu, jer po�tujem na�u naviku da nam svi uvek budu pred o�ima. Spustio sam ga ovde. Onda je mali po�eo da stenje i da zove mamu...
IGOR: Pa se ova razbudila!...
MILAN: I dok si se ti (Zoranu) gurao da prona�e� ne�to u fri�ideru, ja sam malog gurkao u dupe da vidim dokle �e da dopuzi, pa je ova krenula da se saginje da ga vidi, i dok si se ti okrenuo, ja sam joj pritr�ao i paf! paf! u kosicu!
ZORAN: Pa ovo je da �ovek ne poveruje! Sad je ona bila �iva?!
MILAN: Mrdala se!
IGOR (Klima glavom.): Mrdala se.
ZORAN: Pa mrdao se i tvoj mali, vi�e nego ona!
MILAN: Ja sam je skenjao!
ZORAN: A �ta sam ja, imao proliv, pa je nije bolelo?!
IGOR: On je. (Pokazuje na Milana.)
ZORAN (Hvata se za glavu i seda.): Ovo je da �ovek ne poveruje.
(Neko vreme sede i �ute, tupo se gledaju�i me�usobno.)
MILAN: Jeste javili svojima da �e �e�er da poskupi?
ZORAN: Jao da! (Uzima mobilni telefon, �to �ini i Milan.) Alo, mama! Zoki...
MILAN (Gleda kako i Igor uzima telefon.): A koga �e� ti da zove�? Pa ti nema� kevu!
IGOR (Tu�no.): Zva�u kom�inicu!
ZORAN (Nastavlja.): Mama, k-u-p-i �-e-�-e-r! Po-sku-pe-�e! Da, kupi jedno �est-sedam kila! Da! Volim i ja tebe! Zdravo! (Gleda u Milana i Igora.) Eto!
MILAN: Igor nema ni mamu.
ZORAN (Prilazi mu.): E, �to je to glupo!
MILAN: Alo, �aklina! Milan ovde! Ne Ivan, nego Milan! Alo, �aklina! (Gleda u telefon.) Spustila mi slu�alicu!
ZORAN: E, �to je to glupo! (Igor se smeje.)
IGOR: Bitno je da imamo jedni druge.
ZORAN: Da nije bilo gazde nikada se ne bismo na�li.
MILAN: Ta�no. A ne bismo ni mogli pre svih da saznamo da �e �e�er da poskupi.
ZORAN: Ba� je �udno kako gazda sve sazna.
IGOR: Radi �ovek. 'O�e da �ivi, a ne k'o drugi. Samo �ekaju da im se javi da �e ne�to da poskupi, a onda jure i prazne rafove.
ZORAN: Stoka, ka�em ja!
MILAN: Sila je gazda! Lepo on nama ka�e - moramo da elimini�emo lo�e Srbe, koji se ne trude da bolje �ive. I ja ka�em - istina - uvek je bilo onih koji su nas gurali i vukli dole, uvek!
IGOR: Meni je sve odmah bilo jasno. Ne mo�e dr�ava da funkcioni�e ako niko ne�e i ne mo�e da plati struju, vodu, komunalije, telefon...
MILAN: �ubretare...
IGOR: �ubretare.
ZORAN: Istina. Ne�e da plate, pa to ti je. (Di�e ruke.) E, jebem ti zemlju u kojoj �ivim!
IGOR: Koje nevaspitanje!
MILAN: Nemati novca za komunalije!
IGOR: �ove�e, mi smo Turke na Kosovu izrokali, bre, a nije bilo ni struje, ni mobilnih, ni vode... Je l' vodu nosila ona... kako se zove... Kosovka Devojka, i to u bokalu!
ZORAN: Nije bilo ono - dobar dan, dobar dan - ja sam Milo� Obili�, je l' mo�e dva'es piva za mene i borce pre nego �to roknemo Murata!
MILAN: To su bili ljudi. Sila!
IGOR: A ne danas! Ne�e da pomognu zemlji, da se pomu�e malo, ma - samo da �ele da �ive! Da ti vidi� neki osmeh na ulici, da ti je jasno da �ovek radi, da �eli da radi, da ho�e da privre�uje...
MILAN: Svi su ti k'o ovaj - samo broje crkavicu, a onda legnu i kukaju - kako je sve skupo!
ZORAN: K'o zombiji, jebo te lebac! (�utne mu�karca.)
IGOR: Ali, o�isti�emo mi zemlju od takvih! Ko ne�e da privre�uje, da voli �ivot, taj u Srbiji i ne zaslu�uje da �ivi!
MILAN: Bruka za Kosovo! Bruka!
ZORAN (Uzima mobilni telefon i pokazuje rukama ovima da u�ute.): Alo! Da. Da. Da. Pi�emo. (Pokazuje rukama ovima da zapi�u.) U�iteljska, ne... U�itelj Ivan �orovi�...
(Zavesa)

4.

De�ak ulazi u prostoriju i pu�ta muziku ("Like a prayer" - Madonna), zatim na ista vrata izlazi iz sobe. �ena je zaspala u stolici. Njih trojica su priljubljeni jedan uz drugog. Mu�karac je podbo�en rukom o koleno.

MILAN: Onda smo krenuli tamo kod u�itelja... (Po�inje da pla�e. Igor ga grli.)
IGOR: Mogu li da mu donesem vode? To ga obi�no umiri. (Mu�karac mu klimne glavom.) Mogu li? (Mu�karac mu odmahne rukom ne di�u�i glavu.) Idem?! (Kre�e polako, sapli�e se preko Zoranovih nogu i pada preko �ene.)
�ENA (Naglo ustane i gurne ga sa sebe, ovaj padne na pod. Zatim se obrati mu�karcu gaze�i preko Igora.): Zna�, ja ne mogu da se setim da li sam to sanjala ili nisam, ali u novinama su stvarno ju�e pisali da su neke ljude u jednoj kafani napali bukavci i iskopali im o�i. (Ugleda Igora pod nogama i ove kako sede.) �ta vi tu radite?
MILAN (Pla�no.): Nama su bukavci iskopali o�i!
�ENA: Zna�i, istina je.
MU�KARAC: Da, vidi�, i ja se toga, kao, se�am. Jedino �to mislim da su to prikazali na televiziji. (Namigne �eni, zaboravljaju�i da ova trojica i ovako ne mogu da vide da joj je on namignuo.) Ka�u da je jedan pevao kao bukavci, i da ih je to namamilo. (Igor lagano ustaje i vra�a se na stolicu.) Pevali ste kao bukavci. (Unosi im se u lice.) Pevali! (Iz sobe se pojavljuje de�ak i svakog od ove trojice udari rukom u prolazu. Ovi kriknu prepla�eni. Mu�karac i �ena ignori�u de�akove prolaske.)
MILAN: Mi nikome ni�ta nismo rekli.
ZORAN: Ni ja.
IGOR: Ni ja.
�ENA: Mo�da su bukavci nekome ne�to ispri�ali.
MILAN: Bukavci ne govore.
ZORAN: Ni mi.
IGOR: Ni ja.
MU�KARAC: Na televiziji su rekli da je vrt bio pun ljudi. Za�to njih nisu napali nego ba� vas?
�ENA (Hvata Zorana za glavu i okre�e je nagore.): Zato �to nepo�tenim ljudima o�i sijaju u mraku! Eto, za�to! Lopovima i prevarantima! Izdajnicima!
ZORAN: Mi ni�ta nismo rekli.
�ENA: Otkud ste onda do�li ba� u tu kafanu?
IGOR: Ne znam.
ZORAN: Ni ja.
MILAN: Mi ne znamo.
MU�KARAC: Ne se�ate se?! To je jako �udno. (Odlazi ka vratima levo, otvara ih i izvla�i odatle jedan mrtva�ki kov�eg.) Mo�da �e vas ovo podsetiti.
MILAN: Miri�e mrtva�ki kov�eg!
IGOR: Kako zna�?!
MILAN: Prepoznajem miris ustajale ode�e.
ZORAN (Gurne nogu u prostor i kad opipa kov�eg, lupka nogom o njega.): Drvo! Kov�eg je!
�ENA: Da li se sada se�ate �ta se desilo?
MILAN (Pani�no vi�e.): Nama su bukavci iskopali o�i. Zaslu�ujemo malo pa�nje zbog toga!
IGOR: A ne samo maltretiranje!
ZORAN (Ustaje i pada u kov�eg, jer mu ga mu�karac gurne pod noge.) Ah! (Padne.) Prazan je! Prazan! (Igor i Milan ustaju naglo.)
IGOR: Mi smo uvek radili sve �to ste nam nalagali. Uvek i sve!
ZORAN (Poku�ava da ustane.): Nikada nismo pogre�ili!
MILAN: Mi ne gre�imo.
IGOR: Ni ja.
ZORAN: Ni ja. (Ustaje, ova dvojica mu poma�u, zatim poku�avaju da pobegnu, ali stalno udaraju u zid. Mu�karac i �ena iznova im se sklanjaju s puta, izmi�u, guraju ih ka zidu. Ova trojica na kraju iscrpljeno padnu na pod.)
MU�KARAC: Nije ni trebalo da poma�emo ovoj zemlji nezahvalnika.
�ENA: Nije ni trebalo da ih podse�amo na slavno Kosovo!
MU�KARAC: Nezahvalnici! Izdajnici!
�ENA: Neuredna nacija sklona neredu!
MU�KARAC: I ovi su isti kao i svi! Ne pla�aju! Jedu! Ne bore se za �ivot!
�ENA: Za izgradnju �ivota, lep�eg i boljeg svima nama!
MILAN: Mi smo dobri.
IGOR: Trudimo se!
ZORAN: �elimo da �ivimo!
MU�KARAC: A bukavci su izdajnici?!
�ENA: Uvek su drugi krivi! Ko vas je tome nau�io? Ko?
MU�KARCA: Vi ste za sve krivi! Vi! Nezahvalnici!
MILAN: Dete!
IGOR: Dete!?
ZORAN: Dete!?
MILAN: Ono zna! Dete zna!
MU�KARCA (Urla.): Po�tedeli ste nekoga?!
�ENA (Hvata se za glavu.): Neko je pre�iveo?! (Smeje se histeri�no. Mu�karcu.) Oni bi da nam naude. Da nam se osvete! Svi oni, znam ja!
MU�KARAC: Smiri se!
�ENA: Svi ho�e da nam naude (Govori to pani�no i histeri�no, ali kroz smeh.) �ele da nam otmu na�u decu! Mi uvek sve pla�amo! Sve ra�une - uvek mi! Mi se borimo za vas! Mi!
MU�KARAC: Smiri se, draga. (Ovima.) Dete?! Kakvo dete?!
MILAN: Ono je pre�ivelo. Ali ko je mogao znati da �e ono re�i... Ono je bilo...
(Zavesa)

5.

Kupatilo. Zoran sedi u kadi u dnu scene, na podu, nogama okrenuti njemu a glavama publici, le�e na stomaku mu�karac i �ena. Ruke su im svezane na le�ima, a usta zapu�ena maramom. Igor sedi na ve-ce �olji i vr�i nu�du. Na kolenima dr�i novine, koje je uzeo s gomile pored ve-ce �olje.

IGOR: �to mrzim da psujem?
ZORAN: I ja.
IGOR: Ba� ne volim to da radim, ali jebem ti stoku intelektualnu kad mo�e ovakvim papirom da bri�e dupe!
ZORAN: Nema�tina pa nema�tina! Pa jebem ti tu nema�tinu kad ti slova ostaju na dupetu umesto u glavi!
IGOR: Vala ba� mrzim da psujem! Nije mi bliska nekultura, pa to ti je!
ZORAN: Ti si iz doma, tamo je vaspitanje vrhunsko!
IGOR: Naravno da je vrhunsko! (Obra�a se mu�karcu.) E, u�itelju, u�itelju, zar se ovako �kolstvo odr�ava! (Okre�e stranu u novinama, osmehne se, zatim presavije novine i iz d�epa izvu�e olovku.) Sad �emo, u�itelju, da vidimo koliko si pametan! (Gleda u novine.) Ko�na bolest, pet slova.
ZORAN (Viri iz kade i udari ga dr�kom pi�tolja po le�ima.) Odgovori gospodinu kad te pita! (Mu�karac se trza.) Ne zna�?!
IGOR: Ne zna! 'Ajd ovo! Vesla�ka trka, �est slova!
ZORAN (Sedi na ivici kade i gazi po nogama mu�karca.): U�itelju, nemoj da se bruka� pred �acima! Vesla�ka trka! U�itelju! (Ustaje iz kade i prilazi ve-ce �olji, uzima �etku i udara u�itelja po glavi.) A znate da se bunite kako ste slabo pla�eni i da nam decu zavodite! Na�u decu! A svoju �uva�!
IGOR: 'Ajd ovo je lako, u�itelju, ameri�ka filmska nagrada, pet slova!
ZORAN: U�itelju, op�te obrazovanje! �irina! (�utne ga.) Kako misli� da nam deca odu iz zemlje, ako osnovno ne znaju? Ali ti se zato ne boji�! (�utne ga. Igor ga pogodi novinama s ve-ce �olje. U tom trenutku �ena uspeva da izbaci maramu iz usta.)
�ENA (Vi�e.): Oskar! Oskar! (Zoran se trgne upla�eno, mahinalno izvadi pi�tolj i prisloni ga �eni na vrat, a ova se samo trgne i glava joj padne na pod.)
ZORAN: Al me upla�i! Jebo je Oskar!
IGOR (Bri�e stra�njicu novinama.): Nemoj da psuje� pred u�iteljem! U�itelj je heroj�ina! Dva je sina u vojsku poslao! Mom�ine!
ZORAN (�utne u�itelja.): Ali zato naveliko pri�a kako najmla�eg ne�e slati u vojsku! Pa gde to ima, u�itelju?! Zar mi, koji narodu treba da pru�imo primer, ovako da se grubo �alimo?
IGOR (Navla�i pantalone.): Al' da me izgrebala ova "Duga"! (Baca novine na pod.)
ZORAN: Uzmi "Bazar"!
IGOR: Isti kurac! (Gleda se odstraga.) Evo mi se dupe sija kao cirkus! (Zatim prilazi u�itelju.) Kako sina u vojsku da ne �alje�, u�itelju?! Zar da Brankovi�e od njih od malih nogu pravimo?
ZORAN: Da nam se Lazar u grobu prevr�e br�e nego leskova�ki �evap!
IGOR: E, sad, leskova�ki �evap!
ZORAN: Mislim, figurativno!
IGOR: Dva si sina u vojsku poslao, jedan ti se iz nje vratio!
ZORAN: Mi, koji ni jednog nemamo, svake no�i ne zaspimo a da na njih ne pomislimo. Moja majka dana ne sastavi, a da ne zakuka �to jo� jednog junaka Srbiji nije dala!
IGOR: A ti tako! (Otvara bele�nicu.) 12. avgusta 1971. dobio blizance Jovana i Aleksandra. 3. aprila 1993. momci poslati u Bosnu, a u sklopu bratske pomo�i srpskom narodu. 3. maja, dakle mesec dana kasnije, Aleksandar je hrabro poginuo poku�avaju�i da spasi muslimansku devoj�icu ispod Unproforovog vozila, a pred (Sve vreme �ita i takav mu je ton.) o�ima specijalnih posmatra�a Visokog komesarijata, �to je srpskoj vojsci u predstoje�im mesecima donelo ugled �asnog i humanog borca. 9. decembra iste godine Jovan se vra�a na odsustvo gde ga �eka spremljena karta i 1250 nema�kih maraka s kojima preko bugarske granice uspeva da stigne do Kanade gde je danas jedan od najboljih studenata univerziteta za atomsku fiziku u gradu Vankuveru. Tre�i sin Goran, ro�en 2. aprila 1985. za tri godine trebalo bi da ide u vojsku, ali ti si ve� svima razglasio da se to ne�e desiti. �to je izazvalo niz... i tako dalje i tako dalje...
ZORAN: U�itelju, to ti je krupan prekr�aj! Jesi ti �itao Daleko je sunce, u�itelju, jesi video kako se ka�njavaju partizani zbog izdaje? (Mu�karac nepokretno gleda u �enu, poku�avaju�i glavom da joj dodirne glavu, budu�i da joj je kosa pala preko lica, i o�igledno ne znaj da je ova mrtva. Zoran ga nogom odgurne od nje, i prevrne ga na le�a. Zatim stane iznad njega i gleda ga nekoliko trenutaka u ti�ini.) Ovo ne�e na dobro da iza�e!
IGOR: Gde je Milan s klincem? Kao da je oti�ao iz "Laze Lazarevi�a" da ga preuzme! Lepo sam mu sve objasnio!
ZORAN: Mo�da nas je u�itelj slagao! (�utne ga, ovaj se presavije od bolova.) Nije to kao nekada, ja sam, bre, nedavno gledao onu seriju "Idemo dalje". Gde igra Gaga Nikoli�, zna�! To je bio u�itelj! Idemo dalje, idemo dalje! On ti je sve nas i doveo dovde, a s ovakvima kao �to je ovaj ovde nikuda ne�emo sti�i!
IGOR: A kad pomislim koliko smo samo mozgova izvezli u svet! Pa mi smo ti svetska sila! Kakva Amerika, kakva Nema�ka! Mi im liferujemo godi�nje i Ni�ea i Ajn�tajna i Teslu u kompletu! Da nema nas zna� kad bi oni bili svetske sile? Nikada!
IGOR: A, u�itelju?! Sila smo mi, nego svet to ne�e da nam prizna! To je jo� od svetog Save pamet u nama! (Zamisli se.) Nego, u svakom �itu ima kukolja, a kod nas se ba� najvi�e zapatilo! Gde nam je sloga, u�itelju? Neobrazovani, polupismeni, ne�e da u�e, sve im ne�to nema smisla, a kako zemlji da pomognu neobrazovani neradnici? Kako? (Ulazi Milan, u jednoj ruci dr�i kavez s bukavcem, a drugom rukom krije dete iza le�a.)
MILAN: �ta je? U�itelj je jo� uvek �iv? (Igor prilazi u�itelju, gurne Zorana i spusti pi�tolj u�itelju na grudi. Mu�karac se samo trzne.)
ZORAN: Nije vi�e.
MILAN: Ne�ete verovati �ta mi se sve desilo. Do�em ja u �kolu...
IGOR: Dobar dan - dobar dan...
MILAN (Zbunjeno.): Da... I tra�im ovog klinca, ka�u oni to vam je specijalno odeljenje tamo dole desno. Mislim se ja najebao sam - ako me �eka neki dvoglavi klinac, ili dete-tele, ili neki genije koji usta ne�e zatvarati, do�em ja tamo, a ono... (Okrene se klincu i �apne mu ne�to.) Sad �ete da �ujete �ta mi je ovaj tamo rekao... Ka�i �ikama.
DETE (Milan ga postavi ispred sebe.): Tata. (Ti�ina. Svi �ute i gledaju se. Igor prilazi de�aku i pomiluje ga po glavi, zatim �u�ne i zagrli ga. Zatim se Zoran zaleti i zagrli ga i on gotovo otimaju�i dete od Igora. )
MILAN: Meni je reko! (Gura ih obojicu i privija dete uz sebe.) 'Ajd ponovi!
DETE: Tata.
IGOR: Tata.
ZORAN: Tata. Stvarno je to rekao. (Primeti da se dete �udno pomera.) Pa, on je... slep.
IGOR (Okre�e ga sebi.): Slep je!
MILAN: Meni je rekao tata. (Pla�nim glasom.) Meni. (Privija dete uz sebe.) Poneo sam mu i ovog bukavca. To je dobio kao nagradu za najlep�i sastav pod naslovom "Moja bra�a" (Igor i Zoran gledaju se i spu�taju glave, jer im je neprijatno. Milan spu�ta kavez na pod. Zatim prigrli dete i privije ga uz sebe.) On je i malo.. (Pokazuje rukom da je dete malo zaostalo.) A sladak je.
IGOR: Ba� je lepo dete.
ZORAN: I li�i na tebe, mislim usta. (Igor ga zapanjeno gleda.)
IGOR: A je l' bilo jo� takvih da uzmem i ja sebi jednog!
ZORAN: A za mene?!
MILAN: Ima ih koliko ho�e�! Jedino �to oni imaju jednu manu!
IGOR: Koji? 'Ajde...
MILAN: Imaju roditelje!
IGOR: Aa. (Sedne na ve-ce �olju.)
ZORAN: Ne�e� valjda ponovo...
IGOR (Ignori�e ga. Zatim spu�ta glavu u ruke i po�inje da pla�e.) E, jebi ga!
MILAN (Ustane): Ej, �ta ti je, pa pozajmi�u ti klinca! Mo�e da bude na� zajedni�ki!
IGOR (Podi�e glavu i osmehuje se Milanu.): Ja sam imao brata. Bio je sa mnom u domu. Odveli su ga i vi�e ga nikada nisam video.
ZORAN (Pri�e mu.): To je ba� glupo.
MILAN: �ta vam je? Klinac je na�. Pozajmi�u vam ga.
ZORAN (Milanu): Ne razume�.
MILAN: �ta?!
ZORAN: Da je u�itelj �iv pa da ti objasni. To ti je kad �ovek do�e u odre�ene godine, a nigde nema nikog svog, pa ga sve tako stigne. A Igor ba� nikoga nema.
MILAN: Ima nas.
ZORAN (Igoru.): Jeste, ima� nas.
IGOR: Ne znam. Tako sam nekako tu�an.
MILAN: To je zbog bukavca. Ka�u da oni kopaju o�i ljudima.
ZORAN: Svim ljudima?!
MILAN (Zastane.): Samo zlim ljudima!
ZORAN: Ja ne verujem u to. A i mi nismo zli.
MILAN: Nismo. (Detetu.) 'Ajde ka�i �ikama da mi nismo zli. (Dete �uti.) 'Ajde, ne stidi se!
DETE: Tata!
MILAN: Eto, vidi�!
IGOR: Pa, ni�ta nije rekao.
MILAN: Je l' zna� ti neko dete koje bi svog oca oslovilo s tata, a da je ovaj stvarno zao.
IGOR: Pa, slepo - bi. A i ti mu nisi otac.
DETE: Tata.
MILAN: Mili moj, oni su budale. I zli su. Zavide mi. Ho�e da mi te otmu. (Sve vi�e ga ste�e uz sebe.)
ZORAN (Uzima pi�tolj i uperi ga u klinca.): OK, porodico Jovanovi�, fajront! Milane, skloni se da roknem klinca, pa da idemo kod "Tri hrasta" na ve�eru, umirem od gladi.
MILAN (Ustaje i staje ispred klinca.): �ta ti je? Ne�e� valjda da mi rokne� klinca!? (Ogor�en je.)
IGOR: Kakvog klinca? On nije tvoj.
MILAN (Odgurne ih.): Ja sam mu tata.
ZORAN: Brate, nije problem da roknemo i tebe.
IGOR (Osmehuje se Zoranu.) Nije.
MILAN (Otu�no.): A ja mislio da smo mi porodica.
ZORAN: Mi radimo zajedno na oporavku Srbije.
IGOR: Fizi�kom i psihi�kom.
ZORAN: Program obuhvata i eliminaciju nesposobnih, a u te spadaju i slepi. Jebi ga! Srbija i nor-malnih koji ni�ta ne vrede ima previ�e!
MILAN: Roknu�ete mi klinca?! (Ova dvojica klimaju glavom.) Pa je l' mo�e makar da pusti svog bukavca? (Ova dvojica se pogledaju, zatim klimaju glavom. Milan uzima klinca za ruku, a u drugoj ruci kavez i obojica odlaze u dno scene i otvaraju prozor iznad kade kroz koji pu�taju bukavca napolje. Zatim se vra�aju.) Ja �u da ga roknem. (Ova dvojica se ponovo pogledaju i namignu jedan drugom.)
ZORAN: OK!
IGOR: Izvini! Srbiji treba preporod! (Milan klima glavom. Zoran i Igor izlaze. Milan prilazi klincu i �apu�e mu ne�to. Klinac nakon toga legne. Milan ga poljubi. Zatim uperi pi�tolj u njega. Dugo stoji. Igor se pojavljuje s leve strane i viri. Milan se naka�lje, i pritisne klincu pi�tolj na grudi. Klinac se zatrese. Milan po�inje da pla�e. Igor mu prilazi, grli ga i obojica izlaze. Na vratima ih �eka Zoran koji im se pridru�i zagrliv�i Milana s druge strane. Nakon izvesnog vremena klinac ustane, i ne pona�aju�i se kao slepo dete, iza�e za njima.)
(Zavesa)

6.

Njih trojica sede snu�deno na stolicama. Levo sedi mu�karac okrenut njima. Dijagonalno iza njih, sedi �ena. Dete ulazi, pu�ta muziku, zatim se vra�a i donosi stolicu, seda ispred njih, i u krilu dr�i knjigu koju povremeno vrti kao da je volan automobila.

MU�KARAC: Da li je to bio ovaj de�ak?
MILAN: Nemogu�e! On je mrtav! Ja sam ga ubio!
IGOR: On ga je ubio.
ZORAN: Skroz.
MU�KARAC: Da li je to ovaj de�ak?
MILAN: Koji?
MU�KARAC: Ovaj! (De�aku.) Ustani i pri�i im!
DETE: Njima?!
MILAN (Ovoj dvojici.): On je! (Zatim ustaje i prilazi de�aku rukama pipaju�i ispred sebe. Hvata de�aka za glavu, pipa ga po licu. De�ak poku�ava da izvu�e glavu, mr�ti se.) Sine! Ka�i - tata! (Milan po�inje da ga grli, Igor i Zoran ustaju obradovani i prilaze Milanu i poku�avaju i oni da pomaze de�aka, Milan ose�a i tu�e ruke pod svojima, iznena�en je.) Moj sin! Sada smo obojica slepi. (Dete se nasmeje. Detetu ne prija tolika pa�nja, gleda u mu�karca, zatim se osvr�e ka �eni, kao da tra�i odobrenje, zatim naglo ustaje sa stolice i udaljava se od ove trojice. Prilazi �eni, naslanja knjigu na njeno rame i nastavlja da �ita kao da se ni�ta nije desilo. �ena ga mazi po ruci. Milan pla�no.) Sine! Ja sam, tata! (Igor i Zoran se osvr�u tra�e�i dete.)
IGOR: On je, tata!
ZORAN: Ja sam tata!
IGOR: Ja!
MU�KARAC: Za�to im ne pri�e�? Pa, oni su ti spasli �ivot!
MILAN: Ja sam mu spasao �ivot!
IGOR: Mi smo!
ZORAN: Mi smo!
�ENA: Mili, ja ka�em da bi trebalo da ih pobijemo odmah!
MILAN: Nas!?
IGOR: Mene i njih!?
ZORAN: Samo mene!?
MU�KARAC: A �ta ka�e� da po�aljemo malog da ih vrati tamo gde �ive i da ka�e da su im bukavci iskopali o�i?!
DETE: Niko mi ne bi verovao! Drugi de�aci bi me ga�ali kamenjem!
�ENA (Zagrli de�aka.): Zlato moje. �umska lasto moja. Niko ne�e ga�ati moje dete!
MILAN (Slomljeno.): Ali oni su ubili tvoje roditelje!
DETE: Ali oni su moji roditelji! (Gleda u mu�karca i �enu.)
IGOR: Ali ja sam ubio tvoju majku!
DETE: Ali ovo je moja majka!
ZORAN: Ali nama su bukavci iskopali o�i!
DETE: To su trenirani bukavci! (Mu�karac i �ena se smeju.)
MILAN (Hvata se za stolicu i baca je u pravcu smeha. Zatim pada slomljeno na pod. Igor i Zoran �ine isto. Bolesno bauljaju scenom dok se mu�karac i �ena i dete dr�e za ruke i ska�u oko njih smeju�i se. Igor i Zoran padaju iscrpljeni na pod.): Nama su bukavci iskopali o�i! (Mu�karac se smeje.) Jesu! Jesu!
IGOR: Mi smo sve uvek radili kako ste vi tra�ili od nas!
�ENA: Tra�ili smo da ubijete i tre�e dete!
MU�KARAC: Kazna za neposlu�nost je smrt!
MILAN: Ja vas nisam poslu�ao.
IGOR: On vas nije poslu�ao!
ZORAN: Nama su bukavci iskopali o�i!
MU�KARAC (S ga�enjem): Srbi!
�ENA (Prilazi dnu scene i �ini pokrete kao da gleda kroz prozor.): Svi�e. Trebalo bi da ih se re�imo...
MU�KARAC: Ja mislim da bi trebalo da im ponudimo jo� jednu �ansu. (�ena i dete ga iznena�eno pogledaju. On im prilazi i ne�to im �apu�e. Za to vreme Milan se naslanja na Igora, koji ga odgurne, dok Zoran spu�ta glavu na pod i zatvara o�i. Mu�karac se zatim okrene njima.) Imate jo� jednu �ansu!
MILAN: �ansu!
IGOR: Ali mi smo slepi!
ZORAN: Nama su bukavci iskopali o�i!
MU�KARAC: Ali mi nismo slepi! (Smeje se.) I�i �ete ulicama i prilaziti ljudima i govoriti im o zlim Srbima koji su me�u nama. Pokazujte prstima ka masi. Govorite o izdajnicima!
�ENA: Pevajte o tome! (Dete se smeje.)
MU�KARAC: Hodajte Srbijom! Se�ajte Srbe na njima drag zaboravak - na Kosovo slavno! Se�ajte ih na junake kakvi su im pradedovi bili!
�ENA: Pevajte o tome! (Dete se smeje.)
MU�KARAC (Govori to odlaze�i.): Ka�ite im da �e im bukavci iskopati o�i ako ne budu bili dobri! (�ena i dete se smeju. Mu�karac im pru�a ruke i oni odlaze sa njim. Ostaju ova trojica. Svi�e.)
IGOR: Idemo li?!
ZORAN: �ivi smo!
IGOR: Be�imo odavde!
ZORAN: Trebalo je da zahvalimo ovim dobrim ljudima koji brinu za nas i Srbiju.
MILAN (Skoro za sebe.): Nama su bukavci iskopali o�i.
IGOR: Zaboravi to. Ukazana nam je pomo�!
ZORAN: Ima jo� nade za nas! Nemamo o�i, ali imamo volju!
IGOR: Bi�e nam malo te�e, ali pre�ive�emo!
MILAN: Ali nama su bukavci iskopali o�i!
IGOR: Ali ja sam tek sada progledao! (Stavlja nao�are za sunce.) Kao da sam se ponovo rodio...
ZORAN (Prekida ga u eforiji.): Mi jo� uvek mo�emo da izmenimo na�u budu�nost! (Stavlja nao�are za sunce.)
IGOR: Idemo!
MILAN: Jo� ne. Sa�ekajmo barem da sunce po�ne da nam greje lica.
(Zavesa)

K R A J