Tribine 49. pozorja: "Gospo�a ministarka" Branislava Nu�i�a - neprolaznost drame ili neprolaznost predrasude (28. maj) i Slike i refleksije Amerike u savremenom pozori�tu (29. maj)

Zajedni�ka odlika obeju tribina odr�anih na 49. pozorju bila je te�nja da se osnovne intencije programa - glavnog i prate�eg - naglase, jasnije ocrtaju, pa i dodatno promisle i artikuli�u jo� tokom trajanja Festivala. To je, istovremeno, bio jedan od njihovih osnovnih kvaliteta.

ENIGMA NU�I�

Prvo u�e��e GOSPO�E MINISTARKE na Sterijinom pozorju, obele�eno je otvaranjem izlo�be "Gospo�a ministarka" 75 godina na sceni Narodnog pozori�ta i Tribinom posve�enom "odgonetanju" ovog Nu�i�evog teksta i traganju za onim razlozima koji su ovu dramu u sedamdeset pet godina njenog postojanja u�inili jednim od najpopularnijih tekstova nacionalne dramaturgije.
Razgovor je vodio Neboj�a Rom�evi�, a u�estvovali su Jelena Lu�ina, teatrolog iz Skoplja, Sanja Nik�evi�, teatrolog iz Zagreba, Ljiljana Pe�ikan-Lju�tanovi�, profesor iz Novog Sada, Ksenija Radulovi�, teatrolog iz Beograda, Mirjana Markovinovi�, teatrolog iz Novog Sada, Petar Marjanovi�, teatrolog iz Beograda, Dejan Pen�i�-Poljanski, kriti�ar iz Beograda i Predrag Markovi�, istori�ar iz Beograda.
Teze za razgovor, koje je formulisao Neboj�a Rom�evi�, prevashodno su bile usmerene na dramatur�ku analizu komada, po�to se pokazalo da on uspe�no funkcioni�e i mimo svog vremena. I razgovor na Tribini odvijao se kao traganje za onim "arhetipskim zrnom" koje GOSPO�U MINISTARKU �ini svevremenim tekstom, funkcioni�u�i, istovremeno, kao formula uspe�nosti kod naj�ire publike.
Petar Marjanovi� je otpo�eo razgovor povla�e�i paralelu izme�u lika Feme Jovana St. Popovi�a i Nu�i�eve �ivke ministarke i nagla�avaju�i kako je re� o dve najpresti�nije �enske role srpskog pozori�ta. Polaze�i od pretpostavke da su oba lika gra�ena kao tip �ene koja je "izgubila ravnote�u", Marjanovi� je pokazao okolnosti u kojima se to iskliznu�e javlja i na�ine na koje se manifestuje. Pored paralela i podudaranja (kratkotrajnost uspona i neodustajanje od "noblesa"), on je ukazao i na razlike koje se javljaju u oblikovanju ova dva lika, zaklju�iv�i svoje izlaganje pretpostavkom da likovi �ena koje su do�le do vlasti ili novca, i time poput Feme i �ivke isko�ile iz svog svakodnevnog �ivotnog toka, nikad ne�e izgubiti �ivotnost i aktuelnost.
Odnosu Feme i �ivke bilo je posve�eno i izlaganje Predraga Markovi�a. On je sa stanovi�ta istori�ara koji se prevashodno bavi istorijom dru�tva, dao vlastito vi�enje ovih likova, zalo�iv�i se "za punu rehabilitaciju Feme", �iji se napori mogu posmatrati kao slika te�nji vojvo�anskog gra�anskog dru�tva da ostvari civilizacijski pomak i napredak. Kao bitnu razliku dveju junakinja, Markovi� je istakao i �injenicu da Fema "sve radi o vlastitom tro�ku", "tro�e�i svoje", dok je �ivku sagledao kao simbol sunovrata gra�anskih vrednosti, predstavnicu ratnih profitera, onih koji "tro�e tu�e", privatizuju dr�avu, te nepotizmom i nemoralom ru�e temelje srpskog gra�anskog dru�tva.
Ljiljana Pe�ikan-Lju�tanovi� govorila je o zastupljenosti i zna�enju kratkih govornih izraza i specifi�ne Nu�i�eve idiomatike, kako one preuzete iz svakodnevnog jezika tako i one novostvorene. Ona je pokazala u�e��e ove vrste verbalne ekspresije u oblikovanju likova, u kompozicionom sprezanju komedije, te u oslikavanju poreme�enog vrednosnog sistema i su�tinske amoralnosti Nu�i�evih junaka.
Ksenija Radulovi� je svojim izlaganjem pokrenula dominantnu temu razgovora: odnos Nu�i�eve komediografije prema nacionalnom mentalitetu i njegovim odlikama. Ona je izdvojila tri Nu�i�eva epizodna lika: Peru pisara iz GOSPO�E MINISTARKE, Sretu Numeru iz NARODNOG POSLANIKA i sreskog �pijuna Aleksu �uni�a iz SUMNJIVOG LICA i ukazala na njihovu trajnu �ivotnost i popularnost. Razloge za to ona je pota�ila u �injenici da se u njima posebno uspe�no ogledaju crte nacionalnog mentaliteta, i to ilustrovala vlastitim iskustvom iz prvih mesec dana rukovo�enja Pozori�nim muzejom Srbije, kad se niz ljudi pojavio da tra�i neku konkretnu privilegiju, da "uhvati vezu" �ak i onda kada im nikakvo prote�iranje nije bilo potrebno, ili da se, poput Pere pisara, samo "zapljune kod vlasti". Po njenom mi�ljenju bitne razloge dugotrajnog scenskog �ivota i velike popularnosti GOSPO�E MINISTARKE i Nu�i�evih komedija uop�te, trebalo bi tra�iti u toj mentalitetskoj, ali i antropolo�koj univerzalnosti njegovih likova.
I Dejan Pen�i� Poljanski je po�ao od vlastitog kriti�arskog i rediteljskog iskustva, ukazuju�i na jedno specifi�no recepcijsko pomeranje i promenu odnosa publike prema Nu�i�evim junacima. Dok su svojevremeno simpatije prevashodno pripadale sitnim prevarantima - gubitnicima, poput Ante iz POKOJNIKA, u na�em vremenu simpatije pripadaju "velikim igra�ima", onima koji imaju mo� i uticaj, bez obzira na njihov moralni profil. On je ukazao na takvu promenu recepcije i kad je re� o liku �ivke ministarke. Dok je, svojevremeno, bilo te�ko prihvatiti �injenicu da u poslednjim gluma�kim nastupima Ljubinke Bobi� "ima ne�eg zlobnog", negativna energija koju isijava �ivka ministraka u tuma�enju Radmile �ivkovi� do�ivljava se kao vredan scenski pomak. I on je svoje izlaganje zaklju�io tvrdnjom da �e Nu�i� jo� zadugo imati svoju publiku upravo zato �to je dobro poznavao i opisivao na� mentalitet.
Mirjana Markovinovi� je ukazala na slojevitost Nu�i�evog dela, podsetiv�i da je on bio duboko potresen kada je u Sofiji video uozbiljenu, �ehovljevsku verziju svoje komedije. Kao osnovu Nu�i�evog scenskog trajanja, Markovinovi�eva je naglasila specifi�an odnos identiteta, mentaliteta i univerzalnih zna�enja u njegovim komedijama. Branislav Nu�i� je, po njenom mi�ljenju, "ponajvi�e pronicljivi pronalaza� moralnih poroka", ne onaj ko, poput Sterije, ho�e da le�i, ve� onaj ko dr�i komedijsko ogledalo u kome se svi ogledamo.
Jelena Lu�ina je otpo�ela svoje izlaganje naglasiv�i da Nu�i� ne pripada isklju�ivo nacionalnom pozori�nom prostoru, kao "izraz bi�a srpskog naroda", ve� da funkcioni�e i u drugim, �irim teatarskim krugovima. Nu�i� je bio osniva� i prvi upravnik prvog profesionalnog pozori�ta u Skoplju, a upravo za predstave njegovih drama SUMNJIVO LICE i GOSPO�A MINISTARKA, u re�iji Dimitra Kjostarova i tuma�enju Petra Prli�ka (Jerotije) i Meri Bo�kove (�ivka), mo�e se vezati jedan bitan segment istorijskog i esteti�kog sazrevanja makedonskog pozori�ta. Lu�ina je podsetila da je Meri Bo�kova (koja je nedavno proslavila 80. ro�endan) igrala �ivku Popovi� od 1953. do 1987. godine i da je, uop�te uzev, bila jedna od najimpresivnijih ministarki.
I Sanja Nik�evi� je govorila o univerzalnosti Nu�i�eve dramaturgije, koja prelazi granice nacionalnog pozori�ta. Razlog za to ona je, pre svega, na�la u �injenici da je Nu�i� veliki pisac, slojevitih zna�enja, kojeg razli�ita vremena mogu razli�ito �itati. Po njenom mi�ljenu, prevashodno komedijska linija, biva u na�em vremenu i s na�im tranzicionim iskustvima dopunjena i politi�ko-satiri�nom dimenzijom. Ovu dimenziju danas mogu bolje uo�iti svi ba�tinici biv�e Jugoslavije, po�to �ive u vremenu koje je, po politi�kim i socijalnim karakteristikama, sli�nije vremenu u kome je locirana Nu�i�eva komedija. Upravo to novo politi�ko iskustvo moglo bi, po mi�ljenju Sanje Nik�evi�, revitalizovati politi�ko-satiri�ke konotacije Nu�i�evog dela.
Neboj�a Rom�evi� je ukazao na specifi�nost Nu�i�evog odnosa prema vlasti uop�te. Na samom vrhu vlasti sve funkcioni�e kako treba (da je NARODNI POSLANIK satiri�no prikazivanje vlasti on se ne bi mogao zavr�iti porazom onoga iza koga stoje kapital, vlast, policija i javno mnenje), ali Nu�i� uvodi svoju publiku u backstage vlasti i razotkriva "sitne �rafove" njenog mehanizma. On time unosi karnevalski ton, pru�aju�i iluziju da su politi�ki sistem i aparat vlasti bezopasni. Ljudi koji su u tom aparatu sami se deklari�u kao glupi i nemoralni (Nu�i�ev svet u celini ima negativan moralni predznak), a publika tako "prosto gubi strah u odnosu na aparat". Rom�evi� je ukazao i na specifi�no preplitanje javnog i privatnog plana i na �injenicu da se javni plan razre�ava iz domena privatnog. Nu�i� se, po Rom�evi�evom mi�ljenju, stalno �uva da ne postane politi�ki opasan i pretvara politiku u ne�to �to publika voli da gleda.

UJEDINJENI SNOVI O AMERICI

Tribina Slike i refleksije Amerike u savremenom pozori�tu zami�ljena je i realizovana kao deo Krugova, prate�eg programa ovogodi�njeg Pozorja. Drame koje se prikazuju u okviru Krugova i u takmi�arskom delu Festivala (TRGOVINA Alberta Ostermajera; DAN MILOSTI Nila Labjuta; KAKO UBITI PREDSJEDNIKA Mira Gavrana; prezentacija projekta THE LAST PUBLIC EXECUTION DAH-teatra iz Beograda i 7 Stages iz Atlante; AMERIKA Franca Kafke; i AMERIKA II Biljane Srbljanovi�, koja je deo takmi�arskog programa) - nametnule su ovu temu kao relevantnu ne samo za nas ve� i u �irem okru�enju i evropskom pozori�tu uop�te.
"Zvani�ni jezik" Tribine bio je engleski, ali, zahvaljuju�i izvanrednim rezimeima na srpskom moderatorke Vladislave Felbabov, skup su mogli pratiti i oni koji ne poznaju ili slabije poznaju ovaj jezik. To je, po svoj prilici, doprinelo da ovaj skup pa�ljivo otprati i publika koja u razgovoru nije u�estvovala. Publici, kao i u�esnicima, o�ito nije smetalo ni izvesno pomeranje tematskog te�i�ta Tribine, od slike Amerike u savremenom evropskom teatru prema prili�no raznorodnim uvidima, iskustvima i promi�ljanjima o ameri�kom pozori�nom �ivotu, pa, u izvesnoj meri, i prema iskazivanju one fascinacije Amerikom, koja je navela Lasla Upora da skra�enicu USA pro�ita "Ujedinjeni Snovi o Americi".
Skup su otvorili Vladislava Felbabov, profesorka ameri�ke knji�evnosti na Univerzitetu u Novom Sadu i Beogradu, i Ivan Medenica, selektor i umetni�ki direktor Pozorja, pozdraviv�i goste. Medenica je naglasio da je svrha Krugova, pa i ovog njihovog segmenta, uklapanje nacionalne drame i pozori�ta u �iri globalni kontekst.
Prvi je o zbivanjima u ameri�kom pozori�tu govorio Del Hamilton, glumac pozori�ta 7 Stages iz Atlante. On je objasnio da je njegovo pozori�te malo, nekomercijalno pozori�te, koje novac za svoje projekte mora prikupljati "petljaju�i s raznim vrstama �udaka" - politi�arima, bankarima, ljudima s novcem - ali koje prevashodno opstaje zahvaljuju�i pozitivnoj energiji prijatelja i �vrstoj ukorenjenosti u zajednicu. On je naglasio da pozori�ta koja finansira dr�ava uglavnom postoje u Njujorku, �ikagu, eventualno na Zapadnoj obali i na velikim univerzitetima.
Kao bitne odlike pozori�nih kretanja u Americi Hamilton je naglasio interes za kori��enje tehnologije (ali i programsko odbacivanje upotrebe tehnologije na sceni), predominaciju fizi�kog teatra i javljanje ozbiljnijeg interesovanja za internacionalno pozori�te.
Dijana Milo�evi�, rediteljka DAH-Teatra iz Beograda, objasnila je kako je do�lo do toga da ovo pozori�te, koje ina�e ne radi koprodukcije, sara�uje s pozori�tem iz Atlante. U vreme najve�e izolacije na�e zemlje, 1996. godine, DAH je pozvan na festival u Atlantu. Milo�evi�ka je govorila o postojanju Atlante kakvu ne znamo, one koja nije otu�eni prostor oblakodera, CNN-a i Koka kole - ve� �iv stvarala�ki prostor ljudske i umetni�ke komunikacije. Ona je ukazala i na razlike koje postoje izme�u ova dva pozori�ta, po�to je pozori�te 7 Stages �vrsto ukorenjeno u zajednicu, dok Dah funkcioni�e kao "veoma separirana grupa stvaralaca", i progovorila o razlikama izme�u Evropljana, "optere�enih istorijom i nasle�em", i Amerikanaca, koji su unekoliko odse�eni od svoga nasle�a, ali i o tome da je ameri�ka kultura u velikoj meri kombinacija razli�itih evropskih vrednosti. Kao svrhu umetni�kog rada i saradnje ona je naglasila potrebu da se pozori�te izjasni protiv nasilja, rata, rasizma.
Glumica iz Atlante Fej Alen u osnovnim crtama objasnila je povod za nastanak zajedni�kog projekta 7 Stages i DAH-teatra - POSLEDNJE JAVNO POGUBLJENJE. Ova predstava po�iva na doga�aju iz 1937. godine, kada je, sticajem okolnosti, Afroamerikanca osu�enog na ve�anje zbog ubistva bele �ene trebalo da pogubi �ena, �to je privuklo op�tu pa�nju i izazvalo okupljanje medija, ali i svojevrsne publike, koja je stigla sa raznih strana da bi videla pogubljenje. Ovaj projekat problematizuje nasilje, rasizam, pitanje smrtne kazne, medijsku glad za informacijama.
Rediteljka Anja Su�a govorila je o dvostrukom zrcaljenju predstava o Americi u predstavi TRGOVINA, koju je re�irala. S jedne strane, poznati nema�ki autor mla�e generacije Albert Ostermajer govori o berzanskom trgovcu zato�enom u neodre�enom prostoru medicinskog karantina zbog nedefinisane bolesti. S engleskog neprevodiva berzanska terminologija, pominjanje Vol strita i izvesni elementi pop-kulture - ukazuju na neposrednu vezu ovog teksta s Amerikom. Rediteljka je, uz to, bila u prilici da tekst nema�kog autora koji se bavi Amerikom prenese srpskoj publici i da to ostvari kao univerzalno op�teljudsko kazivanje o bolesti vrste. Su�a je naglasila i to da u Severnoj Americi (SAD i Kanada) postoji sna�na inicijativa umetnika da se uklju�e u borbu za promociju vlastitih ideja, dok je deo evropskih stvaralaca, po njenom vi�enju, kriti�niji prema ameri�kom sistemu vrednosti nego prema vlastitim sredinama.
Ivan Medenica govorio je o re�ijama dramske klasike, ostvarenim s aspekta savremenog ameri�kog dru�tva i ameri�ke istorije, na primerima Selersove re�ije Sofoklovog AJANTA i Kastorfove postavke drame TRAMVAJ ZVANI �ELJA Tenesija Vilijamsa. Na primeru Sofoklove tragedije, Medenica je pokazao kako se klasi�ni tekstovi uklapaju u istorijske tokove i svet moderne Amerike, i to ne povr�nom amerikanizacijom ve� kroz traganje za mo�nim, ubedljivim i relevantnim pozori�nim izrazom. Tako hor u Ajantu zamenjuje grupa Afroamerikanaca koji pevaju gospel, a celo zbivanje se sme�ta u neimenovanu latinoameri�ku zemlju posle ameri�ke intervencije. Kastorfovu re�iju Vilijamsove drame Medenica vidi vi�e kao pozori�nu dekonstrukciju nego kao poku�aj aktuelizacije. Preko vizuelnog aspekta predstave i precizno izabranih ikonografskih elementa, sugeri�e se bilo koji malogra�anski kontekst, ameri�ki ili evropski svejedno, u kome se kre�u likovi ophrvani patnjom i vlastitom prazninom.
Reditelj Peter Vitenberg govorio je o svojoj re�iji drame Nila Labjuta DAN MILOSTI, koja je tematski neposredno vezana za klju�no traumati�no iskustvo moderne Amerike, za 11. septembar. Katastrofa se sagledava iz pozicije dvoje mladih ljudi, preljubnika, koji su zahvaljuju�i svom tajnom sastanku izbegli smrt, i koji koriste katastrofu da otpo�nu nov �ivot. Vitenberg je naglasio da nije �eleo da stvori romanti�nu ili pateti�nu predstavu ve� je, krenuv�i od realisti�nog nivoa, te�io slo�enijoj nadgradnji pri�e koja �e i gledaocima postaviti neka te�ka pitanja.
Laslo Upor, dramaturg i prevodilac iz Budimpe�te, po�eo je svoje kazivanje specifi�nim autobiografskim fle�-bekom. Setio se vremena kada je kao �estogodi�nji de�ak �uo za Kenedijevu pogibiju. U tom �asu znao je i ko je Kenedi i gde je Dalas iako nije znao za ime susednog mesta ili ime ma�arskog premijera. Upor je ukazao na �injenicu da su likovi, zapleti, si�eji ameri�kog komercijalnog teatra postali univerzalno amblemati�ni. Me�utim, on se opredelio da govori o drugoj vrsti pozori�ta, o tekstovima i predstavama koje nastaju vezane za rad malih teatara stvorenih kao izraz etni�kih i drugih grupa. Ovi tekstovi, �ak i kad nisu dobri, nisu eskapisti�ki i preuzimaju odgovornost za bolna i va�na pitanja zajednice kojoj pripadaju. Na�alost, ovi tekstovi, prema duhovitoj Uporovoj opasci, te�ko podnose "tumbanje u transportu" i te�ko se prenose preko okeana u prostor Evrope.
Prva sesija zavr�ila se razgovorom. Sanja Nik�evi� je naglasila da u Evropu iz Amerike nisu dospevale samo populisti�ke i eskapisti�ke vrednosti komercijalnog teatra, ve� i Living teatar i La Mama, te tekstovi Memeta ili �eparda. Me�utim, ona je istakla da i ovi tekstovi ponekad "te�ko podnose transport" i da nemaju uvek onaj uspeh koji su imali u mati�noj kulturi.
Druga sesija Tribine po�ela je izlaganjem Kaline Stefanove, teatrologa iz Sofije, koja je izlo�ila svoje vi�enje socijalnih i psiholo�kih funkcija modernog ameri�kog pozori�ta, i to onog njegovog prividno povr�nijeg i frivolnijeg segmenta koji �ine humoristi�ke revije. Ona je naglasila da svojevrsno "okretanje le�a" politici, kakvo se ovde javlja, jeste gest protesta i ga�enja, a ne eskapisti�ke apoliti�nosti. Demonstriraju�i na konkretnim primerima humoristi�ki pristup traumati�nom iskustvu 11. septembra i narastaju�eg straha od terorizma, ona je postavila tezu da smeh ima terapijsku ulogu i da pozori�te postaje neka vrsta masovnog psihoanaliti�kog tretmana.
Sr�an Simonovi�, asisetent na odseku za anglistiku Univerziteta u Beogradu, uklju�io je u razgovor i aspekt filma, govore�i o zna�enjima i kriti�koj recepciji filma DOGVIL danskog reditelja Larsa fon Trira. Simonovi� je detaljno izlo�io kriti�ku recepciju filma i reakcije koje je izazvalo njegovo pojavljivanje, kao i vi�estruke citatne veze sa ameri�kom kulturom i pozori�tem. Uz to, ovaj film podse�a na snimljeno pozori�te i s nizom dela iz domena pozori�ta, knji�evnosti i masovne kulture Amerike uspostavlja veoma podsticajan dijalog.
Sanja Nik�evi�, teatrolog iz Zagreba, vratila je razgovor osnovnoj temi tribine. Ona je na primeru dve uspe�ne zagreba�ke predstave: NA� GRAD Tortona Vajdlera, koju je re�irao Rene Medve��ek, i KAKO UBITI PREDSJEDNIKA Mira Gavrana (koja je deo programa Krugova) - pokazala dve dijametralno suprotne predstave o Americi. Dok Vajdlerov tekst i Medve��ekova re�ija u slici malog ameri�kog grada vide sublimaciju osnovnih op�teljudskih vrednosti, dotle Gavranova drama, kroz pri�u o disidentu-antiglobalisti koji ho�e da ubije ameri�kog predsednika, daje sliku Amerike kao "najve�e mogu�e opasnosti" i najve�eg zla modernog sveta. Obe predstave, naglasila je Nik�evi�ka, veoma su uspe�ne. Razloge za uspeh prve ona vidi u poku�aju publike da pobegne od "velike istorije" s kojom su se ljudi s ovih prostora hteli-ne hteli bolno su�ili, dok Gavranovu dramu vidi kao prvu posttranzicijsku politi�ku dramu hrvatskog teatra. Posle politi�kih drama koje su se bavile problemom komunizma, Gavran prvi u novoj Hrvatskoj pi�e dramu koja je politi�ka zato �to ne samo da odslikava nesre�u "malog �oveka" ve� i postavlja pitanje ko je tu nesre�u izazvao, ko je za nju odgovoran.
Dramaturg iz Ljubljane Mojca Kreft govorila je o znatnom prisustvu ameri�ke drame na slovena�kim scenama, o temama koje ove drame donose i problemima koje prikazuju, te o slovena�kim stvaraocima koji su ih realizovali. Ona je, pre svega, naglasila to da je, zahvalju�i promi�ljenoj teatarskoj politici umetni�kih rukovodilaca slovena�kih teatara (Pipan, Bebler, Samostrelec), ovo prisustvo dobro osmi�ljeno, povezano s tokovima nacionalne kulture i pozori�ta i evropskim teatarskim kretanjima, pa zato i vi�estruko podsticajno.
Marko Kova�evi�, teatrolog iz Sarajeva, dao je dosta razli�itu sliku. Rekao je da se sad na BiH scenama igra samo jedna ameri�ka drama, NISAM JA RAPAPORT, i ona bitno ubla�ena, adaptirana i "u�injena gledljivijom". Po njegovom uvidu, u poslednjih desetak godina na BiH scenama nije igrano vi�e od pet ameri�kih drama (Memet, Vilijams, Olbi), a samo jedna od njih, TETOVIRANA RU�A Tenesija Vilijamsa zaslu�ila je ozbiljniju pa�nju. Razloge za ovakvo stanje Kova�evi� vidi u predominaciji istorijskih sadr�aja i zaokupljenosti klasi�nom istorijskom dramom, te u �injenici da, uglavnom, reditelji donose drame koje ho�e da postavljaju, te se time naru�ava linija smi�ljene repertoarske politike. Kova�evi� je ukazao i na to da su, u �irem vremenskom obzoru, ameri�ka drama i ameri�ko pozori�te zna�ajno uticali na BiH prostor, pre svega na osnivanje pozori�nih festivala i tip pozori�ne edukacije.
I popodnevna sesija zavr�ila se razgovorom.
Ivan Medenica izrazio je svoje rezerve u odnosu na dramu Mira Gavrana i upitao Sanju Nik�evi� koliko je ovaj tekst politi�ka drama, a koliko osavremenjena verzija devetnaestovekovne drame s tezom.
Sanja Nik�evi� je odgovorila da KAKO UBITI PREDSJEDNIKA jeste drama s tezom, ali da to ne protivre�i odre�enju politi�ka drama. Ona je naglasila da je i hrvatska kritika postavljala pitanja: za�to ba� ta teza; za�to drama ne sadr�i razvijeniji porodi�ni plan i sli�no. Pri tom se, po njenom mi�ljenju, zaboravlja da je i prva drama Mira Gavrana, KREONTOVA ANTIGONA, bila tako�e politi�ka. Politi�ka drama iz perioda socijalizma / komunizma uglavnom se skrivala iza maske ni�eg �anra, groteske, a Gavran se opredelio za �anr drame s tezom, �to je tako�e primereno politi�koj drami. Nik�evi�ka je naglasila i to da ona �eli da prepozna globalno u lokalnom, te da samo globalno ne uspostavlja onu vezu koja bi, prema njenom mi�ljenju, trebalo da postoji izme�u teatra i zajednice.
Anja Su�a se upitala nije li to, unekoliko, i posledica razli�itog hrvatskog iskustva, po�to se, prema njenom vi�enju, u srpskoj dramaturgiji i pozori�tu ose�a prezasi�enost lokalnim. Svet je postao mali i trebalo bi da pozori�ni ljudi iskoriste zajedni�ko tlo pop-kulture, ili sub-kulture i uspostave kroskulturne veze.
Sanja Nik�evi� je istakla da lokalno u njenom vi�enju nije devetnaestovekovni folklor ve� ne�to sasvim drugo. Kroskulturalnost se slabo ostvaruje, jer nema uzajamnosti koja je nu�na za bilo kakvu uspe�nu komunikaciju. Treba tra�iti vlastiti jezik kao izraz misli, strahova, opsesija vlastite zajednice i upravo to je legitimna topika moderne drame i teatra. Da bismo u�li u multikulturnu komunikaciju moramo, po Nik�evi�ki, definisati sebe.
Razgovor je zaklju�io Del Hamilton tvrdnjom da se samospoznaja ne mo�e ostvariti bez kreativne i inovativne komunikacije i upoznavanja drugih.