| |
�askanje s Milenom Markovi� povodom Specijalne Sterijine nagrade za tekst savremene
drame �INE na ovogodi�njem Sterijinom pozorju, mada bi �askanje imalo smisla i
da neposredan povod ne postoji Ona je jedna od onih divno dragih ljudi,
koji su dragi �im ih upoznate. Iskrena i neposredna, skromna i nenaporna. �udno
topla, dok govori uli�no i neumiveno. U njenim �ete re�enicama, i pisanim i izgovorenim,
jednako �esto sresti i "pi�ku" i "mili".
Upoznala sam
je dok sam bila asistent re�ije Slobodanu Unkovskom na praizvedbi njene drame
�INE, u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu, jeseni 2002. Pridru�ila se ekipi nenametljivo,
bez autorskih zahteva, bez mistifikatorskih pri�a o tome �ta ko u drami treba
da predstavlja, o �emu "mora da se vodi ra�una" i sli�nih re�enica,
kojima pisci neretko �tite svoje krhko bi�e na prvim probama. Sedela je i slu�ala,
osmehivala se dok su poznati beogradski scenski �mekeri (�uri�ko, Glogovac, Trifunovi�)
udisali �ivot u njene replike, Jelena �oki� dirljivo personifikovala �ensku �rtvu,
Boris Milivojevi� nas ubedio da ne samo saose�amo nego se i divimo neadekvatnom
�lanu ekipe, Marinko Mad�galj i Neboj�a Milovanovi� nas zasmejavali ne�im �to
nam je prethodne decenije bilo gorko i krvavo... Unkovski je sklapao mozaik od
ne�ega �to nije bilo njegova pri�a, ali je ose�ao ono metafori�no u njoj. Ono
zbog �ega ja najvi�e cenim Milenine drame jeste poezija koja izviruje iz uli�nog
jezika, iskrsava iz nasilja, vu�e se kao veo za fabulom... Pro�le godine
bio je svojevrstan pozori�ni skandal �to selektor Sterijinog pozorja Ivan Medenica
nije uvrstio pomenutu predstavu u program Festivala. Bio je to novi tekst perspektivne
autorke, zvezdana ekipa koja stoji iza projekta, predstava atraktivna u svakom
pozori�no-medijskom smislu. Ove godine selektor je odlu�io da omogu�i tekstu da
se takmi�i. Izvela ga je ekipa Teatra Polski iz Poznanja. Odmah su, naravno, krenula
pore�enja...
Markovi�: U Poljskoj je ta predstava prili�no dobro i�la i dobro
je da se razlikuje, to su razli�ite sredine i razli�iti ljudi su radili isti tekst.
Krnajski:
Poljaci su napravili �asnu generacijsku predstavu, bolje su namirisali Blokove,
verovatno zato �to im je autenti�na energija bila va�na, nisu hteli otklon od
dnevnog i konkretnog kao Unkovski.
M: Rafal Sabara je moj vr�njak, u tome
je stvar, a ne u Blokovima, �to se ti�e energije. Unkovski ima svoju estetiku. K:
Moram da priznam da je za mene najve�i �ok u toku procesa rada na �inama u
JDP-u bila prva parada kostima Angeline Atlagi�. Tad sam pomislila: "Pobogu,
ovo nije fashion week! Ovi ljudi stvarno postoje, �im pre�e� most i nai�e� na
usijani beton!". Onda sam, u skladu s takvom stilizacijom stvarnog �ivota,
predlo�ila Unku �trih poslednje scene u komadu, ono kad se Rupica i Veseli sre�u
u raju. Bilo mi je veoma stalo da ta scena bude otkinuta od tkiva predstave, da
bude luda i ne�na kao tvoja pesma, koja se drsko u�etala u tvoju dramu. Se�am
se da ti se dopao taj �trih. A i Unkovski je bio laf, pa je razumeo...
M:
Se�am se i sama da mi se dopao �trih, ali nisam bila ba� najsvesnija �ta se i
kako radi, mene probe fasciniraju, u stanju sam da promenim mi�ljenje o sopstvenom,
samo kad stvar krene da �ivi. Zato je re�ija za mene polje hipnoze i magije, ti
glumci su magi�na stvorenja i ja ne znam ni�ta da im objasnim, �to si i sama imala
prilike da vidi�. Prema tome, to �to ja ho�u, to je jedna stvar, a �to ti divni
ljudi izvode, to je njihovo. Zato ja stojim samo iza svoje lirike. I �itam je
sama javno. Jezivo �itam, ali to je to. K: Kakva je danas nekada�nja
ekipa iz Blokova? Da li si u PAVILJONIMA i �INAMA poku�ala da zamrzne�, u fikciji
naravno, deli�e njih, so�nih i zabavnih kakvi su bili, ili je to onaj autoironi�an
osvrt na devedeste u kojima nam je "Volim te" i "Stalo mi je"
bilo previ�e pateti�no za izgovaranje? Pitam ovo i u kontekstu tvoje pobunjeni�ke
"U ime svih nas"...
M: Pesma "U ime svih nas" jedna
je od mojih neomiljenih. Sasvim slu�ajno je u�la u zbirku, to je mladala�ka pesma.
I ona nije pobunjeni�ka, ona je patni�ka. �to se ti�e Blokova i ekipe, ona me
ne zanima, niti me je tad zanimala, ja sam pisala o tu�nim ljudima koji �ive na
rubu nekih svetova, to mo�e biti bilo koje predgra�e. Predgra�e je simbol i mo�da
stanje, a ne odrednica. �to iz toga curi �ivot, to je usled moje ljubavi prema
likovima. Ironija je odbrana. Cinizam je bezmu�e. K: Dok sam �itala tvoju
pesmu "U parku sedim", koja se zavr�ava u lagano cini�nom, a ipak optimisti�nom
klju�u: "...meni se posrala ptica na le�a to je sre�a.", setila sam
se jednog simpati�nog Nemca, disk d�okeja, s kojim smo se dru�ili letos na moru.
Sedeli smo na popodnevnoj kafi, njemu se sve�e pti�je govno razlilo po podlaktici,
ja sam odu�evljeno viknula: "Ah, to je sre�a!", a on je zbunjeno odvratio:
"Jel? A ja sam mislio da je to prosto - govno..." Kako ti se �ini da
stranci kapiraju tvoje drame? Neke aluzije i neki cinizmi sigurno ih zaobilaze...?
Ja nisam bila ba� sre�na s poljskim �INAMA, nedostajao mi je politi�ko/geografski
sok iz tvoje drame. U na�oj verziji �ak me je nerviralo �to je on toliko banalno
prisutan, ovde je njegovo odsustvo malo osu�ilo gor�inu percepcije...
M:
Taj politi�ko-geografski sok je u su�tini mana drame, kad bolje razmislim. Za
mene je to pri�a o ljubavi i smrti, to sam ja htela da ispri�am. A �to se ti�e
stranaca i uop�te njihovog do�ivljaja bilo �ega, ili ima emocije, ili nema. Geografsko-politi�ki
sok je tu sporedna stvar. Postoji, naravno, uvek problem s prevodom koji ja ne
mogu da kontroli�em i zato, kad prevodim pesme, to traje i traje, i uvek gledam
da se prepeva, ne da se bukvalno prevede, jer se izgubi dosta. Govno ili ne, to
je pesma o �e�nji. K: �ta po tvom mi�ljenju pesmu �ini pesmom?
M:
Ne postoji odgovor na to pitanje. Mogu da ti ka�em za�to su neki pesnici koje
volim bolji od drugih, po meni, ali za svakog je to ne�to drugo, nema pravila
i razli�ite stvari se uzimaju u obzir. Neki su izvrtali ko�u na bubanj, neki su
svetlucali, neki su re�ali re�i u savr�enom skladu, neki u agoniji, nekima je
duvao vetar u le�a, drugi su umirali u bedi. Sad je pro�lo vreme proroka, do�lo
je vreme trgovaca. Gotovo je s poezijom. Vitmen je, na primer, rekao: "Ja
sam pesnik tela i ja sam pesnik du�e bla�enstva tela su kod mene i kod mene su
muke paklene." K: �ta misli� o samopromovisanju dramskih pisaca
i pisaca uop�te?
M: Promocija je potpuno legitimna stvar. Sad, neko to
voli vi�e, neko manje. Ovde vlada neverovatan medijski primitivizam tako da sam
ja malo povu�ena u tom smislu. Ali to nije moj autenti�ni stav, nisam ja uop�te
iznad toga, to sam odlu�ila posle nekog vremena, kad sam videla kako stoje stvari. K:
Kako se onda nekome ko izda drugu zbirku pesama (ISTINA IMA TERANJE, LOM, 2003),
posle divnog uspeha prve (zbirka PAS KOJI JE POJO SUNCE do�ivela je tri izdanja,
LOM), a ne napravi �ak ni promociju, a kamo li turneju po radio i tv emisijama
kulturnog i kvaz-kulturnog sadr�aja, uop�te desio uspeh? Ko te je otkrio?
M:
Promociju za knjige namerno nismo pravili. �to se ti�e pesama, izdava� je moj
dobar prijatelj, jedan redak slobodan �ovek, Flavio Rigonat, koji je meni generacijski
bio jako bitan i njegova izdava�ka ku�a Haos, pa Lom, i njegovi fantasti�ni prevodi
Bukovskog i, uop�te, taj �ovek je poseban. �to se ti�e otkrivanja, nudila sam
ja njemu od malih nogu pri�e i pesme, a on je izdao knjigu kad je smatrao da je
to dovoljno dobro. Sama �injenica da je moja poezija iza�la u toj ku�i dovoljna
je promocija, a nas malo i mrzi... Rigonat je sam sebi reklama, ne mora da se
pegla s medijima.
�to se ti�e drama, Gor�in (Stojanovi�, reditelj) pio je kafu
s prijateljicom, uzeo tekst koji je stajao kod nje na stolu, stavio ga pod mi�ku,
nudio, i, kad je postao umetni�ki direktor, on je to postavio. Jednostavno, verovao
je da je to ne�to �to treba da se postavi na scenu. Ja nikad nisam bila na stazi
slonova, ali po�to ljudi o tome uglavnom la�u, �itava pri�a je besmislena. Skoro
sam �itala razgovor s nekim re�iserom koji tvrdi da je slu�ajno po�eo time da
se bavi. To je budala�tina. Ljudi se ozbiljno pripremaju za to, zavr�avaju �kole,
sanjaju, �ive u tome, nema tu slu�ajno. Ja stalno pi�em, to mi je �ivot. Ali,
karijera je tako po�ela i to je moja pri�a. Sticaj okolnosti. I dobila sam tu
nagradu u Be�u, to je dosta pomoglo. Ali, poslala sam tekst u Be�. Moj brat je
poslao, ja sam mislila da nema �anse da me neko primeti. U�ivala sam u toj neprimetnoj
ulozi. I to je vrsta promocije.
K: Motiv smrti kanda zaokuplja tvoje
pisanje, vrlo eksplicitno. U novoj zbirci �ak postoji pesma "Bis" koja
neodoljivo podse�a na Junakovo zami�ljanje sopstvene sahrane u �INAMA.
M:
Smrt mi dah�e za vratom ve� godinama, kroz ljude koji su oti�li, kroz svet koji
propada, kroz moje telo koje propada. A ja tako volim �ivot... Sa smr�u moram
da op�tim da bi mi bila saveznik, a ne babaroga. I potpuno sam sigurna da nema
ni�ta posle, mada bih volela da verujem, ali ne mogu. "Bis" je u su�tini
sujetna pesma, imam ja "smrtnije" pesme. A Junak je moje �edo. K:
A interpunkcija...? Gotovo potpuni izostanak u tvojoj poeziji, zna�enje u dramama?
Da li je to da ne bismo znali kad ti zastane dah ili...?
M: Onako kako
izlazi, tako nek gutaju.
K: Unkovski, Alisa, Burhan, Sabara... Saradnje,
susreti s materijalizacijom metafizi�kog, razo�aranja, kompromisi, sre�ice...?1
M: Alisa mi je dala �ansu, Unkovski me je proslavio, Burhan je radio neki
drugi tekst, a ne moj - takav je bio rezultat, a Sabara mi je �ovek-drug, i to
je sve pro�lo vreme. �to se ti�e materijalizacije, ona je uvek kompromis, razo�aranja
su vid sazrevanja, a sre�ice nema.
K: Jesi li nadmudrila nekog cara?
M:
Nisam. Carevi ne postoje. Kad bi kojim slu�ajem postojali, ja ih ne bih nadmudrivala,
nego bih pucala u njih. Razgovarala Ksenija KRNAJSKI 1
Prvu dramu Milene Markovi� PAVILJONI re�irala je pre nekoliko godina Alisa Stojanovi�
u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu, potom su �INE dva puta inscenirane (u Beogradu
Slobodan Unkovski, u Poznanju Rafal Sabara), pro�log leta je Rahim Burhan re�irao
njen BELI, BELI SVET, dramu nastalu po motivima romskih bajki, najpre po bajci
"Devojka cara nadmudrila". |
