U skladu sa, od po�etka ure�ivanja koncipiranom, a od 2003. intenzivnije iskazanom praksom, aktuelna redakcija Scene, i u ovom broju, nastavlja predstavljanje i promociju savremene, dakle nove i najnovije, srpske drame. U ovom trenutku, �ini se da je, kako zbog puta koji smo, vo�eni ovom namerom, dosad pre�li, tako i zbog prirode izbora koji se ovaj put nudi, korisno i, u izvesnoj meri, nu�no, formulisanje �ireg konteksta koji podrazumeva upotrebljena oznaka "nova srpska drama" - kako zbog trezvenijeg "pogleda unazad", tako i zbog preciznijeg pogleda na sada�nju situaciju. Naravno, uz sav rizik koji donosi previ�e smelo ili neoprezno predvi�anje eventualnog razvoja; jer, upravo su aktuelna zbivanja na ovom planu demantovala mnoge (sociolo�ki ili poeti�ki) doktrinarne prognoze i pretpostavke, ve�inu pristrasnih vrednovanja ili, pak, katastrofi�nih jadikovki.
�emu smo, dakle, na planu tekstualne produkcije srpskog teatra, svedo�ili u poslednjih nekoliko sezona, i koje su pojave (autori, ostvarenja) doprineli o�iglednoj kvalitativnoj promeni - ako ne stvaranju nove dramske paradigme a ono, svakako, ocrtavanju nesumnjivog novuma - u novoj srpskoj drami? Nepobitna je �injenica da se u nazna�enom razdoblju pojavljuje novi dramski senzibilitet, �iji je nosilac, upro��eno govore�i, najmla�a generacija dramati�ara, ro�enih krajem osme (pa �ak i po�etkom devete) decenije pro�log veka. Odbacivanje ideolo�ki uslovljenog sveta kao akcionog i duhovnog miljea, radikano urbani karakter intimisti�ki intoniranih pri�a, dominantno generacijsko obele�je dramskih protagonista (ve�ina likova kao vr�njaci mladih autora), problematika egzistencijalne samo�e, izgubljenosti i nejasnog, konceptualnog gneva ("udvojenog" sa konceptualnim cinizmom), kao i upotreba svih idiomatskih varijanti kolokvijalnog savremenog govora - to su klju�ne odlike novog dramskog senzibiliteta u srpskom teatru. Me�utim, ono �to je daleko zna�ajnije od ovih pojedina�nih karakteristika u dramama - nazovimo je zasada tako - "generacije osamdesetih", jeste novo ose�anje sveta: spremnost i �elja za suo�avanjem sa stvarno��u u kojoj su razvejane sve utopije i dovedene u pitanje proklamovane vrednosti, autorska energija koja je, na zgari�tima Istorije, spremna da se suo�i sa svim posledicama - pa �ak i sa mogu�no��u nove Istorije.
Ve�ina predstavnika ovih strujanja bila je u proteklih nekoliko godina predstavljena na stranicama Scene: od Marije Karaklaji� i Milene Bogavac, preko Slobodana Vujanovi�a i Maje Pelevi�, do Filipa Vujo�evi�a i Milana Markovi�a. U tim susretima sa sve raznolikijim i sve brojnijim dokazima jednog nepobitnog poeti�kog procvata, postajali smo sve svesniji da pomenuti novi senzibilitet, ose�aj koji proizlazi iz civilizacijskog raskida, iz su�tinske Drugosti i koje, istovremeno, isti�e Drugost i Razliku kao osnovne lozinke - da, naime, ta mre�a senzibiliteta nikako ne podrazumeva stilsko, �anrovsko, filozofsko, niti bilo koju drugu vrstu poeti�kog jedinstva niti uniformnosti. Uostalom, ovaj novi kvalitet novih mladih srpskih dramati�ara po svemu sude�i je bio - a u velikoj meri to jo� jeste - jedna od glavnih prepreka postavljanju njihovih ostvarenja na scenama na�ih institucionalnih, prete�no "mejnstrim" orijentisanih pozori�ta, optere�enih nacionalnom problematikom, ideologijom tranzicione gra�anske kulture i repertoarskim kompromisima.
Jedan od nagove�taja da se u tom - sve vi�e vidljivom i sve manje tihom - "ratu" nove dramske paradigme i tradicionalne pozori�ne javnosti i njenih mehanizama pobednik sve neumitnije nazire, jeste i izbor drama koji predstavljamo u ovom broju. Preciznije bi, uostalom, bilo re�i da je re; o uzorku; jer, raznolikost - tematska, �anrovska, kompoziciona, stilisti�ka - pokazuje se i posredstvom ovde predo�enih ostvarenja kao jedno od glavnih "oru�ja" i prednosti najnovije srpske drame. S druge strane, malo�as upotrebljena oznaka sve vi�e se pokazuje uslovnija na konkretnom a istinitija na na�elnom planu. Jer, naporedo s vitalnim, neo�ekivano dinami�nim razvojem (preobra�ajem) autora koji su se ve� predstavili javnosti (Marija Karaklaji�, Milica Konstantinovi�), poeti�ka lepeza novog senzibiliteta pro�iruje se dramama pisaca koji, s ne manjom originalno��u i provokativno��u, tek ulaze u �i�u interesovanja (Iva Petrovi�-Modli, Boris Velkov, Jordan Cvetanovi�).
Osim ve� nabrojanih, naj�ire shva�enih strate�kih usmerenja, malo �ta se, na osnovu ovde predo�enih drama, mo�e formulisati kao precizniji zajedni�ki imenitelj. Naprosto, su�tina nove srpske dramske paradigme je u tome - i u tom smislu, u onoj meri u kojoj smo mi sa�inili predo�eni izbor, ova su ostvarenja birala nas: otuda se, na jednom efemerno izabranom mestu, ali i u su�tinski nu�nom trenutku - mogu na�i, recimo, pseudokriminalisti�ka satira �etiri asa Milice Konstantinovi�, melodramska sotija o (homoseksualnoj) Drugosti Jordana Cvetanovi�a pod naslovom Dilovanje emocija, distancirana horor pri�a Prezentacija Ive Petrovi�-Modli koja govori o medijskoj manipulaciji, kao i briljantnom "proznom" simultano��u obele�eno i postbeketovskim "tour de force"-om uobli�eno Lice od stakla Marije Karaklaji�. Uz to, smatrali smo da krunsko - premda neodoljivo apartno - svedo�enje o rastu�em bogatstvu, inovativnosti i pluralizmu u pejza�u nove srpske dramaturgije, jeste kvazifaustovska poema Mi�olovka Borisa Velkova, cini�na alegorija o neljudskosti Istorije i njenih filozofskih opravdanja.
Predo�eni uzorak/izbor svedo�i, istovremeno, o pro�irivanju tematskih interesovanja u ostvarenjima nove dramati�arske generacije, ali isto tako i o poeti�kim dilemama i istra�ivanjima koja vi�e ne izbegavaju striktno globalne civilizacijske i kulturne dileme. Kao �to se to ve� bezbroj puta i na bezbroj mesta tokom razvoja moderne umetnosti dogodilo, kompleks ideolo�ko/istorijsko, izba�en kroz vrata intimisti�kih zahteva, mo�e da se ponovo vrati u sredi�te interesa, "prokrijum�aren" kroz prozor medijskih fascinacija, kulturolo�kih aluzija, ili kroz parafrazu nasle�enih dramskih postupaka. U tom smislu, recimo, hiperboli�no poigravanje Ive Petrovi�-Modli sa paroksizmom medijskih ambicija, ili setno-cini�no ukazivanje Jordana Cvetanovi�a na obrtanje zna�enja ljubavi/seksa (bez obzira da li je re� o "homo" ili "hetero" odnosima), ili, pak, analiti�ko razgoli�avanje metropolisa kao sudbine s onu stranu (individualnih) emocija i (dru�tvene) moralnosti kod Marije Karaklaji� - sve te, dakle, prividno asocijalne strategije poseduju daleko ve�i naboj kriti�nosti od bilo kakve klasi�no realisti�ke, "socijalno anga�ovane", ideolo�ki kontaminirane dramaturgije. Sve ovo ukazuje na �injenicu da se nova (i najnovija) srpska drama, bez obzira na mogu�e i nu�ne stranputice i zaobila�enja, uveliko kre�e putem istinskog istra�ivanja: "struktura ose�anja" i "scenska konvencija" na toj putanji susre�u se uz prihvatanje najve�ih rizika, ali i uz manje-vi�e uspe�no izbegavanje svakog banalnog, ogledalnog i jednozna�no podra�avala�kog tereta. Jednostavnije re�eno, premda je sto i dalje isti, i izbor i sastav jela bitno su druga�iji: �eka se "samo" na konobare i goste. A (na�e i njihovo) nestrpljenje sve je ve�e.