Borislav Mihajlovi�-Mihiz (1922-1997), knji�evnik, kriti�ar, slobodni umetnik, filmad�ija, izdava�, upravnik Biblioteke Matice srpske, novinar, bio je jedna od najupe�atljivijih figura jugoslovenske i srpske kulturne scene. Fondacija koja nosi njegovo ime, pro�le godine utemeljila je nagradu za dramsko stvarala�tvo, a zapo�ela je i nau�noistra�iva�ku delatnost: ovih dana u Vrdniku (blizu Mihizovog rodnog Iriga, a u saradnji s iri�kom Srpskom �itaonicom), organizovala je simpozijum "Mihizova drama u evropskom kontekstu".
Tema je okupila najbolje znalce njegovog dramskog opusa, dugogodi�nje saradnike i prijatelje, koji su zapo�eli preispitivanja i (pre)vrednovanja Mihizove poetike i iscrpnije osvetlili ukorenjenost njegovih drama u aktuelne okvire moderne dramaturgije.
Prise�aju�i se vremena kada su Mira Trailovi� i Borislav Mihajlovi� bili centralne li�nosti Ateljea 212, Jovan �irilov se setio da su Maratonce� - studentsku dramu Du�ana Kova�evi�a, �itali zajedno. Mihiz je u Atelje do�ao 1968, godinu dana posle njega, s namerom i sa zadatkom da otkriva doma�e avangardne pisce, a i sam je bio vrhunski.
- Pro�itao sam gotovo sve �to je napisao, a to je mnogo, i dobro sam ga poznavao, rekao je �irilov. Mihiz je voleo paradoks - i u �ivotu i u literaturi. Bio je dubok kao li�nost, duhovit i vedar, od mladosti do mudrosti. Smatrali su ga cinikom, a bio je du�a od �oveka. Proglasili su ga opasnim nacionalistom, a bio je patriota, �to svako treba da bude. Mihiz nikada nije glorifikovao ni svoj nacion ni svoje istorijske likove; prema svima uvek je imao ironi�an otklon. Zaboravljeno je da je po�etkom devedesetih zapisao kako zna da istorija nije u�iteljica �ivota, ve� u�iteljica smrti.
U SANU nisu hteli da ga prime oni koji su uradili i napisali deset puta manje. A Mihizove drame, naro�ito Banovi� Strahinja, spadaju u sam vrh srpske dramske knji�evnosti, zaklju�io je �irilov.
Borislav Mihajlovi�-Mihiz bio je amblematska li�nost Karlova�ke gimnazije, posvedo�ila je Vida Ognjenovi�, i sama u�enica znamenite �kole. Oboma je knji�evnost predavala i mnogostruko na njih uticala legendarna Teodora Petrovi� Majica. Mnoge �ake, �ta god da (ne)urade, profesori su korili Mihizom, koji je bio stariji u svemu.
- Kasnije je bio moj prijatelj i podr�ka, moralni stub i strogi kriti�ar, ka�e Vida Ognjenovi�. - Uvek sam mu sa zebnjom donosila ono �to sam napisala. Ta�na je anegdota da mu je Borislav Peki� doneo rukopis na 800 strana; Mihiz je izbacio celih 300, ali Peki� je dopisao 50. Delili smo kulturnu radoznalost, stvojstvenu karlova�kim �acima, a njegova nepregledna erudicija �esto je bila moj Internet. Mihiz je mnogo uticao na razvoj na�eg pozori�ta, kako izvanrednim dramatizacijama, tako i sopstvenim, vrhunskim dramama. On je utemeljitelj dramatizacije u na�em teatru.
Ulogom �enskih likova u Mihizovim dramama bavila se Vesna Jezerki�. Uz �aljenje �to je Mihizov �ivot (za �ivota) zasenio njegovo delo, ona ga je uporedila s Oskarom Vajldom, koji je svojevremeno rekao: "Svoj gen dao sam u �ivot, u svoja dela ugradio sam talenat."
- �enski likovi veoma su retki u Mihizovim dramama: tri majke, dve �ene i jedna devojka, a samo jedna ima li�no ime. I li�nosti i kontekst o kojima je pisao, bili su istorijski. To govore i naslovi njegovih drama: Banovi� Strahinja, Komandant Sajler, Kraljevi� Marko, Optu�eni Pera Todorovi�. U takvom svetu, sudbina �ene defini�e se isklju�ivo preko njenih mu�karaca: mu�a, oca, sina - smatra Vesna Jezerki�.
Banovi� Strahinjom, najzrelijom (ina�e prvom) Mihizovom dramom, bavila se i Vladislava Gordi�-Petkovi�, u izlaganju "Potraga za podvigom: �enski likovi i �enski svetovi". Nagla�avaju�i da ovaj tekst nudi novi klju� za �itanje epske poezije i epske ideologije, ona je rekla:
- Mihizova drama o preljubi, kazni i pra�tanju koncipira �enske likove generi�ki, sa ambicijom da demonstrira delanje principa a ne li�nosti, modela pona�anja, a ne individualnog izbora. �ena Strahinji�a Bana tako mo�e svojim unutarnjim konfliktom da pokrene zaplet, a da i dalje nema ime ni identitet. Njene odluke su uzaludne u "pri�i veka" koja te�e po pravilima istorijske nu�nosti, a ne volje pojedinca - iako je ona rat, smrt i razaranje iskoristila za svoj li�ni obra�un s poretkom.
Gojko Bo�ovi� govorio je o politici i epu u Banovi� Strahinji. Postupak karakterizacije glavnog lika u kontekstu �anrovskih konvencija, od epske pesme do Mihizove drame, objasnio je Miroslav Radonji�.
- Naro�itu ulogu u gra�enju lika Banovi� Strahinje, igraju osobeni jezi�ki izraz i razvijena dramska pri�a. Jezik kojim govore svi Mihizovi junaci, nije isklju�ivo orijentisan na ilustraciju njihovog dru�tvenog, socijalnog i kulturolo�kog statusa, niti je odvojen od neposrednih doga�aja i postupaka likova (�to je, recimo, slu�aj u avangardnoj dramskoj knji�evnosti 20. veka: Beket, Adamov, Jonesko, �ene). On je apsolutno u funkciji karakterizacije i logi�ne motivacije likova i situacija koje oni svojim anga�ovanjem oblikuju. Razvijena dramska pri�a u skladu s odre�enjima realisti�ke dramaturgije, ipak je u dobroj meri oslobo�ena strogih stilsko-poetskih zahteva i uz ironi�ni otklon otkriva novi zna�enjski nivo teksta - utvrdio je Radonji�.
Bo�ko Milin bavio se Optu�enim Perom Todorovi�em, a moderator Simpozijuma Svetislav Jovanov izneo je nekoliko teza o evropskim i srpskim, istorijskim i savremenim kontekstima Mihizovih drama. Obrazla�u�i �injeni�ni, poeti�ki, savremeni i retro kontekst, on je, izme�u ostalog, rekao:
- Afirmacija individualisti�kih principa i dekonstrukcija svake dogme o posebnoj svrhovitosti Istorije, jesu osobine koje Mihizovu dramaturgiju su�tinski dovode u vezu sa vitalnom maticom evropske filozofsko-poetske dramaturgije �etrdesetih i pedesetih godina pro�log veka: ta�nije, s njena dva najatraktivnija predstavnika, Sartrom i �iroduom. Konkretno, pore�enje glavnog protagoniste Mihizovog Banovi� Strahinje i Sartrovog arhi-buntovnika Geca iz drame �avo i Gospod Bog. Pandan Mihizovom Jugu iz Banovi� Strahinje, po Jovanovu je Hektor iz �iroduovog remek-dela Ne�e biti Trojanskog rata.
Simpozijum "Mihizova drama u evropskom kontekstu" odr�an je pod pokroviteljstvom Izvr�nog ve�a AP Vojvodine, a sva saop�tenja bi�e naknadno objavljena u istoimenom zborniku.

U�e�i �erko kandilo
- Mihiz i ja uvek smo se pozdravljali pesmom Milenka Gr�i�a "U�e�i �erko kandilo", prise�ala se Vida Ognjenovi�. Stihove je otpo�injao onaj ko prvi spazi drugog i tako naizmeni�no, do kraja pesme. Veselio me je svaki susret s Borislavom Mihajlovi�em.
Volela sam kako mi je produ�avao ime i �esto govorio: "Draga moja Vidosava, ja imam tri velike patnje. Brzo shvatam, duboko sam sentimentalan, i imam potrebu da budem okru�en pametnim ljudima, a to nije uvek lako."-

"Drame" Milene Markovi�
Fond "Borislav Mihajlovi� Mihiz" i Srpska �itaonica Irig (najstarije doma�e �itali�te, osnovana 1842), u biblioteci "Akt", objavili su nedavno Drame Milene Markovi� (1974), jedne od najzna�ajnijih doma�ih dramskih spisateljica. Ona je prvi dobitnik Nagrade za dramsko stvarala�tvo (za 2005) koja nosi Mihizovo ime i podrazumeva objavljivanje dela laureata. Knjigu je priredio Svetislav Jovanov, a re� je, zapravo, o sabranim, vi�estruko nagra�ivanim dramama Milene Markovi�: Paviljoni, ili Kuda idem, dakle dolazim i �ta ima za ve�eru, �ine i Brod za lutke.