Da li su mladi dramski pisci zaista nezadovoljni svojim statusom u pozori�nom sistemu ili je problem u ne�em drugom?
U razgovoru s mladim dramskim piscima, �ije su drame objavljene na sajtu www.nova-drama.org, otkrivamo njihove stavove u vezi sa Sterijinim pozorjem i savremenom srpskom dramaturgijom.

U�estvuju:
Sta�a Bajac
Iva Petrovi�-Modli
Ivan Makragi�
Jelena Kajgo
Jordan Cvetanovi�
Marko Milin
Ivan Pravdi�
Aleksandar Novakovi�

�ta je za vas Sterijino pozorje?

Jelena Kajgo: Dragoceni festival dramskog teksta, slika pethodne pozori�ne sezone. Dobro je �to Festival u poslednje veme dovodi i predstave na�ih autora izvedene u nostranstvu.
Iva Petrovi�-Modli: Zasad ni�ta, ali onog momenta kad/ako pre�em iz neafimisane u afirmisanu kategoriju, ra�unam da �e se moje interesovanje po tom pitanju promeniti... Naravno, to podrazumeva potpuno novu atmosferu na srpskoj pozori�noj sceni - masa pisaca, zdrava konkurencija, masovna produkcija komada svih kategorija redom...
Aleksandar Novakovi�: Fe�ta doma�eg dramskog teksta koja je iz godine u godinu sve diskutabilnija, ne toliko zbog namene koliko zbog selekcije koja uvek nikome ili skoro nikome ne odgovara, a svi bi hteli nagradu. Rekoh i olak�ah du�u svoju!
Sta�a Bajac: Skromnija verzija Bitefa.
Jordan Cvetanovi�: Najva�niji festival doma�eg teksta ove na�e zemljice.
Ivan Makragi�: Svakako jedini doma�i festival koji neguje samo doma�u dramu, na�e pisce i presek savremene i klasi�ne dramaturgije. Ostali festivali, kojih je zaista i previ�e, odigravaju se svake nedelje, meseca pa nekad i dana kad se preklapaju - po celoj Srbiji, i deluju mi dosta izve�ta�eno i estradno, bez jasne koncepcije. Sterijino pozorje je, ipak, na neki na�in odr�alo kontinuitet i dostojanstvo, i nije oskudevalo u dobrim predstavama. Naravno, bilo je i proma�aja, mada izbor selektora, koji god da je, ve�inom se pokazao kao sasvim podno�ljiv. Jedino je bruka da �ine Milene Markovi� (JDP) onomad nisu i�le na Pozorje. Ima takvih propusta koji su mi nelogi�ni i nedopustivi, a Ivan Medenica se pravdao da je to odli�an tekst, ali ne i predstava. Ne sla�em se s tim ni najmanje, ali dobro. S druge strane, ne treba forsirati drame Biljane Srbljanovi� na svakom mogu�em Pozorju.
Marko Milin: Sve (ne znam kako bih �iveo da Ono ne postoji).
Ivan Pravdi�: Istorija.

�ta mislite da bi Sterijino pozorje trebalo da bude?

Aleksandar Novakovi�: Vi�e smotra tj. presek novijih tekstova, plus jedan ili dva klasika, a manje takmi�arski grabe�. Ne verujem da mi bolje pisce, osim nekoliko klasika, nemamo, ili da nemamo bar one koji su tog ranga.
Marko Milin: Ni�ta (lak�e bih �iveo).
Sta�a Bajac: Institucija koja bi predstavama koje okuplja podr�avala dekonstrukciju, novo �itanje i sve�e vra�anje starim tekstovima i postavljanje novih tekstova pisaca mla�e i srednje generacije.
Ivan Pravdi�: Sajam aktuelnosti.
Ivan Makragi�: Pozorje ne bi trebalo da insistira sve vreme na klasicima ili ve� vi�enim raznim izvedbama poznatih komada, ve� da se neguje doma�a savremena drama. Vi�e se, ipak, prikazuju adaptacije raznih klasika: Ace Popovi�a, Nu�i�a, Sterije, Vece Luki�a, Seleni�a, sve �to vole da re�iraju i dopisuju Egon Savin, Kokan Mladenovi�, Nikita Milivojevi�... Pozdravljam to, ali MORA biti vi�e savremene drame. Pozorje bi moralo biti okrenuto PRAIZVEDBAMA komada, ne novim �itanjima! Nadam se da �e to neko primeniti.
Jelena Kajgo: Upravo to - festival dramskog teksta, a �esto se de�ava da preovladaju drugi kriterijumi, kvalitet re�ije ili predstave u celini. Mislim da dobar tekst, �ak i u lo�oj re�iji, treba da ima �ansu da dobije Sterijinu nagradu.
Jordan Cvetanovi�: Sve ve� jeste da bih sada izmi�ljao toplu vodu. Na kraju krajeva, nemam priliku toliko da putujem i da vidim kakvi su drugi nacionalni festivali, ali ovaj je sasvim o kej. Ne vidim �ta bi nam jo� trebalo. Zaboga, mi smo jedna mala zemlja, male kulture, male umetnosti, imamo i previ�e festivala. Sterijno pozorje, ovakvo kakvo jeste, potpuno je odgovaraju�e ljudima koji stvaraju na ovom tlu, pardon, prostoru.
Iva Petrovi�-Modli: Ne�to �to �e �ikati i najve�e flegme, malodu�nike i nevernike me�u piscima i rediteljima, da po�ele da se na�u u konkurenciji. Imid� je sve, ako podrazumevamo koka-kolin kvalitet, pre svega. Ili, slikovito - da je za mene to �to je za tebe Evrovizija.

Koji kriterijumi bi trebalo da odre�uju selekciju SP?

Ivan Makragi�: Odli�an savremeni tekst - praizvedba, ve�ta i ubedljiva gluma�ka interpretacija, sjajna rediteljska re�enja i nova, zanimljiva i ma�tovita �itanja poznatih klasika, koja pomeraju granice u svakom pogledu, neobi�ne adaptacije postoje�ih kultnih tekstova i uglavnom svi nizovi uspeha preko teksta i realizacije istog, uz uverljive glumce!
Jelena Kajgo: Isklju�ivo kvalitet dramskog teksta, sa dodatkom da je bitnije plasirati nove tekstove nego igrati na festivalu klasike, dakle proporcionalno bih pove�ala udeo nove dramaturgije.
Ivan Pravdi�: Inovacija.
Aleksandar Novakovi�: Mislim da je sad pri�a o kriterijumima SP sekundarna (ionako je selekcija uvek �isto subjektivna stvar), a da je primarna ona u kojoj dolazi do reforme pozori�ta.
Sta�a Bajac: Da se zadr�e isti kriterijumi, ali i da se otvore vrata predstavama koje su u sezoni bile manje popularne ali sadr�ajnije, originalnije i savremenijeg pristupa.
Iva Petrovi�-Modli: Izme�u ostalog, da za te predstave zaista postoji odre�ena ciljna grupa koja istinski u�iva u njima. Neka vrsta popularnosti, lo�enja, strasti i zarade na blagajnama, valjda.
Jordan Cvetanovi�: Iskreno se nadam da je jedini kriterijum kojim bi trebalo da se vodi bilo koji selektor Sterijinog pozorja, isklju�ivo dobar tekst.
Marko Milin: Crnogorska veza (sa Cetinja, razume se).

Da li postoji neka predstava na ovogodi�njem SP za koju mislite da joj nije tamo mesto?

Jordan Cvetanovi�: Je l' vi to poku�avate da me naterate da se zamerim gospodinu Medenici?
Sta�a Bajac: Ne �elim da odgovorim.
Ivan Makragi�: Da, naravno, ali taj sled selekcije sam i predvideo, samo sam se nadao da �e ipak ovaj put biti druga�ije. A Halflajf treba podr�ati, iako relne �anse nema da pobedi. Ta drama �e, mogu�e, biti zalutali primerak na festivalu, jer �e sva pa�nja biti usmerena na Skakavce, Paradoks... No, �uda su mogu�a, ali �isto sumnjam.
Aleksandar Novakovi�: Drago mi je kad vidim nekog novog na Pozorju, novo autorsko ime. Filip Vujo�evi� je tu, to je odli�no i to iskreno mislim.
Iva Petrovi�-Modli: Ako su one tri koje si mi rekla, jednu sam gledala... Ba� adekvatno za odgovor.
Jelena Kajgo: Nisam gledala Teslu, ni zagreba�ke Skakavce, a ostale su u redu.
Marko Milin: Ko �e ga znati...
Ivan Pravdi�: Nemam pojma.

Da li srpsko pozori�te, ovakvo kakvo je danas, ima uticaja na dru�tvo i da li mislite da bi trebalo da ima?

Marko Milin: Mo�da ima uticaja na nas nesre�ne sa tre�e galerije Narodnog pozori�ta (i na one sre�ne koji sede u parteru, peti red, tre�e i �etvrto mesto, sa desne strane).
Sta�a Bajac: Teatar je vrlo mo�na socijalna alatka i od velikog je zna�aja da se to shvati, prihvati, ima u vidu i koristi jer na�e dru�tvo (upravo ovakvo kakvo je) nudi nebrojano mnogo tema o kojima bi doma�i autori morali ne�to novo, i sa akcentom na ovo novo, da ka�u. Kada se govori o socijalno provokativnom teatru, postoji tendencija da se on svodi na usko politi�ke teme, �to mislim da je pogre�no. Melodrama o jednom ljubavnom paru mo�e da da bolji presek dru�tvenog stanja od "Vesti dana".
Iva Petrovi�-Modli: Uti�e da, na dnevnoj bazi, publika koja ima trunku samopo�tovanja ili mozga, odustaje od pozori�ta... �isto blamiranje, jer to uop�te nije realno stanje stvari. Ali videla sam i mnogo strastvenije, razvijenije grupe, od sfw tripa, koje su umrle pre pravog po�etka. Ako bi se novo pisanje samo malo probilo napred i potvrdilo svoje postojanje, to bi ve� bio veliki korak; sve �to postoji, na�e na nekog da uti�e.
Ivan Makragi�: Nema preveliki uticaj, pozori�te ne menja �ivot, ali na trenutak ta �arolija uspeva da nas ispuni - u pogledu katarze, �to je ve� neki pomak i napredak, mada se publika vi�e odu�evljava lakim komadima, vole da be�e iz (surove) stvarnosti. �eleo bih da teatar ima ve�i uticaj i da menja svet, i da samo savremeni komadi sa aktuelnom problematikom budu izvo�eni, dosta mi je dosadne klasike kojom vi�e nema �ta novo da se ka�e. Ali, upravnici i vlast izbegavaju doma�e savremene teme.
Ivan Pravdi�: Nema, a ne�e ga ni imati dok se drame ne budu gledale, od srednje �kole pa nadalje...
Jelena Kajgo: Vrlo malo, gotovo zanemarljivo malo. Procenat ljudi koji redovno idu u pozori�te je mali, a mo� medija i tok-�ou programa neuporedivo ve�i od mo�i pozori�ta. A pozori�te bi, naravno, trebalo da ima uticaja, �to ne zna�i da treba uga�ati publici i praviti komercijalne predstave, naprotiv.
Jordan Cvetanovi�: Pa te�ko. �to bi rekao Branimir Dimitrijevi�, "pozori�tem cirkuli�e 900 ljudi". Ostali gledaju Grand �ou, �itaju Skandal, duvaju ispred zgrade, ili jednostavno ne rade ni�ta. U tom slu�aju, ne mo�emo pri�ati o uticaju pozori�ta na dru�tvo. Generalno mislim da je umetnost tu jako nemo�na. Humanosti je sve manje, i umetnost nema �anse. Ali, ne treba se predati. Medenica je jednom rekao - "Nada poslednja umire." Ili je mislio na NADA-u?
Aleksandar Novakovi�: Trebalo bi i ne, nema. Pozori�te je danas zna�ajno samo za sticanje bodi�a koji �e ti popunjavati CV i omogu�iti da postane� neki funkcionerski prca, negde, nekome, u pozori�tu, produkcijskoj ku�i, na faksu. Pozori�te je postalo samo�iva �ivotinja, krma�a koja �dere svoje prasi�e.

Da li se danas mo�e govoriti o estetici nove srpske drame odnosno da li postoji ne�to �to povezuje nove dramske pisce?

Jordan Cvetanovi�: Prvo, uz sve uva�avanje ljudi koji ne�to rade (iako ne pripadam ljudima koji ba� imaju �ivaca da trpe svaki trud ili trzaj, jer mislim da samo trud nije dovoljan, ne�to je prosto dobro ili nije dobro, proces me ne zanima), mi�ljenja sam da se ovde jo� nije stvorila, kako vi to ka�ete, estetika nove srpske drame, ma �ta to zna�ilo. Hteli mi to da priznamo ili ne, posle Biljane Srbljanovi� i Milene Markovi� nije se pojavio ozbiljan dramski pisac. Pisac koji �e da napravi revoluciju u ovom na�em siroma�nom prostoru, oja�enoj kulturi, koja �lajfuje. Pratim rad nekih kolega, idem na premijere, i ono �to mogu da primetim, a �to mi jako smeta, u tekstovima samo pronalazim teze. Pozori�te nije teza. Na�em pozori�tu tako fali neko nov, neko ko ima petlju, ko ne mulja, ko �eli da ljudima da emociju, dijalog, sukob, pri�u, likove, karaktere, sve ono �to vas nau�e na prvoj godini studija. Ako vas nau�e.
Aleksandar Novakovi�: Dve su tendencije: jedna je gomila dramskih tekstova punih studenata dizajna iz "kruga dvojke" koji se fiksaju i druga koja govori o realnim ljudima (svima ostalima). Sve ostale podele su suvi�e uske, ta�nije, svaki pisac je pravac za sebe.
Iva Petrovi�-Modli: Nove dramske pisce povezuju oglodane koske koje im se nude sve u stilu nepristojne ponude - uvredljivi tretman njihovih komada i jo� uvredljiviji honorari, scene veli�ine pomo�ne prostorije... To je �to se socijalne strane ti�e, ali trenutno, to me i najvi�e mu�i. Etika ispred estetike, do daljnjeg.
Sta�a Bajac: Koncentrisanje na motiv proma�enih �ivota mladih u Srbiji.
Ivan Makragi�: Te�ko da postoji bilo �ta sli�no, jer su mnogi kvaziautori koji uporno vladaju na raznim scenama razli�iti i nemaju pravih dodirnih ta�aka. Sli�an senzibilitet postoji u tom "mu�kom pisanju" dve Milene - Markovi� i Bogavac, a i Srbljanovi�ka ima taj stil grubosti jer pi�e o izvitoperenosti i devijantnosti dru�tva. Estetika, ona prava ne postoji, vi�e je to lutanje i pucanje u prazno, ali neka, dobro je da se drame ipak izvode, pa nema veze �to su teme ve� istro�ene, samo neka se igraju i dugo �ive.
Jelena Kajgo: To je verovatno revolt, �estina i gor�ina upakovani u sli�ne forme, tekstovi su sli�nih senzibiliteta, generacijski.
Marko Milin: �elja.
Ivan Pravdi�: Jedino to �to im se drame retko igraju.

�ta je to subverzivno u na�em dru�tvu i na�em pozori�tu?

Ivan Makragi�: Na ovo pitanje ne bih odgovorio, ne zato �to ne �elim, naprotiv, imao bih i na ovu temu dosta toga da ka�em, ali mislim da su moji op�irni odgovori i opservacije sasvim dovoljni da se sve to sublimira kao odgovor na ovo pitanje.
Jelena Kajgo: Trenutno nema prevratni�kih tekstova, radikalno druga�ijih, koji iska�u iz ustaljenih pozori�nih konvencija.
Jordan Cvetanovi�: Talenat i kreativni ljudi. Mislim, da je to u na�em slu�aju stra�no opasno. Tako mi bar izgleda iz partera.
Marko Milin: Evo �ta uni�tava pozori�te: sredove�ni bra�ni par, na kraju prvog �ina ustaje, suprug d�entlmenski pridr�ava kaput svojoj �enici, a ona komentari�e: "Ba� je LEPA predstava." Nakon toga izlaze...
Aleksandar Novakovi�: Najsubverzivnija stvar je danas podsetiti publiku da su ljudi i da treba voleti. Sit sam pseudointelektualnih proseravanja kojima se ironi�u ljudi koji vole, veruju, stvaraju, bore se, a veli�aju sjebani likovi. Budi sjeban, ve�ina nas jeste, ali budi fajter, napravi preokret, daj mi takve likove, daj mi takve drame, daj mi takve ljude.
Ivan Pravdi�: Sve �to postoji je subverzivno, zato ni�ta i ne postoji u na�em dru�tvu, ni u pozori�tu.
Sta�a Bajac: Mislim da ga nedostaje u velikim koli�inama.
Iva Petrovi�-Modli: Ni�ta nisam namirisala, nisam toliki idealista, sve je jasno ko dan i crno ko no�.

Da li mislite da postoji publika za savremene srpske drame?

Sta�a Bajac: Mislim da postoji, ali da se srpsko gledali�te uspe�no uspavljuje tapkanjem u mestu. Pisci i reditelji, kao glas savremenog, imaju obavezu da publiku informi�u i obrazuju. To nije odnos u kome je publika u inferiornom polo�aju, ve� najnormalnija stvar. Jednom, kada posle predstave iz pozori�ta iza�ete pametniji i prodrmani, �ele�ete da se vratite po jo�.
Aleksandar Novakovi�: Publika postoji, interesovanje tako�e, jo� samo da se na�e volja u pozori�tima za tako ne�to i da znamo ko odlu�uje o izboru tekstova: direktor ili umetni�ki direktor ili dramaturg ili onaj ko daje lovu za predstavu.
Iva Petrovi�-Modli: Naravno, to je sre�om neizbe�no. I kod najnetalentovanijih predstavnika tj. najla�nijih, naj�oravijih, ose�a se, u nekom rukavcu, lo� zadah na�eg vremena, a to je ve� lepo.
Ivan Makragi�: Da, naravno. Ne previ�e, ali kao �to vole dobre doma�e filmove (kojih kao da vi�e nigde nema i ne�e ih ni biti), u�ivaju u dobro skrojenim komadima doma�ih pisaca u teatru. Ipak se drame Milene Markovi�, Biljane Srbljanovi�, Stevana Koprivice, Gorana Markovi�a, Du�ana Kova�evi�a, Neboj�e Rom�evi�a i jedan komad Uglje�e �ajtinca dosta dugo igraju, i uvek su sale pune, a na�alost, najve�i reper je - Pozori�te Slavija. Tamo su sramotni, laki komadi, samo dno bulevarskog pozori�ta, gde pi�u i re�iraju tri i po �oveka, ali - igraju se bar 85% doma�i autori. I te lake doma�e komedije po pravilu pune su i na kartu vi�e, a ta previ�e zahvalana publika eto ipak voli te savremene, a povr�ne estradno obra�ene teme. Opet, Zvezdara teatar, Kult i Moderna gara�a neguju uglavnom doma�e autore i to po poluprivatnom sistemu produkcije kao i Slavija, i imaju komercijalni potencijal i zavidan uspeh. Ali, savremene drame novih, mladih pisaca, do 30 godina, zasada nemaju u ve�oj meri svoj prostor, jer im komadi prolaze slabo kod publike i kriti�ara, koji ih ignori�u i nipoda�tavaju. Zato medijski prostor ne pripada njima, samim tim i tretman njihovih dela se tako oslikava. Dakle, drame se izvedu, ali ne �ive dugo, bar po praksi do sada. Izdr�e one jednu sezonu i to im je kraj.
Jelena Kajgo: Postoji.
Jordan Cvetanovi�: Publika postoji za sve pa i za savremene srpske drame.
Marko Milin: Mo�da.
Ivan Pravdi�: Ne, ali bi je bilo kada bi se mo�da neki profesionalac potrudio da je bude.

Da li mislite da je realno da se u budu�nosti stvori kompetentna scena nove srpske drame?

Ivan Makragi�: Mislim da nije realno nimalo, nema �anse. Znam po sebi i drugim kolegama koji nemaju �anse da se istaknu, a imaju dobre drame, �to se i vidi na sajtu Nove Drame - NADA. Problem je u upravnicima i dramaturzima pozori�ta, kao i sujetnim rediteljima, koji vi�e �ele da re�iraju savremene strane pisce (nema�ke, holandske, norve�ke, engleske, ruske, �vedske, francuske), ili strane klasike (�ekspir, Molijer, �ehov), ili doma�e klasike, ili savremene obrade savremenih klasika. A i na FDU reditelji ne sara�uju s dramaturzima gotovo nikad, i re�iraju samo neke strance i proverene pisce, kako im profesori narede, a i sam ispit nije nam organizovan da nam se drame izvedu, ve� samo da se �itaju, �to je van pameti. Te�ko se mo�e stvoriti prava srpska scena mladih pisaca, ve� �e najja�i tretman imati samo proverena imena, sa kojima se ipak ne rizikuje, a za mlade bez prave veze i "le�a" upravnici i reditelji apsolutno su nezainteresovani. I tako �e biti i nadalje.
Sta�a Bajac: Jeste, i iako treba da je povezuje i objedinjuje ideja savremenog, pisci me�u sobom moraju da budu razli�iti i da se me�usobno ne kloniraju. Kada bude dovoljno razli�itog, mo�i �e da se govori o ponudi, a samim tim i o sceni.
Jelena Kajgo: Da, ako se pozori�ne uprave vi�e usredsrede na pru�anje podr�ke piscima i novim doma�im tekstovima. Mislim da je tretman koji pisci imaju u ovoj zemlji nedopustiv i sraman. I dalje �ivimo u vremenu i prostoru u kome caruje rediteljsko pozori�te.
Aleksandar Novakovi�: Ako vidimo ono �to se danas doga�a - te�ko, ali to ne zavisi od autora, nego od svega ostalog, na�alost.
Jordan Cvetanovi�: Ona je ve� stvorena. �to se mene ti�e, o�ekujem peti oktobar srpskog teatra. Jedva �ekam da vidim kako �e izgledati taj bagerista.
Marko Milin: Jo� jednom: mo�da.
Ivan Pravdi�: Ne, dokle god se bude samo pisalo a ne i igralo.
Iva Petrovi�-Modli: Realno je samo ako se tome siled�ijski pristupi. Isto onako kako vladaju�i odr�avaoci statusa kvo drugima ne daju da di�u. I to �to pre, jer malodu�nost je �udo. Ogroman postotak moje generacije je u raznim razvijenim fazama najrazli�itijih vrsta odustajanja. Ali, posle, ne kao posle 5. oktobra, nego bez pajtanja sa onima koji su te dr�ali pod �izmom, ma koliko nevini bili, ko sad nije za nas, protiv je nas. Vrlo komunjarski i sa stavom.