Tekstovi u Izabranim esejima organizovani su i komponovani u, reklo bi se, jedino mogu�u celinu koja �e najverodostojnije reprezentovati Jovana Hristi�a esejistu, ali, istovremeno, osvetli�e u punom sjaju i Jovana Hristi�a knji�evnika u njegovom totalitetu a, posebno, ukaza�e se, nakon pa�ljvog �itanja, i autopoetika i celovit pesni�ki, esteti�ki i filozofski obzor Jovana Hristi�a. Ravnote�a pevanja i mi�ljenja, ideje i ose�anja, sklad, proporcionalnost, razlo�nost, rigoroznost. To su osobine koje najpre identifikujemo u poeziji Jovana Hristi�a. One izbijaju u prvi plan i u Izabranim esejima Jovana Hristi�a: tematska koherentnost, stilski sklad, da ne reknemo "uzvi�ena mudrost, mudra uzvi�enost" kao najlep�a i najve�a vrlina pesnika Fedru, dramskog pisca �istih ruku, najo�trijeg ali i najodmerenijeg kriti�ara na�ih pozori�nih prilika, analiti�nog kriti�ara srpskog pesni�tva. Tada �e se pred �itaocem jasno ukazati tri poeti�ka belega, tri klju�na upori�ta ukupnog Hristi�evog dela, tri osobena znaka: helenizam - kao polazi�te, aleksandrizam ili kontekstualnost - kao postupak izgradnje knji�evnog dela, te Mediteran - kao prostor bivstvovanja i kulture. Postoje jo� dve zna�ajne osobine stila na�eg jedinstvenog, velikog pesnika, dramskog pisca, esejiste, pozori�nog kriti�ara Hristi�a, koje je poodavno primetio Jovan �irilov ali, nekim slu�ajem, nedovoljno su rasvetljene, a to su - zdrava "ironija i ubistveni humor Jovana Hristi�a". Svi njegovi tekstovi pokazuju izvestan ali blag ironijsko-skepti�ki otklon. Vrlo �esto ironija se manifestuje kao paradoks, a pokatkad kao dosetka koja se preseli u anegdotu na�eg kulturnog �ivota. U tom pogledu ima jedno karakteristi�no mesto u epistolarnom eseju o Sretenu Mari�u: "Odavno ve� mislim da se za kratak tekst ne treba pravdati, treba se pravdati za duga�ak." Ali to je duhovitost vrlo ozbiljna, jer izra�ava autopoeti�ki stav Hristi�ev o stilu: jezgrovitost, sublimnost, sveobuhvatnost. Negde Nikola Koljevi� o tome veli: "Nije preterano ako ka�emo da je Hristi� jedan od retkih jugoslovenskih posleratnih pesnika i kriti�ara koji u isti mah kada govori ima �ta da ka�e."
"Ozbiljnost, mera, mudra uzvi�enost, uzvi�ena mudrost..." name�u se kao konstanta u delu Jovana Hristi�a. I njegove drame na antimitski na�in, pune ironije, podsmeha bo�anskim bi�ima, sazdane od �vrste gra�e, zaokru�ene misli i besprekornog jezika, poetskim argumentima dokazuju egzistencijalisti�ku tezu da se "�iste ruke" zapravo ne mogu sa�uvati. Vrednost drame bila je u novom pogledu na li�nosti Edipa, Jokaste, Sfinge. Hristi�eve drame poseduju stamenost i �istotu, dobar dijalog i ozbiljnost teme. Osim preispitivanja, premoduliranja anti�ke drame na takav na�in da govori o na�oj svakodnevici, Hristi� je uneo i na�u svakodnevicu u dramu. Njegova Terasa govori o moralnim problemima u atmosferi jednog obi�nog leta, kada naizgled nema ni�ega �to mo�e da poremeti mirne �ivote na�ih savremenika. Pa ipak, za jednog popodneva, pri zalasku sunca, i jednog bledog jutra, na jednoj sasvim obi�noj terasi koja gleda na Jadran, mo�e biti istih dramati�nih ispita savesti kao i u helenskim legendama.
Helenizam je centralno obele�je klasicisti�ki usmerenog Jovana Hristi�a, prepoznatljiv i u njegovim esejima. Tako se, na primer, prethodna zbirka eseja Terasa na dva mora mo�e �itati i kao tuma�enje, geneza, mala istorija vlastitih stihova. To je jedna od tema dugog ciklusa Mezzogiorno, koji mo�emo da razumemo kao okosnicu celokupnog Hristi�evog pesni�kog stvarala�tva. To je i najhelenskija od svih Hristi�evih pesama, iako se u njoj ne imenuje niko od gr�kih bogova i heroja... Mezzogiorno je veli�anstvena pohvala postojanju, a naslovna metafora podneva vi�estruko se odnosi na �ivotne cikluse dana, godine, �ovekovog �ivota i svekolike stvarnosti. Ta pohvala odvija se na moru, Mediteranu, u �asu sabiranja u kome postaje mogu�e sagledati "Zlatnu strast postojanja i blagu mudrost ne�osti". Uzgred, u prvom �inu drame Savonarola i njegovi prijatelji, �ak ni u uvodnoj didaskaliji, Hristi� ne mo�e da sakrije da je pesnik i esejista Mediterana: "Nebo je plavo i jasno, mediteransko nebo pod kojim se sve pretvara u o�igledne istine."
Njegovi eseji, odmerene, prozirno-bistre misli, skladno i harmoni�no iskazani, kao retko gde u na�oj knji�evnosti, obznanjuju nesvakida�nju kulturu klasicisti�kog smera, u modernom kroju. Ima kod Hristi�a vi�e lepih eseja o pesnicima (o Steriji, Lazi Kosti�u, Du�anu Mati�u i Ivanu V. Lali�u, na primer) u kojima, govore�i o odlikama pesni�kog postupka drugih, kao da govori i o sopstvenom pesni�kom ume�u. Tim povodom vredno je zapa�anje Sa�e Radoj�i�a: "Dovoljno je da pro�itamo re�enice o na�inu postizanja lirske univezalnosti, samokomentarisanju klasicisti�ke poezije ili Sterijinom srodstvu sa tezama stoi�ke filozofije, pa da u tome prepoznamo podosta od pesnika Fedre i Ostrva, Varvara i Op�tih mesta, Mezzogiorna i Tri pjesni ljuvene."
Izabrani eseji organizovani su u �etiri tematski kruga: u pvom poglavlju su, osim eseja o Andri�evoj pripoveci i O jedinstvu u delu Isidore Sekuli�, sve eseji o pesnicima. Drugi krug sadr�i eseje o na�im dramskim piscima, dok su u tre�em raznorodni - eseji o filozofiji u poeziji, o poeziji u filozofiji itd. Karakteristi�no, u �etvrtom poglavlju dat je u stvari samo jedan kra�i esej, Problemi stvaranja, kojim bi trebalo da se svi ovi eseji uve�u u celinu odnosno u njemu je opisan centralni problem moderne umetnosti re�i. Eseji su slo�eni hronolo�kim sledom, ali i sledom poeti�kih osa, tako da, jednostavno, jedan esej izvire iz drugog, nastavak je prethodnog odnosno njegova prirodna posledica, potvr�uju�i i osnovu ideje o knji�evnoj tradiciji odnosno knji�evnoj genezi. Hristi� tu vezivnu nit isti�e: podvu�i �e da je Koza�inski prethodnik Sterije, a da je Trifkovi� njegov dostojan naslednik...
Prvo poglavlje po�inje esejom Pesnik Sterija. U njemu se najpre zapa�a da kritika Sterijine poezije nije napredovala na onaj na�in na koji je napredovala kritika njegovog teatra. Drame su postale �ivi deo pozori�ne tradicije, a poezija predata istoriji, iako je njegova poezija imala �ta da posvedo�i o njegovom teatru. Hristi� �eli da utvrdi da poezija u Sterijinom delu zauzima sredi�nje mesto. "�ini mi se", ka�e Hristi�, "da ono �o je Sterija stihom napisao baca odre�enu svetlost na ono �to je napisao za pozori�te". Mogli bismo re�i da sli�no va�i i za Hristi�a! Smrt i prolaznost, temeljne su teme Sterijine poezije. Hristi� procenjuje da Sterija mnogo duguje stoi�koj filozofiji. On, tako�e, smatra da nije preterano Lazu Kosti�a nazvati sledbenikom Sterije kad je re� o izvornoj klasi�noj inspiraciji i to gledi�te razvija u eseju Skica o Lazi Kosti�u. Stvarna pesni�ka veli�ina Laze Kosti�a kao da je neutvrdiva, sugeri�e Hristi� i usredsre�uje se na pitanje �ta je Laza Kosti� zna�io za na�u peziju. Podse�a nas da su odgonetku "posebnog, izuzetnog i nastranog slu�aja na�e knji�evne istorije" nastojali da daju mnogi kriti�ari i izdvaja, kao "najbolje �to je na taj na�in napisano", ogled Isidore Sekuli�, a potom i oglede Zorana Mi�i�a, Svetozara Brki�a i Mladena Leskovca. Uprkos tome Laza Kosti� ostaje otvoreno pitanje na�e knji�evnosti. Pesni�ka tragedija pesnika jedne od klju�nih pesama na�e poezije, jeste u tome �to je on morao da plati "�itav pesni�ki dug na�eg romantizma", jer se na�ao u pesni�kom toku koji je nadma�io, ali pesni�kim instrumentima koji su odgovarali ambicijama daleko manjim od njegovih. Ispituju�i Lazin helenizam, Hristi� nagla�ava kosmolo�ku stranu njegove poezije i uzima Vilovanku (ili Me�u zvezdama), alegori�nu pesmu koja se najbolje mo�e razumeti, poma�u�i se Parmenidovom poemom u kojoj je tako�e izra�ena "svetlosna simbolika" kao jedan od najva�nijih kosmolo�kih principa. Jovan Hristi� dolazi do otkri�a da je Laza "poeziju postavio kao kosmolo�ki princip po zna�aju ravan svetlosti", pribli�avaju�i se time filozofiji predsokratovskih filozofa. On upozorava na greh na�e knji�evne kritike koja je Lazine kalambure shvatala kao a�enje, ne ula�u�i napor da otkrije iza njih ne�to mnogo ozbiljnije - istinu njegove poezije. Esej o Lazi Kosti� u Hristi� zaklju�uje, ogra�uju�i se: "Ako na bilo koji na�in �elimo o njemu ozbiljno da govorimo, moramo uglavnom da govorimo o onom �to je mogao da napi�e, a tek delimi�no o onome �to je zaista i napisao."
"Vinaver je bio ozbiljniji nego �to misle njegovi protivnici, a neozbiljniji nego �to misle njegovi branioci", zaklju�uje Hristi� u eseju Stanislav Vinaver ili isku�enje ozbiljnog. Raznovrsnost Vinaverovih tekstova, raznostranost njegovih interesovanja i razgranatost njegove ma�te, odaju nam gotovo fizi�ku �elju da se iza�e izvan granica jednog jedinog �ivota - odu�evljenje Bergsonovom filozofijom, "slatko videlo matematike". Posebnu pa�nju Hristi� posve�uje Vinaverovoj teoriji o melodiji na�eg jezika - desetera�ko koje izra�ava plemensko i kolektivno, nedesetera�ko koje odjekuje univerzalnim, traganje za melodijom nadgramati�kom i nadmetri�kom koja �e biti savr�eni izraz, formula raznolikosti i sklada. Vinaver je jedan od najsmelijih eksperimentatora u na�oj poeziji. Njemu su i muzika i matematika slu�ile u simbolisti�ke svrhe.
U eseju o Isidori Sekuli� sadr�an je ceo jedan esej o eseju, ta�nije, autopoeti�ki stav esejiste. Hristi� sublimira su�tinu esejisti�kog stila: prirodnu stopljenost filozofske uop�tenosti i pesni�ke konkretnosti: "Obi�no smo spremni da ka�emo kako esej po�iva na izvesnom broju jednostavnih velikih istina, ali pri tom zaboravljamo kako esej nije izlaganje istina, ve� proveravanje istina." On jo� ne vidi jasno na�in na koji se tekstovi Isidore Sekuli� mogu slo�iti u koherentnu celinu i zaklju�uje, setno: ostala je "rasut pisac", uklet, tragi�no, fragmentom. �ovek razgovora je atipi�an esej u ovoj zbirci. Njime se upu�uje na jo� jednu osobenost esejisti�kog stila - epistolarnost. "Pi�em Vam pismo zato �to mislim na ono �to je Mari� rekao jednom o eseju: da je esej razgovor, da 'esejista razgovara'; i pismo je oblik razgovora, oblik eseja. To vi�e ne vidimo, zato �to se prava pisma danas malo pi�u. A kako su se nekad pisala", prise�a se Hristi�.
U drugom poglavlju su eseji o dramskim piscima u kojima se, kao najdominantnija crta, isti�e Hristi�eva te�nja da se, osim analiti�kog poniranja u dramska dela na�ih pisaca, doku�i odnosno rekonstrui�e epoha u kojoj su stvarali. Srbi su Traedokomediju videli kao svoju prvu istorijsku dramu. Ali �ta ako drama Koza�inskog uop�te nije istorijska drama, ve� ne�to sasvim drugo, pita se Hristi� u eseju O "Traedokomediji" Koza�inskog. I analiziraju�i "dejstvo" po dejstvu odnosno scenu po scenu, utvr�uje da je srpska istorija, Koza�inskom, strancu, poslu�ila kao sredstvo da se ka�e ne samo panegirik Vikentiju Jovanovi�u nego da se stvori "scenario", �vrsta dramska konstrukcija, kao osnova bogatog baroknog spektakla, potpuni teatar. Tako �itana Traedokomedija ima ve�i zna�aj za stvaranje na�e drame. U eseju Sterijine komedije i njihova dramaturgija Hristi� nas uverava da do Nu�i�a u istoriji srpske drame nema pisca koji bi bio uporediv sa Sterijom. Hristi� izra�ava sumnju da mi nismo do kraja razumeli �ta zna�i to �to je Sterija ne prvi zna�ajni, nego i potpuni dramski pisac. Uzori i izvori: upravo zahvaljuju�i tim ugledanjima i pozajmicama, drama je postajala mogu�a u srpskom jeziku i knji�evnosti. Kada se uzme odnos Sterije prema Molijeru utvrdi se da: "ne stoji Sterija tako lo�e u odnosu prema svome velikom prethodniku". "Osnovni Sterijin cilj je", nagla�ava Hristi�, "da pou�ava svoje �itaoce odnosno gledaoce - 'ispravlenije', 'lek za bolesti moralne'". Doga�aji u Sterijinim komedijama zato izgledaju bez �vrste dramske pri�e, jer je njegova namera da predstavi svojim savremenicima od �ega boluju. Naposletku, Hristi� "savetuje" da Sterijine komedije valja �itati od kraja! Tako bi se u njima ispod tanu�nog sloja moralne pouke lak�e uo�ila dubina smisla koji je trajniji i zna�ajniji od izre�enog naravou�enija...
Kosti Trfikovi�u Hristi� izri�e najvi�e pohvale: komediografska ostvarenja Koste Trifkovi�a on smatra malim savr�enstvima, izvanrednim jedno�inkama, ali zaklju�uje da su zvezdani �asovi njegovih komedija pro�li. Zaboravilo ga je �ak i njegovo Srpsko narodno pozori�te u Novom Sadu, ne bez gor�ine konstatuje Hrsiti� u eseju Na� vodviljist Kosta Trifikovi�. Uprkos tome, ima on ugledno mesto u istoriji srpske drame, koje, koliko god to surovo zvu�alo, prema Hristi�u, zauzima zato �to do Nu�i�a nemamo, po daru i ostvarenju, pisca koji bi ga mogao zauzeti. Hristi� isti�e zna�aj Trifkovi�ev: on je na�u zabavu podigao do vredne dramske knji�evnosti podastiru�i dokaze, navode�i "�aljive igre" koje su se igrale u njegovo doba. Posebnu pa�nju Hristi� posve�uje drami Mladost Dositija Obradovi�a, koju odre�uje kao melodramu i procenjuje da bi Trifkovi� u tom �anru stvorio zna�ajna dela. Potom Hristi� usmerava pa�nju na Izbira�icu, potvr�uju�i ve� odavno formirano mi�ljenje o ovom vodvilju kao jednoj od na�ih najboljih komedija. Tako se ovaj esej pretvara u malu, blistavu analizu formalnog oblika vodvilja, hvale�i geometrijsku konstrukciju odnosno nepogre�ivost vodviljske forme - "bez geometrije nema vodvilja", egzaktan je Hristi�. Naposletku, tu je i odgovor na pitanje za�to je Trifkovi� pisao jedno�inke, kojim se opovrgava ustaljeno mi�ljenje da je Trifikovi�ev dar bio kratkog daha. Ne. Trifkovi�eve besprekorne "�aljive igre", razvijene dramske dosetke odnosno jedno�inke, jesu vladaju�a dramska forma bidermajer epohe, koja je kod nas jo� trajala i u Trifkovi�eveo vreme, a koju je odlikovao i proces "deheroizacije" vojvo�anskog gra�anstva.
Hristi� smatra da je pozornica jedan od bitnih klju�eva za razumevanje drama Milutina Boji�a. Teatarske elemente nalazimo i u njegovoj poeziji, a u njegovim dramama obnovu dramskog stiha, u tom smislu pore�en je s Rostanom. Despotova kruna pisana desetercem i �etrnaestercem, deluje kao ve�ba i istra�ivanje mogu�nosti na�eg dramskog stiha, ali u Kraljevoj jeseni... Boji� tako�e pi�e jedno�inke, to je odoma�ena i popularna forma, dramatizovane metafore kojima je jedan �in dostatan.
Kada pi�e o Dubrova�koj trilogiji Ive Vojnovi�a, Hristi� tvrdi kako najtemeljniji poznavalac dela ovog pisca Darko Suvin nije u pravu kada ovu dramu iz �ivota propadaju�e dubrova�ke vlastele svrstava u "otvorenu dramaturgiju", jer su one opisane posve klasi�no, u melodramskom pod�anru. U te tri lirske a dramatske slike (Allons enfants, Suton, Na taraci) Hristi� posmatra Vojnovi�eve likove u odnosu na njihovu klasnu pripadnost - slu�avke, pu�ani, bonvivani, vlastela...
Dva sveta - svet pozori�ta i svet svakodnevne stvarnosti sudaraju se u drami Putuju�e pozori�te �opalovi� Ljubomira Simovi�a. Hristi� stepenuje suo�avanja i preplitanja �ivota u ovoj drami: odricanje od pozori�ta pod pritiskom stvarnosti (Vasilije �opalovi� i Jelisaveta Proti�); preobra�avanje stvarnosti pod pritiskom umetnosti (Sofija Suboti� i batina� Drobac); umetnost najdublje preobra�ava �ivot, ali i umetnost tako�e biva preobra�ena (Filip Trnavac). Putuju�e pozori�te �opalovi� nije samo drama o odnosu umetnosti i �ivota nego i drama o spasitelju, razvijena od realisit�ke opipljivosti do pesni�ke slike. Hristi� traga za trenutkom kada se dramskom piscu Simovi�u pridru�io pesnik Simovi�.
U tre�em poglavlju su eseji Neprolazna �ar predsokratovaca, u kom iz pro�losti izranjaju mislioci koji u razmi�ljanju kre�u od zvezda do ljudskog tela, oni koji su su svet svodili na njegove najmanje zajedni�ke materijalne imenitelje - sunce, voda, vazduh i vatra. �to smo dalji od Grka i Latina, oni su nam potrebniji, tvrdi Hristi� i obja�njava za�to je to tako.
�etvorica junaka novovekovne mitologije: Faust, Hamlet, Don Kihot i Don �uan, �etiri simboli�ka lika u kojima su sadr�ana neka od najbitnijih pitanja ljudske sudbine predmet su eseja Hamlet i njegovi savremenici u kojem Hristi� nastoji da odgovori �ta im je zajedni�ko. Prvo - oni ne delaju sami, nego u parovima: Faust i Mefisto, Hamlet i Horacio, Don Kihot i San�o, Don �uan i Zganarel (Katalinon kod Tirsa de Moline), kao predstavnici "ovozemaljskog sveta", a onda Hristi� otkriva da oni imaju jo� po jednog saputnika "s one strane granice na�eg opa�anja": Faust ima Vagnera, Hamlet Duha, Don Kihot Samsona Karaska, a Don �uan Komandorovu statuu. Tako se pokazuju njihove i komi�ne i tragi�ne strane, parodijske namere autora, odnos dve stvarnosti - jedne koja je potpuna i savr�ena i druge u koju ni oni sami ne veruje da jo� postoji, ali postoji.
Izabrane eseje Jovana Hristi�a, svrstane po srodnosti u �etiri bloka, ujedinjuje na�in mi�ljenja i metod kriti�kog razmatranja obra�enih tema. Ponegde se samo detalj na�e kao zajedni�ki elemenat svima njima. Ali, ono �to nam se �ini va�nijim, jeste �injenica da Izabrani eseji na ponajbolji na�in oslikavaju celovit intelektualni obzor Jovana Hristi�a, jer obuhvataju sva ona tematska podru�ja kojima se on predano i dosledno bavio u svojoj dugogodi�njoj kriti�arskoj praksi, dramskom stvaranju, poeziji, filozofiji.