Teme iz mitova, kao gra�u i predmet umetni�ke obrade u dramskoj knji�evnosti, prvi su na evropskom prostoru, posle anti�kih pisaca, koristili francuski pisci tragedija u XVII stole�u. Mit kao ne�to duboko (�to le�i u nama daleko ispod budne i racionalne svesti), kao formulu na�eg iskustva, koja se pojavi u nekim presudnim i prelomnim trenucima, otkrili su nam pisci romantizma Fridrih Helderlin i D�on Kits. Za ove pisce mit je bio, mislio je Jovan Hristi�, "instrument za istra�ivanje ljudske sudbine: konstanta u bezbrojnoj raznolikosti �ivota koju vidimo oko sebe; formula kojom se mo�e izraziti neki smisao za koji verujemo da pisac treba da ga otkriva". U novije vreme, u evropskoj dramaturgiji XX veka, mnogi pisci su za svoje drame uzimali mitolo�ke osnove. Uz Andrea �ida, koji je sa Filoktetom (1889) njihov neposredni prethodnik, to su bili, da pomenem samo najistaknutije, Bernard �o, Kokto, �irodu, Kami, Eliot, Sartr, Anuj i drugi.
U razdoblju posle Drugog svetskog rata i na ju�noslovenskom prostoru ponovo su se javili dramati�ari koji su po modelima anti�kog mita preoblikovali mit u savremeni kontekst (Miroslav Krle�a, Marijan Matkovi�, Dominik Smole, Jovan Hristi�, Velimir Luki�) ili su se bavili prevashodno motivima srpskog narodnog eposa koji u svojoj osnovi ima mitske elemente (Borislav Mihajlovi� Mihiz, Ljubomir Simovi�).
U svojoj prvoj knjizi �rtvovanje kralja (mit u dramama Ljubomira Simovi�a), nastaloj na osnovu magistarskog rada odbranjenog na Fakultetu dramskih umetnosti, Jasmina Vrbavac pronicljivo je zapazila i znala�ki analizovala niz osobenosti karakteristi�nih za dramsko stvarala�tvo Ljubomira Simovi�a. Pokazala je da se poetika ovoga pisca zasniva na suprotnosti univerzalnog i istorijskog i da taj ve�ni problem knji�evnosti predstavlja u ironi�nom kontekstu. U njegovim dramama gotovo paralelno postoje drevni i savremeni mitovi, a odnos "stvarnosnog" (koje upu�uje na verodostojni svet uklju�uju�i tu i dru�tveni sistem) i "mitskog" (koje upu�uje na op�ti problem ljudske sudbine, koja se ne mo�e objasniti isklju�ivo razumski i iskustveno) mogao bi biti ilustracija stava poznatog kriti�ara Nortropa Fraja da ironijski modus po�inje u realizmu i u krajnjoj kozekvenciji pribli�ava se mitskom - to je karakteristi�no za evropsku knji�evnost XX veka od Franca Kafke do Samjuela Beketa. Ironija kao dramski postupak javlja se na vi�e nivoa u Simovi�evim dramama, te je bilo prirodno �to je Jasmina Vrbavac usmerila pa�nju na pomenuti ironijski modus i ta�no zapazila da on "podrazumeva transponovanje mitskih tema u savremeni kontekst, a dramska ironija koja proizlazi iz tog postupka dovodi do spoznaje �itaoca/gledaoca - a to predstavlja nadogradnju dramskog teksta".
Polazi�te autora knjige �rtvovanje kralja (mit u dramama Ljubomira Simovi�a) zasniva se na saznanju da je Simovi� kao osnovu svih dosad napisanih drama koristio mit (naj�e��e samo kao okvir), odre�enim intervencijama ga menjao (ponekad stvaraju�i novi po uzoru na postoje�e) i preoblikovao ga u savremeni kontekst dramskog dela. Zato on, kao i mnogi evropski i srpski dramati�ari XX veka, glavne likove svojih drama postavlja pred probleme i egzistencijalne dvoumice svog vremena i otvara savremena moralna pitanja koja �e jo� dugo biti aktuelna u svetu u kojem �ivimo. Jasmina Vrbavac precizno utvr�uje da se Simovi� eve drame kre�u u okvirima realno-nadrealno i racionalno-iracionalno, ali da fantasti�na doga�anja iz njegovih drama ne bi trebalo prepoznati kao �istu fantastiku nego kao "njegov specifi�ni odnos prema metafori�nom govoru mita koji ne koristi realisti�ki knji�evni diskurs, ve� onaj priro�en sa�etom kazivanju metafora i simbola" (ven�anje Hasanaginice sa mrtvim Kadijom, u drami Hasanaginica; �udesna izle�enja ili pojava poginulih vojnika iz Prvog svetskog rata pred kr�mom na periferiji Beograda "hiljadudevetsto�ezdesetineke'', u drami �udo u '�arganu'; krvavi tragovi batina�a Dropca i pijanca Blagoja u drami Putuju�e pozori�te �opalovi�).
Jasmina Vrbavac polazi i od saznanja da je dru�tveni sistem, u kom se doga�aju dramska dela Simovi�a, predstavljen negativno: �ovek je u njemu uvek od nekoga bezo�no iskori��en - ili od pojedinaca-silnika, ili od povla��enih dru�tvenih grupa, ili od tesnogrude vlade dr�avnih zvani�nika - i zato je, uprkos zakonima dr�ave i dru�tva, pojedinac ugro�eno i obespravljeno bi�e o �ijoj sudbini odlu�uju dru�tveno mo�niji od njega. Ideja o Bogu je uga�ena, ali nije do�lo do mitolo�ke obnove (na njegovo mesto nije postavljen novi Bog, ve� �ovek) te u dana�njem svetu vi�e nije mogu�no �rtvovati se za spas drugih, tim pre �to je danas sve manje ljudi dostojnih tu�eg �rtvovanja. Zato sa razlogom Jasmina Vrbavac zaklju�uje da okolnosti u kojima �ivimo ne dozvoljavaju istinsku obnovu stanja nepomu�ene sre�e mitskog "zlatnog doba", ali da pojedini likovi Simovi�evih drama u potrazi za zrnom postojanosti dose�u do saznanja da je su�tina �ivota umeti trpeti i znati �iveti sa sopstvenom mukom koja nam otvara o�i i �ini nas ljudima (tako je u Hasanaginici i �udu u '�arganu' patnja uzdignuta do simbola, u Putuju�em pozori�tu �opalovi� "zrno postojanosti'' je umetnost, a u Boju na Kosovu ljudsko �rtvovanje javlja se kao najvi�i eti�ki princip).
Analiti�ki prate�i tretman likova u Simovi�evim dramama, autorka je zapazila da njegov �ovek sazreva prolaze�i faze od paganstva do hri��anstva. Dok paganskim �ovekom upravlja sudbina (u Hasanaginici i �udu u '�arganu' �ovek je izmanipulisana �rtva sudbine, dok je u Putuju�em pozori�tu �opalovi� samo delimi�no svestan mogu�nosti izbora), hri��anski �ovek, poput Isusa Hrista, svesno se �rtvuje (u Boju na Kosovu knez Lazar i Milo� Obili�, �ak i u okvirima sudbinske predodre�enosti, imaju i koriste mogu�nost izbora). Otuda je bio prirodan i njen zaklju�ak o su�tini Simovi�evog poeti�kog izraza: veoma razu�enom simbolikom i metafori�no��u zasnovanim na mitskim si�eima i motivima, te dramskom napeto��u nastalom sukobom istorijskog i mitskog pogleda na svet njegovih likova, Simovi� - tradicionalist u najdelotvornijem, eliotovskom smislu toga pojma - uz pomo� dramske ironije razgra�uje mit i sa dna istorijskog i mitskog zbivanja iznosi izga�enu i unaka�enu sudbinu svog naroda. Likovi njegovih drama (bilo da su iz mita ili iz stvarnosti, bilo da su tla�itelji ili �rtve) li�e na lica Beketovih tragi�kih groteski - usamljeni su, izolovani, nespremni da sa drugim ljudima stvaraju zajedni�ki svet - te zato nisu u stanju da dosegnu do onoga �to ozna�avamo ljudskom sre�om (uvek im do nje nedostaje onaj presudni korak) te su sasvim retko pobednici u porazu.
Isti�u�i sukob mitolo�kog i istorijskog principa u Simovi�evim dramama Jasmina Vrbavac se, staviv�i ih u dramatur�ki prostor Evrope, slo�ila sa zapa�anjem Vladimira Stamenkovi�a da se one, vi�e od drugih savremenih srpskih drama, pribli�avaju preovla�uju�em �anru u evropskoj dramskoj knji�evnosti XX stole�a - tragikomediji koja te�i da sazna i ono �to je van granica stvarnog iskustva i �eli da prodre u nepoznatu napetost �ivota, te da preko farsi�nog i grotesknog poka�e �ta je u njima apsurdno, �ta se podrazumeva pod pojmom egzistencije.
Dosledno usmerena na temu Jasmina Vrbavac je u knjizi prete�no koristila metode nauke o knji�evnosti. Re� je o arhetipskoj i mitskoj kritici, �iji predstavnici polaze od saznanja da se knji�evnost uvek iznova stvara preoblikovanjem arhetipova. Koriste�i iskustva Nortropa Fraja, Suzane Langer i Moda Bodkina, ona se u analizama povremeno slu�ila i iskustvima i saznanjima drugih nauka (naj�e��e psihologije i etnologije), a vidljivo je da je prilikom tuma�enja dramskih sukoba, likova i situacija koristila i teatrolo�ki metod pokazuju�i temeljno poznavanje teorijske dramaturgije. Iako je sa razlogom povremeno koristila i tekstove Kloda Levi-Strosa, ona se nije slu�ila strukturalisti�kim analizama, koje je, u okviru mitske kritike, ostvario ovaj ugledni kriti�ar. U knjizi Jasmine Vrbavac povremeno se javljaju i zapa�anja o dru�tvenoj dimenziji arhetipova. To ne iznena�uje zato �to nema sumnje da Simovi� u svojim dramama nedvosmisleno prikazuje i dru�tvo i prilike svog vremena. Pri tom je jasno da se ovaj humanist i skeptik �uvao doslovnog preslikavanja stvarnosti i savremeno srpsko dru�tvo slikao elegantnim i transparentnim umetni�kim sredstvima, vezuju�i ga za mitske korene.
Knjigom �rtvovanje kralja (mit u dramama Ljubomira Simovi�a) Jasmina Vrbavac potvrdila je ne samo svoju obave�tenost o gra�i koju je koristila (presti�ne studije iz svetske i srpske knji�evne teorije i istorije, istorije drame i teorijske dramaturgije) i smisao za knji�evne i dramatur�ke analize nego i pronicljivu inteligenciju i zrelost shvatanja. Mislim da njena izvrsna knjiga predstavlja osoben pogled na dramska dela Ljubomira Simovi�a i dokazuje njenu zrelost i obavezu da se u godinama koje dolaze znala�ki bavi temama istorije i teorije drame.