Primer akto u svom 311. broju predstavlja Pozori�te Saranda (u prevodu: "sito, re�eto") nastalo 1978. u Heresu (Andaluzija) ali je mnogo poznatije u inostranstvu nego u svom gradu. Njihov poslednji dramski predlo�ak Oma� prokletima, koji je u�estvovao na Festivalu "Don Kihot" u Parizu, u ovom broju tako�e objavljuje Primer akto.
U tematskom bloku Pozori�ne nagrade �asopis prvo objavljuje skra�enu verziju govora Harolda Pintera povodom Nobelove nagrade za knji�evnost koja mu je dodeljena u 2005, sledi tekst o dramskom piscu Albertu Miraljesu koji je morao sa�ekati da posthumno dobije Nacionalnu nagradu za dramsku knji�evnost. Antonio Alamo drugi put je osvojio presti�nu nagradu Born 2005, ovaj put za svoju komediju Instruktor. Nagrada podrazumeva 18.500 evra, dvojezi�no �tampanje dela u �asopisu Primer akto i njegovo pozori�no izvo�enje.
Ve�i deo �asopisa posve�en je �arenoj latinoameri�koj sceni. Uz pregled predstava koje su u�estvovale na XX FIT-u (Festivalu ibero-ameri�kog pozori�nog festivala) u Kadisu, ide razgovor sa Aristidom Vargasom, pozori�nim rediteljem iz Ekvadora, koji govori o me�usobnom nepoznavanju �panskog i latinoameri�kog pozori�ta, ali i latinoameri�kih pozori�ta izme�u sebe. Pored pomenutog festivala u Kadisu, protiv te tendencije bori se Me�unarodni festival Buenos Airesa koji je odr�an pro�le godine peti put. Jo� u Argentini: povodom stogodi�njice najpoznatijeg dramskog dela Florensija San�esa ovaj broj bavi se njegovim celokupnim stvarala�tvom.
U Francuskoj je pro�la godina bila godina Brazila, �to je povod da se predstavi brazilsko pozori�te.
Inicijativa za primer naslov je teksta o 11. festivalu nacionalne dramaturgije u �ileu: po�etkom godine �iri je izabrao tri najbolja teksta i jo� �est finalista, pa je onda raspisan javni konkurs na osnovu koga je izabrano koja pozori�ta �e u toku godine izvoditi nagra�ena dela.
O kubanskom pozori�tu pi�e Rosa Ileana Bude, najpre o predstavama koje je gledala u Havani, zatim o mladim dramskim piscima koji bilo da �ive na Kubi ili u izgnanstvu imaju veoma sli�ne teme, a sliku upotpunjuju �est autoportreta kubanskih dramskih pisaca.
Karlos Espinosa Dominges poslao je iz Sjudad Meksika pozori�nu razglednicu: iz ponude od osamdeset i sedam dramskih predstava napravio je svoj izbor.
Sam naslov teksta urugvajskog profesora knji�evnosti Rohera Mise: Te�ko urezivanje traumati�nog u kolektivno pam�enje, govori s kojim poblemima se suo�ava pozori�te u Urugvaju u tranziciji posle desetogodi�nje diktature.
Poslednji temat broja Susret kultura posve�en je Me�unarodnom festivalu Madrid, Sur (Jug) koji je slavio desetogodi�njicu postojanja i rediteljima koji su na njemu u�estvovali: Salvadoru Tavoli (Jerma, Mater, Pozori�te Kuadra iz Andaluzije) i Teodorosu Terzoupolusu (Ajaks, ludilo, gr�ko Pozori�te Atis).