MILICA KONSTANTINOVI�
Ro�ena 1982. u Sremskoj Mitrovici
Radno iskustvo:
Radio-drame: Utopljene du�e, izvedena na Radio Beogradu, 2003; Veza, Radio-Beograd, 2004; Narogu�eni ljuti zmaj, Radio Beograd, 2006. Celove�ernji komad Gro� i po objavljen u �asopisu "Teatron", u zimu 2004.
Radila kao dramaturg u Narodnom pozori�tu, u predstavi Ze�ji nasip Sini�e Kova�evi�a, u�estvovala na 38. Bitefu kao �lan �irija, 2004.
Pisala za �asopis Scena.
TV serija Imamo hit, u realizaciji.
Obrazovanje: Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, oktobar 2005.
Poha�ala radionice u okviru Festivala filmskog scenarija u Vrnja�koj Banji, 2002.
Student postdiplomskih studija na Univerzitetu umetnosti, Grupa za teoriju umetnosti i medija u Beogradu.
Drame i scenariji:
Celove�ernji komad Gro� i po
Celove�ernji komad �etiri asa
Scenario za celove�ernji film Herkules
Scenario za celove�ernji film Pop and roll
Scenario za celove�ernji film Kraj
Jezici: engleski
Adresa: Miroslava Anti�a 40
22000 Sremska Mitrovica
(s trenutnim prebivali�tem u Beogradu, Partizanski put 72)
Tel: 063/839 4421
E-mail: kmilica@panline.net
Ova e-mail adresa za�ti�ena je od spam botova, morate imati uklju�en Javascript da biste je videli.

Dramatur�ka bele�ka
BAD LUCK KAO METAFORA �IVOTA
Sla�ana KILIBARDA

�etiri asa Milice Konstantinovi� odudara od "generacijske dramaturgije" ne samo tematikom, socijalnim i dru�tvenim miljeom ve� prvenstveno re�enicom i �anrom. U ovom tekstu ne govori se o mladima, o njihovim emocionalnim i egzistencijalnim problemima, o pronala�enju njihovog identiteta... Ovo je pri�a o �etrdesetogodi�njacima, ljudima za koje je �ivotna faza o kojoj pi�u Markovi�, Pelevi�, Bogavac i Vujo�evi� odavno trebalo da bude zavr�ena ali na�alost nije... Egzistencije nemaju, identitet im je propao, emocije su im nestale, ali sve to jo� pani�no tra�e hvataju�i se za poslednju slamku �ivota koja im sigurno izmi�e iz ruku.
�etiri sitna kriminalca: D�oni, Robija, Vitki i, tek ne�to mla�i, Krelac odlu�e da oplja�kaju prodavnicu �arapa ne bi li vratili dug Bosu, reketa�u koji im preti smr�u. Nakon neuspele, neprofesionalne plja�ke, be�e od policije i sakrivaju se u maloj, staroj mesari. U tom klaustrofobi�nom prostoru gde se se�e i prodaje tkivo koje je nekad bilo �ivo, �etiri potencijalno "mrtva" prijatelja seciraju svoje propale �ivote. Dramaturgija je fragmentarna. Radnja se de�ava tokom jedne ve�eri i povremeno se prebacuje u pro�lost svakog od aktera, da bi nam na taj na�in pojasnila odnose s pojedinim likovima iz njihovog �ivota. A dva najva�nija lika su dve �ene - Lili i Leposava - o kojima su sanjali, s kojima su bili, koje su razo�arali i koje su, kao i sve u njihovim �ivotima, bile dostupne, ali ne i do kraja "kupljene" i samo njihove.
Ima ovaj tekst ne�to i od savremenog Beketa, jer njih �etvorica, sku�eni u tro�noj mesari, o�ekuju ne�to za �to unapred znaju da se NIKADA NE�E DESITI I NIKADA NE�E DO�I... A danas je dovoljno oti�i na periferiju Beograda, na periferiju Novog Sada, u bilo koji gradi� u unutra�njosti na�e zemlje i videti da je stanje ova "�etiri asa" stanje svakodnevice nas samih. �ivot je postao toliko beznade�an da je utopija i nada u neko provi�enje, u sre�u koja nenadano dolazi, ostala jedini izlaz iz mentalnog i fizi�kog odumiranja. I tako oni, bez povoda, u maloj mesari sanjaju o velikom Las Vegasu, a bogatstvo svetle�ih kockarnica zamenjuju im svetle�i radioaktivni pili�i, otpad koji je neko doturio da bi se i mi ovde ose�ali "svetski", o�ekuju�i nedosti�ni d�ek-pot... A d�ek-pot je redak i �etiri asa u pokeru dobitna su kombinacija a Vitki, Robija, D�oni, Krelac tako�e su �etiri asa, ali ona gubitna - luzeri, koji su u �etrdeset i nekoj shvatili da su "nepodno�ljivo proma�eni i da je �ivot samo jedno obi�no sranje"...
Ova drama u prvoj verziji imala je kraj koji je bio puno smisleniji, puno groteskniji, bli�e metafori lo�e sre�e. Naime, u prvoj verziji na�a �etiti asa, nakon �to izbegnu policiji i nakon �to shvate da je Vitki podlegao ranjavanju u plja�ki, ostaju u mesari sre�ni �to su izbegli sve opasnosti. Ali, kako to uvek u �ivotu biva, lo�a sre�a odlu�ila je da, shodno vremenu i zemlji u kojoj �ive, u mesari bude pe� na ugalj �iji dimnjak nije godinama �i��en. I ba� te ve�eri, nepotpuno sagorevanje ugljenmonoksida koji se sakuplja u ni�im delovima prostorija, zauvek uspava sve na�e aktere. Oni su zauvek zaspali, d�ek-pot nije dobijen, a u njihovom slu�aju mo�da je ba� taj ve�ni san njihova dobitna kombinacija u pokeru - �etiri asa...

�ETIRI ASA

Lica

D�oni
Robija
Vitki
Krelac
Lili
Bata
Pera �ik
No�ni �uvar
Pandur
Leposava

Svi junaci imaju �etrdeset i kusur godina, osim Krelca, koji ima trideset i kusur. De�ava se na periferiji Beograda, ovih dana.

1.

Mesara. No�. Svuda uokolo razbacane kutije od donjeg ve�a i �arapa. Zavese su navu�ene preko prozora. Vitki sedi na stolici, pored stola za se�enje mesa. Robija stalno nervozno proviruje kroz prozor, navla�e�i iscepane vojni�ke pantalone, koje mu spadaju preko starih patika. Krelac stoji u uglu, dok se D�oni �eta po prostoriji, kao lav u kavezu. Svi imaju italijanske �arape na glavama, koje su smotane tako da im se vide lica. Svi su vidno uzbu�eni.
D�ONI: Ovo se ne de�ava.
ROBIJA: Sve je mirno. Samo mi zuji u u�ima. �logira�u se.
D�ONI: NEKA MI NEKO KA�E DA SE OVO NE DE�AVA.
KRELAC: Jebi ga, usr'o sam.
VITKI: Okrznulo me, pi�ka mu materina.
D�ONI: Ponekad se ose�am nepodno�ljivo proma�eno.
ROBIJA: Lepo sam ti rekao da �e zajebati.
D�ONI: Pobi�e nas.
ROBIJA: Mo�da i ne�e. Mo�da �emo samo ostati bez prstiju.
D�ONI: Pobi�e nas.
KRELAC: Ima jo� vremena, mo�da jo� nije kasno za sve.
ROBIJA: �uo sam da ima neke o�tre makaze, kao one za se�enje mesa. Mo�da �emo ipak samo ostati bez prstiju. Ja to ne�u podneti. Znate da se onesvestim kad vidim krv.
D�ONI: Ko zna �ta �e sutra da mi se desi. Jebote, sve �e nas pobiti.
KRELAC: Ti si stolar, Robija. Ti �e� ionako kad-tad ostati bez prstiju.
ROBIJA: Kako mo�e� da se zajebava� u ovakvoj situaciji?
VITKI: Propustili smo priliku. Moj pokjni �ale uvek je govorio da je �ivot pun propu�tenih prilika.
D�ONI: Jebena kasa, jebeni kazino, jebeni �ivot, �ta sad da radim.
ROBIJA: �to ga vodi� kad nije za to. Lepo sam ti rekao da �e zajebati. Mali je iz fine ku�e.
KRELAC: Lili je kriva.
ROBIJA: Mnogo si nervozan, mali.
KRELAC: Matora ku�ka.
D�ONI: Kako �u da vratim?
ROBIJA: Je l' si ti zato tako puko, mali?
KRELAC: Ne ljutim se ja na tebe, Robija. �ivot je jedno obi�no sranje.
D�ONI: Opet si naduvan.
KRELAC: Ej, zna� koliki d�ointi� sam srolao, ovako mali. Ej, pa moram da se rasteretim malo. Te�ko mi je. ROBIJA: Puk'o si, kao...Sto puta sam ti rekao, dogovori su dogovori, mora� da nau�i� da po�tuje� dogovore. Pogledaj Vitkog.
VITKI: Kako me je okrznulo...
D�ONI: Mora� da nau�i� da po�tuje� divlje instinkte u sebi. To je pre�ivljavanje. Ti previ�e razmi�lja�.
KRELAC: Nisam mogao, bojao sam se da ne preteram.
ROBIJA: Trebalo je samo da ga udari�, ni�ta vi�e.
KRELAC: Jebi ga, Nisam znao da �e imati utoku.
D�ONI: Jebem ti majku, pa �ta bi drugo no�ni �uvar mogao da ima. Buzdovan? Mora� na sve da bude� spreman, Krelac.
KRELAC: Mislio sam da �e ovako da bude lak�e.
ROBIJA: Opet ti misli� kad ne treba.
KRELAC: Mislio sam, ovako �e sam da mi da klju�eve od kase i mi palimo. Nisam se spremio za udarac.
D�ONI: Jebem ti majku, �ta ima da se sprema�, dekne� ga u tikvu i do vi�enja.
VITKI: Hteli smo da neko drugi pla�a na�e dugove. Moj pokojni �ale uvek je govorio, "�ovek mora da nau�i da sam vra�a svoje dugove".
D�ONI: Sad smo najebali.
VITKI: �to bi moj pokojni �ale rek'o...
KRELAC: Jebote pokojni �ale. Mrzite me sad, eto, zajeb'o sam, ne ponosim se time. Zajeb'o sam. Kad me i ona kurva nervira.
ROBIJA: Proradi�e mi �ir od nerviranja. Jesi morao da duva�?
KRELAC: Moram, Robija, eto ubijte me, ako ho�ete, moram. Kad mi je sve crno. �ivot je sranje. Ne mogu to da podnesem. Kad se naduvam ok mi je, �ivi mi se, ne znam.
D�ONI: Kad se naduva� nisi pouzdan.
KRELAC: Kako sam mogao da znam da ima utoku, kako?
D�ONI: Neka mi neko objasni za�to nismo drpili ke�?
ROBIJA: Zajeb'o je, jesam ti lepo rekao da �e zajebati.
KRELAC: �to mi niste rekli da �e imati utoku.
ROBIJA: Evo, boli me stomak. Pa da, �ir mi je proradio. D�oni, slede�i put mu nacrtaj kako izgleda pravi no�ni �uvar.
D�ONI: Jebena kasa. Znao sam da je tako ne�to previ�e dobro da bi i�lo glatko.
ROBIJA: Jebi ga, �to zove� ovog idiota. Reko sam ti da �e zajebati.
D�ONI: Mali, ubi�u te.
KRELAC: Trudio sam se da ne napravim neko sranje.
D�ONI: Govno jedno, ubi�u te, bre, je l' ti zna� da je kasa bila puna para. Kako sada da vratim dug, mali, kako?
KRELAC: Uvek sam ja kriv za sve.
ROBIJA: Mnogo si nervozan, mali.
KRELAC: Unervozim se kad treba da idem u akciju. Niko nije savr�en. Kad nisam navikao na te stvari. Nisam ja k'o vi, vi ste imali svoje fore, jo� mogo pre nego �to sam vas upoznao. Nisam ja navikao.
ROBIJA: �to ga zove� kad je finjak. Ulica je, burazeru, majka.
VITKI: Sve mogu da podnesem, samo mrzim kad se matori ljudi dernjaju kao klinci.
D�ONI: Stalno mislim na kasu. Jebena kasa, jebena kasa, jebena kasa.

2.

No�. Prodavnica italijanskog donjeg ve�a i �arapa. �uvar spava na stolici pored kase. Ulaze Vitki, D�oni, Robija i Krelac, sa �arapama preko lica i pi�toljima u rukama. Krelac staje iznad �uvara i nekoliko puta zamahuje rukom. Ostali su nestrpljivi.
KRELAC: Di�' se, pi�ko.
Krelac dr�i pi�tolj, uperen u �uvara. Vidno je upla�en, drhti mu ruka.
KRELAC: Gledaj dole. Gledaj u zemlju da ne popije� metak. �ta sad?
ROBIJA: Klju�evi.
KRELAC: Daj klju�eve.
�UVAR: Kakve klju�eve?
KRELAC: Kakve klju�eve?
ROBIJA: Od kase, budalo.
KRELAC: Od kase, budalo.
�uvar daje Krelcu klju�eve. D�oni mu otima klju�eve i poku�ava da otklju�a kasu.
D�ONI: �ta je ovo, ne�e.
KRELAC: Ni jedan?
D�ONI: Ni jedan.
KRELAC (�uvaru): �ta je ovo, ne�e ni jedan. Ubi�u te, bre. Daj klju�.
Vrlo glasan alarm, �ije nevidljivo dugme je pritisnuo �uvar.
KRELAC: Alarm.
ROBIJA: Je l' ide?
D�ONI: Ne.
KRELAC: Alarm, bre.
VITKI: Pali.
D�ONI: Ne�emo valjda da je ostavimo.
KRELAC: Robija, alarm.
ROBIJA: Znam da je alarm, �ujem, nisam gluv.
VITKI: Izlazi napolje.
Robija podi�e te�ku kasu, koja mu ispada. oni istr�avaju napolje, �uvar ustaje, uzima svoj pi�tolj i kre�e za njima. Odjekuju pucnji.

3.

Mesara. vitki se dr�i za le�a.
VITKI: Okrznu me, izgleda.
D�ONI: Da vidim.
VITKI: Ma, nije ni�ta, ogrebotina samo.
ROBIJA: Daj mu da vidi.
VITKI: Ne treba. Ogrebotina.
ROBIJA: Dobio sam kilu od one kase. Bila je te�ka kao tu�.
D�ONI: E, Mileva, Mileva. Lepo si mi govorila da ne�u nikada imati para.
KRELAC: Niste mi rekli da ima alarm.
ROBIJA: Da si ga udario u glavu ne bi uklju�io alarm.
VITKI: Mo�da nas je video.
D�ONI: Dobre su ove �arape. Ni�ta se ne vidi kroz njih.
ROBIJA: Italijanske. Ako se u ne�to Italijani razumeju, razumeju se u modu. Dobro je da sam uspeo da dignem par komada dok smo tr�ali.
D�ONI: Koje crno dobro, �ta da radim? Do sutra moram imati sve pare na broju. Sa svim kamatama.
KRELAC: Ne mogu da funkcioni�em kad sam nervorzan.
ROBIJA: Ti si stalno nervozan. Ispada da nikada ne mo�e� da funkcioni�e�.
VITKI: Tamo je bila kanonada. Ne bi me �udilo da upadne murija.
ROBIJA: Samo muriju mi ne spominji. Po�e�e mi migrena.
KRELAC: Ona ku�ka je kriva za sve.
VITKI: Bila je mnogo dobra riba kad je bila mlada. Radila je u trafici kod doma vojske. Ja je znam iz najboljih dana. Nosila je kratke suknje, a no�ice samo sevaju. A imala je mesa na kostima. Nije bila kao ove uspiju�e danas, kost i ko�a. Imao je �ovek za �ta da je uhvati. Svi su uvek kupovali "Drinu" kod nje. Morala je da ustane da dohvati kutiju, da stane na prste i da se izvije. Majica joj se podizala tako da sevne bela ko�a oko pupka. Izgledala je toplo i meko.
D�ONI: Jebena kasa.
KRELAC: Sjebala me je u najgorem trenutku. Otrla me k'o blato, pi�ka joj materina.

4.

Hodnik. Veliki kofer stoji ispred ulaznih vrata, po njemu razbacane stvari. Lili izbacuje Krel�eve stvari napolje.
KRELAC: Nikome nisam dobar. Jesam li ja stvarno toliko lo�, reci mi, molim te?
LILI: Ovo je poslednje, sad mo�e� da se �isti�.
KRELAC: Gde? Zna� da su me keva i �ale izbacili iz ku�e.
LILI: Dosta je bilo sa�aljenja.
KRELAC: 'Ajde, Lilika, daj samo jo� malo, posle �u da na�em svoju gajbu, 'ajde, matora, ja sam tvoj de�ko, mora� da mi u�ini�.
LILI: Nekada sam bila najbolja riba u kraju. Svi su se okretali za mnom. Zna� da sam imala stan u krugu dvojke. Mali bio, dodu�e, ali sladak, pa u centru. Mi smo tada ove sa periferije samo preko ramena gledali. Samo preko ramena. A vidi sad, na �ta sam spala. Evo guram �etr'es neku, a vucaram se s klincima. A nekada sam samo najbolje momke odvajala.
KRELAC: Nemoj da si pokvarena.
LILI: Nekada sam, bato moj, s oficirima furala. Vodili me po celoj Jugoslaviji. Jedan me je odveo u Sarajevo na kafu. �isto onako, reda radi.
KRELAC: 'Ajde, matora, nemoj da si pi�ka. Pusti me da u�em.
LILI: A vidi sad, na �ta sam spala. Klinci neki, bez stana, samo bi da se uvale.
KRELAC: Matorka, plati�u ti. Obe�avam.
LILI: Kako je Ostoja bio visok i lep. Bio potpukovnik, ako ne i pukovnik. Vodio me u dom vojske na igranku. Sve mi je kupovao. Sve. Njega sam volela. Njega jedino. Njemu sam htela i da rodim, kad sam prvi put zaka�ila. Ba� sam htela, bilo mi nekako toplo oko srca �to je njegovo. Posle dobio prekomandu u Split, ja kod njega, kad ono, on dvoje dece i �enu. I �enu, jebo ga otac. �ta sam mogla, sklonila sam. Ono drugo, to je posle bilo slu�ajno. Sva�ta sam preko glave preturila. Ti si mi ovde seo. Tu, vidi�, na teme.
KRELAC: Nisi bila takva prema meni. Kad je bila zima, pa kad je trebalo da se seku drva, onda sam ti bio dobar. A sad. Vidi sad.
LILI: Nisam htela da ti ka�em, ranije. Nisam izdr�ala, zna�. �ensko sam, imam potrebe. A i to jo� malo, posle ko zna. Nemoj da se ljuti�.
KRELAC: Prevarila si me.
LILI: Drag si mi bio, ali onako, mali, vi�e nije moglo. Ima� problema u glavi. To, �to ti misli� da je dole, to je u glavi. Sve je u glavi. A �ena je �ena.
KRELAC: Ti samo �eli� da me povredi�.
LILI: Nemoj, mali, tako to da shvata�. Nije meni do toga. Sva�ta sam podnela u �ivotu. Nego, uskoro �e zadnji voz da mi pro�e, pa... ode �ivot. Imam samo jo� to malo vremena za sre�u. Odavno sam odustala od udaje. Kad me Ostoja nije... onda, ko �e me sada. A ti, mali, ima� u glavi problem.
KRELAC: Reci mi s kim.
LILI: S Robijom.
KRELAC: Misli� da je Robija bolji od mene, a? Misli� da nije olo�? Ubi�u te, kurvo, bre. Ti si jedna obi�na prostituka. Ti misli� da mo�e� sa mnom tako.
LILI: Ne ljuti se. Zadnji voz mi prolazi. A to s tobom, to je sve u glavi.
Krelac ga�a Lili onim �to mu prvo do�e pod ruku.
KRELAC: Ti si na�la mene da zajebava�. Kurvo jedna. Ubi�u te, prekla�u te, izvadi�u ti creva i tebi i njemu, je l' ti jasno. Ima da te zapalim. Prokleta kurvo. Hteo sam da te vadim iz ovih govana.
LILI: Za sve ove godine, jedno sam nau�ila o mu�karcima. Kad god se ose�aju nemo�no, po�nu da vi�u.
Lili zalupi vrata.
KRELAC: Hteo sam da te vodim u Las Vegas. Hteo sam da te odvedem tamo gde vi�e ni�ta od ovih sranja ne postoji. Sve si upropastila. Vide�e� ti, ku�ko glupa, vide�e�, kada se obogatim. Do�i �e� ti, ali onda ne�u hteti da te primim. Moli�e� ti mene, jo�. Onda �u svima da budem dobar.

5.

Mesara. Vitki i dalje nepomi�no sedi na stolici. Robija gleda kroz prozor. D�oni stoji na sredini prostorije, a Krelac �u�i u uglu i dr�i se za glavu.
KRELAC: Matora ku�ka. Hteo sam da je vodim u Vegas.
VITKI: Ma, 'ajde, mali, razvedri se, nije sve tako crno.
D�ONI: Jebeni Las Vegas. Je l' vi znate da tamo �ovek ne mo�e da ne dobije. Gubi�, gubi�, ali jednom mora da te usere. Tamo ima najvi�e kockarnica i kazina na svetu. �itao sam da je jedna baba, za samo pet dolara, uspela da dobije d�ekpot na to�ku sre�e u iznosu od milion i dvesta dvadeset osam hiljada. Vegas je raj za gre�nike.
ROBIJA: Burazeru, ako do�e murija, ja �u da se ubijem.
D�ONI: Vegas je jedno od najpopularnijih mesta za samoubice. Pri�a se da pojedini hoteli imaju sobe za samoubice. To su prostorije sa zvu�nom izolacijom u kojima se nalazi samo sto, stolica i spreman pi�tolj. Nema. Nije to kao kod nas, to je klasa.
KRELAC: Mora�u da molim da me ponovo prime na posao, ako budem hteo da me keva i �ale puste u ku�u. A taman sam dao otkaz.
D�ONI: Ti, mali, menja� poslove kao �arape.
KRELAC: Posao je za budale. No�ni �uvar fabrike pod ste�ajem.
ROBIJA: No�ni �uvar, a ne zna da drugi no�ni �uvari imaju pi�tolje.
KRELAC: Meni nisu ni dali pi�tolj. Vitki, �ta ti je ovo?
Krelac pokazuje Vitkom rem, koji stoji u uglu.
VITKI: To je rem, za �ere�enje svinje. Posle klanja. Joj, �to me ne�to �ulja, pi�ka mu materina.
ROBIJA: Taman sam mislio da �u da se sredim. Oduvek sam imao potrebu da se o�enim, da otvorim tapetariju. Nisu me htele. A pitao sam, nije da nisam. Nego, sve ne�to, 'o�e�, ne�e�, pa na mala vrata. A one, znale da sam robijao, nekoliko puta, pa sve �ta �e ovaj re�i, �ta �e onaj misliti. Ode �ivot. A hteo sam neku da mi kuva, da mi ku�u zamiri�e kuvanjem, svaki dan. Mislio sam da �emo dobiti ovaj put.
D�ONI: Jebeni Gad. Bilo je previ�e dobro da bi bilo istinito. Ose�am se kao da sam upao u �ivo blato. �to se vi�e trudim, dublje upadam u govna.
VITKI: Sve ovo �to nas okru�uje, ova soba, ova ulica, ovaj grad. Sve je to �ivo blato. Mi smo ro�eni u �ivom blatu. Ja sam se navikao na �ivo blato. Zavoleo sam ga. Pa, ne mo�e� da ne voli� to blato, kad je tvoje, pi�ka mu materina.
D�ONI: Bio sam blizu. Bio sam jebeno blizu. Bio sam samo korak daleko od sre�e.
ROBIJA: Ja sam mislio da �emo jednom sigurno dobiti. E, malera.
D�ONI: Moj deo sam podelio na dva dela. Jedan sve�anj stavio sam u d�ep, a drugi sam bacio u promet. Mislio sam da je trinaest moj broj. Trinaest mi je uvek bio sre�an broj. Ro�en sam trinaestog, o�enio sam se trinaestog, trinaestog sam dobio na bingu onih sto pedeset dinara, kad je to bila druga nagrada. Ma, jebote, bio sam sto posto siguran da dobijam. Bio je trinaesti. Stavio sam sve na trinaest. Molim Boga. Gledam onu lopticu. Vrti se, vrti se, pi�ka joj materina, nikako da stane. Upadne u trinaest, ja sam se ve� upi�ao od sre�e. Mislim, gotovo je. Kad ono, pampur. Stala na nuli. Onda sam uzeo drugih pet hiljada, stavio na crno. Mislio sam kad je sve crno, nek bude crno. I puknem i tu. Opet nula. I, jebi ga. Zajeb'o stvar. A bio je trinaesti, pi�ka mu materina. Morao sam da poku�am ovo sa kasom. Al' ne�e, pa ne�e. Pa nije mi, valjda, jo� vreme da umrem.

6.

Ulica. Vitki stoji i promatra. Dolazi prljavi D�oni. Cupkaju od hladno�e i uzbu�enja.
D�ONI: I?
VITKI: Smrz'o sam se.
D�ONI: Mora� malo da smr�a�, nezdravo se hrani�. Nema� kondicije.
VITKI: Mator sam ja za ovo.
D�ONI: Je l' jede� pomorand�e?
VITKI: Kakve pomorand�e?
D�ONI: Mora�, jebi ga. Mora� da jede� pomorand�e, zbog imuniteta.
VITKI: Odakle mi lova za pomorand�e?
D�ONI: Dobro, kupi�u ti ja pomorand�e.
VITKI: Ne treba.
D�ONI: Je l' ti treba?
VITKI: Ne treba.
D�ONI: Kupi�u ti ako ti treba.
VITKI: Ne treba.
D�ONI: Treba ti, Vitki, sav si ubledeo.
VITKI: Bila je ona riba.
D�ONI: Koja, ona plava?
VITKI: Ne, ona crna.
D�ONI: Ona sa sisama?
VITKI: Ma ne, ona s dobrim dupetom. Ona �to li�i na Leposavu.
D�ONI: Koja je to jebulja.
VITKI: Dobra, k'o milion dolara.
D�ONI: Je l' oti�la prodava�ica?
VITKI: Jeste. Jo� pre pola sata.
D�ONI: Pre pola sata?
VITKI: Da. Odlazi u osam uve�e. Nikada ranije.
D�ONI: Burazeru, ako nam ovo upali, sa�uva�emo glave.
VITKI: I dalje ne shvatam za�to nam je to trebalo.Ti zna� da sam ja uvek uz tebe, spas'o si mi glavu na rati�tu, ali mator sam da otimam.
D�ONI: Va�no je da smo mladi u du�i. Bio sam siguran da �emo dobiti. �ta mogu kad nije bio moj dan. Moram sad da vratim pare onom Gadu. Kamata raste, a kad po�alje gorile, bi�e gotovo. Ja imam decu, zna�, bojim se za njih. Ma �ta ona rekla, oni su jo� uvek moja deca. Ne mo�e to tako, sad jesu sad nisu.
VITKI: Niste hteli da me slu�ate. Svaki normalan �ovek zna da se na kocki samo gubi. Da smo ulo�ili u lanac mesnica kao �to sam predlo�io...
D�ONI: E, pa, da je moj deda �iv, ja bih imao dedu.
VITKI: Slu�am onog Robiju, "kralja pokera", i vidim da nema pojma o �emu pri�a. Da zna �ta je poker ne bi igrao poker. A ti bi trebalo ve� jednom da shvati� da neko ko je ro�en u selu Zloselu, na reci Mrtvici, i to na petak trinaesti, nema �anse da osvoji premiju. Tako to ide.
D�ONI: Moja �ena uvek je govorila da sam lud. Srednja ekonomska, a kockam se. A de�avalo se i da dobijem. Odnesem joj lan�e, a ona se sme�ka, prosto vidi� kako joj je krivo �to je vikala na mene. E, kakva je to �ena bila. K'o zmaj. Na �ta si ti pukao pare?
VITKI: Bolje da ne zna�.
D�ONI: Nisi valjda i ti po�eo da se kocka�?
VITKI: Na lekove.
D�ONI: Je l' ne�to ozbiljno?
VITKI: Ne�u jo� dugo.
D�ONI: Kako to?
VITKI: Zna� i sam kako to ide. Mnogo sranja, malo sre�e. Nisam hteo nikome da ka�em. Ne volim na�in na koji ljudi gledaju bolesnike. Samo da zna�.
D�ONI: Ne brini.
VITKI: Eno ga, dolazi.
D�ONI: Jeste, to je taj tip. Jebem ti, majku. Je l' vidi� ko su danas �uvari. Ovaj matori ima sto godina.
VITKI: Odakle ti uop�te ideja...
D�ONI: Robija stalno drpi�e �arape. Ima jedna kasa koja se prazni tek krajem meseca. Puni su k'o brod. �ene stalno kupuju ga�e i �arape.
VITKI: Nismo mi vi�e za ovo. Nije ti ovo Bekova prodavnica konfekcije iz osamdesete. Ovo su ti najnoviji sistemi za�tite, alarmi, laseri, �uda muda.Trebalo je da slu�a� �enu.
D�ONI: Pametna je bila moja Mileva. Uvek sam govorio da je trebalo da zavr�i tu medicinu. Bila bi doktor, samo takav. Slu�aj, Robija �e da nabavi utoke, sve �to mi treba da uradimo, jeste da sa�ekamo no�, da ovaj lik zaspi, obijemo vrata, drmnemo ga u glavu, maznemo pare iz kase i �trafta.
VITKI: Da mi je neko pri�ao da �e� da me uvu�e� u plja�ku... U tim godinama... Posle svega �to smo pro�li.
D�ONI: Moram na decu da mislim. Jeste da ona ka�e... ali ba� me briga. Ti zna� da bih ja tebi u�inio.
VITKI: Je l' ih vi�a�?
D�ONI: Odem tako, ponekad. �pijuniram ih. Kosta mi je porastao. Osmi razred. A Marija ima momka, izgleda. Sakrio sam se, neki dan, pa ih gledam kad dolaze ku�i. Do�la je s nekim de�kom, dr�ali su se za ruke. Posle me bude sramota, misli�e neko da sam... neki manijak.
VITKI: Eto, �ta ti je �ivot.
D�ONI: �ta si se raspilavio, treba� mi, ovde, kapira�. U tebe imam najvi�e poverenja. Onaj Krelac je klinac, a Robija je dobar, ali zna� da je mnogo glup.
VITKI: Da mi nije trebalo za lekove, ja ne bih ni uzimao.
D�ONI: Znam. Je l' ti bar poma�u?
VITKI: Pomo�i �e mi da br�e umrem. Nije ni va�no. Nemoj samo nikome da ka�e�.
D�ONI: Ne brini.

7.

Mesara. Robija pu�i cigaretu i gleda u plavi dim, koji polako izbacuje iz plu�a. Atmosfera u kojoj �etiri o�ajnika ne znaju zbog �ega vi�e da �ale.
D�ONI: Ode �ivot dok si rek'o keks. Ma, ne�u valjda jo� da umrem. Nije jo� vreme.
ROBIJA: Trebalo je da dobijemo. Svako mora jednom da dobije.
KRELAC: �ivot je jedno obi�no sranje.
ROBIJA: �to bi rek'o moj drugar Jole iz Padinjaka: "Nije da se bojim da umrem, samo ne�u da budem tu kada se to desi".
KRELAC: Kako �u sad da se vratim kod keve i �aleta. Nezgodno smo se rastali. Rek'o sam im da �u ih zapaliti.
D�ONI: Koliko imaju godina?
KRELAC: �esdeset pet, bli�i im se sedam banki.
ROBIJA: I ti jo� uvek dozvoljava� da te zajebavaju.
KRELAC: �ale mi je nezgodan tip. Mali je, al' ima jaku ruku, a kevu nikada u �ivotu nisam video da se smeje.
D�ONI: Mora� da se postavi�, mora� da lupi� rukom o sto. Da im poka�e� ko je gazda.
KRELAC: �ta �u, kad su mi ulili strah u kosti.
ROBIJA: E , s kim se ja dru�im, u pi�ku materinu. Nije ni �udo �to imam gastritis.
D�ONI: Kako nisam dobio. Sve je ukazivalo da �u dobiti. �ta �u da radim za pare?
ROBIJA: Je l' ti zna� nekog ko je o'ladio Gada za pare?
D�ONI: Ne.
KRELAC: Zna� Pivketa?
ROBIJA: Kog Pivketa?
KRELAC: Pivketa, pandura.
D�ONI: �ta s njim?
KRELAC: Gadovi ljudi su mu nabili vilicu u grlo. Jedva je �iv ostao.
VITKI: Jednog tipa su gurnuli niz stepenice, drugog su rasekli preko bulje. Jednom su u tri po podne izvadili utrobu dok je �ekao autobus. Meni je bilo sasvim dobro i bez svog tog sranja.
ROBIJA: Samo da nas ne pohapse.
D�ONI: Gad �e nas prona�i i u prdekani. Od njega �ovek ne mo�e da se sakrije. On je svuda.
ROBIJA: I ba� smo njemu morali da ostanemo kratki.
D�ONI: Jebi ga. Nisam se raspitao. Znao sam samo da ima lanac piljarnica i da pozajmljuje pare. Nisam se raspitao dovoljno.
VITKI: �ovek mora da zna da treba da vra�a svoje dugove. Ne mogu da di�em.
D�ONI: Lepo je govorila moja Mileva. Ne zna�, Nikola, s parama. Jeste da si srednju ekonomsku zavr�io, ali ne zna�.
ROBIJA: Ma, ovaj finjak je zajebao stvar. Ne zna da krade.
KRELAC: Ne znam. Ne znam, brate. Nisam ja kao ti. Ti si krao od svoje pete godine. I �ale ti je krao, i o�uh ti je krao, i keva ti je krala.
ROBIJA: 'Ej, 'ej, ne diraj mi kevu.
KRELAC: �to bih ja krao. Trebalo je da imam bend. Da je moj bend ostao u �ivotu, ja sad ni�ta od ovoga ne bih morao da radim. Ja sam gimnaziju napustio da bih mogao da sviram.
D�ONI: Stvarno? �ta si svir'o?
KRELAC: Bubnjeve. Imali smo i ime "Mar�alova omladina". Pukli smo posle tri meseca.
ROBIJA: Ma, ti si kreten.
KRELAC: Nemoj da sere�, brate. Ti i ona kurva ste za sve krivi. Lili mi je sve priznala, jebo sam joj milu majku, a i tebi �u.

8.

Krevet. Na krevetu sedi Lili u italijanskom donjem ve�u i �arapama. pored nje sedi Robija i pu�i.
ROBIJA: Jo� ima� talenta. Ne mo�e taj talenat da ostari.
LILI: Nekada sam bila prva riba u gradu.
ROBIJA: Dobila si samo malo celulita. Ali za mene to je idealno. Vidi ove sise.
Robija uhvati Lili za sisu. To su sise za milion dolara.
LILI (Smeje se.): Pusti, golica� me.
ROBIJA: E, matora, matora. Ode �ivot dok si rek'o keks. Nisam stigao ni da se o�enim. Je l' bi ti htela, sad, mo�da?
LILI: Nemoj da me zajebava�.
ROBIJA: �to? Nisam ja neozbiljan.
LILI: Ma, nemoj da me zajebava�.
ROBIJA: Ne zajebavam te, matora. Ja samo kad pomislim da ne�u vi�e biti sam, ko pustinjak, meni je srce puno. Ja sam ti idealan za brak. Ni�ta ne tra�im, leba ne i�tem. Samo kad bi' imao neko �ensko u ku�i da mi kuva i da me izmasira kad po�ne da mi se ko�i leva strana, ja bi', ja bi' umro sre�an. Ja bi' bio k'o malo dete.
LILI: Pro�la su ta vremena. A ma�tala sam, nije da nisam. Ma�tala sam da �u napustiti posao u trafici, biti doma�ica. Imala sam prijateljice. Se�am se Biljane i Vere, kad se nas tri skockamo, pa se na�minkamo, svi su se u gradu za nama okretali. Ma�tala sam. Da me je Ostoja tada pitao ja bih odma', ne bi minuta �ekala. Odma' bi s njim i na kraj sveta ako treba, al' pro�'o voz.
ROBIJA: Nije Ostoja jedini. �ta meni fali? �ta mi fali?
LILI: Ni�ta ti ne fali, nego nisam ja vi�e za to. Vera se prva udala. Imala je krem ven�anicu, s karnerima, i cve�e u kosi. Ona nije volela velove. Se�am se, jo� tada sam mislila "kad �e na mene do�i red". Posle se Biljana udala. Ona je nosila belo. Ja se pitam, "dobro, Bo�e, �ta sam ti zgre�ila, pa da ostanem poslednja".
ROBIJA: Nije jo� kasno. Vidi mene. Pogledaj me, matora, bar se ti i ja znamo.
LILI: Znamo se, nego guramo �etr'es i neku. Ne�to me sramota, mladi se registruju. Sramota, pored njih.
ROBIJA: E, govorili su meni moji, "�eni se, Jugoslave, dok je vreme". Zna� kako je, mlado-ludo, nisam hteo da me neko ve�e, pa da ne mogu da di�em. Posle zaglavio u zatvor, pa me uzeli na zub. �ta god da se desi, ja prvi na listi za �uzu. I, eto ti. Jedna godina, druga, pro�e �ivot. A mogao bi' ja da radim i ne�to po�teno. Mogao bih samo kad bi ti htela. Da otvorim tapetariju, da me Bog vidi.
LILI: Ma, nije meni zbog toga, nego kad me Ostoja nije... ja sam digla ruke. Sad sam se nekako i navikla na svoju samo�u.
ROBIJA: Kako si se, majku mu, navikla na samo�u. Pa, ja se na samo�u ne bih navikao, pa da me neko pu�kom tera.
LILI: �ta, nas dvoje, treba da smo mladenci pod stare dane?
ROBIJA: Odve��u te, bre, u Las Vegas da te �enim. Tamo se i matori ljudi ven�avaju.
LILI: Ma, 'ajde...
ROBIJA: Stvarno. Pa ne bi' te lagao.
LILI: Ti da me vodi� tamo?
ROBIJA: Uzeo je D�oni od Gada neke pare.
LILI: Od onog �to dr�i piljarnice?
ROBIJA: Jeste. Pa smo mislili da ih bacimo u promet, svi su znaci da �e da nas usere ovaj put.
LILI: Kakvi znaci?
ROBIJA: Ti zna� da sam ja "Kralj pokera".
LILI: Ti? Ti kralj pokera? (Smeje se.)
ROBIJA: Nau�io sam neke opasne fore u zatvoru.
LILI: E, OSTOJA, OSTOJA, DA VIDI� NA �TA SAM SPALA.
ROBIJA: NAJVA�NIJE JE DA NE SKIDA� OKO S PROTIVNIKA.
LILI: I �ta �e� onda, kad dobije� na pokeru.
ROBIJA: U Las Vegas. Tamo ima najvi�e kockarnica i Kazina na svetu. Ti da ide� sa mnom. Da te �enim. A kad zgrnem pare ima da ti kupim bundu od nerca.
Robija golica Lili, koja se smeje. Robija je prevr�e na krevet.

9.

Mesara. Krelac nasr�e na Robiju. Preti mu pi�toljem.
KRELAC: Od svih �ena na svetu ti si na�ao ba� moju matoru. Gde sad ja da stanujem, gde?
ROBIJA: �to se igra� s tim pi�toljem, mali, nije to za tebe.
KRELAC: Taman sam se sredio. Dvori�na zgrada, sva u ru�ama, u ku�i mir i ti�ina. Sad treba da se vra�am kod onih krvopija.
D�ONI: Mora� da lupi� rukom o sto. Nisi vi�e dete.
KRELAC: Ubi�u ga.
D�ONI: O'ladi malo tintaru, mali.
ROBIJA: Ja sam s Lili furao dok si ti bio zelen k'o gu��ije govno.
KRELAC: Ma, ubi�u kevu i �aleta.
D�ONI: �to samo ho�e� da ubija�. Sedi, popu�i d�oint, smiri se malo.
KRELAC: Nemam, sve sam popu�io.
ROBIJA: Ne bi taj umeo nekog da ubije, ni da ho�e. Nije mogao ni da udari tipa u glavu.
Robija uzima cev pi�tolja i name�ta je sebi na �elo.
ROBIJA: 'Ajde, �ta �eka�, rokni drugara zbog ribe.
KRELAC: Ne�u da prljam ruke. Bolje da te Gad prona�e.
ROBIJA: Znao sam da nema� muda.
KRELAC: Ko nema muda, bre.
VITKI: Stvarno je bila dobra riba. I pod stare dane se zbog nje sva�aju. Takva je bila jo� samo Leposava. Moja Leposava. Ja sam za Leposavu �ta god je trebalo. U vodu, u vodu.

10.

Kafana. Vitki sedi za stolom. Pored njega prolazi Leposava. Bri�e stolove.
VITKI: Lepa, Lepa, srce mi je puno dok te gledam.
Leposava se samo nasme�i, vidno umorna posle napornog dana.
VITKI: Kad god pro�e� pored mene stane mi dah. Ne mogu da di�em. Mnogo si dobra riba. Jo� uvek si prva liga. A jo� kad se setim onih dana, srce 'o�e da mi stane.
Leposava ga ne slu�a. kao da je njegove pri�e �ula ve� hiljadu puta ili kao da joj vi�e ni�ta nije va�no.
VITKI: Kako si ti umela da ljubi�. Pa to je bio san svakog mu�karca. Je l' ti zna�, bre, da jo� uvek patim za tobom. Ma, evo, dvadeset godina je pro�lo, i jo� te nisam pre�alio. Moja Lepa. Koji mi je �avo bio da te pustim. Da mogu i da sve to nisu budala�tine, ja bi' tebe oteo. Al', ne da� se ti vi�e. Nisi vi�e mlada, ni�ta vi�e nije kao nekad. Zna� ti sve, Leposava. Uvek si znala. Znao sam da si znala. Video sam kako me gleda�. Sad je sve druga�ije. Nisi vi�e sama. Tu su deca. Eto, ja jo� sam. I jo� sam te �eljan. �eljniji sam te sad nego ikad.
Leposava gasi svetlo u kafani.

11.

Mesara. Vitki te�ko di�e. Krelac dr�i revolver.
KRELAC: Ko, bre, nema muda. Mnogo me nervira� u poslednje vreme, zna�. Po�tujem te, samo, brate, zato �to zna� da �uti� kada treba.
ROBIJA: Uvek sam znao da zave�em kad me neko ne�to pita.
KRELAC: Sad �e� da vidi� �ta su muda.
Krelac vadi metke iz revolvera, ostavlja samo jedan, stavlja pi�tolj na glavu. Igra ruski rulet.
D�ONI: Krelac, dosta mi je tvojih sranja. Daj utoku.
KRELAC: Nemam muda, ja nemam muda?
ROBIJA: Okej, burazeru, ima�, ostavi jebeni revolver.
KRELAC: Usrali ste se, a (smeje se). Uvek sam znao da ste pi�ke.
D�ONI: Ostavi jebenu utoku, mamlaze jedan.
ROBIJA: Nije normalan, prosvira�e mozak. Evo, kuca mi u glavi. Sad �e nesvestica.
KRELAC: Ko sad nema muda a, brate?
Krelac povla�i oroz, ali revolver ne opali. D�oni mu prilazi i otima mu revolver.
ROBIJA: Dobro je, o'ladio sam se. Pritisak mi opet ska�e.
D�ONI: Budalo jedna. Treba da prosvira� mozak i ostavi� nas da kupimo tvoje delove. Je l' ti zna� �ta mene sutra �eka. Za�to mi i pored svega pravi� sranja.
KRELAC: Zato �to me provocira. Reci mu da me ne provocira.
D�ONI: Nemoj da ga provocira�.
KRELAC: Ja nemam muda.
D�ONI: �to ti je dobra ova utoka. Odakle ti?
KRELAC: Od �aleta. Zna� da mi je deda bio partizan. Ostavio mu je gomilu oru�ja. Drpio sam mu, pro�le nedelje. Sre�a da nije primetio.
D�ONI: Ovo je ne�to skupo.
KRELAC: To ne dam Gadu. Ima sentimentalnu vrednost. Vrati.
D�ONI: Vrati�u ti, ali da mi ne pravi� sranja vi�e sa tim.
ROBIJA: Ti si, Krelac, jedini iz fine ku�e, neko bi mogao da pomisli da si najnormalniji me�u nama, a ti si, burazeru, najlu�i.
KRELAC: �ta �u kad sam emotivac.
ROBIJA: Brate, �to se ne ugleda� malo na Vitkog. Vitki nikada ne razmi�lja. Uradi �ta mu se ka�e i �uti.
D�ONI: Mora� da nau�i� da slu�a� �ta ti se ka�e.
ROBIJA: Dobra akcija samo je stvar dogovora. Mnogo ti je kratak fitilj.
KRELAC: Kako da nemam kratak fitilj. Osvrni se oko sebe, pogledaj gde smo. Pogledaj gde �ivimo. Taman sam se sredio. Taman mi je krenulo.
ROBIJA: I onda si usr'o motku. I na pokeru si me zajebao. Rekao sam ti da se opusti�.
VITKI: Rekao sam vam da ne igrate poker. "Kralj pokera", ma 'ajde.
D�ONI: Joj, sad kad mi do�e onaj, onaj, mamu mu jebem. Kakav je to smrad. Sedi u kolicima i samo izdaje naredbe. One njegove gorile zamenjuju mu i ruke i noge. Nije ni �udo �to ga zovu Gad.
ROBIJA: Evo, sad mi je pritisak na vrhuncu. Sad �e da mi krene krv iz nosa. Imam aritmiju.
VITKI: Da ste hteli da ulo�imo u lanac mesnica...
KRELAC: Nisam ja kriv �to je Pera �ik provalio. Da Pera �ik nije provalio �emu, sve bi bilo u redu.
ROBIJA: Videlo se da si nervozan.
KRELAC: To si ti video, jer si znao.
ROBIJA: Videlo se. Taman sam na�ao dva debila, koja pojma nemaju s pokerom. Da nisi bio toliko nervozan, skinuli bismo im ga�e. Bili su idealni. Pojma nisu imali.

12.

Kafana. Svetla su poga�ena, gori samo jedna lampa, za stolom, za kojim sede Robija, Krelac i jo� dva kartaro�a. igraju poker. Krelac je nervozan, a kartaro�i, zva�emo ih Bata i Pera �ik, izgledaju siroma�no. Ba� kao da nema �ta da im se uzme. Poluprazan litrenjak rakije stoji na stolu.
KRELAC (Po�e�e se.): Pratim.
Krelac stavi novac na sto.
BATA: �to se ovaj stalno �e�e?
ROBIJA: Svrbi ga, �ta.
KRELAC: Moram da se po�e�em kad me svrbi. I ti se �e�e� kad te svrbi. Svako normalan se �e�e kad ga svrbi.
BATA: Moram da pitam. Svega ima.
PERA �IK: Pratim.
ROBIJA: Pratim i di�em za dva.
BATA: E, jebi ga. Pratim tvoja dva i di�em. (Bata pokazuje klju� od kola.) Jugo.
PERA �IK: Nemoj juga.
BATA: Pusti me, znam �ta radim.
KRELAC: Ne idem. (Po�e�e se.)
PERA �IK: Ni ja. Opet se �e�e.
ROBIJA: Koliko ga ceni�?
BATA: Soma.
ROBIJA: Dobro. (Stavi novac na sto.) �ta ima�.
BATA: Mislim da treba da se poklonite pred ove �etiri gospo�e. Znao sam da mi je dama pik sre�na karta.
Bata pose�e rukom za novcem na stolu.
ROBIJA: Polako, burazeru. �etiri asa.
PERA �IK: Ma, ovo je neverovatno.
ROBIJA: Veruj, burazeru, veruj.
BATA: Kako to da uvek ima� bolje karte od mene?
ROBIJA: Sre�a, burazeru. I iskustvo.
BATA: Molim vas... Ja sam propao �ovek. Sve je oti�lo. Ne mogu da verujem. Sva u�te�evina. Ku�a mi je pod hipotekom. Ja �u da se ubijem.
PERA �IK: Nikad nisam imao gore karte u �ivotu.
BATA: �ta �u sada. (Pla�e) Ubi�u se. E, Bato, nesre�o.
KRELAC: Jebi ga, brate. �ivot je sranje. Tako to ide. Nekad te 'o�e, nekad ne�e.
PERA �IK: Ne�to je sumnjivo u celoj stvari.
KRELAC: Nemoj da me nervira�. �ta ima da ti bude sumnjivo?
PERA �IK: DAJ OVAMO TE KARTE. (Zagleda karte.) OVO SU CVIKOVANE KARTE.
ROBIJA: �ta ti pada na pamet.
PERA �IK: �ta je ovo ovde?
ROBIJA: �ta?
PERA �IK: OVO OVDE, KOD CVETA.
ROBIJA: Ja ni�ta ne vidim.
KRELAC: �ta serete. Otvorio je novi �pil. Video si da je otvorio novi �pil.
BATA: A �to se ti toliko nervira� kad ni�ta nisi dobio?
PERA �IK: Pregledaj ga.
Bata i Pera �ik pretresaju Robiju.
ROBIJA: �ta vam je, ljudi.
Bata i Pera pronalaze jo� jedan �pil kod Robije.
BATA: Zamenio si �pilove. Hteo si da me oplja�ka�. Sve si hteo da mi uzme�. Govno jedno pokvareno.
PERA �IK: Hteo si da nam proda� muda za bubrege. Imam jednu vest za tebe, burazeru. Ko vara, gubi.
Bata i Pera �utiraju Robiju, koji se previja.
ROBIJA: Nemojte, ja sam sr�ani bolesnik, ni bubrezi mi ne rade kako treba. Pu�i �e mi �ir, jao.
PERA �IK: �ta ti, mali, gleda�?
Krelac �utne Robiju.
KRELAC: Sram te bilo, u tvojim godinama.
BATA: Zamalo deca da mi zavr�e na ulici, zbog tebe, govno jedno.
Bata i Pera uzimaju pare i odlaze.

13.

Mesara. Robija stoji na stolici i gleda kroz prozor.
D�ONI: �ta radi�?
ROBIJA: Ovako se bolje vidi.
KRELAC: �ta je trebalo da radim. Pera �ik uop�te nije bio glup, kao �to si mislio.
ROBIJA: Pronicljiviji je kad nije pijan. Kako ne bi provalio, kad si se ti �e�ao kao kreten.
KRELAC: Nije bila moja ideja da varamo Peru �ika. "Zameni�u �pilove, niko ne�e primetiti". Ma, 'ajde, molim te. Nije trebalo da zovemo Peru �ika. �uo sam da je, s onom stvar�icom, �etiri �ene i jednog tipa smestio u bolnicu. I �to nisi zvao D�onija? Du�e se poznajete.
D�ONI: Ja nikada ne igram na kvarno.
ROBIJA: Slomili su mi rebro. Na sve moje probleme. Ja imam krte kosti i slabo zarastaju. Mogao sam da umrem.
D�ONI: Sutra je rok, ja jo� uvek nemam pare.
VITKI: Kao muve u paukovoj mre�i. �to se vi�e koprcamo, vi�e se upli�emo.
KRELAC: Jo� mo�emo da pobegnemo.
D�ONI: Ne mo�e� da pobegne� od njega. On je kao sudbina. Tih i smrtonosan.
KRELAC: Brani�emo se. Imamo utoke. Nas �etvorica protiv Gada. Ne�u nikome da dozvolim da me poni�ava.
D�ONI: Nikuda ne ide bez deset gorila, i svi naoru�ani do zuba.
KRELAC: Nasrnu�emo na njih, koliko god ih bude. Neka se bar pri�a da smo poginuli kao ljudi, a ne kao pi�ke. Ma, ne�u da �ekam da on do�e po mene. Idem odmah. Napa��u ga, kada to najmanje o�ekuje.
D�ONI: Ne vredi, blindiran je. Ima zamak s kamerama i d�ukelama. Ne mo�e� da mu se pribli�i�. To bi bilo ravno samoubistvu.
KRELAC: �ovek je u kolicima.
D�ONI: Srce �e mi stati kad �ujem kako zuji tim kolicima sutra.
VITKI: Du�nik ga je obogaljio. Nije imao �ta vi�e da izgubi. Od tada je na oprezu.
KRELAC: Ubi�u ga. Ja �u da mu do�em glave. Ima da vidi kako to Krelac radi. Ima da moli za milost. Vi samo �ekajte pa �ete videti. Ja �u sam da mu se najebem majke.
ROBIJA: Mali je uvek bio jak na re�ima.
KRELAC: �ta sad to treba da zna�i?
ROBIJA: Ni�ta, samo ka�em.
KRELAC: �ta ti je rekla?
ROBIJA: Ko?
KRELAC: Matora. Samo da zna� da ni�ta nije istina. Ti veruj kome god ho�e�, ali u pitanju je pritisak. Poludim kada sam pod pritiskom.
ROBIJA: Kakva sad matora, moslio sam da smo zavr�ili s tom pri�om.
KRELAC: Znao sam da me je pljuvala pred drugima. Ku�ka.
ROBIJA: Ni�ta mi nije rekla.
KRELAC: Ona je la�ljiva ku�ka.

14.

Soba, s velikim krevetom. Na krevetu le�i Krelac u ga�ama. pored kreveta igra obna�ena Lili, u italijanskim �arapama i donjem ve�u.
KRELAC: Nemam vi�e vutre.
LILI: Nisam ja vi�e za ovo. Moram malo da sednem da se odmorim.
KRELAC: Ho�e� da mi pozajmi� neke pare da kupim jo� malo?
LILI: Nisi mi vratio ni ono od pro�li put.
KRELAC: 'Ajde, matora, znam da ima�.
LILI: Ostoja nikad nije pozajmljivao pare od mene. To mu je bilo ispod �asti. Uvek je sve sam pla�ao.
KRELAC: Imam ja plan. Nemoj da misli� da nemam. Pozajmi�e D�oni neke pare, od nekog lika u mi�elinkama, pa �u sve da ti vratim.
LILI: Trebalo bi da na�e� neki posao.
KRELAC: Posao je za budale. Samo mudri mogu da ne rade ni�ta i da opstaju.
LILI: Kad se samo setim, kako je nekada bilo lepo. Bila sam lepa i zgodna, a vidi sad.
KRELAC: �ta ti fali?
LILI: Ugojila sam se, pa sam se zapustila. Ni kod frizera odavno nisam bila.
KRELAC: �to ne ode� kod frizera?
LILI: �to da idem, kad ti, ionako...
KRELAC: �ta?
LILI: Ni�ta, nego mislim..
KRELAC: �ta?
LILI: Pa, ono, zna�...
KRELAC: Nemam pojma.
LILI: Da ne ispadne da ti prebacujem. Onaj tvoj... tvoj problem.
KRELAC: Jesam uradio sve �to si tra�ila?
LILI: Jesi.
KRELAC: Jesam nacepao drva?
LILI: Jesi.
KRELAC: Jesam okre�io kuhinju?
LILI: Nemam ja zamerki na to, nego...
KRELAC: Rekao sam ti, matora, da ne mogu da funkcioni�em pod pritiskom.
LILI: Znam, nego... nismo odavno ni poku�avali.
KRELAC: Treba mi samo malo vremena da se prilagodim.
LILI: Dok se ti prilago�ava�, meni pro�'o voz.
KRELAC: Dobro, �ta ho�e�?
LILI: Da poku�am.
KRELAC: Da poku�a�?
LILI: Mo�da ovaj put...
KRELAC: Mo�da.
LILI: Poku�a�u.
KRELAC: Poku�aj.
Lili poku�ava da zadovolji Krelca rukom.
KRELAC: Dobro je.
LILI: Je l' dobro?
KRELAC: Napreduje�.
LILI: Je l' mogu�e?
KRELAC: Samo tako nastavi.
LILI: Ho�u, znala sam ja...
KRELAC: Ubrzaj, ubrzaj.
LILI: Dobro.
KRELAC: Ne preteruj.
LILI: Je l' ovako?
KRELAC: Sad si usporila.
LILI: A sad?
KRELAC: Dobro je, samo tako nastavi.
LILI: Znala sam ja da mo�e�, izdr�i.
KRELAC: E, sad prestani, prestani, stani.
LILI: E, pampur.
KRELAC: �to nisi stala?
LILI: Stala sam.
KRELAC: Nisi prestala kad sam ti rekao.
LILI: Opet ni�ta.
KRELAC: Nemoj da me provocira�.
LILI: Dodaj mi tu maramicu.
KRELAC: Nisam ja kriv, nisi prestala na vreme.
LILI: E, moj Ostoja, moj Ostoja.
Lili bri�e ruku, baca maramicu.
KRELAC: Lepo sam ti rekao da stane�.
LILI: Ne vredi.
KRELAC: Sad �e� opet da po�ne� da cmizdri�.
LILI: Nekad sam bila prva u gradu. Svi su se za mnom okretali. Nisam morala ni da ih pipnem.
KRELAC: Sada si matora i debela.
LILI: S tobom uvek isto. Uvek si bio jak na re�ima...
KRELAC: Nemoj da me nervira�. Zna� �ta se desi kad me nervira�.
LILI: To su sad mu�karci. Nema vi�e d�entlmena, moj Ostoja. Nekada su pravi mu�karci bili d�entlmeni i u krevetu.
KRELAC: Stalno misli� o krevetu. U tim godinama. Ho�e� da vidi� �ta ja mislim o tvom krevetu.
LILI: �ta?
Krelac prosipa litrenjak rakije na krevet, uzima upalja� i pali posteljinu na krevetu.
LILI: Iju, ne tu posteljinu.
Lili poku�ava da ugasi plamen jastukom.
KRELAC: Lepo sam ti rekao da me ne nervira�.
LILI: Ne ovu posteljinu. To je trebalo da mi bude �tafir. Moj �tafir si zapalio, kretenu jedan nesposobni.
KRELAC: �ta si rekla?
LILI: Ni�ta.
KRELAC: Ja nesposoban, ja... sad �u kosu da ti zapalim.
Krelac poku�ava da uhvati Lili.
KRELAC: Do�i ovamo.
Lili se otima, krelac joj zapali kosu. Ona tr�e�i gasi zapaljene vlasi.
KRELAC: Je l' vidi� �ta se desi kad me nervira�? Je l' vidi�?

15.

Mesara. Krelac sedi i zami�ljeno gleda u vrhove svojih patika.
KRELAC: Slagali smo se, nije da nismo.
VITKI: �ene su to, Krelac. Nemoj samo da poku�ava� da je zaboravi�. Onda si najeb'o.
D�ONI: Nikada ne�u zaboriviti dan kada sam upoznao Milevu. Slet, stadion JNA, ja, pionir ekonomske �kole iz Zagreba, ona, pionirka medicinske �kole iz Beograda. Samo smo se gledali. Imala je ko�u, malo kao gu��iju i kratku suknjicu. Jedna mlada Albanka uru�ivala je �tafetu, stadionom je odjekivalo "�oku, Tito", a Mileva i ja smo kri�om razmenjivali adrese. Ja sam, bre, mislio da ona pi�a limunadu i sere man�melou.
ROBIJA: Samo da nas ne pohapse.
KRELAC: Bila je idealna za mene.
D�ONI: Ja, zbog nje, ostavio kevu u Zloselu i pravo za Beograd.
KRELAC: Slagali smo se. Nije da nismo. Ne ka�em da ja imam laku narav.
ROBIJA: Izgleda da me je uhvatila promaja. �iga me u krstima.
D�ONI: Trebalo je da budem u Vegasu. Trebalo je da sedim u "Cezarovoj palati", ispred sumnji�avog krupijea i izvla�im karte na blek-d�eku, dok nekoliko puta zaredom ne izvu�em dvadeset jedan.
VITKI: Nikada ne mo�e� da bude� siguran �ta �e da se desi. �to me probolo, pizda mu materina.
KRELAC: Sve je to zbog nje.
VITKI: Okolnosti su bile takve.
KRELAC: Nije trebalo da me izbaci iz ku�e u najgorem trenutku.
D�ONI: Trebalo je da budem zaslepljen neonskim svetlima i bi�uterijom s ode�e "la�nih Elvisa", dok mi sisate plavu�e duvaju u kockice za sre�u.
ROBIJA: �uti! Ugasi svetlo.
Gase svetlo. Svetlo, koje dolazi spolja, obasjava prostoriju. �uju se sirene.
ROBIJA: Murija! �ta sad, u pi�ku materinu, �ta sad?
KRELAC: Idem sad da im se najebem majke. Pustite me da im poka�em kako to Krelac radi.
ROBIJA: Ako upadnu, ja �u da se ubijem.
VITKI: Znao sam da �emo se uvaliti u govna.
ROBIJA: Dajte mi utoku. Ako upadnu, ja �u da zavr�im sa �ivotom.
KRELAC: Daj, bre, Robija, �to si se usr'o, zavali� ih sve u glavu, puca� na njih...
D�ONI: Vidi se, mali, da nikad nisi bio u ratu.
ROBIJA: �uti, evo ih.

16.

Prazna soba, s jednim stolom na sredini. Za stolom sedi Robija, ruke su mu vezane, vidno je isprebijan, slomljen mu je nos. Iza njega stoji jedna smrtno ozbiljna, crna figura. To je Ruka Zakona.
ROBIJA: Vidi, burazeru, ja imam ozbiljne sr�ane probleme. Pritisak mi radi cik-cak... imam aritmiju. Lo�e reagujem na ovakve razgovore, zuji mi u u�ima.
Ruka Zakona udara Robiju u bubrege nekoliko puta. Robija stenje.
ROBIJA: obro, dobro, ok. Lak�e malo, pi�ka mu materina. Hteo sam ja da se promenim. Bog mi je svedok da sam hteo. Nisam dobro po�eo. Mislio sam da postoji laka lova. Sad znam da ne postoji. Mo�da samo u Vegasu. To je raj za gre�nike. Hteo sam da budem bolji �ovek, da otvorim tapetariju, da nemam �ega da se stidim, da se o�enim, al' kad jednom zabrlja�, ne mo�e� posle lako da se izvu�e�.
Ruka Zakona stavlja Robiji kesu na glavu. Robija se gu�i i pada u nesvest. Ruka Zakona poliva ga vodom, Robija se trgne.
ROBIJA: �ta? Jebi ga, sav sam mokar. Ne mogu vi�e, moram da spavam, dokle �e ovo jo� da traje? �ta god da se desi, vi prvo kod mene, pa, majku mu, ne mogu ja biti kriv za svaku plja�ku u kraju. Pravio sam gre�ke u mladosti, nije da nisam, radio sam sva�ta. Odle�o sam svoje. Ne bi' ja opet pravio sranja. Sad je red na neke nove klince. Nemam ja vi�e �emu da se nadam. Navikao sam ja na ovu usranu...
Ruka Zakona udara ga u bubrege.
ROBIJA: Nemoj, daj, jebote, keva mi je bila bubre�ni bolesnik. Nemoj samo po bubrezima. Umre�u. Pi�o sam krv, zadnji put kad ste me pustili u klonju. Nije mi dobro. Ne znam �ta vi�e da ka�em. Nemam u �ta vi�e da se zakunem. Nemoj samo kesu vi�e, daj, brate, pa ljudi smo. Nisam ja, nisam ja birao ovaj �ivot, on je izabrao mene. Lako je tebi, burazeru. Tebe pla�aju da bude� zup�anik. Mene neko ste�e i zavr�e, niti znam ko, niti znam za�to. �udna je to ma�inerija. Taman misli� da si otkrio kako radi, onda shvati� da, u stvari, nisi otkrio ni�ta i da mora� sve ispo�etka. Dobro, razumem ja i tebe, brate, mora� i ti da zaradi� tu crkavicu. Jebi ga. �ivot je sranje. Udri.
Ruka Zakona ponovo stavlja Robiji kesu na glavu. Robija se gu�i i pada u nesvest.

17.

Mesara. Sirene sviraju svoj zaglu�uju�i mar�. Svi su uznemireni, a jedno malo fluorescentno pile svetli u uglu.
VITKI: Sad je gotovo.
ROBIJA: Hladan znoj me oblio. Sad �e da mi krene vrtoglavica. �logira�u se.
D�ONI: Mene oni ne brinu. Prona�i �e nas Gad i u paklu, ako bude trebalo.
KRELAC: Ako upadnu, sve �u ih pobiti.
ROBIJA: Evo, evo, hladan znoj i vrtoglavica. Ljudi, nije mi dobro.
D�ONI: Brzo su shvatili. Ba� su efikasni.
ROBIJA: Gotov sam. Ovo je sigurno �log.
VITKI: Neki odvratan ukus mi je u ustima. Kao zemlja.
D�ONI: �ta je ono?
ROBIJA: Koje?
KRELAC: Ne�to svetli.
D�ONI: Jebote, pile svetli u mraku.
ROBIJA: Presek'o sam se. Kakvo sad pile?
D�ONI: To su ti hormonski pili�i. To ni�ta ne valja.
KRELAC: Radioaktivni pili�i. Do jaja. Mora da mi zbog toga u poslednje vreme opada kosa.
ROBIJA: Jeb'o pili�e, panduri nam upadaju, a mene drma �log.
D�ONI: Vitki, brate, mo�e� da najebe� zbog ovoga.
VITKI: Gu�im se.
D�ONI: Vitki, koji ti je kurac.
VITKI: Ne mogu da di�em.

18.

Kafana. Vitki sedi za stolom i gleda Leposavu, koja zami�ljeno bri�e �a�e.
VITKI: E, Lepa, Lepa. Mnogo radi�, po ceo dan si na nogama. Malo si ostarila, ali jo� si lepa. Svi ljudi venu i lepota im propada, ali kod tebe to sve ide nekako sporije. Ja�a si i od vremena. �to mi nije dao Bog da se meni vra�a� ku�i posle posla. Bila si u pravu. Sve si dobro govorila, samo ja, budala, nisam hteo da te slu�am. Lepo si rekla da bi mogli da budemo sre�ni i u kartonskoj kutiji. Hteo sam prvo da steknem, pa tako, ode �ivot. Mislio sam da �e me pro�i, sva ta nostalgija za tobom. Mislio sam da vreme le�i sve rane. Nisam onda znao da si ti ja�a od vremena. Nisam znao da �e da me boli u grudima kad te vidim i da �e brada da mi se trese. Leposava, Leposava, �eljo moja pusta.
Leposava se obla�i i gasi svetlo.

19.

Sirene se polako gube u daljini. Svetlo ponovo obasjava prostoriju i Vitkog kome iz usta kulja crna krv.
KRELAC: U, jebote, pa kad se ovo desilo.
ROBIJA: Dobro je, koja luda sre�a. Zamalo da se �logiram.
D�ONI: Kakva sre�a, budalo jedna?
VITKI: �ta me gledate? �ta je bilo?
D�oni otvara jaknu Vitkog i vidi veliku crvenu mrlju na stomaku.
VITKI: Znao sam da me je okrznulo.
ROBIJA: U, burazeru, gadno si najebao.
VITKI: Nije ni�ta... ogrebotina samo... da mi nije ovaj odvratan ukus u ustima.
KRELAC: Treba da ga odnesemo u neku bolnicu.
ROBIJA: Tamo �e da nas pohapse, ja se u zatvor ne vra�am.
D�ONI: Pa ne mo�emo da ga ostavimo.
VITKI: Nije ni�ta, samo me je malo doka�ilo. Hladno mi je.
D�ONI: Smiri se, nemoj da mrda�, smisli�emo ne�to.
KRELAC: Ej, Vitki, je l' bolelo?
VITKI: Ni�ta ne oseti�. Samo vrelinu.
D�ONI: Umukni, umuknite obojica, pustite me da razmi�ljam.
ROBIJA: Mo�da biismo mogli da pozovemo nekog lekara, a, i da mu prislonimo pi�tolj na teme. Ne bi smeo da zucne.
D�ONI: Ovde ima krvi k'o blata, on mora u bolnicu.
Vitki ka�lje. Iska�ljava krv.
KRELAC: U, jebote. Njemu je sve gore.
ROBIJA: Je l' ima neka privatna bolnica?
KRELAC: Ima kurac, je l' zna� ti koliko to ko�ta?
D�ONI: Vozim ga u bolnicu. Pomozite mi da ga podignem.
ROBIJA: Nema �anse.
D�ONI: Krelac, pomozi mi.
KRELAC: Ej, brate, nije da mi nije stalo, ali on je gotov, zna�. Ne moramo svi dole.
D�ONI: Kakvi ste to ljudi? Ne�emo valjda dozvoliti da umre? Pomozite mi, jebem vam...
Robija poku�ava da podigne Vitkog.
ROBIJA: Al' je te�ak, jebote. Ruke su mu kao led. Poplaveli su mu prsti.
Robija i D�oni poku�avaju da mu zagreju ruke trljanjem.
KRELAC: Eto ti �ta je �ovek. Malo krvi i mesa. Jedno zrno i kraj.
D�ONI: �ta pri�a�, jo� je �iv.
KRELAC: Ne�e jo� dugo.
D�ONI: Umuknite obojica.
KRELAC: To je sudbina, ni�ta drugo.
ROBIJA: Da je mene tako doka�ilo, ja bih ve� odavno odapeo.
D�ONI: 'Ajde, pizda mu materina, nemoj sada da me izneveri�.
KRELAC: Za�to nije ranije ne�to rekao?
ROBIJA: D�oni, plave su mu usne.
D�ONI: �ta gledate, trljajte ga.
ROBIJA: To je dobro za cirkulaciju.
KRELAC: Al' je hladan, jebote.
ROBIJA: Vitki, brate...
D�ONI (Prisloni uho na lice Vitkog.): Gotov je.
ROBIJA: Gotov, a? Nemoj da sere�?
D�ONI: Ne serem, �to bi srao, gotov je. Pipni mu puls.
ROBIJA: Stvarno, gotov.
D�ONI: U, jebote, �ta sad. �ta sad, u pi�ku materinu. �ta da radim?
KRELAC: SMISLI�EMO NE�TO, NEMOJ DA SE NERVIRA�.
D�ONI: Kako da se ne nerviram, pi�ka ti materina. Ubi�u i tebe. Do�i ovamo i tebe �u da ubijem.
KRELAC: Nemoj, �ta ti je?
D�ONI: �uti, umukni, ubi�u te ako samo pisne�. Zave�i. Zave�i.
ROBIJA: D�oni!
D�ONI: I ti zave�i. Zave�ite obojica. Jebem vam mater! Joj, koje sranje.
KRELAC: Ako ja samo smem...
D�ONI: Ne sme�! Ne serite.
D�oni uzima kutije od donjeg ve�a i razbacuje po prostoriji.
D�ONI: Za�to sva sranja ovog sveta moraju meni da se dese. Voleo sam ga kao brata, jebem ti majku! Jebem ti i ovaj �ivot, i Gada, i donji ve�.
KRELAC: Bio je dobar kao 'leb.
ROBIJA: I veran. Uradio bi sve za ortaka, nisi morao ni�ta dva puta da ga zamoli�.
D�ONI: Prekinite. Prekinite da pri�ate o njemu. Ne spominjite ga. Ho�u bar minut ti�ine za njega.
Za trenutak svi u�ute, ali Krelac pokvari ti�inu.
KRELAC: D�oni, gledaj to sa svetlije strane, da nije poginuo sad, umro bi od ovih svetle�ih pili�a, garant.
ROBIJA: Ti stvarno nisi normalan.
D�ONI: E, sad �u stvarno da te ubijem.
D�oni nasr�e na Krelca, ali Robija ga zadr�ava.
ROBIJA: Nemoj, burazeru, nije tako mislio. Zna� da poludi kad se desi sranje.
D�ONI: Ja bih za ortaka sve. Meni su ortaci familija, bre. Robija, ti zna� da bih ja za ortaka oko, ako treba. (Po�ne da pla�e.)
ROBIJA: Znam, burazeru.
KRELAC: Vidi ga. Ovaj sad pla�e.
ROBIJA: Pusti ga da pla�e, ako mu se pla�e. �ovek mora da se ispla�e, ako mu je te�ko, ina�e mo�e sve da se nagomila i onda si gotov.
KRELAC: Treba da ga umotamo u ne�to. Ovde nema tepiha. Jebi ga, ba� je morao da rikne u prostoriji bez tepiha.
D�ONI: Ja sam za sve kriv. Lepo je govorila moja Mileva, "Uni�tava�, Nikola, sve �to dotakne�". I bila je u pravu, uvek je bila u pravu.

20.

Ulica. Vitki i D�oni stoje i promatraju. Hladno je. Zima ledi krv u �ilama. D�oni dr�i dva zamotuljka u rukama.
D�ONI: Hvala ti, burazeru, kao bratu, za ovo.
VITKI: Nije to ni�ta.
D�ONI: Ne bih mogao sam, zna� da se uzbudim u takvim situacijama. Po�ne da mi se muti u o�ima, a srce ho�e da mi isko�i.
VITKI: Ma, 'ajde. Samo polako.
D�ONI: Eno, vidi�, tamo. Ono je njihov prozor.
VITKI: Vidim. Lepo im je, izgleda nekako toplo.
D�ONI: Pored Mileve ne mo�e da ti bude hladno. Ona je �ena vatra.
VITKI: �to nisi zvao telefonom, najavio se, mo�da bi htela da te primi, barem na kafu.
D�ONI: Zvao sam, zvao sam...
VITKI: I?
D�ONI: Ne vredi. Uvek ista pri�a. Bio sam joj �ivotna gre�ka.
VITKI: A deca?
D�ONI: Ne vredi.... Uvek se setim te ve�eri. Kad god joj �ujem glas. Se�am se kao ju�e da je bilo. To je bilo deset dana po�to sam dobio otkaz u banci. Ona je sedela tamo, vidi�, pored police za knjige. Ne vidi se odavde. Bila je uplakana. Uredno je spakovala moje stvari. Sve je bilo ispeglano. Ja sam se zbunio. Nisam znao kako da se pona�am u takvoj situaciji. �utao sam. Video sam da je kasno... da nemam �ta vi�e da joj ka�em. Onda smo malo �utali zajedno. Onda je ustala i rekla da im ni�ta vi�e od mene ne treba, da sam je razo�arao kao �ovek i kao mu�karac. Ja sam uzeo stvari i po�ao, a onda su me pogodile te... te...
VITKI: �ta?
D�ONI: Te... re�i.
VITKI: Koje re�i?
D�ONI: "Deca nisu tvoja."
VITKI: �ene su zajebana stvar, moj Nikola. Misli� da je lako sa njima, i ne primeti� kako su ti se uvukle pod ko�u.
D�ONI: Jednog trenutka misli� da ima� sre�an �ivot, brak, lepu �enu, dvoje predivne dece. To nisu deca, to su an�eli. Samo trenutak kasnije, nema� vi�e ni�ta.
VITKI: Ho�e� da im odnesem?
D�ONI: Hvala ti kao bratu. Ovaj ve�i je za Kostu. Neke igrice, a ovo je za Mariju... I kad im bude� davao... obavezno im reci, "Ljubi ih tata".
VITKI: Ne brini.
D�ONI: Nemoj da zaboravi�.
Vitki uzima pakete i odlazi. D�oni ostaje da jo� malo gleda u prozore.

21.

Mesara. Robija i Krelac prevr�u po stvarima u prostoriji. D�oni donjim ve�om bri�e krv sa stolice na kojoj je sedeo Vitki. Telo vitkog je na patosu.
D�ONI: Uvek je bio spreman da mi pomogne.
KRELAC: Mo�da da ga zamotamo u ovaj najlon.
ROBIJA: �ta ti je, burazeru, malo je to.
D�ONI: Kad god napravim neko sranje, bio je spreman da prisko�i.
ROBIJA: Je l' vidi� sad, mali, �ta si napravio.
KRELAC: Nisam ga ja ubio.
D�ONI: I kada sam predlo�io da se zadu�imo, video sam da misli da to nije dobra ideja, ali ni�ta nije hteo da ka�e.
ROBIJA (Krelcu): Uvek si bio �udan. Od po�etka sam znao da ne treba da te me�amo u ovo.
KRELAC: Uvek sam ja za sve kriv.
D�ONI: Upoznao sam ga na terenu. Bio sam dezerter, ali skembali su me. Bio je te�ak kao tu� i uvek je bio nekako usporen. Sko�io sam na njega da ga zaklonim od granate, posle mi je vadio gelere iz le�a.
ROBIJA: Trebalo je da udari� �uvara.
KRELAC: �to ga neko drugi nije udario?
D�ONI: Ja sam kriv za sve.
ROBIJA: Dogovor je bio da ga ti udari�. Tako smo se dogovirili.
KRELAC: Iznervirala me je matora. Taman sam se sredio.
D�ONI: Trebalo je da dobijem. Obezbedio bih decu i oti�ao u Vegas. Da zaboravim na sve. Da zaboravim Milevu i da po�nem sve ispo�etka.
ROBIJA: Sad �e da mi po�ne migrena. E, jebe� mi mater, ako mi se ponovo ne uko�i leva strana. Sto posto imam tumor na mozgu.
KRELAC: Sve sam radio za nju. Cepao drva, i�ao u nabavku... �ta god je trebalo.
D�ONI: �uo sam da Gad pozajmljuje pare. Mislio sam da �u mu lako vratiti. Nisam mislio na te proklete kamate.
KRELAC: Imala je sve �to mi treba. Dvori�na zgrada, sva u cve�u, velika kada i malo mira. Niko me ne maltretira, niko mi ne vi�e da sam nesposoban, niko me ni�ta ne pita.
ROBIJA: Evo, evo, tresu mi se ruke. Smrt pogubno uti�e na mene. Pored ovoliko stresa nije ni �udo �to imam tumor.
D�ONI: Podelili smo pare, podelili smo dug, trebalo je da bude lako. Da sam znao da �e on da... pa ne bih nikada. Ti, Robija, zna� da ne bih nikada.
ROBIJA: Znam, burazeru.
KRELAC: Koliko je jo� vremena ostalo?
ROBIJA: Ve�nost.
D�ONI: Pobi�e nas. Voleo bih da nas pobiju.
ROBIJA: Mo�da i ne�e, mo�da samo izgubimo prste.
KRELAC: Koliko prstiju?
ROBIJA: Otkud znam.
KRELAC: Treba da znam, je l' sve prste, ili samo neke. Mislim, mo�da ne�e sve prste da...
ROBIJA: Kakav bi on Gad bio kad ne bi otfikario sve prste.
KRELAC: Treba da spremimo led, prsti mogu da se za�iju.
D�ONI: Voleo bih da se ovo ne de�ava.
ROBIJA: Sve je mirno.
KRELAC: �ivot je sranje.
D�ONI: Ponekad se ose�am nepodno�ljivo proma�eno.

22.

Kafana. Vitki sedi za stolom i posmatra Leposavu koja �isti, a potom name�ta frizuru i skida kecelju.
VITKI: Izvini, Lepa. Nisam hteo da te ostavim. Nisam tako planirao. Takav je bio splet okolnosti. Propustio sam priliku. �ivot je pun propu�tenih prilika. Nadam se da ima� sve �to si htela. Mislio sam da bi bilo bolje da te nikada nisam sreo. Pogre�io sam. Drago mi je �to sam te sreo. Da te nisam sreo, �ivot bi bio mnogo prazniji. �ivot bi bio jedno obi�no sranje.
Leposava uzima svoje stvari i gasi svetlo u kafani.

KRAJ