BORIS VELKOV
Ro�en 1981. u Beogradu, gde je zavr�io osnovnu �kolu i Filolo�ku gimnaziju. Apsolvent dramaturgije na Fakultetu dramskuh umetnosti u Beogradu.
Pi�e pozori�ne kritike za novine za kulturu Bestseler.
�ivi i radi u Beogradu.

Dramatur�ka bele�ka
RAZIGRANE ZAMKE MI�OLOVKE BORISA VELKOVA
Bo�ko MILIN

Neke stvari vrednost dobijaju samo zato �to su retke; kvaliteti ove neobi�ne drame le�e ne samo u njenoj apartnosti ve� i u ve�tini kojom je, s pravom mo�emo upotrebiti tu re�, ona bila spevana, ne samo zato �to se de�avaju retko. Danas je u na�oj kulturnoj sredini retkost upravo stvaranje kripti�nog, hermeti�nog komada, kakav je napisao mladi Boris Velkov kao svoj godi�nji rad na tre�oj godini studija dramaturgije na FDU kod profesora Vesne Jezerki�. Velkov, darovit pesnik ne samo u smislu dramskog pesnika, �to su kvaliteti kojima sigurno vlada, nego i u mnogo �e��e kori��enom smislu poete, bio se odva�io da u jednom delu objedini nekoliko svojih interesovanja. Jedno jeste drama u stihu, oblik koji Velkov najvi�e voli. Drugi je istorija, kako literature, tako i �ove�anstva, odnosno ideja, u�enja i verovanja. I kona�no, ali ne na kraju, Velkova krasi moderna svest da se i stra�nim, problemati�nim stvarima, mo�da najbolje pristupa sa humorom, kakav je priro�en upotrebi artefakata iz oblasti pop kulture. Te�ko je re�i koja od ovih osobina preovla�uje u Mi�olovci, podnaslovljenoj �etiri i po �ina borbe protiv la�i, gluposti i kukavi�luka, ali svaka od njih zauzima svoje i potrebno i jedinstveno mesto u Velkovljevom dramskom spevu.
Ovde �eno obratiti pa�nju na spisak lica i vrstu zbivanja u koliko eruditnoj i hermeti�noj, toliko drskoj i ma�tovitoj fantazmagoriji koja je pred nama. Velkov svoja lica vezuje za parafrazu Geteovog Fausta, da bi Boga i Mefitofelesa upoznao sa novom vrstom (anti)junaka kojima �e pripasti "�ast" da budu u�esnici u nebeskoj opkladi, koja se de�ava na nebu kao i na zemlji, u jednom ili 4383 dana, �to je, ako samo malo pribegnemo prostom ra�unanju, period od 12 godina trajanja Hitlerove vlasti od 1933. do 1945. godine. I zbivanja u drami vezuju se za doga�aje iz ove mra�ne epohe. Ona se ne pojavljuju i ne pominju u drami po istorijskom toku, ve� su izukr�tana tako da se Mi�lovka mo�e posmatrati ne kao istorijska drama, po�to se tako ne�to ne o�ekuje, nego kao drama istorije u svetu koji je isko�io iz zgloba. Likovi iz drame postojali su i u tom svetu, i sada pogledajmo �ta su i ko su bili. Marlboro, �ovek koji je proslavio dva brenda duvana, jeste nasledna titula Vinstona �er�ila, osmog vojvode od Marlboroa (i sina jedne Amerikanke), dok je Vindzor titula dodeljena biv�em kralju Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i severne Irske Edvardu VIII po njegovoj abdikaciji sa trona zbog morganatskog braka sa ameri�kom dr�avljankom Volis Simpson. Uspomena na zaljubljenog kralja ostala je ipak osen�ena njegovom pokloni�kom posetom Berlinu uo�i II svetskog rata. Engelberta Dolfusa, vo�u austrofa�ista i kancelara republike Austrije izme�u dva rata ubili su austrijski nacisti u neuspelom pu�u 1934. Ernest Rem, u jednom trenutku �ovek broj dva u Nacionalsocijalisti�koj radni�koj partiji Nema�ke, kako je bilo puno ime ove kriminalne organizacije, bio je ratni veteran i vo�a sme�ih ko�ulja, "Juri�nih odreda" stranke, likvidiran od strane Hitlera li�no u tzv. No�i dugih no�eva 1934. Ludendorf, nema�ki carski feldmar�al i pobednik nad Rusima kod Tanenberga 1914, bio je i jedan od Hitlerovih prvih pomaga�a za vreme neuspelog minhenskog pu�a 1923. Hindenburg, njegov vrsnik po godinama i zvanju, bio je poslednji predsednik Vajmarske republike koji je Hitleru ponudio mesto kancelara, 1933. "Debil" Hajnrih, kojeg Hekuba stvara, jeste budu�i tvorac SS jedinica i kreator najve�ih zlo�ina II svetskog rata. Rudolf je Rudolf Hes, Hitlerov li�ni sekretar i zamenik na mestu �efa stranke, koji je u nastupu ludila u maju 1941. odleteo avionom u �kotsku da bi, navodno, ponudio prekid rata, koji se za njega okon�ao tek na samom kraju XX veka, kada je smrt okon�ala njegovo izdr�avanje kazne do�ivotnog zatvora u �pandauu, kod Berlina. Herman, u vezi sa kojim se ironi�no citira �ekspirov Julije Cezar ("ne boj se debelih"), jeste Gering, a Jozef se, naravno, prezivao Gebels.
Momenti iz istorije namerno su isprepleteni, kao i okvir Geteovog Fausta sa parafrazom ubistva Polonija iz �ekspirovog Hamleta i brojnim drugim citatima, postupkom tako �estim u praksi engleskog (ali ne i na�eg) pozori�ta, ba� kao �to je kori��enje stiha u drami redovna praksa savremenog nema�kog (ali ne i na�eg) pozori�ta. Stoga pozdravimo ovaj smeli, istovremeno ozbiljni i drsko veseli iskorak u svet dramske ma�te i igre, koji kombinuje postupke i domete Toma Stoparda i Rolfa Hohuta, u onom Geteovom smislu: igre kao ljudske delatnosti kojoj �ovek, a ne priroda, odre�uje pravila.

MI�OLOVKA (�ETIRI I PO �INA BORBE PROTIV LA�I, GLUPOSTI I KUKAVI�LUKA)

LICA:

BOG
- Re�, Ljubav, Svetlost ili, naj�e��e, Kako Vam Drago.
MEFISTOFEL
- Neko ko nas zaista ne voli.
SVETI PETAR
- Apostol, ve�no star, o kome se, uglavnom, malo zna.
HERUVIM
- Tetramorf bez mogu�nosti napredovanja u poslu.
HEKUBA
- Kraljica, zar ne, trojanska?
ADOLF
- Taj momak ne podnosi duvan i alkohol.
MARLBORO
- �ovek koji je proslavio dva brenda duvana, premda je radije slavio alkoholna pi�a.
RUDOLF
- Jedan od retkih koji �e nad�iveti komad.
HERMAN
- �Ne boj se debelih.�...
ERNST
- ... rekao je �ekspir i pre�iveo vekove.
JOZEF
- Spodoba, ali familijarna spodoba.
DOLFUS
- Retko dopadljiv diktator.
VINDZOR
- Ni taj, izgleda, nije mario za duvan. �tavi�e...
LUDENDORF
- Jedan od onih ljudi kojima se pred kraj �ivota uka�e prilika.
HINDENBURG
- Jedan od onih ljudi kojima se pred kraj �ivota uka�e druga prilika, iako su prvom uni�tili i vi�e nego �to su zaista namerili.
HAJNRIH
- Debil.
VOJNIK
- Jedan od onih glumaca koje publika voli gole do pojasa.
DOKTOR
- Vrhunski stru�njak. Dakle, krajnje bespotreban.

DOGA�A SE NA NEBU KAO I NA ZEMLJI, U JEDNOM ILI ZA 4,383 DANA.

*napomena reditelju: jedan glumac mo�e tuma�iti do 5 razli�itih uloga, kako bismo optimalno uposlili najve�e ansamble na�ih najcenjenijih pozori�ta; a �itav 5. �in je izba�en, �ime je tekst drame sasvim redukovan na ono najpotrebnije; �ime se dobija sveti broj 10

PROLOG

TAVERNA U ELIZEJU
�EKSPIR. GETE. IBZEN. PREVER.

�AK:
Izvesni Blez Paskal
itd... itd...
JOHAN:
Opona�anje istine ne odgovara istini.
HENRIK:
Mi danas ne �ivimo u doba �ekspira.
VILIJEM:
Meni, umornome, smrt je odmor pravi
od zasluga, koje moraju da prose,
i ni�tavnosti, koja trijumf slavi,
i vere, koju na raspe�u nose,
i �asti, prevarom ste�ene te�kom,
i �enske igre, okon�ane brukom,
i savr�enstva, osporenog gre�kom,
i mo�i, vo�ene nemo�nom rukom,
i su�tine, koja jeste grumen grobni,
i umetnosti, vla��u u�utkane,
i ve�tine, koju u�e nesposobni,
i dobra, kojim bolest i zlo hrane.
Svet to zna, ali niko ne zna kako
Izbe�i taj raj �to vodi u pako.

PRVI �IN

EDEN
BOG. SVETI PETAR.

BOG:
Avaj meni jadnom!
Vaj, �ivote crni!
SVETI PETAR:
Ka�i kakva muka, o, Tvor�e
presvetli, Tebe tako mori?
BOG:
Ah, upropa��en sam! Uskoro
�e drugi ponedeljak biti...
SVETI PETAR:
Zar pored svih stvari koje
stvorio si?
BOG:
Da, moj Apostole.
SVETI PETAR:
Zar uzalud svih �est dana
te�kog rada?
BOG:
�uti, Petre, �uti!
SVETI PETAR:
Dobro, za�uta�u, samo ka�i
jedno.
BOG:
�ta to, �edo moje?
SVETI PETAR:
�ta se tako stra�no desilo da
mora� prekidati nedelju zbog
toga?
BOG:
Vaj, sad sve �to stvorih
naopako biva: Onog kome rekoh
da decu veseli, Vrag ubedi
da nacrta mi�a, tu poganu
vrstu. �iv li je u paklu?
SVETI PETAR:
Telom hladan, vatren je
iznutra. Da li je on razlog?
BOG:
Kamo sre�e; gore!
SVETI PETAR:
Da nije zbog onog, �to, iz pokajanja,
zave�ta svoju imovinu celu
onima koji dobrom je zaslu�e?
BOG:
I taj be�e slu�en Ne�astivim; sada,
ko god je dobije u pakao pada.
SVETI PETAR:
Opet Mefistofel!
BOG:
Zato poslah Heruvima da mu ka�e
hitno do mene da do�e.
SVETI PETAR:
Uni�ti ga jednom, Jedini, jer vidi�
da postao si nesre�an zbog njega.
BOG:
Ne, ne, Apostole, on mora �iv biti.
On na nebesima tvori ravnote�u.
SVETI PETAR:
I bez ravnote�e, jedan Bog si Ti.
BOG:
Kako, vaj, upadoh u sopstvenu
mre�u!
Ulazi HERUVIM.
HERUVIM:
O, Tvor�e Zemlje, svih planeta oko nje,
i �ire, i zvezda sjajnih, sveta �to ubire
plodove Tvog vrlog izumiteljstva...
BOG:
Dobro, dobro, robe. Govori,
�to nije Mefistofel ovde?
HERUVIM:
O, Bo�e, do�ao bi, ka�e, odmah,
al' ne mo�e. Sada, ka�e dalje,
mora da razvrsta �estn'est onih
�to se krste s �etri prsta.
BOG:
Slobodan si sada.
HERUVIM izlazi.
BOG:
Da ne gleda� kako Gospodin tvoj
strada!
SVETI PETAR:
Pa zar nije tako od sveta i veka?
Njegov tas na Tvojoj vagi za �oveka
zar nije uvek u ponoru bio?
A glava onog �to je tebi mio,
zar nije do tvojih kolena stizala?
BOG:
Za tu ti mr�avu utehu hvala.
SVETI PETAR:
Da "bacimo oko" na ljude sa Zemlje?
BOG:
Vaj, na propast moju!
SVETI PETAR:
Samo da vidimo svinjariju koju
odurnu sad �ine! Nije li nam
vreme, i no�u i danju, prolazilo
brzo u slatkom gnu�anju? Samo
malo, da me �elja mine?
BOG:
Vi�e i ne vidim lik
svoj, nego pad.
SVETI PETAR:
Vidi ih! Ma �ta su sad, da mi je
da znam, �ta su samo naumili?
BOG:
Eto, sad su �ivi; �ivi su i bili!
SVETI PETAR:
Zna�i, ozbiljno je. Ne u�iva� vi�e
u glupostima kojim �ovek di�e:
u pu�enju, u alkoholu, drogama,
strip-tizu; ne gnu�a� se vi�e
ni kada mrs kakav ugleda� na stolu,
ni kada mu je pro�drljivac blizu;
ni kada preljubnik neute�enu
napusti osobu ljubavi �ednu.
BOG:
Prizna�u: opkladu ne dobih nijednu,
a postao sam opkladama sklon.
SVETI PETAR:
S kim se kladi�? Ko je...
BOG:
Mefistofel.
SVETI PETAR:
On!?
Ulazi MEFISTOFEL.
MEFISTOFEL:
Zdravo, Stari; svima!
Ka�njenje pripi�i onim neljudima.
Opiru�i se, oduze�e mi vreme.
Navodno, ne znaju za�to su kod mene.
No, pre�imo na vedrije teme.
Igramo novu, ili zbiramo poene?
SVETI PETAR:
Zna� li kome se obra�a�, stvore?
MEFISTOFEL:
Znam. Sada: nekom ko mi nije ravan.
Smiri se, idi i zaklju�aj tavan.
Za �oveka nije ovaj prizor.
BOG:
Poslu�aj ga, Petre.
SVETI PETAR:
Odlazim, o, Sveti, na
zapovest tvoju!
SVETI PETAR izlazi.
MEFISTOFEL:
Kakav kreten! �ovek!
Ka�em, on je samo �ovek!
BOG:
Imam jedan predlog.
MEFISTOFEL:
Ne! Razmer je pedeset
naspram jedan. Jo� par
miliona i renoviramo:
Ti dole, ja gore! Dogovor
je takav. Jo� par miliona,
po mom prora�unu... a zna�
da ja nikad ne gre�im
k'o �ovek...
BOG:
Slu�aj me, budalo!
MEFISTOFEL:
Jezik nemam; imam samo
ove u�i.
BOG:
Da pakao bude na nebu - u redu;
raj ovaj u zemlji - bi�e, kome treba;
vatra u ledu, ili no� u danu,
moja je volja, iz zemlje, sa neba.
MEFISTOFEL:
Istina! Smiluj se, Veliki Vo�o.
BOG:
Ako te ne bude, onda ne�e biti
ni opklada koje, sudbine �edan
kao ljudi �to su, po�inih sa tobom.
MEFISTOFEL:
Ovo je kraj! Sa�ali se, Tvor�e,
nad gre�nim svojim robom.
BOG:
Ali jo� jedno, Sotono, znaj:
smrt tvoja zna�i i smrt ljudske rase,
stvaranje novo Zemlje i Neba,
nebeske kaste, zemaljske klase...
Ta smrt �e te�ko da mi padne.
MEFISTOFEL:
Ljudi su Tebi, zar ne, omiljeni?
BOG:
Ne toliko kao izbor ljudi.
Niti se oni obra�aju meni,
niti su �uli krik iz mojih grudi.
Slovo ne uspe da opismeni,
pa eto, sada ti im Bog budi.
MEFISTOFEL:
A ti �e� onda meni Mefistofel?
BOG:
Takav kraj ne�u do�ekati.
MEFISTOFEL:
A ko �e mo�an biti da ti ime
Svemogu�eg Tvorca oduzme?
Ja nisam.
BOG:
Ko �ivot daje, taj ga i uzima.
MEFISTOFEL:
Gde je, na kom mestu,
Tvorac hteo da se �ali?
BOG:
Ba� nigde, robe.
MEFISTOFEL:
Olako zar meni, omrzlome,
tron svoj spasiteljski nudi�?
BOG:
I dok te mrze, oni te vole;
a ljubav bo�ja je omra�ena.
Kada je tako, nek mrze kog vole.
MEFISTOFEL:
Prihvatam ovaj bratski predlog tvoj.
Al' ne, "ja ti dobar..." ne�u
pro�kripati kroz svoje zube.
Te kreature koje me ljube,
zar ne�e, mrtve, smenjene biti
poklonicima Suprotstavljenog
novome bogu - meni, mo�e biti?
BOG:
Mogu�e, ako pogre�i� k'o ja.
Neka su svesni, upamti dok stvara�,
da samo duhom nalik su tebi,
a ne obrnuto - da su telom isti.
MEFISTOFEL:
Na takav ugovor stavljam pe�at svoj.
Me�utim, ne�to, a tu me i �eka�,
moram dodati nagodbi toj.
BOG:
Ja u�i nemam, ali te slu�am.
MEFISTOFEL:
Postoji jedan sasvim mali detalj,
koji ti, Najbelji, �eli� da previdi�.
BOG:
Pa pri�aj sada, kada �e�, rugobo?
MEFISTOFEL:
Mo� Boga ne mo�e biti tako podarena.
BOG:
Je l'?
MEFISTOFEL:
Nije tako?
BOG:
Ne znam.
MEFISTOFEL:
Bar ja tako mislim.
Da se osiguram, �elim
da pobedim u po�tenoj igri.
BOG:
Da l' zna� i to? Bog
onda budi ovoga trena.
MEFISTOFEL:
Ni samo sena, o, mo�ni Bo�e,
od Tebe ne bih bio da se ovog
svetog �asa ugasi� od sebe.
Al', eto prilike, pa, ako si
po�ten, po�teno sudi o ovoj ponudi.
BOG:
Govori, slugo.
MEFISTOFEL:
Eto, u poraz sad, tvojom re�ju,
siguran sam Tvoj; pa Ti,
o, Veliki, spokoj svoj na�i
u re�ima ovim dostojnim Zlolika:
Na�i�emo nekog �oveka na Zemlji,
koji �e vladanjem dobrim ili lo�im
pobedu doneti Tebi ili meni.
U igri ovoj do sad si uvek
pora�en bio. Zato kreaturu
Ti odaberi.
BOG:
Pristajem. Sad idi.
MEFISTOFEL:
Eto, hvaljen bio (kao �to je, ka�em,
Isus bio hvaljen), bio bi red tebe,
k'o �to narod ka�e, "�avo da odnese".
"Zbogom ostaj" re�i�u na kraju.
MEFISTOFEL izlazi.
BOG:
O, kako je mu�no kraj gledati raju!
Crnji od crnog �avola bih bio
kad bih mudar potez od sebe sakrio.
Ali - �ta!? �ta - "ali"!?
Ulazi SVETI PETAR.
BOG:
Ne vredi, Petre, da me hrabri�
obmanama.
SVETI PETAR:
Svedok sam Tvom jadu,
ne porazu nama.
BOG:
On nijednom ne bi zavistan, gnevan,
lakom ili gord. I kao kap �to
preliva �a�u, smeran i uzdr�ljiv,
milosrdan �ak prema gospodaru.
O, kako je te�ko svesno biti bog,
kad se prima poklon od najgoreg svog!
SVETI PETAR:
Veliki Ti si, svemo�an, najbelji,
al' okru�en si svud belilom svojim;
a, mudar, zna� da mo�e� mojoj �elji
silu napada�a dati ma�em svojim.
Zavisti, �to te odasvud nagriza,
Ti postao si ravnodu�an, naklon,
i, pun dobrote, ostavio iza
svog mo�nog Svetla na� jedini zaklon:
uvek ispred sebe i visoko gleda
onaj koga krasi brutalna silina,
a potcenjen u svaku ruku �eka
udarce nove svoga tiranina.
BOG:
Dobro, sada pre�i sa fraza
na re�i.
SVETI PETAR:
"Na�i�emo nekog �oveka na Zemlji
koji �e vladanjem dobrim ili lo�im
pobedu doneti Tebi ili meni."
BOG:
To meni zvu�i previ�e poznato.
SVETI PETAR:
Ja sam star �ovek, i ponavljam zato
re�i koje slu�ah od tebe daleko.
BOG:
Dobro si Zlo �uo.
SVETI PETAR:
Ti zna� ko je "neko"!
BOG:
Bio je u pravu; ti si �ovek samo
(ko zna �ta ti sada prolazi kroz
vene)!
SVETI PETAR:
Besporo�an sam kao on, a Ti si,
dok sam bio tamo, vrlo mudro,
�ivo mislio kroz mene.
BOG:
Upu�en si, Petre, u sve moje tajne.
Ovu, dakle, krije� od samoga sebe.
SVETI PETAR:
Pravedan je on kao retki stari.
BOG:
Je li doktor?
SVETI PETAR:
Nije. Ni��i je. U stvari,
zbog otpora poni�avanjima strada.
I, kao ja sada, veruje da je
jo� mnogo gre�nije trpeti
nepravdu nego �initi je.
BOG:
Da li je u stanju meni da da moje,
a da se odupre delima satanskim?
SVETI PETAR:
Ka�em Ti, on je sve najbolje Tvoje,
a pokoran je vojvodama carskim!
BOG:
Dakle, odabran je.
SVETI PETAR:
I razgnevljen je na Narod Odabrani
skoro onoliko koliko i Ti.
BOG:
Ali sa tom razlikom �to on nije Bog.
Istom �e cenom za svoje da plati
po kojoj kupi od Jevreja kog.

MRAK.

MEZOSFERA
MEFISTOFEL. HERUVIM.

MEFISTOFEL:
Ho�e li ve� jednom da nam se uka�e prikaza?
HERUVIM:
Eto, a ja moram da budem strpljiv
i da trpim stalno, jer posao
moj nije stvoren za nervozne;
a nisam Serafim, pa ne gledam ne�ne,
ve� pravedne ljude, sirove i grozne!
Ko mora uvek da se zatekne na Zemlji
ili gde god bilo gde ima i ljudi;
i to upravo na mestu u vreme
koje Gospod Tvorac Jedini presudi?
Ti ima� slobodu, ja imam okove.
MEFISTOFEL:
I sposobnost onih �to stvaraju snove.
HERUVIM:
�ovek snuje, a Bog odlu�uje,
ali bez briga ja bih rado bio
k'o debeli de�ak, veseo i mio.
Evo, hvala Bogu, na�eg
odredi�ta! Vidi Odabranog.
MEFISTOFEL:
Ja ne vidim ni�ta.
HERUVIM:
Dole, gde le�e oni odrpanci.
MEFISTOFEL:
Koji ta�no?
HERUVIM:
Desno, drugi spreda. Taj �to
spava pored onog �to pi�e
i uvis gleda. Ali, �ta ti je?
Pusti me, Sotono!
MEFISTOFEL:
Ah, video nas je! I na zemlju pao
u te�kom ropcu videv�i nas.
HERUVIM:
Dakle, od sada, taj �e �ovek biti
sre�an i nesre�an u isti �as!
Gospode, pomozi!
HERUVIM odleti. MEFISTOFEL pali buktinju.
MEFISTOFEL:
Za to �u vreme, dah jedan tek �to je,
�asno izvr�iti svako delo koje
na meni jeste. A sada je moje
buktinjom ovom da raspalim snove
odabranog stvora. I, kada se mora,
iako po�ar rasplamsa�u sam,
na prave krivce da uka�em znam!

MRAK.

PUTNI�KI AVION
VINDZOR. MARLBORO.

MARLBORO:
O, Bo�e! Hale!
VINDZOR se prene.
VINDZOR:
�ta je!? �ta je? �ta je!?
Gde gori, D�e�e?
MARLBORO:
Svuda: �as na zemlji - �as na nebu!
VINDZOR:
Ozbiljno!? A �ta?
MARLBORO:
Usplamteli lik!
Prvo se kome�ao na nebu
sa mle�no-belim obrisom jednim.
Zatim se beli vinuo u nebo,
a ovaj crveni oganj na tlo!
VINDZOR:
Nevreme? Sada? Kristalna je no�.
MARLBORO:
Ne, nije nevreme, jer taj oganj meni,
kada se opet vinuo ovamo,
bio je na ovolikoj razdaljini!
VINDZOR:
O, Bo�e! Zar nenajavljeni
prelazimo vazdu�nu granicu?
MARLBORO:
Ne, to je bio u�areni lik!
Kao da sam �avo isku�ava nas.
VINDZOR:
D�e�e, �ta se ta�no dogodilo?
MARLBORO:
Rekao mi je taj odvratni glas
da, ako izvr�im nekakvo ubistvo,
u nekoj pe�ini potra�im spas.
VINDZOR:
Slu�aj me, D�e�e: �ovek sva�ta sanja;
i u tim snovima nama naj�e��e
sotona sama daje obe�anja.
MARLBORO:
Ali, moje o�i! Kako moj razum
mo�e da presko�i tu
materiju i da se zanosi?
VINDZOR:
Zna�i, video si?
MARLBORO:
To ti sve vreme, kao lud, ponavljam!
Ja sam realista, preko oka primam
svaku vest o svakom porazu, pobedi.
VINDZOR:
Sa�ekaj, D�e�e; i ja o�i imam.
Re�i�u ti ne�to. Verujem da vredi.
Nedavno sam bio u dr�avnoj poseti
zemlji iz koje je rodom tvoja majka.
Sam je slu�aj hteo, pa sam se u Solt
Lejk Sitiju obreo, jer u toj dr�avi
nije bilo �trajka, i primetio sam
da narod tamo dr�i do morala...
MARLBORO:
Pa naravna stvar.
VINDZOR:
Ja, budu�i car, po njihovom sam
glupom obi�aju si�ao u narod.
I pri�ali smo, mada se nismo
dobro razumeli: meni je bilo
dosadno da slu�am, a oni su,
valjda, neku pomo� hteli,
i tako dalje... Uglavnom,
pri�la mi je neka udovica,
dr�e�i za ruku dete ne starije
od dvanaest godina, i pri�ala
o odlasku svog mu�a, i da nije
sa njim imala sina, i kako
je tada izgubila brata...
a ono dete bulji u mene, pa
re�e �eni - Vidi, mama - Tata! -
A �ena niti da se prene!
Uzvrati tiho, pre nego �to �e
opet ka meni da se okrene
- Tri�, to nije lepo. - (Patri�a
se zvala). �ta ti to govori?
MARLBORO:
Lagala je mala! Samo kada bi ti
to sve lepo da objasni� hteo.
VINDZOR:
Nisam verovao - ali sam video!
MARLBORO:
Sebe kao oca? I poenta to je?
VINDZOR:
Ne, glupane, ne. Razlike u odgoju
postoje: narodima nekim lak�e je
da la�u, nego da prostu istinu
nam ka�u! A istina je: Strah te je
Nemaca, vi�e od Francuza, Rusa i Crnaca.
Ali ne brini se, D�e�e, ja te volim.
Zato �u svaki posao novi umesto
tebe da ugovorim. Neka tvoja majka
bude ponosna na sina: nemoj vi�e
da me budi�, do Berlina!
MARLBORO:
tiho
A ja sam uvek �eleo da le�im,
ako primetim da neku bolest imam,
iako doktor, prevaren ne�im, jasno
mi ka�e - Vi ste zdrav! - a nisam.

MRAK.

KONGRESNA SALA
RUDOLF, izbezumljenog lica i neuroti�nih pokreta, ulazi obazrivo.

RUDOLF:
O, dragi gosti, pri�ite bli�e!
Gospodin Bizmark, ledi Astor, Krup, a Bek
i Gering, tek stigli iz lova,
bri�no odstranjuju �ivotinjske kosti;
monsieur Moras sa 'Napoleonom',
zacelo starim �itav jedan vek;
Falkenhajn, Konrad fon Hecendorf; i dalje,
poslanstvo koje nam car za�ina �alje,
i, meni li�no najdra�i od svih,
gospodin Marlboro je jedan od njih!
�ta - od Vas na dar meni jedan
brod u fla�i!? Hvala Vam; taj manir
imali su i svi di�ni preci Va�i.
Ulazi DOLFUS.
RUDOLF:
D�ez orkestar ceo!? Iz opere pravo!
Ulaze VOJNIK i DOKTOR.
RUDOLF:
I Engelbert Dolfus! Kakav solo!
Bravo!
DOKTOR:
Skidaj ga odatle!
VOJNIK savladava RUDOLFA.
DOKTOR:
Jedna umerena doza, da na� Rudi
spava.
RUDOLF:
�ta je to sada?
DOKTOR:
Specijalno mleko kravlje.
RUDOLF:
Ne, nikako! Sa Dolfusom
tek �e da otpo�ne slavlje.
Rudolf zaspi.
DOLFUS:
U zemlji ludaka nije lud onaj
�to se ludom pravi.
Ulaze ADOLF i JOZEF.
ADOLF:
Ne preteruj sa tim! Jako mi je stalo,
rekoh li, da svest mu ne trpi ni malo.
DOKTOR:
�ivotom se kunem da ne trpi.
ADOLF:
Izlazi!
DOKTOR i VOJNIK koji nosi RUDOLFA izlaze.
JOZEF:
Za �ta gospodara svih du�a sad moli
ovaj markgrof bedni, kljasti i oholi?
DOLFUS:
Da sam kljast i ohol k'o ti, opet ne bi'
pri�ao sa sobom kao s ravnim sebi.
ADOLF:
Mir nek me�u bra�om bude.
DOLFUS:
To se, reklo bi se, odnosi na ljude.
ADOLF:
Jozefu
Ti �e� onda bez re�i iza�i.
tiho
Al' se iz hodnika nikud nemoj ma�i.
A onda povedi Rudolfa sa sobom.
JOZEF izlazi.
ADOLF:
Dva �oveka prava. Dva brata po krvi.
Ako sada, na jednom jeziku, dogovor
na�emo kom se svako nada, ja prvi
osvoji�u Sunce, Uran, Jupiter i Mars.
DOLFUS:
tiho
Jer Saturnom vlada�.
Adolfu
Saslu�aj me dobro, tiranine
Gota! Znam da onaj koji
na brzu brzinu, prevarom nekakvom,
ovlada tu�im, tu�e svojim smatra.
Ali time pravo na sve svoje nema.
�eli� Sunce, ka�e�; al' ta ve�na vatra
uvek nove svoje zrake na nas spu�ta,
dok se stari hlade od Sunca daleko.
Nije tvoja majka bol trpela ve�i
od bola moje dok me je ra�ala,
nit' je tvoje Sunce od mog Sunca bli�e.
Za zlo neko novo ne�e� koristiti de�je
uspomene, dok razum nad razumnima vlada.
ADOLF:
Zna�i - nikada?
Zar nevinost besno na planete ri�e,
�ije telesine tvoje Sunce mra�e?
Razumom se razme�e� bez znanja
da dete od majke odvojeno -
pla�e! Ni ti, a ni bilo ko nalik
na tebe, sve razumne stvari gurnuv
u snop �vrsti, ne mo�e da brani
da siroto �gep�e pribijem uz sebe,
ma kroz vatru samu.
DOLFUS:
I pre pomisli �e� goreti, to zna�.
Cezar Italijan, ma�arski admiral...
ADOLF:
Admiral bez mora!
DOLFUS:
I ja, ako ho�e�, pecaro� dunavski,
kao bi�e jedno, glava i du�a,
ra��ini�emo to orlovsko gnezdo,
koga se svaki po�ten Nemac gnu�a.
ADOLF:
Je li to sve?
DOLFUS:
Nije. Ugovor postoji, koji
sa�inismo u slozi, nas troje;
na njemu potpis svakog od nas stoji,
jo� fali samo obele�je tvoje.
ADOLF:
Za �ta to?
DOLFUS:
Za potvrdu nepovredivosti
granica na�ih, za mir i saradnju.
ADOLF:
A to je jedan ultimatum pravi!
Reci mi, Dolfuse, da li jaje preti
zmiji, dok ga ova celog guta? Ili
kada zmiju orao davi, da li ona tada
pla�e nad sudbinom jajeta jedenog?
DOLFUS:
Ti se meni ruga�?
ADOLF:
Nipo�to, ja cenim nema�ku gordost takvog
jednog duha. Predaj se bez borbe,
prijatelj mi budi. Italija, zmija,
zna kad i �ta gubi, i kada �e se
podvu�i pod kamen. U�tedi mi vreme,
razveseli mnoge sugra�ane svoje,
jer znaj da �as kada biti Nemac
zna�i biti ljudsko bi�e, k'o oblak
�e do�i. Budi �ovek danas, dok je nebo
vedro, samo to skromno od tebe zahtevam.
DOLFUS:
Ti od mene tra�i� da ja budem �ovek?
Da prijatelj tebi, brat mo�da da budem?
Ja nisam brat onom ko sopstvene zemlje
skup�tinu zapali, ja prijatelj nikom
ne mogu da budem, ko svoju bra�u u logor
zatvara. A po�to jedan govorimo jezik,
utoliko �e� me bolje razumeti.
ADOLF:
Odlazi, onda, u svoju jazbinu! Zagnjuri
glavu, i trpi nepravdu, dok ne progovori�
neki drugi jezik! Na njemu onda slobodno
govori, i salutiraj velikom cezaru ovo
�ime ti je inojezi�ni varvarin, mrze�i
tebe i tvoju rasu, pretio dok si utabanom
stazom, kao beski�menjak be�ao u rupu!
DOLFUS izlazi.
ADOLF:
Sa zgari�ta �u skup�tine dr�avne, i ma ko
da je po�inio to primitivno delo sabota�e, ja
sam mu ve�no zahvalan od srca, uzeti jedan
u�areni kamen, i njime �u, tako mi Bog sveti
pomogao, do poslednje goniti izdajni�ku zmiju...
Ulaze JOZEF, HERMAN, DOKTOR, VOJNIK i RUDOLF.
ADOLF:
... i sa oklopljenih deset �u prstiju
svakoj ponaosob ispr�iti jezik, da
nikada vi�e nigde se ne �uje re�
mr�nje protiv dobro�initelja!
ADOLF, iscrpljen, pada.
JOZEF:
Kakav kamen?
Doktoru
Brzo, pomozi mu!
Doktor pru�a pomo� Adolfu.
HERMAN:
Da se ja vratim kad bude pri svesti?
JOZEF:
Ne, radoznal�e, sad ostani tu!
Adolf dolazi sebi.
JOZEF:
Fireru, po va�em nare�enju, doveo
sam vam va�eg dobrog Hesa, i pogledajte
ko je jo� tu! Herman, izgleda donosi
vesti o onima koji razne�e skup�tinu.
HERMAN:
Jozefu
Plati�e� mi, grbava kamilo.
ADOLF:
Napolje! Svi napolje!
Ostali krenu ka izlazu.
ADOLF:
Rudolfu
Ti ostani tu.
JOZEF, HERMAN, DOKTOR i VOJNIK izlaze.
ADOLF:
Rudolfe, hajde da igramo
fudbal! �utiraj, hajde!
RUDOLF zamahne nogom u prazno. ADOLF se baci u prazno.
RUDOLF:
Ti brani� jo� gore od na�eg
i francuskog golmana zajedno!
ADOLF:
Priznajem, lo� sam. Koliko je?
RUDOLF:
Sedam prema nula, za mene!
ADOLF:
�estitam! A mo�e� li
da mi ka�e�, Rudi, za�to
primam toliko golova?
RUDOLF:
Zato �to ne pazi�.
ADOLF:
A na �ta to ja treba da pazim,
da bih bio pobednik na kraju?
RUDOLF:
Lopta ide gore - dole. Zato deca fudbal vole,
Za pobedu boga mole, pa ostaju posle �kole.
Ali ljudi �ele drugo, pa ve�baju te�ko, dugo.
Onog koji �uti, radi, snaga vodi ka nagradi.
Da bi strana bio ja�a, dobro plati tog igra�a.
Takvi ljudi uvek vrede, tvoj tim vode do pobede.
Kada zlatni pehar sija, ne treba ti kavgad�ija.
Ako ne mora� sa njim, treba da promeni tim.

MRAK.

DRUGI �IN

PE�INA
HEKUBA. MEFISTOFEL. BE�IVOTNI HAJNRIH.

MEFISTOFEL:
Sav gorim kraj tebe i kraj tvojih
mo�i! Ti predivna, mila miljenice
no�i, moja si, ja tvoj sam!
HEKUBA:
Ti, laskav�e jedan, ne bi ovde bio
i udvarao se, tako mlad i mio,
da koristi kakve ne vidi�
u meni!
MEFISTOFEL:
�ta oko da doda takvoj jednoj �eni?
HEKUBA:
Al' ne zalu�uj me (telo mi
ve� ludo), ve� reci �ta �eli�?
MEFISTOFEL:
Jedno malo �udo.
HEKUBA:
Ah, zar opet!?
MEFISTOFEL:
Do�i; telo se ve� hladi.
HEKUBA:
Reci mi, �ta �eli� sa njim
da se radi?
MEFISTOFEL:
Bilo �ta da bi postao heroj
nalik heroju iz tvoga doba!
HEKUBA:
Ne, zaklela sam se. To nikad!
Do groba!
MEFISTOFEL:
Sve �to jo� vredi ima svoju cenu.
HEKUBA:
Ne gledaj ni u jednu drugu �enu.
MEFISTOFEL:
�ta mi je sa vidom? Postao sam
slep!!! Gde si, o, Hekubo!?
HEKUBA:
Oh, kako je lep!
MEFISTOFEL:
Ne vidim ni�ta, samo idem pravo!
HEKUBA:
O, prokletni�e, ti si lep k'o �avo!
MEFISTOFEL:
Hekubice mila, opet kraljica �e� biti.
HEKUBA:
Samo, moj dobri, ako kralj mi bude� ti.
MEFISTOFEL:
Ho�u, ali vreme ne radi za mene.
HEKUBA:
�ta to lep�e grle tvoje plave zene?
MEFISTOFEL:
Telo se raspada�
HEKUBA:
Dobro. Samo sada.
levitira
ba�kajeigra�ka
banatjezanat
sremjekrem
Probaj sad!
MEFISTOFEL:
Ni�ta.
HEKUBA:
dupejeglava
montanatamnava
papajezapa
krekjedrek
A sad?
MEFISTOFEL:
Ni�ta! Ni�ta!
Hekuba odlazi po knjigu.
HEKUBA:
O, stara sam, ili samo starim,
mada jo� uvek dr�im se dobro.
MEFISTOFEL:
Svake �ini sada seti se, Hekubo,
Atina Palada da bi opet bila.
HEKUBA:
levitira i �ita
rusjepijanac
portugalac�panac
crnojebelo
evropajeselo
kaubojjekrava
belzebubnespava
budnajesrbija
�ivi�kaljamija
zvezdajepogana
mrzimpartizana
karlaje�orava
paveli�spasava
�e�eljjerugoba
vukdanadvagroba
slobamoramreti
akademiciaveti
la�jeistina
�iptarjeslanina
srbinjemesar
prosjakkolesar
hrvatjedra�en
legijatra�en
govnojezdanje
hiphopjesranje
ko�tunicajerasista
�anakaustrofa�ista
cecajepromukla
krajinajepukla
pedereubiti
kurvesakatiti
bogjesotona
naradosteona
�marcisubosanci
crnogorcivulve
vojvo�anikurve
hilandarbugarski
ibeogradcarski
islamjevera
ha�i�jeve�era
srpskapametsme�e
MEFISTOFEL:
�iv je! Eon
udove pokre�e!

MRAK.

TEMPELHOF, BERLIN
LUDENDORF. VINDZOR. MARLBORO. VOJNIK.

LUDENDORF:
O, vrli moji neprijatelji!
Kako je slavno videti vas opet,
i to na divnoj zemlji doma�ina!
Jo� mi je dra�e, to moram da
priznam, �to putovaste nebom,
a ne vozom.
VINDZOR:
Hvala na va�oj ne�noj i ute�noj
re�i dobrodo�lice iskrene.
Moj mi je divni otac govorio
o toj toplini nema�kog naroda.
I zemlja vam je prostrana i plodna.
Ali, ne mogu se otrgnuti misli
da nema�ko va�e prostrano nebo
ne pru�a najlep�e ba� uto�i�te
zapadnijim va�im susedima.
Odmor bi nama dobro do�ao.
LUDENDORF:
Za cenu koju dolazite meni
u posetu, odmor bi vama mogao
da se meri godinama. A va�
je prijatelj, izgleda nervozan?
Da ga nisam mo�da nekom nema�kom
re�ju naljutio o�trom?
VINDZOR:
Pozdravi, D�e�e, Feldmar�ala!
MARLBORO:
Pozdravljam Tanenberg.
LUDENDORF:
Za Arhangelsk hvala.
Dobar stisak ruke! Boga mi,
prin�e, ako va� d�elat ovako
ste�e ruke oko vrata osu�enika,
ovo je dobar posao za nas.
VINDZOR:
Najbolji je u celoj Imperiji.
Za istu cenu uslu�i�e vas.
Ulazi DOLFUS.
LUDENDORF:
Dolfusu
�emu takvo lice u radostan dan?
DOLFUS:
Eh, Ludendorfe, mrkli to je mrak!
LUDENDORF:
Vindzoru i Marlborou
Kancelar Dolfus nam govori to.
Dolfusu
Gospoda su Vindzor i Marlboro.
DOLFUS:
Onda tek jedan jedini zrak Sunca
dere pomra�inu u kojoj smo svi.
VINDZOR:
Marlborou
Jednom da svetao bude� i ti.
DOLFUS:
Ne nameravam da se zadr�avam.
Re�i�u samo da se zgra�avam
time �to se u Nema�koj doga�a.
LUDENDORF:
Ali, mi smo ovde da izgladimo stvar.
DOLFUS:
Koliko mo�ete, i kako vam drago.
Sa svoje strane, u�ini�u ja
da za sve izlive prosta�tva i besa
u Evropi sazna ko treba da zna.
Dolfus izlazi.
VINDZOR:
Marlborou
Kontinent, vidi�, Imperiju �uva.
LUDENDORF:
vi�e za Dolfusom
Ali, nemoj onda, kako vetar duva,
kada se stvari ovde sasvim srede,
i kad Mediteran bude "mare nostro",
da poziva� se na bratstvo i slogu!
VINDZOR:
Nedeljivo delim sa vama mi�ljenje
o katastrofi�nosti iredentizma.
LUDENDORF:
Ovo je ucena! Ovo je �izma
ravna onoj va�eg Va�ingtona!
MARLBORO:
Koga ja, dakle, treba da ubijem?
LUDENDORF:
Molim!?
VINDZOR:
Marlborou
Glasnije, je l' vidi� da je stari
gluv?
MARLBORO:
Koga, Feldmar�ale, skora �eka smrt!?
LUDENDORF:
Na�eg kancelara, vite�e sa Malte.
MARLBORO:
Kasno, jer dok ste vi, Feldmar�ale,
pri�ali u besu, on upravo je
odleteo za Be�!
VINDZOR:
Ne njega, D�e�e! Ti nimalo dara
nema� za pregovor sa poslodavcem.
Ludendorfu
Adolfa, zar ne?
LUDENDORF:
Ne, opasno je pominjati javno
to austrijsko najmrskije ime!
VINDZOR:
Dobro, od sada tihi �emo biti.
A za�to njega, ako smem da pitam,
ne "obradi" neki va�, doma�i d�elat?
LUDENDORF:
Zar vam otac, vrli gospodine, nije
rekao da Nemac nikad jedan nije
usudio se da ubije vladara?
MARLBORO:
A za�to, Feldmar�ale?
LUDENDORF:
Iz straha od stra�nog prokletstva
koje susti�e sve Nemce sa Neba.
VINDZOR:
Marlborou
Ti si ve� proklet.
MARLBORO:
Vindzoru
Sada, Hale, znam.
VINDZOR:
Pa, Feldmar�ale, ja prihvatam!

MRAK.

KONGRESNA SALA
ADOLF. JOZEF. ERNST.

Ulazi HERMAN.
HERMAN:
Svi su uhva�eni!
ADOLF:
Odli�no; a sada surovost
i ljutnju stavite u stranu.
JOZEF:
Fireru, ja tvrdim da bez
surovosti, svu surovost
svoju staviv�i u stranu,
sama priroda je mene,
�istog Nemca, dovoljna
da takve �ivotinje kazni.
ADOLF:
Nikako!
al' tvoju vrlinu ja cenim.
Sada treba mr�nju usmeriti tamo
gde je zelena�tvo pomutilo razum,
i od politike, majke za�titnika
presvetih na�ela nacije, dr�ave,
napravilo stalno ravnodu�je, slabost,
prokletu i puku �elju za kamatom,
u�malost, len�tinu, polemiku, svako
ni�tavno na�elo jednakosti svakog;
tamo gde se misli da je na�a volja
�eli�na greda, al' suvi�e tanka,
dok njihove su debele, od gume,
da tako, nakon �to �e nekom,
i nama i njima mrskom prolazniku
razmrskati glavu i, od �vrstine,
lupiv�i o beton pu�i na dve polovine,
njihove bi grede, jo� vi�e debele,
udarati mogle po svemu i svakom,
bez zazora, straha od na�e sudbine.
Zato pusti�emo, uz buku i pompu,
te krvoloke da slobodno odu;
tek da zapla�imo gumenim mecima
one koji takve metke proizvode.
Ipak, da ne bi pomagali njima,
a takvim �inom zarili jo� ja�e
no� u svoja nedra, predla�em,
i zato nalog dajem: ljude
na�e krvi, Germane, Nordijce,
umrljane ovim varvarskim zlo�inom,
ne pustiti niti malodu�an biti
prema njima, ve� svom silinom,
i sna�nije nego u drugoj prilici,
obru�iti se i kazniti za primer.
Samo se takvim delanjem mo�e
zadovoljiti pravedna srd�ba
vas i drugih Nemaca di�nih
koji su, s pravom, �edni osvete.
JOZEF:
Va�a genijalnost, moj dobri Fireru,
nadma�uje celu moju ma�tu,
i o�ekivanja koja su meni
samo provi�enja mogla nametnuti!
Va� bog je ja�i od moga boga,
Va� demon je triput re�itiji!
Va�a je slabost i alhemi�aru
tajna, dok sva moja
dostupna ne bi bila slepom mi�u.
ADOLF:
Jo� bi ti meni ponudio svoje
ministarsko mesto, za moje
skromno zvanje.
JOZEF:
To nisam nikako �eleo da ka�em.
Stvari su sasvim na svome mestu.
Devet sam puta danas ponosniji
na svoje poreklo, jer, nedvosmisleno,
Nemac �e uskoro biti celom svetu
�to Misiru be�e Akhenaton!
HERMAN:
Sve mi se ne�to, Fireru, �ini -
sa dvadesetsedam ovakvih vojnika,
kada bi gazu odmotao sa njih,
i vuku�i je levo od Berlina,
mogao bi ma�nu da prive�e�,
dodu�e, sa jednim danom zaka�njenja,
oko arhitrava Brandenbur�kog tora!
ERNST:
U pravu si bio, Adolfe, kad re�e
da "rajhsver" nije odgovaraju�a re�.
Uzmi u slu�bu dvojicu Gebelsa,
i, vide�e�, sa "zombiverom"
osvoji�e� svet pretnjom zarazama!
JOZEF:
Moj Fireru, suvi�e ste skloni
da zarad �ale trpite budale.
Ali re�i�u Vam, a jezik me,
Bogu hvala, ponajbolje slu�i,
da jednim jedinim na�im Hermanom,
kada se, naravno, nauka na�a
toliko bude razvila da mo�e
napraviti jedan gigantski avion,
da takav tovar primi u sebe,
mogli biste oru�anu silu
cele Rusije zbrisati sa zemlje.
Ali, ako ipak poslu�ate mene,
i, kao ja, odmah �vrsto za�elite
da u Rusiji ne cveta ni cve�e,
da im se razlo�e i minerali,
onda otpremite i drugi avion,
jer jedan je, za takva dva tipa,
slo�i�ete se, nesrazmerno mali,
i granatirajte na�im dobrim Ernstom
�eljenu ta�ku negde u Sibiru.
Tada biste i Vi bili sre�ni;
Ja bih, opet, bio
duplo sre�niji od Vas.
HERMAN:
Jozefe, ti uvek - dvaput, triput, deset...
Boga mi, Fireru, ve� zami�ljam, evo,
dva prava tabora, dva kralja, pred bitku
podeljene Nemce - �to tebi, �to njemu.
Priznajem, stvarno te�ko bi mi bilo
da budem triput na tvojoj strani
protiv protivnika kao �to je Gebels!
ADOLF:
Duhovito! ali ipak budi.
Jozefe, stvarno bolje bi ti bilo
da po�uri� i saop�ti� ovo
onoj budali od ministra pravde,
pre nego �to te stvarno prepariram.
Pogledaj, Ernst je shvatio ozbiljno:
Na ruke za�titne rukavice stavlja,
a masku navla�i na spaljenu glavu.
JOZEF:
Vi se pri�uvajte tih oteklina.
�alim �to Vas samog ostavljam.
�iveo!
JOZEF izlazi.
ADOLF:
Ernste, i ti mo�e� sada
da gleda� kako proti�u pripreme
za jubilej na�ih slavnih jedinica.
ERNST:
Svakako, ali prethodno dve re�i
sa tobom, Adi. Kako da po�nem...
ADOLF:
Nemoj od po�etka. Stvari
koje zna� ti meni nisu strane.
Zar nismo mi jo� od prvog dana
bili dve nozdrve na istom nosu?
ERNST:
Utoliko bolje. Ti mene
poznaje� onoliko, cenim,
koliko ja tebe.
ADOLF:
Ta�no!
ERNST:
Mi smo vojnici, ali ti si ve�i,
jer ume� da ka�e� ono �to za�eli�.
Meni je, opet, pesnica bila
nervni zavr�etak toka mojih misli...
ADOLF:
To znam; nego �ta!
ERNST:
Ja nikad nisam ve�bao svoj govor
zbog gonjenja rulje.
ADOLF:
Zatvor je lek za to - Majka Mara!
ERNST:
I utoliko te�e mi pada to
�to mi stalno uska�e� u usta.
ADOLF:
Vi�e nikada!
ERNST:
Dakle, da ka�em ovako...
ADOLF:
Ti usta, ja uvo
na istoj glavi!
ERNST:
Pa, prestani! Molim,
ho�e� li prestati!?
ADOLF:
Budem li bio muva,
Hermane, slobodno me
�akom o�ini po glavi.
ERNST:
Dakle, onaj Himler...
ADOLF:
Znam! Ti bi voleo da je
ovde sada. Vi biste onda
tri praseta bili, a ja bih bio
Veliki Zli Vuk!
HERMAN:
Ernstu
Zaobilazno, ali reci sve!
ERNST:
Evo, ja se smejem sada,
ali mi ozbiljnost stalno krade
vreme. Ne da mi da
spavam, progoni me svuda.
Da si samo znao kakva me je
muka navela da s tobom sada
razgovaram druga�ije nego
kad smo se borili, kada
smo u inat nekoj crnoj sili,
zbijali �ale i pod pretnjom smrti,
koje se, opet ponavljam,
ne bojim.
ADOLF:
Pa �ta te mu�i, dragi
prijatelju?
ERNST:
Jedna istina, meni
neshvatljiva. Kurt
mi je rekao, ovde, u
Berlinu, ali to, Adolfe,
mora� potvrditi.
ADOLF:
Oti�ao bih i na kraj
sveta da je izbunarim,
ako je ve� ne znam.
ERNST:
Dobro, jer meni treba�e
jasan odgovor na ne�to:
nije li do ju�e mesto
zamenika na�elnika "tajne"
jo� bilo prazno?
ADOLF:
Hajnrih, dakle, tebi
zaokuplja misli? Istina
je, kao da zlu kob mu vidim.
ERNST:
Adolfe, ja sam mislio do sada
da si ti prvi me�u pravednima.
Ali, ako re�i� da ponovo vaga�,
vide�e� kako prava opasnost
hrli u naru�je svom dobrotvoru
i svome tvorcu, dakle, mili - tebi!
ADOLF:
�ta, da jedan lo� sud sru�i
desetogodi�nji zajedni�ki trud?
Zar da se seme razdora tajno
u�unja podlo u hrastovu �umu?
Oprosti, brate ro�eni, oprosti.
Da sam znao da od silnog posla
�ovek tako ru�ne gre�ke pravi,
prepustio bih ga manjem
radeniku.
HERMAN:
Meni je, opet, Ernste, malo
�udno to �to se zmija i jajeta
pla�i.
ERNST:
Ja sam rekao �ta mi je na du�i.
Nek bude onako kako biti mora.
ADOLF:
Potreslo me je ovo saznanje.
Da�u da ga zadave k'o Turci.
ERNST:
Ja najiskrenije nisam �eleo
da se od toga prave skandali.
ADOLF izlazi.
ERNST:
vi�e za njim
Ponavljam, neka bude svaki
tvoj korak na savesti tvojoj.
Hajl Hitler!
HERMAN:
Ernste, �iveo ti meni!
ERNST:
�emu, uostalom, slu�e prijatelji?
HERMAN:
Ti meni jesi prijatelj veran, ali
time �to si danas pomogao meni,
mo�da sebi kopa� veleizdajni�ki grob!
ERNST:
Kako to misli� - zbog pomo�i tebi?
HERMAN:
Ukloniv�i meni sna�nog protivnika,
ti u meni ima� ve�nog pomo�nika,
ali ono �to sam imao prilike,
kao zaprepa��en da �ujem nedavno,
dok me ona spodoba, Gebels,
nije pred vratima videla da slu�am,
ne obe�ava ni tebi ni meni,
spokojnu, dugu, slu�bu kod Firera.
ERNST:
Ali za�to? Dobro - ti, al' - ja!?
Pa, on i ja smo stari prijatelji,
nerazdvojni uvek saborci u ratu.
HERMAN:
Ta�no je, ta�no, ali slu�aj jo�.
Ja sam tada �uo jo� jedan razgovor
iza onih vrata.
ERNST:
Dobro. I, �ta sad?
HERMAN:
Firer namerava, a ponadajmo se
da �e se gnev njegov zaustaviti
upravo na onom psu, Hajnrihu,
koji, pomogav�i mi da uhvatim grupu
vatropodmeta�a brzo i bez buke,
umiru�i �e celu tu zaslugu, kao
pero meni spustiti na ruke,
dakle, Firer �eli sasvim da
odstrani svakog ko se i najmanje
boji i njegovoj se usprotivi volji!
ERNST:
O, nesre�ni�e, pa to sam bio ja!
HERMAN:
Ali, moj Ernste, ne zapadaj odmah
u histeriju izazvanu strahom.
ERNST:
Lako je tebi, Hermane, da pri�a�,
po�to si do sada podmuklo �utao!
HERMAN:
Pre nego �to me nastavi� da vre�a�,
seti se da to govori� onome, koji
do smrti od malopre du�nik verni
i po�teni tebi postao je.
ERNST:
Do smrti!?
Raduje li te, Judin nasledni�e,
�to �e� dva dana samo biti du�an?
HERMAN:
Strah ru�an li je, i kako tu�an
upla�en �ovek izgleda drugima!
Ja ti nudim otkup svih dugova svojih,
a ti me zove� ru�nim nazivima!
ERNST:
Pa, ka�em ti, nestrpljenjem mojim
ti uspeo si u svojoj nameri da
odu�enje izgleda ve�e za deset puta
nego sam taj dug! Onda, progovori!
HERMAN:
Iako �alim �to takvo mi�ljenje ima�
o meni, ovoga �asa pre�i�u na stvar:
jednim, za tebe malim, naporom, ti
mo�e� stvari dovesti u red; i
zaslugama nadati se ve�nim za uspon
Rajha i Firerov trud. Zajedno tada
ti i ja smo ve�no neokaljani u slu�bi
Firera, sa svim po�astima koje uz to idu.
ERNST:
Pa govori - �ta!?
HERMAN:
Na tvoju sre�u, postoji jedan
nemilosnik ve�i u oku Firera.
Svojim sam ovim u�ima slu�ao
gnev na�eg vo�e izazvan tim podlim
prkosom veleizdajni�kog psa.
ERNST:
Ime! Reci ime!
HERMAN:
Dolfus, austrijski savezni kancelar.
ERNST:
Ti si odgovoran za moj ilegalni
prelazak granice. Budem li imao
problem na toj strani, tebi �u,
ne njemu, li�no da presudim!
HERMAN:
Toliko ti, valjda, dugujem od pre.
ERNST:
Svet nikada ne�e ugledati br�i
i pravedniji vihor osvete,
iako ljudi ve� sva najsmelija i
najlukavija juna�tva poznaju.
Jo� danas �e ga susti�i osveta:
u operi, ulici ili kupleraju!

MRAK.

DVORAC �ARLOTENBURG
HINDENBURG. ADOLF.

HINDENBURG:
Vi sigurno, kancelaru, znate da je
sada najte�i period za nema�ku zemlju.
Pod stra�nim smo i strogim ucenama
obavezni da se pona�amo
onako kako to �ele Franci.
ADOLF:
Ja sam, Predsedni�e, svestan
opasnosti.
HINDENBURG:
Znate da jedinstvo od Nema�ke
samo mo�e ponovo da stvori
svetsku silu?
ADOLF:
Znam. Dobro znam.
HINDENBURG:
I znate da sam na mesto kancelara
doveo, do ju�e, protivnika - Vas?
ADOLF:
Znam, Predsedni�e. Bog Vam dao spas.
HINDENBURG:
Ne iz ljubavi, ve� jedinstvenosti.
A meni moj ratni drug, a Va� poratni
prijatelj govori ne�to �to me �udi.
U meni, pred smrt, novu savest budi
pismo koje upozorava na vas.
ADOLF:
Od �elika ste Vi, i dugove�ni.
Ne dao Bog...
HINDENBURG:
A on je heroj i strateg veliki.
ADOLF:
Takav, mogu slobodno da ka�em,
heroj je dovoljno sli�an i meni.
S debilima, snala�ljiv, mo�e
satima da govori o muzici, baletu;
sa imbecilom, recimo tako,
snalazi se dobro u razgovoru
�ija je tema fudbal ili rat.
HINDENBURG:
Ako razumem, Vi, kancelaru,
najvi�i sloj nema�kog dru�tva
nazivate pogrdnim re�ima
bez stida, dokaza, ili bar ukusa?
ADOLF:
Moje su re�i dobro potkrepljene.
Jer, �ovek voli najvi�e da pri�a
o delu u kome udela nema,
o stvarima koje mimo njega
prolaze svetle�i kao komete.
On bi da posmatra �eleo samo;
kao bo�anstvo neko da gleda.
I kada stvari suvi�e ozbiljan
zauzmu tok, tada bi on
da re�ju svojom mudrom i strogom,
osudom o�trom svr�enog �ina,
izbri�e i iz se�anja tu�eg
akcije slatke prelepu bit,
i svet preokrene u suprotnom smeru -
stvaranju dru�tva bez pobe�enih,
u kome niko nije pobednik.
Kao da je to tek jedna re� silna
koja za vekove vekova ni�ti
ranije re�i, zapravo - dela.
HINDENBURG:
Taj mali �ovek, ako razumem?
ADOLF:
Da, ne gre�ite, upravo on.
Lako bi se svima uvuk'o pod ko�u,
spustio zadnjicu na zami�ljen tron,
i bez po muke ubirao bez stida
zaboravljenih juna�tava plod...
�Nepravda!� nije re� izdajnika,
ako iz usta dolazi onog
ko se za pravdu borio samo.
HINDENBURG:
Ali ne, tako mi Boga,
Nema�ka jo� dugo videti ne�e
nepravdu takvu, takvo poni�enje
kome su slabi narodi skloni!
Barem ne jo� onoliko dugo
koliko prusko vite�tvo �ivi!
ADOLF:
I dok za volanom automobila,
istina, ne jo� suvi�e dugo,
optere�enog silnim putnicima,
nalazi se �ovek poput Vas i mene,
i duh mladala�ki starog Ludendorfa,
kome su silne godine i slabost
donele i sumnju i nepoverenje.

MRAK.

TRE�I �IN

HODNIK DVORCA �ARLOTENBURG

VOJNIK menja zavese na prozoru.
Sleva ulazi LUDENDORF.
LUDENDORF:
Evo me. Sve si doneo, zar ne?
VOJNIK:
Kako ste rekli: purpurna zavesa,
krpa i kofa sa vodom, dve uniforme,
dva nova para vojni�kih �izama.
LUDENDORF:
A no�? Gde je no�?
VOJNIK:
Zaboravih! Evo, da�u
Vam moj ma�.
VOJNIK se trudi da izvu�e ma� koji je zaglavljen u koricama.
LUDENDORF:
Onaj �e jo� i da zavr�i razgovor sa
Predsednikom dok do�u Englezi!
VOJNIK pose�e svoj dlan.
LUDENDORF:
Budal�ino! Hajde, idi sad
i operi svojih ruku krv!
Ma� ostavi taj; za Engleske
je krvave ruke on, ne te.
VOJNIK spu�ta ma� na pod i izlazi desno.
LUDENDORF izlazi levo, pa se vrati.
LUDENDORF:
Nigde ih!
pogleda desno
Znao sam! Eno zlikovca gde ide
sa Predsednikom. Propalo
je sve!
LUDENDORF se sklanja iza zavese.
Zdesna ulaze Vindzor i Marlboro.
MARLBORO:
Hale, ja se pla�im! Ve� toliko dugo
lutamo kroz ove hodnike, a nismo
jo� ugledali purpurnu zavesu.
VINDZOR:
Evo je! O, Bo�e, vidi:
krv i ma�!
MARLBORO:
O, sre�e! Jedan, zna�i, Nemac
propustiti ne�e neminovnost kazne.
Hajdemo odavde!
VINDZOR:
Ne, D�e�e! To uop�te
nije na�a stvar. Mi �emo
danas ubiti Adolfa! Jedino
to se sada nas ti�e!
MARLBORO:
�ta ako je on ve�...
LUDENDORF:
Pa, to ste vi!
MARLBORO:
Iza tebe, Hale! Ne�to se
pomi�e!
MARLBORO probada LUDENDORFA ma�em.
VINZOR otkriva zavesu i vidi LUDENDORFA mrtvog.
VINDZOR:
Ti glupi, pijani, mali izdajni�e!
MARLBORO:
Sre�e mi, Hale, mislio sam da je...
VINDZOR:
Nesre�ni�e, to je bio Feldmar�al!
�ta glava tvoja misli, kad je pola
njenoga nasledsva poteklo od roda
za koji je "Tigar" nekad govorio,
a u re� se sla�em sa Francuzom,
da se iz �istog varvarizma, bez
uobi�ajenog tranzitnog vremena
civilizacije, lako premetnuo
u zajednicu degenerisanih ljudi!
MARLBORO:
Ubij me ovim ma�em, ali nemoj
o mojoj majci vi�e da govori�!
VINDZOR:
I ubi�u te, jer jedino krvlju
mo�e se platiti uzaludan put!
Al' prvo po�isti ovaj nered,
skloni le�, pa onda nadaj se
da �e� umreti k'o �ovek, jer,
vere mi, ti nisi za �ivot
stvoren, ni za rad.
MARLBORO umotava LUDENDORFA u purpurnu zavesu.
Zdesna ulazi VOJNIK.
VOJNIK:
Pst, momci! Zar ve�
gotovo je sve?
VINDZOR:
Jeste, vojni�e, al' nije svemu
kraj.
VOJNIK:
Presvucite se, a ja �u ostalo
sve kako valja da obavim do kraja.
Da li je Feldmar�al zadovoljan sad?
VINZOR:
Spokojan bi�e odsad Feldmar�al.
VINDZOR i MARLBORO obla�e uniforme.
VOJNIK �isti krv sa poda krpom.
VOJNIK:
Kakav dan! Nadam se da Feldmar�al
ne�e prestrogo da kazni moju
malu nesre�u u radu, a?
MARLBORO:
Kladim se da ne�e ni okom da trepne.
VINDZOR i MARLBORO podi�u umotanog LUDENDORFA.
VOJNIK:
Molim vas, recite, kada ga sretnete,
neku dobru re� o njegovom vojniku.
VINDZOR:
Pri�a�emo mu dokle god bude
mogao da �uje na�u re�.
VINDZOR i MARLBORO krenu levo.
VOJNIK:
Hvala vam, dobri ljudi. Prenesite
svim Englezima moje dobre �elje!
VINDZOR i MARLBORO izlaze, nose�i LUDENDORFA.
VOJNIK ka�i staru zavesu.
Zdesna ulazi ADOLF.
ADOLF:
Dobro, vrlo dobro, vojni�e!
VOJNIK:
Fireru!? �iveo! Nemam ni�ta s tim!
ADOLF:
Ima�. Ja sam zadovoljan,
Predsednik je miran, a ti,
vojni�e, vi�i si za �in!

MRAK.

EDEN
BOG. SVETI PETAR. HERUVIM.

SVETI PETAR:
O, pri�aj sa mnom, Gospode!
Govori, molim ti se, spre�i
ljudski hir!
HERUVIM:
Stalo�en budi, Petre, povrati
svoj razum, a ne stari �ir.
SVETI PETAR:
Za�to, Heruvime, kad
Svetlost vidim, Ljubav
ose�am, da Re� ne bih �uo?
HERUVIM:
Eto, sa mnom pri�aj, mada ja
slu�alac sam ve�it, isto kao ti.
SVETI PETAR:
Dobri an�ele, ljubav ve�ita
tobom, znam, vlada. Ali tom
ljubavlju ti si posve�en onako
kako je posve�en an�eo, ne svako.
HERUVIM:
Ako si radostan, ja radost tvoju
primi�u kao jedinu svoju.
Ako, si, opet, Petre, u �alosti,
ja bi�u ljubav kojoj bol oprosti,
bi�u re� Bo�ja, koja nadu nosi,
i vazduh �to prostranstvu prkosi,
vatra koja govor budi u ustima,
zemlja i voda u tvojim kostima,
misao koju �eli� pomisliti.
Ja �u, Petre, biti isto �to i ti.
SVETI PETAR:
Sve tajne Boga Tvorca znamo,
an�ele, nas dvoje, ali samo
ti zna� mome stanju duha
ocenu da da�.
HERUVIM:
Ja u�i i imam, i �elim
da �ujem.
SVETI PETAR:
U vazdu�nom telu ja ljudski
strahujem: kada sam osvetom
napao na zlo, da li Bogu ka�e
da sam zao to?
HERUVIM:
Dobro voleti dobro - to isto je:
zlo voleti Zlo - dok ne�to manje to je;
zlo voleti Dobro - zna�i biti la�an,
dobro voleti Zlo - biti persifla�an;
zlo mrzeti Zlo - zna�i zao biti,
dobro mrzeti Dobro - bestiditi;
iz �ega sledi - isto ti je to:
Zlo mrzeti Dobro i dobro mrzeti Zlo
SVETI PETAR:
tiho
Da li �utnja zna�i prezir �ina mog,
ili se ti�inom osmehuje Bog?

MRAK.

MINHENSKA PIVNICA
ADOLF. HAJNRIH.

ADOLF:
Ja dobro mislim, jer misle
da sam lud.
HAJNRIH:
Fireru, Vi ovde jedini
mislite, ja spremno primam
svaku Va�u �ud.
ADOLF:
Ne, tvoj stav cenim vi�e od svega.
Sve �to sada imam iz tvojih ruku
dolazi u moje. A prava odanost
i vredni rad to je. Zar re�i
tako misle�eg �oveka
u mojoj borbi da ne postoje?
HAJNRIH:
Za mene su svete re�i Rudolfove
predstavljale neopisiv napor duha,
ali o njima ve� imam stavove,
ako sam jo� uvek drag gost Va�eg sluha.
ADOLF:
Tvoja sigurnost u misli, i smirenje
koje pru�aju mi samo �vrsto mogu
u tebe moje da stvore poverenje.
Ali, pre nego �to ka�e� ime koje
slogu Nemaca spre�ava do kraja,
a na�e vrednosti baca pod noge,
reci mi koga se ljudi ovde pla�e.
HAJNRIH:
Ernst je ovde sotona za mnoge,
jer �esto ima obi�aj da ka�e
da su Bavarci najbolji de�aci.
ADOLF:
Dobro je; zna�i, oni se boje
jednog od nas, i to onog ko je
najbolji me�u nama, i koji je
ovde, u Minhenu, uspeo najvi�e
luksemburgovaca od nas da pobije!
A dr�ava nije stvorena da bude
prepu�tena onome koji, u svojoj la�i,
od ljudi dobrotu i zahvalnost tra�i,
tobo�, veruju�i u naklone ljude.
Slu�am te. Svoje mi�ljenje mi ka�i.
HAJNRIH:
Ernst je izdajnik najve�i, jedini.
ADOLF:
To mi je zahvalnost!? Poverenje �ini
od ljudi prave �ivotinje, od sluge
pravi gospodara koji vlada svim
osim svojom re�ju, kao sada ti!
Zar nije po svemu prirodno da ka�e�
"Herman je izdajnik!", i da tako njemu
odu�i� se za spletke protiv tebe,
i njegovim da mestom �asti� sebe!?
HAJNRIH:
Govorim onako kako mislim, a
mislim tako da svoj govor pratim.
ADOLF:
Kada bih vreme uspeo da vratim,
da opet, sada svestan toga
da taj je �ovek drug moj i pobratim,
Hajnrih, promisliv�i, za
veleizdaju krivio bi koga?
HAJNRIH:
Ernsta Rema, jednog jedinoga.
ADOLF:
Za�to!? Da zna� od ranije,
ne bi tvoj jezik �eleo da truje
zdravo ime koje nikad stalo nije
protiv svog Firera zaveru da kuje.
Pa za�to onda i kakvim povodom
najro�enijeg naziva� izrodom?
HAJNRIH:
Za najte�u kaznu najte�e optu�be,
za najte�e optu�be, naj�vr��i dokazi.
Ja sam prvi vojnik Va�e svete slu�be,
od toga sam razum put pravde polazi.
Ja, uz Vas jo�, branim pravo na�e rase.
Veli�am Va� ugled u �irokom svetu.
Da se ja obrukam, zna�ilo bi, zna se,
da i Va�em trudu �inim te�ku �tetu.
Ako pravo stanje moj razum ne shvata,
meni, moj Fireru, om�a oko vrata.
Ali, dok umirem, posta�ete svesni
da jedan Ernstov postupak obesni
dodao je jo� mnogo zla u glasu
kojim se govori za nema�ku rasu.
ADOLF:
Obesni postupak vojnika bez premca?
HAJNRIH:
On ubi Dolfusa, �istokrvnog Nemca.

MRAK.

PE�INA
HEKUBA. MARLBORO se spu�ta niz liticu.

MEFISTOFEL:
spolja
Kada te prezrenjem odbace svi ljudi,
kada shvati� da je �ivot bedan,
kad bude� o drugom mislio dok sebi
zlo�inom si stra�nim uni�tio ime,
to je znak ljubavi prema meni, �ime
moja ljubav ide odmah, zvana, tebi.
Ako si osvete tad, a bi�e�, �edan,
dozvoli svom gnevu da po�teno sudi,
nemoj da odbije� pomo� prijatelja,
ne odbij ruku �to bisere nudi,
ubaci nov�i� u bunar svih �elja,
i najrasko�nije snove probudi.
Do�i u moj dom - pe�inu, ovamo
gde tebe �ekamo s nestrpljenjem samo.
MARLBORO je u dnu pe�ine.
HEKUBA:
Sre�ni�e, ti, pod nebom retki koji ume
glasove s neba da �uje i razume,
do�i, i reci, progovori samo
za tvoju �elju �elimo da znamo.
MARLBORO:
Ko ste vi? I �iji glas me to dovodi
koji, da je hteo, ja bih gazio po vodi?
HEKUBA:
To je glas u tebi; ni�ta spolja nije,
niti �to nisi imao ranije.
Doveo te je kao ranjenog uve�e,
da bi do jutra rane mogle da se le�e.
Da vidi da li �eli� biti le�en,
zato je tvoj glas bio nedore�en.
MARLBORO:
Ja jesam tu�an i utu�en, ali
zbog jedne uvrede, ne velike tako.
Ne bih da se svetim nikome, iako
po�ast tu cenim koju ste mi dali.
HEKUBA:
Zar uvredu si maj�inog imena
odlu�io da malom oslovi�?
Zar vi�e voli� udar nevremena
nego da tiho morem �astim plovi�?
MARLBORO:
Istina, ali, ko ste vi, i �ta
�elite da vam se u naknadu da?
HEKUBA:
Za takvog stvora nezahvalnog va�i�,
jer bira� da pita� kad ima� da tra�i�.
Ne gledaj uzroke, cilj prona�i svoj.
MARLBORO:
Neka se o�eni dobri Vindzor moj,
I neka s njom rodi hrpu de�aka
(ako je to uzrok svim mojim jadima).
Neka nalik mojoj bude glava svaka
koja je, uz njegov lik, na mladima!
HEKUBA:
Bi�e u�injeno.
MARLBORO:
Se�am se sada! Ba� to je ono bilo
�to me je u gnevu ovamo vodilo!
�elim da vidim to, a sada
�elim jo� vi�e da mi ka�e� - kada?
HEKUBA:
Oseti�e� brzo dobro dejstvo njeno,
po�to je jo� jedno delo u�injeno:
taj glas �to te vodi, zapovedio je
da u smrt povede� jednoga �iv ko je.
MARLBORO:
Reci mi onda gde se on nalazi,
jer ubi�u ga �im ga oko spazi.
HEKUBA:
Ne pitaj vi�e, vodi�e te glas,
i prst tvoj ne�e propustiti �as.

MRAK.

�ETVRTI �IN

MINHENSKA PIVNICA
ERNST. HERMAN.

ERNST:
Otkuda ti ovde?
HERMAN:
Do�ao sam sam. �eli�
da odem?
ERNST:
Ja te ne teram.
HERMAN:
Pa �ta je? �to si jo� uvek
tako namrgo�en? Nisi li, Ernste,
ti upravo taj, koji je izdajnika
li�no sa�ekao i presudio mu za
izdajna dela?
ERNST:
Za to moje stalno ratno
boji�te uli�no, jer je sre�a
sama do sada htela da me prati,
i za sva moja luda dela smela,
ko �e ikada nagradu mi dati?
HERMAN:
Ha! Ti potcenjuje� obave�tenost
Obave�tenog kao �to sam ja! Sam
Firer te je pozvao ovamo, da
tebi, dru�e, neku po�ast da.
ERNST:
A strah me je toga. Gde u svetu ima
da se laureat u pivnicu prima?
HERMAN:
Nigde u Nema�koj ne postoji ve�e
mesto tradicije. Jer, na� Firer ne�e
dozvoliti da zaborav pokrije
sveto mesto na�e pobune. A time
i tvoje �e se pominjati ime!
ERNST:
Tamo gde sve je po�elo, jo� �eka
sre�nu zavr�nicu samo bajka neka.
HERMAN:
Ne govori tako i gre�ke ne tra�i.
Herojski to nije ni najmanje, nego
kukavna je hrabrost koja samu ne osna�i
sebe, dok svetlom �ini tamu. Ti nisi,
lepi moj, mislio na svoju sudbinu
crnu kada si u boju gazio le�eve
prijatelja svojih! Zar da se boji
jedan zbog kojih ratna opasnost
vi�e ne postoji?
ERNST:
Tako je, tako! Nek u strahu svako
bude kom dela ne uslede re�i. Sada
treba da preuzmem to �to mi pripada.
HERMAN:
A zlo neka svakom vrati se
za zlo!
Ulazi ADOLF, dr�e�i pi�tolj uperen u ERNSTA.
ADOLF:
Ernstu
Uhap�en si, huljo!
�uje se pucanj iz daljine. ERNST, pogo�en, pada.
ADOLF:
Ko u�ini to!?
ADOLF, gnevan, brzo izlazi.
HERMAN:
Seti se Ernsta, i u Berlin be�i
dok ti jo� glava na ramenu le�i!

MRAK.

PE�INA
HEKUBA. VINDZOR se spu�ta niz liticu.

VINDZOR:
Pakleni slugo izdajni�ke krvi,
sa�ekaj, re� dajem da �e� biti prvi,
jer, ti si, �to je dosad nevi�eno,
pogazio prijateljstvo uzvi�eno,
prvi, da, me�u svim prvima,
koji �e da se dru�e sa crvima!
Mislio si da si brz, al' br�i
je taj �to D�ek ga za budalu dr�i.
VINDZOR je u dnu pe�ine.
VINDZOR:
Ja sam tu, D�e�e, a sad, gde si
ti?
HEKUBA:
Ne budite me, posetio�e zli.
VINDZOR:
Zar takvo ne�to, za �ta ne bih
re� imao lepu da opi�em svu
sjajnu lepotu? Tako lepu �enu
ne videh jo� u celom �ivotu.
HEKUBA:
Ah, presko�i to. Nego reci,
kakvo te je zlo nagnalo ovamo?
VINDZOR:
Ni�eg se ne se�am. Sada mislim samo
na lepotu tvoju. Kada sam ovamo
u�ao, vere mi, imao sam tada
nameru svoju, ali potom, sada,
ne znam za�to, ali znam kom
ja do�ao sam u bezumlju tom.
HEKUBA:
Meni. Ko te �alje, i kakav je dom
obe�ao tada putovanju tvom?
VINDZOR:
Znam! Obe�ao je meni
sve blago sveta, rekao je:
"Tamo, ako nigde, ona mora biti:
niko jo� Mesec ne oseti bolje
od mora �to kopnu be�i, pa se vrati.
Kao �to nebu ide vode para,
u pe�inu se medoljub zatvara,
dok crno voli duh plemeniti.
A kraj tebe jednog, i vladarke Volje
i ja �u mednu slast ose�ati."
To, lepa �eno, mora da si ti!
HEKUBA:
Ja sam odba�ena i od svih
prezrena.
VINDZOR:
Ali zrela �ena! Za kakve jo� samo
mi, neo�enjeni, moramo da znamo
silom prilike, ali korak samo
�enu i �oveka od sre�e velike
deli, moja damo.
HERMAN, ADOLF, HAJNRIH i JOZEF se spu�taju niz liticu.
HEKUBA:
Pa, dobro. Kod �elje tolike, �ta
ja, jedna �ena, jo� mogu da ka�em.
Da opirem se jo� ne �elim stoga
�to podse�a� me na mog voljenoga.
Lo�nica nas, ali i log �eka.
VINDZOR:
Bo�anstvena po�ast za jednog
�oveka!
HEKUBA i VINDZOR izlaze.
HERMAN, ADOLF, HAJNRIH i JOZEF su u dnu pe�ine.
HERMAN:
Ako je Bog Ljubav?
SVI:
Mi se ne volimo.
ADOLF:
Ako je Bog Re�?
SVI:
Mi njega koristimo.
HAJNRIH:
Ako je Bog Svetlost?
SVI:
Od njega smo crni.
Mi vladamo sobom,
okreni-obrni!
JOZEF:
Ako je Bog Stanje?
SVI:
Mi smo ljudi vredni.
HERMAN:
Ako je Zbivanje?
SVI:
Mi smo nepokretni.
ADOLF:
Ako je Bog �elik?
SVI:
Pamuk nam je ime.
HAJNRIH:
A ako je Vazduh?
SVI:
Mi smo zemlja time.
JOZEF:
Ako je Bog Porok?
SVI:
�ednost vlada nama.
HERMAN:
Ako je Bog Vatra?
SVI:
Mi smo voda sama.
ADOLF:
Ako je Bog Vrednost?
SVI:
Mi smo lenji svi.
HAJNRIH:
Ako je Bog Zao?
SVI:
Dobra �etiri.
JOZEF:
Ako je Upornost?
SVI:
Mi odustajemo tad.
HERMAN:
Ako je Bog Lenjost?
SVI:
Spremni smo za rad.
ADOLF:
Ako je Bog Tajna?
SVI:
Vesela smo vest.
HAJNRIH:
Ako je Bog Podsvest?
SVI:
Mi smo onda svest.
ADOLF:
Po�nimo!
HAJNRIH:
Ite, missa est.

MRAK.

DVORAC �ARLOTENBURG
HINDENBURG le�i u postelji. DOKTOR mu daje injekciju.

Ulazi ADOLF.
ADOLF:
Doktoru
Kakvo je danas vreme, �ta
javljaju?
DOKTOR:
Metereolozi �ine sve �to
znaju. Iako golub jo� ima
krila, let nije na nebu,
ve� u blatu pliva.
HINDENBURG:
Ustaje
Kancelaru! Molim, pri�ite
mi bli�e.
DOKTOR:
Hindenburgu
Opasno je da se Predsednik
pridi�e.
HINDENBURG:
Jedan vojnik nikad pred drugim
ne le�i!
zatetura se
ADOLF i DOKTOR spu�taju HINDENBURGA u krevet.
HINDENBURG:
Doktoru
Ti onda be�i!
ADOLF:
Doktoru, tiho
Dok napuni� to!
DOKTOR izlazi.
ADOLF:
Budite mirni. Pro�i�e
vas zlo.
HINDENBURG:
Kakav mir mogu da imam
kada sav bolestan le�im,
i ne vi�e mlad, dok otad�bini
preti haos crni!?
ADOLF:
Stanje je mnogo bolje, u su�tini,
iako spolja crnim nam se �ini.
HINDENBURG:
Da mi Bog da jo� koju godinu
dana da na miru svoju misiju
sprovedem, ili barem svoj
mandat do kraja. Ali, ne.
Uze�e mene danas sebi Bog.
A Nema�ka �e robovati svetu,
Evropi, sebi i svojoj nevolji
dotle dok �udom nekim se ne rodi
od mene ratnik i Nemac jo� bolji
i celi �ivot posveti slobodi.
Ili dok vi, kancelaru, ne uzmete
zlatni skiptar loze Hoencolern
i blje�tavom krunom pokrijete �elo,
ali i oru�je primite veselo.
ADOLF:
Prvi bi�u me�u ratnicima.
Dokle u veni kap jo� krvi ima
nema�ke, ja �u, hteo ili ne,
morati da budem ve�i deo nje.
Ulazi DOKTOR. Ubrizgava injekciju HINDENBURGU, koji ne reaguje.
HINDENBURG:
Da, sine moj, ali gledaj tako
da dobrim �ini� svako zlo opako,
jer pogani �e jezici da slede
tebe, vrebaju�i slabost da uvrede.
ADOLF:
O na�oj slabosti mnogi su
pisali oni koji pero dr�ati
su znali.
HINDENBURG:
Neka ti samo ti �to pi�u sada
previ�e na putu ne zadaju jada,
a u jednom danu sve u�ini plamen.
Neka te Bog po�ivi, Fireru, i...
HINDENBURG izdahne.
ADOLF:
Amen!

MRAK.

DVORAC �ARLOTENBURG
BOG. MEFISTOFEL.

MEFISTOFEL:
Dosta o klanju - kolji!
Ako ne kolje� - zakla�e tebe!
Kolji, ti �to pri�a� kako nikad nisi klao;
Kolji i ti �to pla�e� kako su ti klali!
Klao ne klao, klao si. Isto ti je
Ma zaklao muvu ili celi svet.
Evo ti, pa kolji!
Zna� gde treba da kolje� - izvoli!
Najdalje se �uju oni nedoklani...
Pri�aju i glasnije i crnje nego
Oni koji su zaklani sasvim.
Jo� su glasniji oni koji nisu
Videli ni "k" od klanja!
Oni pri�aju jo� stra�nije od onih
Koji su klani stvarno!
Zato ne budi aljkav - ve� kolji do kraja;
Ne budi pla�ljiv - ve� kolji kad kolje�.
Klanje nije hir, tek tako, da bi nekog klao.
Klanjem se sveti klanje, klanjem
Se vra�a milo za drago.
Zato - kolji, da bude manje klanja,
Kolji, da bude manje ruku koje bi tebe klale,
I manje grla koja bi klanjem klala nas,
Koji smo klali i koji smo klani,
Da bi nas bilo �to manje...
MEFISTOFEL:
Gde je sad va� Bog, Taj �to ovu pesmu
tajanstveno stvori? Gde je?
�to se krije? �to ne progovori,
nego samo duva u ovnujski rog?
Da l' je on uz mene, ili je uz vas?
Vi vladate svetom, da vas oslobodim
od njega, �iji je presudan glas?
Da li gospodin iz prvog reda,
misle�i - Tako je! - prizva va� spas,
dok onaj �to iz poslednjeg gleda
postao mi je veran kao pas?
Zar �ivotinja je �ovek, poput bebe?
Ponosa zar nema svaka ljudska du�a?
Za�to da lice bo�je ne poka�em?
Gospod Bog nikad ne pri�a za sebe,
kada je odsutan onaj ko ga slu�a.
Ja sam Bog vama - �zaista vam ka�em�!
Pitanje glasi - mo�e� li podneti
ono �to �eli� da zna�, a to je:
da li se �ovek nekome sveti,
ili je Osveta do�la po svoje?
BOG:
Pogani jezik, A�dajo, obuzdaj!
�to s tobom moram, bez tebe ne mogu.
Ljubavlju jednom zahvali se Bogu
(pitom da bude� ti da ume� zna�)!
MEFISTOFEL:
Hvala Ti, hvala; jedini sam ba�
sre�nik �to vazduh udisati zna!
Al' da se �alim prestati ne mogu.
Jedini zna� za�to takav postah ja.
Radujem se Suncu, koga �utog stvori
plemenita, blaga Tvoja ruka sva!
Ko tebe ne voli, zar ikako mo�e
za bednog stvora, kao ja, da zna?
BOG:
Dosta je, An�ele. Vi�e ne govori.
Nisam hvale �edan napustio tron.
Ve� zarad �oveka, koji tako zbori,
da, kao ti sada uvek pri�a on,
i iz ljubavi, koju uvek dajem njemu.
Tro�e�i se tako, ve�no trajem.
MEFISTOFEL:
Ipak, �asni O�e, priznajmo da �udi
�to te od �oveka sakrivaju ljudi.
BOG:
Ti poznaje� Petra. Ponos njemu ne da
da bude bez mene. I kroz san me gleda,
pa jedino ovde, na Zemlji, sad mogu
da govorim tebi �to se �eli Bogu.
Misli� da sam surov?
MEFISTOFEL:
"Mesu to razlozi jesu." Ali - to se mora.
BOG:
Ja nemam izbora. Ja sam jednom jasno
odredio Zakon, a ljudi su se,
ljudi su se strasno predali
da svoje �ivote podvedu
analizi, testu, oceni - neredu!
Ti si bio vredan, sada bi red bio
da ti se, slugo, bo�anski odu�im.
MEFISTOFEL:
A ja nikad nisam odbio da slu�im.
Kada no� zemaljsku mogao sam
kakvom stvoru da produ�im,
ni sada kada treba da je skratim,
nijednog trenutka ni za �im ne patim.
Radujem se jako! Po svojoj
promisli, Ti me stvori tako.
Nisam �ovek, pa da bude druga�ije...
BOG:
Ali �ovek nije, iako je svoje sudbine
kreator, stvoritelj svoga sopstvenog
�ivota.
MEFISTOFEL:
Ali uzurpator, �to se �ovek zove,
u�ivalac mo�e biti svih divota.
BOG:
Mo�e, a ne mora.
MEFISTOFEL:
Ove Tvoje re�i volim neobi�no!
BOG:
I ne postoji ni�ta njemu sli�no.
MEFISTOFEL:
Za tu Tvoju ljubav odavno sam znao.
BOG:
Hteli su slobodu! i ja sam im dao
sposobnost da tra�e, da �ele, dobiju.
MEFISTOFEL:
Stvorio si, dakle, ljudskoliku zmiju.
BOG:
Ti nisi jedinstven. �ovek svojstvo ima
da uvrede te�ke zadaje i prima,
da se pritvori, da �uti mudro i glupavo,
da kao bog se sveti, ili �avo.
MEFISTOFEL:
Kada je takva ta gnusna spodoba,
od koje rogovi se �avolovi di�u,
kakve su onda odlike �oveka
koje na granu pravde sveci ni�u?
BOG:
Oni tako�e nisu to �to jesu.
Ljudi rado sna�no to drvo protresu
kad su ploda gladni. A ne znaju, jadni,
da jabuka je davno pojedena.
Njihova je hrana - za hranu zamena.
MEFISTOFEL:
Za�to onda sada, pored svih vremena,
�eli� da ljudska rasa tako strada?
BOG:
Takva je, onda, sudbina njena.
Do�lo je vreme, samo to znam,
kad Petar treba da razmisli sam.
MEFISTOFEL:
Zemaljska cela povest to je;
razumu ljudskom su�eno je
razlikom ta�nom da razbija glavu
"oslobo�enja" i "slobode"!
BOG:
Ili je Filosof bio u pravu,
pa i Letom teku uvek nove vode?
MEFISTOFEL:
A istina je da je od mnogih jo� jedna
nedeljna na�a predstava, za koju,
zanimljivu opet, Tebi, Tvor�e, hvala.
BOG:
I la� o�igledna. I re�i,
re�i, Ah, re�i �to
re�e budala.

Z A V E S A