Harold Pinter je deseti dobitnik Evropske nagrade za pozori�te koja je, ove godine, tokom tim povodom uprili�ene vi�ednevne, vrlo radne i bogato osmi�ljene, manifestacije (od 8. do 12. marta) a nakon �etvorogodi�nje pauze (izazvane finansijskim problemima od kojih, eto, boluje i takozvani bogati svet) uru�ena u Torinu, u rasko�noj, baroknoj dvorani gradskog teatra "Karinjano". Do pre �etiri godine, doma�in ceremonije uru�enja ovog najpresti�nijeg evropskog pozori�nog priznanja (ustanovljenog, kao pilot program Evropske komisije, podr�an od Evropskog parlamenta i Saveta Evrope kao organizacija od evropskog kulturnog interesa, pre dvadeset godina) bio je pitoreskni sicilijanski gradi� Taormina.
Dva podatka u kontekstu ovogodi�nje ceremonije koja JESU vest:
Prvo: Evropska nagrada za pozori�te dodeljena je Haroldu Pinteru mnogo pre no �to je obznanjeno da je ovaj britanski dramati�ar dobio Nobelovu nagradu.
Drugo: Pinter je do�ao u Torino (ka�u: privatnim avionom, samo na jedan dan) da primi nagradu i d� javni intervju kriti�aru Gardijana Majklu Bilingtonu (tokom kojeg je, izme�u ostalog, objasnio za�to nije oti�ao da primi Nobelovu nagradu: "Bio sam u bolnici i mislio sam da umirem") i da jo� jednom, na sve�anosti uru�enja, zagrmi - mada ozbiljno naru�enog zdravlja - protiv novog svetskog poretka, Bu�a i Blera...
I jedan kuriozitet:
Odmah posle javnog intervjua u teatru "Gobeti", Harold Pinter je prisustvovao uobi�ajenom zajedni�kom ru�ku za sve u�esnike i goste ove manifestacije, u biv�em manje�u u neposrednoj blizini "Gobetija", ina�e centralnog okupljali�ta svetske pozori�ne dru�ine tih dana. I dok smo ga, iz neposredne ali nepremostive blizine, okru�enog ljubaznim ali neumoljivim hostesama zadu�enim da spre�e svaki kontakt s piscem, posmatrali pitaju�i se kako da mu (ipak) pri�emo radi neke ekskluzivne izjave, Jovan �irilov nam saop�tava vest: umro Slobodan Milo�evi�! Slede konsultacije u na�oj maloj grupi iz SCG:
NEKO: To treba re�i Pinteru!
NEKO 1: Nemogu�e, probali smo, ne daju da mu se pri�e!
Jovan �: Ja �u da mu ka�em!
Posmatramo Jovana koji uspeva da se probije do Pinterovog stola i �ujemo: "Oh, my God!" Mo�emo samo da spekuli�emo �ta je pisac time hteo da ka�e. Bio je to jedan, prili�no bizaran ali za ovu pri�u ne i najbitniji, trenutak u kom se na�a-mala-grupa-iz-SCG na�la u centru pa�nje velikog broja prisutnih. Istinski povod da se ose�amo nekako dobro i lepo, dao je Jo�ef Na�, koji je, uz litvanskog reditelja Oskarasa Kor�unovasa, laureat ovogodi�nje Evropske nagrade za "novu pozori�nu stvarnost" i koji je tu nagradu (za razliku od Litvanca koji je "iz zdravstvenih razloga" pre same ceremonije uru�enja otputovao ku�i) iste ve�eri kad i Pinter, u "Karinjanu", primio s nekim dostojanstvenim mirom, ne propu�taju�i pri tom da tim Evropljanima, uz zahvalnost, saop�ti i �injenicu da se njegovo rodno mesto nalazi "tek nekoliko kilometara od kapije Evrope", koja se zatvara za njim kad ulazi u svoju zemlju i da se nada da �e vrlo uskoro ta kapija - ostati otvorena, a njegova zemlja i formalno postati ono �to ve� jeste - Evropa.
Jo�efu Na�u posve�eno je �itavo jedno pre podne u teatru "Gobeti", govorili su o njemu pozori�ni kriti�ari iz �itave Evrope, prikazan je film ovda�njeg mladog reditelja Sabol�a Tolnaija posve�en njegovoj poetici koja, zapravo, nema ni pandana, ni uzora, a te�ko da �e na�i i sledbenika i potom su po�eli da nam prilaze ushi�eni i vrlo uzbu�eni poznanici i oni koje prvi put susre�emo na ovom skupu, da bi nam saop�tili ono �to je ve� odavno evidentno:
"On je apsolutni genije!"
Jeste, Jo�ef Na� je, definitivno, pozori�ni �aplin, po ingenioznoj svestranosti, po poetici zasnovanoj na detalju, po sofisticiranom humoru i ironiji, po vrlo osobenom smislu za apsurd, po atmosferi splina kojim odi�u njegove predstave. On je jedan od trenutno najve�ih i najautenti�nijih (pozori�nih) umetnika dana�njice.
Tom dobrom ose�aju da si, eto, iz Srbije, a da ti u belom svetu nije zbog toga neugodno, doprinele su jo� dve lepe vesti:
Prva: Jugoslovensko dramsko pozori�te, saop�teno je na zavr�noj sve�anosti u Torinu, postalo je (kao prvo i zasad jedino pozori�te s prostora biv�e Jugoslavije) �lan Unije evropskih pozori�ta, vrlo ekskluzivne organizacije koja broji manje od dvadeset �lanova! Tog dana u isto "dru�tvo" primljen je i torinski Teatro "Stabile" i pozori�te "Habiba" iz Tel Aviva.
Druga: Jovan �irilov dobio je ponudu da Beograd, konkretno Bitef, 2008. bude doma�in ovog skupa i da organizuje program dodele Evropske nagrade za pozori�te. Jovanov komentar, po�to nam je s vidnim uzbu�enjem i ponosom saop�tio tu ekskluzivnu vest, bio je: "Jo� samo da prona�em pare!"
�irilov (i ne samo on) odista ima problem. Jer, bud�et ove torinske fe�te, koja uklju�uje i bud�et od sedam miliona evra za pet predstava programa "Povratak" koji je uradio povodom nje, a i "kulturne Olimpijade", legendarni Luka Ronkoni, jeste vrtoglava vi�emilionska cifra.
Ina�e, ovu manifestaciju podr�avaju i Unija evropskih teatara, Evropska pozori�na konvencija, Me�unarodna asocijacija pozori�nih kriti�ara i Me�unarodni pozori�ni institut mediteranskih zemalja. Na nju su, kao i uvek, pozvani pozori�ni ljudi iz �itavog sveta: umetnici, menad�eri, kriti�ari, novinari najzna�ajnijih svetskih medija, direktori pozori�ta i festivala, a ona je podrazumevala �itav niz doga�aja, od pozori�nih predstava (sem onih Luke Ronkonija i Kor�unovasa, videli smo i predstavu Ro�ea Plan�ona, po Pinterovim tekstovima i pod naslovom Novi svetski poredak) skupova, �itanja dramskih tekstova, video projekcija, susreta s laureatima... Odr�an je i simpozijum pod naslovom "Kraj kritike?" na kom su kriti�ari unisono zaklju�ili: nije kraj!