Ve� dugo potpuno u senci Sterijinog pozorja, a odnedavno delimi�no i EXIT festivala, Infant1 ipak uspeva da opstane. Nakon pro�logodi�nje desetogodi�njice, od 25. juna do 4. jula odr�an je i 11. put, nisu izostale podr�ke Grada, Pokrajine i Republike, pored sad ve� redovne festivalske (ko)produkcije, uli�nih performansa i koncerata ponovo je ustanovljen takmi�arski karakter glavnog programa, kao neizostavna prate�a odlika sli�nih manifestacija prire�en je i simpozijum o teatru i utopiji, ali izostavljanje eksplicitne funkcije selektora, �to je delimi�no uslovilo stihijski pristup izboru programa, i prakti�no nikakav pomak po pitanjima, uslovno re�eno, mogu�e komercijalizacije i gledanosti, bili su dovoljni za primedbe ne samo organizatorima ve� i svim elementima kulturne scene Novog Sada, za koju je izgleda jedan veliki teatarski doga�aj godi�nje i vi�e nego dovoljan. Tako je INFANT ponovo ostao na margini koju jedino pravi zaljubljenici-tragaoci redovno pose�uju i obilaze, ako ni zbog �eg drugog, ono zbog zrnca profesionalne radoznalosti koja i dalje krasi ogromnu manjinu.
Ako ka�emo da je izostanak bilo kakvog relevantnog koncepta i odluka da se nesigurnost u kvalitet nadoknadi kvantitetom (na 11. infantu vi�eno je �ak 18 predstava u takmi�arskom delu programa), trebalo bi ukazati na dve stvari. Prvo, kvalitet nije nu�no uvek bolji izbor, dok se drugo ti�e toga da se isticanjem kvantitativnosti nepravedno otpisuju trupe koje zaista vrede. A takvih je sre�om bilo, ba� kao i onih koji bi zaista trebalo da temeljno preispitaju svoj rad. Istina je da je te�ko i nezahvalno u vremenu koje je ve� vi�e puta progla�avano van(posle)-istorijskim nuditi ne�to novo i alternativno, u vreme kada je ne sve, ve� mnogo, mnogo vi�e od toga ve� vi�eno ili bar preuzeto u glavne (institucionalne) tokove teatarskog �ivota, odnosno u vreme kada je distancirati se i diferencirati skoro nemogu�e, ali opravdanja i postoje samo za one koji ne�to ne mogu2.
U pregledu rezultata traganja pregalaca novog/starog i budu�eg pozori�nog �ivota prvo �emo usmeriti pa�nju na izbor �irija3. Nagrada za najuspeliji eksperiment - predstavu u celini, dodeljena je autorskom ostvarenju Fantomisterija Teatra novog fronta iz �e�ke i Rusije. Oni su u stvari pravi primer tradicije pozori�ne avangardne alternative u kojoj se komunikacija odvija prvenstveno zvukom i slikom, povezanim u odre�ene sociopsiholo�ke okolnosti. Nikad dosta apokalipti�no psihodeli�nih refleksija na bolesno stanje modernog sveta. Nikad dosta upozoravaju�eg podse�anja da ameri�ki san nije i nikad ne�e biti san cele planete! Pa, makar paklene pomorand�e rasle na svakom drvetu! Vatra, oru�je, batinanja, u funkciji su odli�nog gluma�kog rituala (Ale� Janak, Irina Andrejeva) od kog se zaista di�e kosa i prevr�e utroba, ba� kao �to to i treba kad su na tapetu d�elati i �rtve civilizacijskog "napretka". Teatar novog fronta zaista podnosi �rtvu u ime svih nas i svojim beskompromisnim anga�manom isteruje �avola, ne iz �oveka, ve� na videlo. A za to - po�tovanje!
Priznanje za najoriginalnije istra�ivanje jednog segmenta pozori�nog jezika pripalo je izvo�a�kom ansamblu predstava Fragmenti i Spolja�nji i unutra�nji krugovi Foruma za novi ples Srpskog narodnog pozori�ta u koreografiji i re�iji Olivere Kova�evi�-Crnjanski i Sa�e Asenti�a, odnosno Jensa van Dala. Potraga je mo�da i klju�na re� u delu Fragmenti. Plesom Frosine Dimovske, Andreje Kule�evi� i Sa�e Asenti�a na muziku Dada D�ihada i Modern kvarteta na delu kao da je bila merljivost, stara dobra kategorija intersubjektivne proverljivosti, podobnosti i potvr�enosti. Unutar (i van) vlastitih mera do formule izraza i njenog ospoljenja jezikom tela u pokretu! Otud mi�-ma� koreografskih zadataka (re�enja), fragmentarnost, stilska varijabilnost, neprestana igra mogu�nost-nemogu�nost i smela plesna subverzivnost koja definitivno ne za(o)staje na nivou "pri�am ti pri�u".
Ne�to ve�im ansamblom (Sa�a Krga, Jelena Markovi�, Andreja Kule�evi�, Frosina Dimovska, Ana Le�i�, Danijela Vojnovski, Maja Stankovi�, Ivana Ivanov i Bojana Mati�) pod izgleda �estoko nao�trenom i te�kom "koreografskom palicom" Jensa van Dala, Forum za novi ples se u Unutra�njim krugovima predstavio u punom sjaju i potenciji. Delo se zasniva na muzi�koj (ali i poetsko-filozofskoj) podlozi Grega Smita u kojoj je, kako i sam naslov predstave govori, re� o unutra�njosti, kontemplativnoj zagledanosti u rat i mir svake du�e, ovaj put prvenstveno �enske. "Videh jednom �enu, sa srcem u glavi... Videh jednom �enu, ja�u nego ikad, poptuniju nego ikad, glava i srce, behu joj na mestu." Na toj liniji, u vatrenoj borbi "suprotnosti", te�e ovaj komad. Nagla�enom ose�ajno��u, nagla�enim emocijama nemira i agresivnosti tra�i se ne�nost, tra�i se ljubav i spokoj, ali paklen je put. Jens van Dal je radio sa �im je imao i �ta je zatekao. Plesa�e, njihova tela i du�e i zaposlio ih. Zato - "Zaboravljam ko (i za�to) sam, zaboravljam za�to dajem, a zaboravljam i da uzmem. Za�to dajem?!" - zadata su pitanja koja �lanice (i �lan) Foruma za novi ples u Unutra�njim krugovima celim bi�em i fanati�nom posve�eno��u preta�u u impresivnu igru tela, tela kao du�e. Eleni Panajotovoj, rediteljki predstave Dom Bernarde Albe po delu F. G. Lorke u izvo�enju trupe Den gri iz Bugarske, za izuzetan spoj verbalnog i stilizovanog izra�ajnog pokreta tako�e je dodeljena nagrada na 11. infantu. Ono �to je Elena Panajotova izabrala kao primarni jezik inscenacije tmurne pri�e velikog �panskog pesnika jeste ples. I to ne bilo koji i bilo kakav ples, nego onaj koji i jeste sredi�te �panske ose�ajnosti i internacionalnog identiteta - flamenko. Flamenko je, dakle, sto�er bugarske izvedbe Lorkinog dela iz kojeg, dosledno ritmu, proizlaze i drugi elementi - jezik, �as �panski, �as bugarski i pokret, izrazito stilizovan i slikovit. I dok potpetice "�inkve sorele" ubita�no otkucavaju, glumice Veronika Petrova, Sija Ivanova, Rosica Gevrenova, Mila Odajieva, Cvetelina Gospodinova, Stela Krusteva i Milena Stanojevi� vo�ene takvom rediteljskom zamisli ple�u vi�e no �to igraju, pevaju vi�e no �to govore i tako nude jednu interpretaciju �iji su vrhunci uzbudljivosti u lepoti muzi�kog i vizuelnog, dok dramski patos Lorkinog dela ipak ostaje ne�to postrani.
Poslednja (ne u hijerarhijskom smislu) nagrada na 11. infantu dodeljena je predstavi Inkaso u re�iji Bojana Jablanoveca i produkciji trupe Via negativa iz Slovenije i Kulturnog centra Novog Sada. Inkaso je razra�ena, cenzurisana i finalizovana verzija performansa Vi znate �ta ho�ete za svoj novac, koji je novosadska publika mogla da vidi tokom pro�logodi�njeg Infanta, a podse�anja radi re� je bila o smelom, hrabrom, provokativnom, ali i bezobraznom insistiranju na proizvo�enju subjektivne teskobe kako publike tako i glumaca koji su na sceni dobili zadatak da uz dosta grotesknosti "reprezentativno" odigraju sami sebe.
�ta je isto, a �ta razli�ito? �ta nam to govori o razvojnom putu i teatru uop�te? Prvo, ucene nije bilo. Novac sada uzima kasirka i cena nije unapred zacrtana. Intimnih ispovesti sada je vi�e i one se predstavljaju pojedina�no, a ne grupno. Preterivanja u smislu da glumci "jedu ono �to zara�eno izlazi na stra�nji otvor ljudskog tela" i "uvode nas u svet vagine" nije bilo. Mnogo komunikativnije, zabavnije i distanciranije, pri�e likova svedene su do bar jedne jasne poente - "nije va�no kako izgleda, va�an je princip", "poka�i mi svoj nov�anik i re�i �u ti ko si", "sve pare ionako odu kroz dupe", "divna ste vi publika"... I pored kompromisa koji je tvorcu predstave Bojanu Jablanovecu u svetu teatra o�igledno bio neophodan, ipak se ne mo�e re�i da je rad izgubio na o�trini. I dalje se tu preispituju bitne stavke svakog pozori�nog predstavljanja - "do�li ste, kupili ste kartu, hteli biste da vidite ne�to novo, lepo, opu�taju�e, uzbudljivo, seksualno..." A �ta kad reditelju i glumcima ne pada na pamet da ispunjavaju �elje (bar ne na konvencionalan na�in)?! Onda je na delu dekonstrukcija tradicionalnog teatra (i ne samo teatra ve� i umetnosti uop�te), predstava koja je ogoljena u svakom smislu te re�i, ali koja publici/ogledalu dosledno sprovodi ironiju i refleksiju pozicije biti �iv u svetu - predstaviti to u pozori�tu.
Upravo navedeni izbor �irija (koji je prili�no adekvatan), uz kratke napomene o nagra�enim predstavama, govori o su�tinskom obrascu za proboj kroz maratonski program ovogodi�njeg Infanta. Na prvom mestu o�igledno je da alternativno i novo ima upori�te u neverbalnom, plesnom izrazu, oblasti u kojoj je neophodno pomenuti po svim reakcijama nepravedno zapostavljenu predstavu Korak dalje: korak bli�e autora Bojane Mladenovi� i Du�ana Muri�a u produkciji pozori�ta "Du�ko Radovi�" iz Beograda. "Dva u jednom", bez �e�era! Rosana Hribar, Aleksandra Janeva, Vili Prager, Isidora Stani�i�, Sanja Vinkovi�, Dragana Bulut, Bojana Mladenovi� i Du�an Muri� kao (plesna) sila ispred i bend Neo�ekivana sila koja se iznenada pojavljuje i re�ava stvar kao (muzi�ka) sila iza. Ne�to kao kod slovena�ke Via negative u �ijoj se predstavi Inkaso dekonstrui�e tradicionalni teatar i uloga glumca, Korak dalje: korak bli�e mogao bi da ozna�i svojevrsno miniranje plesnog performansa, kao i preispitivanje plesa i plesa�a kroz njihovu blic-istoriju (ove dve pojave mnogo govore o tektonici ose�aja teatarskog smisla/ besmisla s kojim se o�igledno susre�e ve�ina izvo�a�a izrazito savremenog senzibiliteta). No�eni zaista muzi�ki (ne)o�ekivanom silom Bojana Mladenovi� i Du�an Muri� kora�aju�i dalje i bli�e uspeli su da okupe vrsne igra�e i igra�ice razli�itih stilskih opredeljenja iz Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Austrije, Holandije i SCG i tako naprave delo koje vri informacijama, odnosno slobodnim asocijacijama. Iako ve�inom priru�no skupljene (broj kamera, reflektora, plesni stilovi, povrede, seks, lova, Evropska zajednica u kojoj smo zaista svi isti samo goli i u mraku...) i li�ene nekog dubljeg smisla, one ipak uvla�e u vrtlog �estokog ritma i eksplozivne izvedbe koja se prakti�no ne zaustavlja. Korak dalje: korak bli�e oduzima dah, i za to - svaka �ast!
Ako presko�imo korpus predstava sli�nijih tradicionalnom i, ili savremenom dramskom teatru, me�u kojima svakako vredi ista�i odli�nu predstavu Jastu�ko autora Martina Mekdone u re�iji Javora Gardeva teatra "Stojan Bahvarov" iz Bugarske i emotivno nadahnutu i vizuelno izrazito kreativnu predstavu Misterija Julije Ginis i trupe Mistorin iz Izraela, do�i �emo do druge bitne komponente i orijentacije alternativnih i novih umetnika ili onih koji su na putu to da postanu, bar sude�i po onom �to se moglo videti na 11. infantu. �esto je ta crta ve� spomenuta kao ukorporirana u okvirima dela u kojima se koristi i neki drugi scenski jezik (jezici), ali u jednom slu�aju, zahvaljuju�i Ani Vujanovi� (Teorija koja hoda), Seni �orovi�, Sini�i Ili�u i Bojanu �or�evu i njihovom komadu Actress (work) in progress - intelektualni striptiz, ona je eksplicitno ispostavljena u prvi plan. O �emu je re�? O refleksijama, i onom �to iz njih skoro neminovno proishodi - teorijski diskurs. Dramatur�ki ve�to uobli�en, Actress (work) in progress - intelektualni striptiz jeste provokativni i duhoviti teorijski "think tank" performans koji zaista treba pogledati. Jednom uvu�ena u zamku (striptiza u naznakama), publika je prinu�ena da se suo�i sa teatarskom ogledalizacijom umetnika-teroriste, me�anjem li�nog i profesionalnog i odlaganjem zadovoljstva, kako su intelektualno napredni momci i devojke iz Beograda to nazvali. Nategnute premise "glumca u razvoju" gde se za osnov uzima ba� glumac (glumica) udaljavaju gledaoca od onog �to ga su�tinski interesuje - �ta i kako se glumi, dok se manipulacijom teorijskim aspektima poku�ava osloboditi iz mre�e "teatar je teatar je teatar...", odnosno zaroniti (pre)duboko u nju. Zaista potentan, ambiciozan i nesumnjivo aktuelan rad s druge strane fizi�kog, apstraktno-izra�ajnog, misti�nog, ritualnog pristupa izvedbi odre�ene teatarske zamisli.
Sveukupan utisak sa 11. infanta je da se bajkovitim, duhovitim, realisti�nim, fantazmagori�kim i posve�enim teatarskim stvaraocima novog i alternativnog, koji se muvaju po grani�nim delovima "oficijelnog" teatra, ne nudi zadovoljavaju�i okvir i podr�ka, odnosno da su zainteresovani mladi ljudi za koje nema uvek dovoljno mesta na akademijama uglavnom prepu�teni sami sebi i tako prinu�eni da svoje projekte realizuju bez kontinuiteta, na krnje osmi�ljenim festivalima koji, ako ni�ta drugo, u ovom za kulturu surovom vremenu mogu da poslu�e kao tezga. Umetnici moraju i zato snose deo odgovornosti, ali izolovane zajednice pozori�ne birokratije u kojoj i bljesak te�ko izlazi ne�to dalje van scene jo� uvek su aktuelnije i dok teatar svakodnevnice pobe�uje, teatar pozori�ta ima�e �e��u trku pred sobom.

..1 Internacionalni festival alternativnog i novog teatra u Novom Sadu.
..2 Da ne ostane bez primera - Jo�ef Na� mo�e sve.
..3 �iri je radio u sastavu Irena Kre�i�, Ljuboslav Majera i Zoran R. Popovi�.