Leto dve hiljade pete pamti�e se po jednoj od najboljih verzija Hamleta na prostoru ove i one zemlje. Va�ne su obe, jer reditelj Du�an Jovanovi� upravo �ini poku�aj reafirmacije pozori�nog zajedni�tva koje je, veruje, pre�ivelo uprkos kasapima politi�ke trgovine. Me�utim, malo politi�kog kolora, slu�ajno ili ne, nazire se u demokratsko-plavoj boji scenografije za najnovijeg Hamleta. Majstorstvom autora, �erpa-plavetnilo Elsinora, zavisno od dobrote posmatra�kih namera, �as jeste prepoznatljivo idejno plavetnilo Jugoslovenskog dramskog a �as je, opet, genijalna rediteljska zamisao uzburkanog mora koje nadzire vojska yu-tragedije. Kud �e� stra�niji Elsinor. Kad voljom svetlosnih komandanata prestane zloslutno talasanje mora i sa scene se povuku specijalci uniformisanog izazivanja problema, plava drvena geometrija scene pretvara se u dobro sklopljenu kuhinju. Kao i u politi�ko-dr�avni�kim kuhinjama, elementi su klizni; eksponiraju se po potrebi. Ogroman sto koji izlazi i vra�a se u le�i�te, jednom slu�i za da�u i raspravu, zatim je ljubavna postelja za Gertrudu i Klaudija, na njemu se izvodi i genijalna, lutkarska rekonstrukcija kraljevog umorstva. Scenografija Jasne Vastl (replika kuhinje "Slovenijalesa" sa neizbe�nim "Gorenje" fri�iderom) savr�eno dr�i ideju kostimografkinje Bjanke Ad�i�-Ursulov da svim va�nijim mu�karcima tragedije da odela i kravate a Gertrudu odene u visoku modu. Megamarket po �ekspiru. Nedostajalo je samo da se u odelu iz nekog od budvanskih butika na sceni pojavi reditelj li�no, kao svevi�nji PR-a. Jer bez te inostrane profesije za naplatu magle, nema nam �ivota ni pozori�ta. Gertrudino moralno proklizavanje bi�e uredno otpra�eno ambala�om, pa �e kraljica-majka, u poku�aju da se umili sinu Hamletu, spasti na tange. Jadnica, u panici da sa�uva novonastalu bra�nu situaciju, zaboravlja da Hamlet, bar Hamlet mi�anovi�evske vrste, nije od te mode. Shodno novom vremenu, uz ambala�u idu i odgovaraju�i ljudi, pa nije �udo �to su Klaudije i Polonije poslovni tipovi, van stihovanog razuma. Njihova su obra�anja posledica garderobe a ne presudnih ose�anja i uma. �ekspir jednako biznis. Mogu�nost da je u dominantnom sistemu vrednosti i �ekspir samo posao koji treba obaviti, fenomenalno je, sredstvima agresivne povr�nosti, odbranio Branislav Le�i�. Odavno nije vi�en takav neinteres za telo iz vlastitog ljubavnog kreveta. Najnoviji Le�i�ev osvaja�ki trijumf, mogao bi imati naslov "Skidanje peruti sa Gertrudinog bicepsa". Karakter devera koji je postao mu�, Bjanka Ad�i� odeva u belu spava�u ko�ulju �to zavodniku Klaudiju skra�uje noge. Uzbihuzireni "lala" ili pobesneli petli� svejedno, on grabi ka postelji, sik�u�i usput zbog (ne)o�ekivanih komplikacija. Budvanska verzija Klaudija, imala je i jednu uvodnu pikanteriju: Le�i� je na rad u �ekspiru dolazio biciklom. Kakva bi tek to bila multimedija da je sniman kamerom pa prikazan u odsutnim, najozbiljnijim trenucima borbe za ono �to mu ni po kom zakonu ne sleduje. Vojislav Brajovi�, moderno kostimirani Duh, podse�a na vanzemaljca u mirotvora�koj vi�e nego podstreka�koj misiji. Koreografisana nevidljivost i ekscentri�ni kostim stopili su se u likovnu otmenost, �to �e, bar u mla�em gledali�tu, potpuno izmeniti mi�ljenje o Duhu.
U neskriveno jugonostalgi�noj podeli reditelja Du�ana Jovanovi�a, ulogu Ofelije dobila je Mona Muratovi�, apsolventkinja Akademije scenskih umjetnosti iz Sarajeva. Njeno neveliko gluma�ko iskustvo uglavnom je vezano za sarajevsku scenu "Obala". Tokom priprema u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu, i kasnije, u Budvi, ona se strogo pridr�avala Hamletovog upozorenja da se ne izla�e suncu. Ta upadljiva belina mogla se razumevati kao apsolutna �ednost, a mo�da i kao neskriveni znak prisustva drugog boga i molitve. Bosonoga, u suknjici na falte, Mona �e protr�ati ulogu Ofelije ne ostavljaju�i bitniji trag ni u korpusu predstave ni u gledala�kom ose�anju. Prigrljena u "igri �kolice" sa Polonijem, ona �e, kad to dramski, a ne uistinu zatreba, sredstvima povr�nog truda i uve�banog strpljenja, slu�iti razlogu Hamletove patnje. �to je dokaz da je Ofelija naj�e��e samo predmet kraljevi�eve �udnje a ne bitna gluma�ka partija. Ulazak mlade sarajevske glumice u jaku beogradsku gluma�ku podelu rezultat je politi�kog rediteljskog podteksta u koji se ume�ao sam �ivot. Mona je dete sa o�iljcima rata a Jovanovi�ev Hamlet umesto odmazde nudi pomirenje. U specijalnu misiju Hamleta promene, Hamleta sme�anog od iluzije i realnosti, ulazi i dirljiva pa�nja prema glumici, "porodi�na" bri�nost cele ekipe. Jedan od koproducenata predstave je Festival MES te �e Hamleta videti i sarajevska publika. Ovacije i divljenje izazvao je Dragan Mi�anovi�. Mla�i od sebe, sam u li�nom vremenu i drami (pa �ak i mimo rediteljskog koncepta po kom su �ekspirovi likovi - prezenteri zamrziva�a u kuhinji zlo�ina) Mi�anovi� je, visoko, iznad svih, izdigao i �titio snagu ose�anja i melodiju �ekspirovog stiha. Ve� prvom pojavom, u slici spoznaje o�eve smrti i zlo�ina�kog hira majke, menja stil predstave, naru�ava njen paradni tok. Samo jednim, sporim pokretom ti�ine daje na znanje da �e Hamlet biti pre svega po �ekspiru, dakle sam protiv svih, druga pri�a i svet. Od po�etnog patosa kojim tvrdoglavo �titi polje poetske tradicije, Mi�anovi� prolazi niz transformacija na gestualnom, ritmi�kom, glasovnom planu. Poput vrhunskog sportiste raspore�uje snagu, kombinuje uzbrzanja i zati�ja da bi do fini�a i kre�enda, pro�ao vi�e obli�ja Hamletovog umnog i fizi�kog bi�a. Muku �oveka koji u sebi treba da ubije osvetu, provodi kroz najrazli�itija moralna i telesna isku�enja. Ubedljiv je u odbrani prerano sazrelog Hamleta filozofa, jednako kao u naletima njegove razbaru�ene naravi koja povremeno nalazi svetlu stranu �ivota. Zamor mladi�a zate�enog tragedijom, smenjuju naleti vetrova u plu�ima ipak lude mladosti. Mi�anovi� mo�e sve; da glasom pro�eta od falseta do najdubljih tonova, da se od uti�ane mudrosti odlepi i poleti kroz vazduh. Njegovo osvajanje i usvajanje Hamleta je vertikalno i horizontalno, uzima ga svim plu�ima, njime puni �ake, natapa vid� da bi mogao uistinu da svet gleda Hamletovim o�ima. Ne smeta mu ni mnogo radova koje mora da obavi pri tom; presvla�enja, koreografisani dijalozi, ma�evanje, "poslu�nost" zahtevnoj ali izvanrednoj scenografiji� sve to ga, do kraja predstave tro�i ali i �ini mla�im.
Hamlet je lepo pristajao budvanskoj Citadeli uprkos �injenici da drevna utvrda nije uzeta u obzir pri konstrukciji izrazito "kopnene" scenografije kojoj otvoreni prostor na�inje iluziju. Ipak, predsatva je s ambijentom imala jaku, zvu�nu vezu. Refreni "Glavo luda", "Za�muri" pripadaju lakom notnom klju�u i kao da na trenutke ulaze u dvoboj sa okolnim muzi�kim teroristima. Oni su, istovremeno, svojevrsni komentar doga�anja na sceni a, zbog liderske harizme interpretatora, zvu�e kao poku�aj smirenja op�teg zla i ludila. Scenografija �e tek do�i do izra�aja unutra, na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog, kada Hamlet postaje deo stalnog repertoara. Ultrasavremena Jovanovi�eva re�ija i mogu�nost da se unutar svakog lika jo� �to�ta razigra (samo bez velikog koreodramatisanja jer to ponekad deluje amaterski) dobra su pozicija za budu�u - hit predstavu. Ho�emo li na Hamleta?