Kanji�a je zaista �arobno vojvo�ansko mesto koje bar jednom godi�nje pokazuje bogatstvo ljudskog duha i zaiskri punim sjajem - u vreme festivala D�ez, improvizovana muzika... Ne proklamuje organizator, Kanji�ki krug, za d�abe bekstvo iz gradova, osloba�anje prostora za umetnost... U apokalipti�noj i fatalisti�koj viziji uskoro �e svi koji mogu be�ati iz uzavrelih sredina nabujalih kriminalom, terorizmom i bezglavom brzinom �ivljenja usled koje va�ne sitnice prolaze neprime�eno.
I ove godine ku�i u Kanji�u je iz belog sveta pobegao Jo�ef Na�, �ovek kom je mesto u se�anjima svih narednih generacija zagarantovano. Imati takvog sugra�anina Kanji�kom krugu �ini festivalski posao mnogo lak�im, ali mu nimalo ne umanjuje zna�aj. Koliko je samo sredina koje nisu prepoznale svoje legende dok su �ive. Ovaj put dve su bitne igre otplesali Na�evi koraci. Jedna je, uz prisustvo politi�kih zvani�nika, bila polaganje kamena temeljca za Regionalni kreativni atelje "Jo�ef Na�", u koji �e Na� uskoro da se vrati "for good", dok je druga oli�ena u predstavi Poslednji pejza�, komadu za plesa�a i perkusionistu, Na�ovoj najaktuelnijoj kreaciji �iju svetsku premijeru su mogli da vide posetioci ovogodi�njeg Avinjonskog festivala1.
�ta je veliki Jo�ef ovaj put smislio? Kako se sam potrudio da objasni, posle 20 dugih godina polazna ta�ka novog rada bila je unutarnja potreba za odbacivanjem literarnih predlo�aka, civilizacije "in general" i presudne, duge �etnje krajolikom rodne Kanji�e, �partanje uspomenama iz detinjstva. Iako nije ta�no znao �ta tra�i, poput Kastanedinih junaka, Na� je to na�ao (ili je to na�lo/�ekalo njega) na Jara�u, delu netaknute prirode, izvoru lekovite vode koji je okru�en humkama drevnih po�tovalaca ovog mesta.
Na� se tamo ulogorio, oslu�kivao, crtkao, a impresije mu nisu dale mira i bivale su sve ja�e sve dok nije uvideo �ta mu je �initi. U intimnoj prepisci sa fantasti�nim litvanskim perkusionistom i starim znancem Vladimirom Tarasovom rodio se ritual, svojevrsni ritmi�ko-plesni eho duha mesta - Poslednji pejza�. Dakle, neteorijsko umetni�ko delo u horizontu teorije (kontemplacije) iz koje i kojom se crpi izvorni "elan vital" i odre�uje vlastita postavljenost u svet �ivota i �ivot sveta. Povratak na izvore, u doslovnom smislu re�i, povratak na mesto gde je "poslednje" istovremeno i ono prvo, i najva�nije.
Zbog otvorenih i zastupljenih improvizatorskih mogu�nosti, na sceni nikad isto, a ponovo misti�no-o�aravaju�e Na�evo ostvarenje, Poslednji pejza� pru�a zaista �iroko polje asocijacija. Kada se konstrui�e dramski tok performansa pri�a kao da polazi od po�etka ljudskog. Pro�i��ena ne�nim zvucima metala i cvrkuta, atmosfera se otvara za nesputanost i entuzijazam. Priroda se za, u Na�evom slu�aju, crvenokljunog �oveka u �u�nju, na oprezu, isprva otrkiva kao maksimalno igriva/razigrana kategorija. No, uz malo spiralnog puta kroz vreme telo se uspravlja, a jednom uspravljeno spremno je za mar�eve na sve �etiri strane sveta. Kao �to je spremno i da poklekne, na bilo kojoj od njih.
Na putu �oveka su i pejza�i, magi�ne Na�eve uprizorene dosetke sa tablom, kredom koja u ruci zamenjuje �tap, simbole napretka oru�a. Ali, "napredak", kao evolucija, ide i napred i nazad. U njemu i po�etak (prvi) i kraj (poslednji), kao �to smo rekli, dolaze na isto. �ovek nema lik, zatim ga ima, da bi ga prekrio, izgubio i kroz Isusovu (ne)volju ponovo zadobio.
Opredeljivanjem za "solo" nastup i odbacivanjem svakog unapred smi�ljenog i zadatog koncepta postaje o�igledna Na�eva potreba da potpuno pro�isti izraz, temelje�i ga na ritmu i pokretu sad ve� tradicionalno prepoznatljive pantomimi�ke ekspresije. U tom pro�i��enju koje se hipnoti�ki prenosi i na publiku ponovo se prepoznaje autenti�na veli�ina Na�eve umetnosti. Njegova dela na dubokom emotivno-psiholo�kom nivou dovode do istine koja se u njima skriva i otkriva, �uva i obznanjuje. Suo�eni s tim i mo�ni smo i nemo�ni. Otud je Na� najbolji dokaz da je beskompromisna delatnost jedini pravi recept, jedina i prava alternativa ludilu racionalnog. Otud fizi�ki gest izgra�en na stezanju i opu�tanju, elementima isto�nja�kih "borila�kih" ve�tina, skoku i padu, vezanosti i slobodi, radosti i bolu, stani-kreni "kadriranju".
Likovnosti svog poslednjeg dela, �ije �e se karakteristi�nosti Na� tako�e te�ko odre�i, osim ve�ne kombinacije crno-belo, ponovo doprinosi i crvena boja. Tako jasna u svojoj snazi! Odli�no su inkorporirani i Na�evi crte�i, opsene prikazane kroz konceptualni video (Thierry Thibaudeau) od �ije "paranormalnosti" se di�e kosa na glavi. A posebna pri�a su scenski objekti (Michel Tardif), takore�i obi�ne igra�ke koje dokazuju da se dete u nama najlak�e budi i najte�e gasi. Na tragu de�jeg, nepatvorenog, a snovi�enog, sigurno je smi�ljeno i Na�evo istaknuto odbacivanje svake vrste intelektualnog balasta. Zato svoj cilj ispunjava koncentracija na lirsko i oniri�ko - pra�ivotno. Kontekst kojem muzika, njen ki�meni tok - ritam - savr�eno odgovara.

..1 Predstava Poslednji pejza� ra�ena je u koprodukciji The Centre Choreographique National d'Orleans, Festival d'Avignon i Emilia Romagna teatro Fondazione (Modena, Italija) uz podr�ku Region Centre.