"Ovom velikom �oveku na ro�enju je su�eno da kuje lepotu re�i, da kuje lepotu teatra i on je to neumorno radio, maestralno, do poslednjeg daha svoga �ivota. Kad umre kralj, kad umre car neke imperije, tog �asa mirno stupa na presto drugi. A kada ode veli�anstvo kakav je Ljuba Tadi�, onda ostane samo muk, muk i prazan presto. U pozori�noj umetnosti je bivalo i bi�e velikih stvaralaca, za nekoga �e se u budu�nosti mo�i re�i on je tako dobar, on je sjajan, on je skoro kao Ljuba Tadi�. Mislim da �emo tog 'skoro takvog' dugo �ekati. Dragi Ljubo, ponosu na�, ljubavi na�a, veli�ino na�a, svima onima koji su te gledali, koji su te �uli, dao si dragulj svoje du�e i dragulj svog neizmernog talenta. Ne odlazi�, ostaje� u nama." (Mira Stupica, u govoru na sahrani Ljube Tadi�a, 1. novembra, u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju)
Ljuba Tadi�, neponovljiva li�nost na�eg glumi�ta i na�e sveukupne javne scene, umro je 28. oktobra u Beogradu u 76. godini, samo dvadesetak minuta nakon �to se rastao od svog dru�tva u "Maderi" �iji je "stalni inventar" i za�titni znak godinama bio.
Rodio se, tako mu je bar majka ispri�ala, u osam i pet uve�e (31. maja 1929. u Uro�evcu), u vreme kad po�inju pozori�ta. I zato je, svake ve�eri, u osam i pet - morao nekuda da ide. U jednom od intervjua (Feliksu Pa�i�u) ka�e: "Kad do�e osam i pet minuta, ja po�izim, jer mislim: �ta �u sad? �ta �u sad ja? I pobegnem u pozori�te."
Tako je to bilo do pre nekoliko godina, kada se, zbog bolesti, povukao na planinu i tek povremeno gostovao u Beogradu, dolaze�i da odigra te dve uloge: Furtvenglera, u predstavi Na �ijoj strani Ronalda Harvuda i Kralja Lira, obe u Ateljeu 212. Na Novosadsku arenu, u septembru, do�ao je, ve� te�ko hodaju�i, na projekciju filma Mi�e Radivojevi�a u kojem je odigrao poslednju filmsku ulogu, a onda je stigla vest sa sarajevskog MESa: predstava Kralj Lir se otkazuje zbog bolesti Ljube Tadi�a... Taj Lir, tre�i u njegovoj karijeri, bio je i poslednja uloga koju je igrao na sceni.
"Kada se doga�a ne�to zna�ajno, bilo da je u pitanju sre�a ili nesre�a, u na�em narodu se ka�e: Zadesi nas. A kada to pro�e, obi�no se pitamo �ta je to bilo. Nas je zadesio Ljubin odlazak. Bio je to odlazak gorostasa. Ljuba je bio �ovek za koga, bez bojazni da budem pateti�an, mogu to da ka�em. Bio je iznad uobi�ajene mere, i glasom i stasom, i ose�ajem za lepotu i pravdu; uz sve to, jo� idu i ogroman gluma�ki dar, brzina zaklju�ivanja, nepogre�ivi izbor bitnoga, a iznad svega zapanjuju�e pam�enje. U tom pogledu ovaj �ovek bio je hodaju�a riznica, ne samo beskrajnih filozofskih i literarnih tekstova, �to se moglo o�ekivati od glumca koji u�i napamet, ve� je uz to pam�enje nosio i sijaset li�nih anegdota. A imao je �ivot, malo je re�i da mu pozavidi�. Sa kim se nije on sve sretao, razgovarao, koga je poznavao, svadio se, mirio, razilazio, koga je voleo, a koga nije podnosio, to preobilje nije samo njegova biografija, to je zaostav�tina �itave jedne epohe." (Dejan Mija�, na komemoraciji u Starom dvoru).
Jedan od onih sa kojima je prijateljevao, "svadio se i mirio", pozori�ni kriti�ar Muharem Pervi�, u svojoj knjizi Glumac i njegova bra�a ka�e kako je Ljuba Tadi� "pri�ao sa stra��u i zanosom (...) i sa grohotnim smehom velikog �avola u finalu svake, manje ili vi�e, raspaljene pri�e".
Po tom smehu, tako karakteristi�nom, smehu druga�ijem od svakog i sva�ijeg drugog, ba� kao �to se i njegova gluma razlikovala od svega �to smo vi�ali na na�im i inostranim scenama, pamti�emo Ljubu Tadi�a koji sada naseljava neki drugi, virtuelni Panteon u kojem mu je rezervisano - posebno mesto. Jer, biti poseban, to je imperativ koji mu je dat jo� na ro�enju i koji je vrlo pa�ljivo i svesno negovao. I, opet Muharem Pervi�: "Bilo je i dubljih i krupnijih o�iju, mo�nijih telesa, pa mo�da i glasova, ali uz svu spoljnju uo�ljivost, Tadi� je bio �uvar zagonetke, osoba sa kojom je ruku pod ruku hodalo iznena�enje."
A to iznena�enje imalo je sliku i ton: specifi�an na�in hoda, karakteristi�an gest izvu�en ko zna iz koje pregrade, polo�aj tela dok - uvek s velikim u�ivanjem i samosve��u - �eta scenom, kao i one tako posebne zvuke, od �apata do arlaukanja, od mumlanja do kikota, od cviljenja do... grohotnog smeha, naravno.
Sve uloge koje je odigrao bile su obojene (samo) njegovom bojom, njegovom emocijom, njegovom silovito��u, mudro��u, njegovom "razjareno��u i razde�eno��u", njegovom tako bogatom prirodom koja je mimoilazila, �ak izbegavala, sve �to je konvencionalno. Mo�da je upravo zato �esto odbijao uloge, tra�e�i za svaku duboke motive, "mesto opsesije", ono �to bi ga osvojilo i pokrenulo. Izbor koji je �inio - i ostvario, uglavnom s velikim uspehom i retkim proma�ajima - uglavnom su bili ono maestralni likovi iz takozvane velike literature: od Rogo�ina do Porfirija Petrovi�a, od Sokrata do Lira, od Otela do Oderera, od Beketovog Vladimira do Harvudovog Sera, od Mendelja Krika do Edipa, Henrija �etvrtog... Ali, nikada nijedan od tih likova nije uspeo da ga "proguta", da ga zauvek obele�i. Uglavnom je bivalo obrnuto.
Na vreme se, napominje Muharem Parvi�, sre�om ili zahvaljuju�i Bojanu Stupici, sreo sa Brehtom i zato, i kada je igrao stroge dramske forme, nikada nije ostajao unutar zidova teksta; gledalac je imao utisak da ba� on i Tadi� imaju jednu posebnu stvar u vidu! A za Ljubu Tadi�a, �ak i u privatnim susretima, svako je bio - gledalac, odnosno publika. Mogli ste ga satima slu�ati, o�arani njegovom mudro��u, oslobo�enim duhom, kozerskom �ovijalno��u i neuni�tivim �armom. O svemu je pri�ao, jer su ga sva�ta i pitali, od politike do takozvanih obi�nih stvari na koje nikada nije davao "obi�ne" odgovore ve� uvek nekako mimo svih predrasuda. Mogu�no da je zbog te svoje potrebe da se izjasni, da javno progovori, da misli sopstvenom glavom toliko voleo - monodrame. Ja sam glumac, govorio je, i ni�ta drugo nisam �eleo da budem; u tom poslu sam i stigao do ne�ega, pa ipak ne pristajem da me neko smatra "samo glumcem".
Ljuba Tadi� je zavr�io Akademiju za pozori�nu umetnost u Beogradu, a debitovao je u kragujeva�kom pozori�tu 1944, odakle je potom pre�ao u Beograd. Igrao je na svim beogradskim scenama, glumio u vi�e od 60 filmova i u mnogim radio i televizijskim dramama. Nagra�en je Oktobarskom nagradom Beograda 1969, Sterijinom nagradom, Sedmojulsku nagradu Srbije dobio je 1970, prvi je dobitnik gluma�ke nagrade "Dobri�in prsten", a u biv�oj Jugoslaviji je �etiri puta nagra�en zlatnom Arenom filmskog festivala u Puli.